Hrvatska je dokaz da se zločin isplati

Piše Ratko Dmitrović

Posle boravka Angele Merkel u Zagrebu i Beogradu valjda je i poslednjem Srbinu jasno da za položaj malih naroda u međunarodnom poretku uopšte nije važna istorija, fašizam i antifašizam, uloga zločinca ili žrtve zločina tih naroda u prošlosti… važno je nešto drugo

Lepo je to što su Srbi kao narod u poslednjih, uzmimo, 200 godina konstantno bili na strani slobode, pravde, antifašizma, humanizma…što su se zarad večnih vrednosti tukli protiv neuporedivo jačih neprijatelja, žrtvovali, prinosili milione žrtava na te „svete oltare“ međunarodnih odnosa i poretka. Zaista, to jeste lepo. A da li je sve to Srbima bilo na korist. Nimalo. Naprotiv.

HANS DITRIH GENŠER
Šta je Srbima doneo njihov antifašizam? Ništa, bukvalno ništa. Kako se dogodilo da su drugi narodi, konfesije, narodi u nagoveštaju, budući narodi… koji su Drugi svetski rat proveli boreći se za ideje fašizma i nacizma, danas u međunarodnoj zajednici prihvaćeni kao svetao primer među „malim, časnim narodima“, dok su Srbi, jedini istinski antifašisti na Balkanu, danas ruglo među narodima, „genocidna nacija“, narod nad kojim se i dalje najviše iživljavaju oni sa kojima su se Srbi, antifašisti, u vreme velikog drugosvetskog ratovanja gledali preko nišana.
Najnoviju uvredu Srbima, gde god da žive, nanela je Angela Merkel, kancelar Nemačke, rekavši pre neki dan u Zagrebu, a uoči poletanja za Beograd, da Hrvatska Srbiji može da posluži kao primer. U čemu? Hajde da nagađamo.
Na primer; u mržnji, etničkom čišćenju, ubijanju, paljenju, rušenju, zatiranju i najmanjeg traga onih koji nisu Hrvati, prekrajanju istorije, falsifikovanju svega i svačega, otimanju tuđeg… u tome Hrvatska, zaista, može da posluži kao primer. Svakome ko namerava i hoće da se bavi takvim rabotama.
Dokaze gore iznetog valjda ne moram da prinosim i u ovom tekstu, jer to svake nedelje na stranicama „Pečata“ radim evo već treću godinu.
Hrvatska je pred odškrinutim vratima Evropske unije. Tu državu stvorila je Nemačka. Tuđmanova Hrvatska priznata je kao nezavisna država posle snažnog, ultimativnog pritiska Nemačke.
Sve do danas Nemačka je glavni zaštitnik Hrvatske, kao što je bila glavni zaštitnik i Hrvatske koju je osnovao Ante Pavelić. Ta ustaška Hrvatska počinila je strašni genocid nad Srbima i fizički sa ovoga sveta uklonila milion Srba. Najstrašnijim zverstvima. Pred očima Nemaca, uz njihovo prećutno odobravanje.
Ova druga Hrvatska proterala je 400 hiljada Srba, ubila nekoliko hiljada pripadnika tog naroda, sa zemljom sravnila više desetina hiljada sela i naselja sa srpskom većinom, otela oko 30 hiljada stanova iz kojih je prethodno isterala Srbe…i sve to pred očima Nemaca i Nemačke kao vodeće zemlje u Evropskoj uniji.
Ali, zaboga, kakve veze – reći će neko ko čita ovaj tekst – imaju Nemačka i Hrvatska iz Drugog svetskog rata sa Nemačkom i Hrvatskom sa početka devedesetih godina? Onaj ko postavi takvo pitanje ili je mnogo kvaran, ili je mnogo naivan. Da ne kažem neobrazovan i neobavešten.
Podsetiću samo na jednog čoveka koji i te kako spaja dva navedena vremena i dve spomenute Hrvatske: Hans Ditrih Genšer.
Sećam se još dramatičnih nedelja s kraja 1991. godine, u kojima je Nemačka, ekonomski moćna do divovskih razmera, politički bahata do neukusa, redom lomila kičmu i ruke evropskim državnicima toga vremena koji su odbijali da priznaju nezavisnost Slovenije i Hrvatske, odnosno razbijanje Jugoslavije, upozoravajući da to neminovno vodi u rat. Taj posao obavljao je ministar spoljnih poslova Nemačke Hans Ditrih Genšer, uz potpunu saglasnost kancelara Helmuta Kola.
Kada je video da su otpori neočekivano jaki, Genšer je neke zemlje počeo da ucenjuje, da im preti ekonomskim pritiskom moćne Nemačke, čak je nedvosmisleno dovodio u pitanje ujedinjenu Evropu kao koncept ako se Sloveniji i Hrvatskoj ne prizna nezavisnost. Pri tome nije krio da su mu Hrvati mnogo bliži i draži.
Na kraju se Genšer sastao sa papom Ivanom Pavlom Drugim, koji je samo za nijansu (valjda zato što je duhovnik) bio suzdržaniji u zalaganju da Hrvatska postane samostalna država. Taj susret okončan je stavom da Nemačka i Vatikan priznaju samostalnost Hrvatske i Slovenije, a ostali kako hoće. Bilo je to polovinom decembra 1991. godine. U januaru 1992. godine Nemačka je službeno priznala Hrvatsku kao samostalnu državu.

„DANKE DOJČLAND“
U potrazi za odgovorima na nesvakidašnja pitanja, racionalan čovek uvek će krenuti od logike. Dakle, koja logika je rukovodila Genšera i Kola da ruše Jugoslaviju (u danima kada se Nemačka ujedinjuje) i na ruševinama podižu novu hrvatsku državu.
Ekonomski interes? Neće biti. Velika Jugoslavija bila je interesantnija Nemačkoj kao tržište, nego male, siromašne države nastale na ruševinama SFRJ. Prodor na istok? Malo verovatno da bi zbog toga Nemačka išla na rasturanje Jugoslavije, a i zbog čega da se na taj način kreće prema Istoku kad je taj istok, u vidu milionske turske ekonomske emigracije, već ušao u meko tkivo nemačke države. Izlaz na topla mora? Ne, Nemačka je svojom ekonomskom snagom u svakom višestranačkom društvu mogla da kupi šta poželi i ekonomski okupira svaki prostor. Za taj izlazak na Jadran nije im bio potreban rat u Jugoslaviji, niti razbijanje Jugoslavije.
Ako su ovi odgovori iole utemeljeni, a čini se da jesu, onda bi se u žestokom pritisku Nemačke da se uspostavi nova hrvatska država, moglo pronaći i nešto ličnih motiva. Čak sentimentalnih. Naravno, mislim na Genšera.
Hans Ditrih Genšer, rođen 1927. godine u Rajdenburgu, kod Halea, posle završene gimnazije postaje član organizacije „Hitlerjungend“ („Hitlerova omladina“), a kasnije, 1943. i 1944. godine služi u jedinicama Nemačkog vazduhoplovstva. U jednom od predgrađa Berlina, nekoliko dana pre pada tog grada, Amerikanci zarobljavaju nacističku jedinicu u kojoj je bio i mladi Genšer. Odvode ga u zarobljeništvo gde ostaje kratko vreme, a posle rata jedno vreme bio je pomoćni radnik na građevini. Kasnije završava Pravni fakultet, posvećuje se politici, i od 1969. do 1974. godine obavlja dužnost ministra unutrašnjih poslova. Prvi čovek u spoljnoj politici Nemačke bio je skoro dvadeset godina, sve do druge polovine 1992. godine kada neočekivano podnosi ostavku i povlači se sa javne scene.
U znak zahvalnosti Genšeru Hrvati su u nekoliko gradova ulicama dali njegovo ime, dok su u Šibeniku i Selcu, na Braču, podigli spomenik tom „velikom prijatelju Hrvatske“.
Nije zabeleženo da je neko od uticajnih nemačkih političara, s početka devedesetih godina, ukazivao na činjenicu da nova hrvatska država niče na temeljima ruševine NDH; da je terminologija identična, simbolika skoro identična, da je odnos prema Srbima istovetan, da se veliča ustaštvo, najcrnji oblik fašizma u Evropi, da ulice i trgovi Hrvatske dobijaju imena ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata. Mnogi pripadnici ustaške emigracije – ovo ne bi smelo da se zaboravi, delovali su u Nemačkoj i otuda se vratili u Hrvatsku, neretko na značajne državne funkcije.
Koliko je u celoj ovoj priči značajna biografija Hansa Ditriha Genšera i njegova nacistička prošlost?
Kako tumačiti činjenicu da se nikada niko od savremenih nemačkih političara nije zauzeo za nacionalna i građanska prava ono malo preostalih Srba u Hrvatskoj?
Posle „Bljeska“ i „Oluje“ kada je Hrvatska, proteravši Srbe, ubrzano krenula ka stvaranju etnički najčistije države u Evropi, Nemačka se našla da pripomogne. Uprkos svega što je urađeno Srbima ili baš zbog toga, Hrvatska je 2003. godine – posle prikrivenog ili često otvorenog pritiska Nemačke na ostale zemlje članice – postala kandidat za člana EU. Potom su Nemci potpuno preuzeli kormilo Hrvatske i taj brodić doveli do cilja. Usput je Hrvatska morala da uhapsi nekoliko ljudi zvučnih imena, na čelu sa Ivom Sanaderom, a sve po diktatu iz Berlina.
Hrvatska je iz Drugog svetskog rata – u kojem je bila perjanica monstruoznih zločina i najvernija sledbenica Hitlerove Nemačke – izašla očišćena od svih grehova, sa pretpostavkama za buduću državnost, površinski uvećana za Dalmaciju i ostrva, gotovo celu jadransku obalu. Znam, to je priča o ciljevima i učincima hrvatskog i srpskog komunizma. Nemačka je u to vreme trpela poziciju zemlje zločinca, stavljene pod međunarodnu kontrolu, ali kako drugačije objasniti ponašanje savremene Nemačke prema savremenoj hrvatskoj državi nego kroz biografiju Hansa Ditriha Genšera.
Nema u Evropi sličnog primera da je jedna država, kao što je Hrvatska, nagrađena za počinjena zlodela i genocid sproveden nad narodom. U ovom slučaju srpskim.
Neodoljivom silinom nameće se zaključak: Hrvatska je dokaz da se zločin isplati.
Angela Merkel čak smatra da Hrvatska drugima treba da služi za primer. Pesmu „Danke Dojčland“ Hrvati su otpevali još 1992. godine. Ako u sebi imaju iole zahvalnosti trebalo bi to da urade i ovog leta.

16 коментара

  1. Avatar

    Dan Pobjede, zapravo dan isterivanja Srba, Hrvatskoj je neophodan kao državni praznik kako se slučajno neko od savesnih i istino- ljubivih Hrvata ne bi usudio da ozbiljno istraži to pitanje. Ovako, zločin pokriven državnim praznikom postaje nedodirljiv. Da se tu radilo samo o ratnoj operaciji, još bi se i moglo naći razumno objašnjenje, ali tu se radilo o razrađenom sistemu kako bi ti ljudi ostali bez svojih prava i svoje imovine. Dostojanstvo im je odavno oduzeto. Razumljiv je napor Tadića da balansira u interesu mira, ali nije razumljivo da sve navode autora ovog teksta ne istiće u prvi plan uvek i u svakoj prilici.Posle uvreda nanetih od Kosorke, mislim da momcima na vlasti postaje jasno zašto je sklonjen Milošević. Državu koju je on vodio niko se nije usudio da vređa. Činilo im se manje opasnim da je jednostavno bombarduju. Na neki način biće zabavno pratiti izbornu kampanju u Hrvatskoj jer ćemo imati priliku da se naslušamo o Srbiji. Biće najtužniji citati naših sadašnjih vladara jer su mnogo toga prljavog izgovorili dok se nisu dočepali vlasti.

  2. Avatar

    Suma sumarum>Vatikan i Nemačka u liku Ivana Pavla/koga ovde u Srbiji od milja vikaju Jovan:)/,Genšera i Kola su glavni “donatori” hrvatske državnosti i suverenosti,a Srbi su u toj donaciji prošli /doduše kao remetilački faktor/ kao kolateralna šteta pa su svedeni na Brijunski minimum sa tendencijom daljnjeg pada.Za onaj mali ali osvešteni deo Srba može ostati uteha da su tzv.Hrvati ustvari 70 % /cca/ etnički Srbi koji su promenili veru na nagovor Vatikana pa su bili zato prisiljeni da svoj koren iskorene.:)A zašto je to Vatikan tako radio?>pa prosto:štitio je svoje nacionalne interese:) i širio svoj etnički tj.katolički prostor.Tu istinu treba širiti da bi se shvatio koren genocida u ovom našem slučaju.A zajednički i najdublji koren genocida-tj.univerzalni je klasna podela i razlika.

  3. Avatar

    Шта нас чуди? ,,Вук длаку мијења, али ћуд никако!“ Да ли знате да и дан данас у демоНкратској Немачкој (опседнутој демонима прошлости) се може извести на суд сваки живи припадник Вермахта који је дезертирао, наравно ако би се вратио у Немачку! Ово ни ја нисам знао док ми пре неких петнестак година један наш пријатељ шведског дрђжављанства, а немачког порекла, иначе српски зет то није рекао. Шта рећи? Најважнија одлика државе, како је Немци доживљавају, је континуитет и доследност у признавању свих претходних (па очигледно и нацистичких) достигнућа. Или народски речено и после Хитлера, АДОЛФ! Дакле кроз своју историју тзв. Хрвати су обављали прљаве послове за своје газде, а како су столећима били под Хасбурговцима а ми по Турцима то живе на уверењу да Бечка говна миришу а само Истамбулска смрде, што истини за вољу ми никада нисмо ни крили, бар не као поменуте нам комшије (даће Бог никад више браћа). Колико су били приљежни у обављању тих задатака говори изрека из протестантских немачких градова после зверских похода Папске лиге за време 30-годишњег верског рата у Немачкој ,,Сачувај нас Боже куге, глади, рата и Хрвата!“ Па знате како, ако су Турчину крваве руке до лаката, потурици морају бити до рамена! Да ли вас и даље чуди што су ,,босански муслимани хрватско цвијеће“ по речима највећег хрватског сина, зачетника идеје о НДХ, иначе конвертита А. Павелића. Али будимо поштени врана врани очи не вади.
    Зато и бивши председник, бивше браће, Стипе М. каже ,,ми смо једини еуропски народ који је у тијеку другог свијетског рада два пут побиједио!“ Па наравно по узору на своје идоле, Немце (то нам је надам се сада свима јасно)! Јер супротно увреженом мишљењу Немци су изгубили рат, али нацисти нису! Они су само организовано, немачки детаљно планирано променили дрес (или ти длаку), а никако циљ (или ти ћуд). Јер како објаснити виртуозну акробатику једног генерала Гелена који је себе и целу своју дружину оличену у нацистичкој обавештајној служби ставио под ,,stars and strips“ службу, придружујући се колеги Фон Брауну који је био један од оснивача нацистичке НСДАП странке, а иначе фин, тих и помало крвожедан момак, кога је по слетању на територију САД, заједно са камерадима чекала добродошлица нови пасоши, опране биографије и право да у контролној соби у Кејп Кенедију после сваког успешног лансирања у оквиру пројеката Џемини и Аполо певају ,,Хорст весел“ нацистичку химну! Дакле у основама новостворене СР Немачке, али и САД и других НАТО савезничких земаља остали су зацементирани ,,спавачи, СС кокуни“ који су преживели и развијали се у време инкубације од неких 45 година и дочекали да се излегу 1991 као некад 41 и крену као скакавци у уништавачки поход. Дакле гледамо Други светски рат (Други наставак) или ти познатији као ,,Нови светски поредак“. Дакле масонска идеја о новом светском поретку, ,,озидала“ је и Аушвиц, и Јасеновац, и братство и јединство, и ко зна шта све…али најгоре је што је озидала и нашу памет и заробила сећање. Хитлер па ни његов ,,обожаватељ“ Павелић двадесетих година 20 века није настао случајно као ни Кол или Геншер, те Туђман и Месић, деведесетих него су део много ширег ,,пројекта“ илити представе која се мора одиграти баш као у мамутским серијалима где радња остаје иста а глумци се са временом менњају.
    Ко је режисер а ко продуцент ове представе, у којој је нама додељена ,,мала али значајна“ улога ЖРТВЕ? Да поједноставимо, режисеру је најважније да се поштује сценарио и његова идеја како да ствари изгледају, он разговара са глумцима усмерава их, сугерише како би нешто требало одиграти, брине и за сценографију, костиме, осветљење, звук и још понешто. Па зар има бољег режисера, глумаца, сценариста, костимографа, сценографа од тзв. ,,Божијих посленика“ у униформама и чиновима лажно скромних и скрушених уздигнутих изнад свих ,,обичних смртника“ у њиховим једнообразним строгим црним униформама, егзотичним, завереничким језиком, строгим а наизглед саосећајним, обријаним једнообразним лицима и њиховог ,,свевидећег“ и свезнајућег Оца ,,Папа Падроне“, који је ,,сав у бијелом баш као божији јагањац, невини дјечарац“. Дакле 30-тих и 40-тих година прошлог века режисер је био Пије 12, а 90-тих Иван Павао 2.
    Продуценти су оно што нас заправо занима, јер они прекрајају сценарије, додељују улоге, мењају сценографије, наравно у складу са принципом ,,колико пара, толико музике“. Дакле тридесетих година католичка црква је имала већ хиљаду година стар, али још увек актуелан сценарио, сценографију, костиме само још да нађе паре за свој у суштини ,,маркетиншки“ глобалистички пројекат. И ето, велика светска економска криза са краја двадесетих и почетка тридесетих је била као поручена, империјалисти су се забринули да ће изгубити тржиште и што је још погубније ,,веру“ у капитализам као друштво које свима пружа шансу да успеју и остваре се у животу. Дакле било је време да Форд, Морган, ликови из Генерал Моторса и остала Англо-Америчка екипа финансирају један ,,продор на Исток“ у оквиру глобалне кампање ,,Јуст до ит“. Тако су се остварили услови за Други светски рат (Прва наставак. Главног глумца и све епизодисте знамо, и онда и сада. И сад улазимо у велику економску кризу и сада се наслућује подела улога и ми морамо видети како се извући из злосрећне улоге ЖРТВЕ. Јер ,,вук на овцу своје право има као тирјан на нејака човјека, ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“

  4. Avatar

    Onima koji su prezivjeli ustasku torturu i istjerivanja 1991 je ovo sve odavno jasno. Nasim politicarima je narasla velika grba na ledjima klanjajuci se vlastitim koljacima. To zlo mora pojesti samo sebe. Treba cekati, strpljen -spasen. Sada su svi vragovi na broju, svi fasisti u jednoj vreci. Zelim samo da vidim kako ce sami sebe jesti, a to im i zelim.
    Jednoga dana vjesnik ce doci
    da pravednima podari moci.
    Hramljuci bjeloga konja vodi
    u liku vuka on se rodi.

    Perun ce kocijom gaziti more
    strijelama zlatnim poravnat bore,
    sprziti svaku od sedam gora,
    pucat ce na troje zemljina kora!

    Nestat ce cara sto svijetom hara.
    Opet ce Svevid ljude da stvara,
    da bi se zatro grijeh Slavena
    iz nekih davnih, drevnih vremena.

  5. Avatar

    Za Hjovan,
    Vatikan nije nacionalna država i nema nACIONALNE INTERESE. Ostalo nije vrijedno komentara. Čmar Evrope i dalje ostaje čmar Evrope.

  6. Avatar

    Moš mislit uzeli od Srba kulturu. Svašta će čovjek čuti. Kako uzeti nešto od nekoga ako on to nema. Moš mislit Srbi i kultura.

  7. Avatar

    Pa izgleda da je Milan Nedić bio sve u pravu!

  8. Avatar

    Дана 1. септембра 1941. Недић је одржао говор на Радио Београду, где је објавио намеру своје администрације да „сачува срж српског народа“, прихватајући окупацију и радећи за Немце. Такође је говорио против организовања отпора окупаторским снагама. Уз помоћ Вермахта, Недић је покрај 1941. успео да умири Србију и да присили на повлачење комунистичке партизанске одреде и оне четнике који се нису сложили да сарађују са Немцима.[тражи се извор од 09. 2009.] Преосталим четничким одредима у Србији је дозволио легализацију, тј. стављање под његову команду.

    До напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез у окупираној Србији је владао ред и мир, што је омогућило примање великог броја избеглица, углавном српског порекла, али такође и много Словенаца, укључујући и Милана Кучана, који је био дете у то време. Око 600.000 одраслих и око 86.000 деце из западних делова Југославије које је контролисала колаборационистичка Независна Држава Хрватска (у данашњој Хрватској и Босни и Херцеговини), као и 150.000 Срба са Косова и Метохије, десетине хиљада Срба из Срема и Бачке (последња под контролом Хортијеве Мађарске), и 20-30.000 Словенаца и Хрвата.

    Током рата више од 200.000 људи је умрло у Србији због рата: 67.000 партизана, 70.000 људи у немачким концентрационим логорима и одмаздама и 69.000 четника.[тражи се извор од 09. 2009.] У августу 1942. Немци су објавили да је Србија очишћена од Јевреја.[1] Према Николи Живковићу, током Недићеве управе у Другом светском рату, 6.478 библиотека, 1.670 школа, 30 факултета, 19 музеја, 7 позоришта, 52 православне цркве и манастира, 216 џамија, 63 синагоге и више од 60 разних научних институција је уништено или опљачкано.[тражи се извор од 09. 2009.]

    Дана 4. октобра 1944, Недићева влада је распуштена, а он је 6. октобра, заједно са већином својих министара, пребачен, по одлуци Немаца, из Београда у аустријски град Кицбил. Кицбил је било место где су биле смештене све владе чије су земље Немци окупирали. Британске снаге су га предале југословенским снагама 1. јануара 1946. године.

    Недић је затворен у Београду, и редовно га је саслушавао мајор Мило Милатовић. Београдске новине су 5. фебруара објавиле вест да је Милан Недић извршио самоубиство скочивши кроз прозор док чувари нису пазили.

    Милан Недић је за живота објавио своје три књиге: „Српска војска и солунска офанзива“ и „Српска војска на Албанској Голготи” и „Краљ Александар Први Ујединитељ”.

  9. Avatar

    Hrvatski predsednik Ivo Josipović boraviće od sutra u dvodnevnoj poseti Srbiji, gde će učestvovati na IDž Uneskovom samitu šefova država Jugoistočne Evrope, razgovarati sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem, a posetiće i Srem gde će razgovarati sa predstavnicima hrvatske zajednice
    Kako je danas saopšteno iz Josipovićevog kabineta, hrvatski predsednik će 1. septembra u Sremu najpre obići Kukujevce i pored tamošnje katoličke crkve razgovarati s predstavnicima lokalne vlasti, s predsednikom Hrvatskog nacionalnog veća Slavenom Bačićem i biskupom sremskim Đurom Gašparovićem.
    U Crkvenoj kući u Šidu, Josipović će se sresti s predstavnicima lokalne vlasti, predstavnicima hrvatskih udruženja i hrvatske zajednice.
    Josipović će, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, u četvrtak popodne razgovarati sa predsednikom Tadićem koji je domaćin devetog Uneskovog sastanka šefova država Jugoistočne Evrope u Viminaciju kod Kostolca.
    U petak Josipović učestvuje na regionalnom samitu čiji su saorganizatori UNESKO i Savet Evrope na arheološkom nalazištu Viminacijum kraj Požarevca, a očekuje se dolazak osmorice šefova država iz jugoistočne Evrope, glavne direktorke UNESKA Irine Bokove, komesara EK za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i omladinu Andrule Vasiliju (Androulle Vašiliou) i glavne direktorke za obrazovanje, kulturu, kulturno nasleđe, sport iomladinu Saveta Evrope Gabrijele (Gabrielle) Bataini-Dragoni.
    Predsednik Srbije Boris Tadić sastaće se 1. septembra, u odvojenim susretima, sa predsednicima Hrvatske Ivom Josipovićem, Crne Gore Filipom Vujanovićem i Makedonije Đorđem Ivanovim, na marginama devetog Uneskovog sastanka šefova država Jugoistočne Evrope, najavljeno je u utorak iz kabineta predsednika Srbije.

  10. Avatar

    Poseta Josipovica ce biti *nacionalna i gospodstvena i turisticka*,po prostoru,cije granice, nije *crtao Broz*, vec granicama koje su crtali Cvetkovic i Macek, a *verifikovali* Stojadinovic i brat po materi Pavelic 1954. godine u Argentini, zemlji zitelja *pacovskih kanala*, za razliku od predsednika Tadica, koji prilikom posete Rvackoj, moze samo da obilazi groblja i stratista Srpskog naroda sortirana od 1941-1995.godine

  11. Avatar

    Zarobljeno i 17 Hrvata

    Nacionalni prelazni savet Libije saopštio je da je u toj zemlji zarobljeno i 17 Hrvata, koji su se borili na Gadafijevoj strani. Ipak, iz hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova rekli su da službeno nisu primili nikakvu informaciju da je uhapšen bilo koji hrvatski državljanin.

  12. Avatar

    Nije nikakva tajna da je Tudjman bio placenik i ujedno i ucenik nemacke tajne sluzbe,BND i bez njih on nikad ne bi mogao ni sanjati da se Srbi proteraju uz rat i raspad SFRJ.Dali su mu pare,instrukcije pre rata i izbora na kojima je uverljivo dobio vlast 90-te,sa svim onim shovinizmom kojeg je ispoljio sa svojim saucesnicima po selima i gradovima Hrvatske.Vatikan je uvek bioiz verskih imaterijalnih razloga da se proteramo od tamo kao narod,a Nemci zbog neprezaljenih poraza iz oba svetska rata.Ovo sto se danas desava nije nista novo,nastavak je stare politike….moralni sunovrat na svetskom nivou.Ima li pravde??????

  13. Avatar

    *Genserovanje na cestama*

    ZAGREB – Hrvatski branitelji čvrsto drže liniju autoceste i ne uzvraćaju na provokacije neprijatelja. Ovim bi se riječima u najkraćemu mogla opisati neobična afera što je izbila u Vrgorcu, a zbog koje je naposljetku i Vlada uredovala, poništavajući natječaj za radno mjesto u naplatnim kućicama, kada se otkrilo da su se među primljene lukavo prošvercali neki što nisu ratovali.
    VEZANE VIJESTI
    Vijesti
    Inspektorat najavio tužbe: Šef HAC-a prekršio zakon, stiže kazna do 300.000 kuna
    Inspekcija u HAC-u. Šef uprave tvrdi: Nismo namještali poslove!
    Skandal u HAC-u: Umjesto sedam branitelja, zaposlili osobe koje ni dan nisu provele u ratu!

    U posljednji trenutak tako je spriječeno da ponos naše cestogradnje padne u ruke nepouzdanim osobama, pokvarenim pacifistima, kukavicama i dezerterima klimavog domoljublja. Vjerujemo kako ne treba posebno objašnjavati zašto je važno da se na ovome mjestu zapošljavaju ljudi koji su oružjem u ruci obranili Lijepu našu. Mnogo je puta, znate i sami, istaknuto kako je značenje autoceste strateško. To je vitalna prometnica, jebem mu miša!
    To valja krvavo čuvati. I zato oni mali limeni kiosci, niste vjerojatno išli za tim, nisu samo za naplaćivanje cestarine. Eh, pa ne budite naivni. Riječ je zapravo o vojnim položajima, neosvojivim tvrđavama, bedemima naše obrane, tvrdim orasima na kojima će polomiti zube svi dušmani koji se drznu taknuti u slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet Republike Hrvatske.

  14. Avatar

    Ivo Josipovic u Beogradu,

    Josipovic i *svita*, nisu *usput* svratili da se *izvinjavaju*,kao da to nisu bile nevine zrtve u logoru Staro sajmiste.Logoru, poznatom po *udruzenom zlocinackom pothvatu*, nemackih nacista folks dojeri iz Vojvodine,ustase,..istrebljivanja Srpski narod, Jevreji, Romi..Posle rata,medju tim *sadrzajima*, poslovalo je i preduzece *Rade Koncar*, popravka i remont automobila i kamiona iz Rusije. Boravio sam par puta, u jednoj od *radionica*, hali, u kojoj je bio *logor za partizansku decu*, ispisan crvenim slovima na stubu hale. Kada bi se odrzavala i krecila,uvek bi se prekrecio i taj stub sa natpisom. Auto mehanicar, rodom iz Ritopeka,cije je radno mesto i kanal pored stuba, bi uvek pazljivo da ne oguli natpis, obrisao taj deo na stubu, da se vidi i ne izbrise,taj natpis…*logor za partizansku decu*

  15. Avatar

    Govor predsednika Tadića u Bohumu

    Srbija je u potpunosti posvećena miru i stabilnosti regiona i cele Evrope, izjavio je večeras u Bohumu predsednik Srbije Boris Tadić, zahvaljujući na nagradi “Štajger”, koja mu je uručena u kategoriji Evropa, i poručio da sva preostala otvorena regionalna pitanja i izazovi, uključujući i Kosovo, moraju biti rešena na miran i demokratski način.

    Tadić je zahvalio na nagradi kojom su on i građani Srbije prepoznati kao posvećeni Evropljani, podsećajući da Srbija, od početka demokratskih promena, naporno radi na sopstvenom i približavanju celog Zapadnog Balkana punopravnom članstvu u EU.

    “Ovi napori za nas nisu jednostavni posle decenije etničkih sukoba i ratova, koji su devedesetih doveli i do socijalnog i ekonomskog pustošenja”, podsetio je Tadić.

    Tadić je dodao i da “nikada nismo pomišljali na napustimo viziju prosperitetne Srbije u porodici evropskih naroda”.

    “Želeo bih danas da odam počast kreatoru te vizije, prvom demokratskom premijeru moderne Srbije i mom najbližem prijatelju, Zoranu Đinđiću”, naglasio je Tadić.

    Prema rečima Tadića, Đinđić je ubijen pre sedam godina zato što je snažno verovao da za Srbiju nema drugog puta nego da postane deo Evrope i deli njene vrednosti i ideje.

    “Imao je hrabrosti za ovu viziju posle mnogo godina izolacije i posle kampanje bombardovanja 1999.godine, koja je uništila, ne samo fabrike i mostove, nego je uticala i na veru i poverenje ljudi u ideje demokratskih promena. Zoran Đinđić je znao da samo ova vizija Srbiji može pomoći da prevaziđe prošlost. I bio je spreman da preuzme rizik. Zbog toga mu dugujemo najdublje poštovanje. Njegovo ubistvo nije moglo da ubije ovu viziju”, naglasio je Tadić i istakao da milioni građana Srbije naporno rade na izgradnji demokratske Srbije.

    Srbija je prošlog decembra podnela aplikaciju za članstvo u EU, podsetio je Tadić.

    “Bez obzira na to kada stigne pozitivan odgovor, ubrzaćemo društvene i ekonomske reforme, kako bismo obezbedili vladavinu prava, zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Uprkos globalnoj krizi, nastavićemo izgradnju tržišno orijentisane i održive ekonomije”, dodao je Tadić, objašnjavajući da je cilj Srbije stvaranje drave socijalnog blagostanja, koja poziva na solidarnosti.

    Srbija je već značajan deo napora i partner za poštovanje u borbi protiv organizovanog kriminala i globalnog terorizma, naglasio je Tadić, ističući da je Beograd u potpunosti posvećen miru i stabilnosti regiona i cele Evrope.

    “Naša je pozicija da se sva preostala otvorena post-jugoslovenska pitanja i regionalni izazovi, uključujući i našu pokrajinu Kosovo, moraju rešavati samo miroljubivim i demokratskim sredstvima”, poručio je Tadić.

    U proteklih 50 godina EU je postala u istoriji najuspešniji projekat mira i saradnje među narodima, dodao je Tadić i napomenuo da građani Bohuma i tog područja u Nemačkoj vrlo dobro znaju šta u realnosti znači “Projekat Evropa”.

    Imali ste vekovima veoma teške periode, ratove i okupacije, revolucije, teror i razaranja, podsetio je Tadić, ističući da je danas zajednička odgovornost da evropski projekat bude održiv i da se proširi na ceo Kontinent, jer on znači stabilnost i dobrobit za sve Evropljane.

    “Svi smo deo toga, Nemci i Francuzi, Srbi i svi drugi narodi Zapadnog Balkana”, zaključio je Tadić.

  16. Avatar

    Ali, *govor* moga kolege u Beogradu, mi je u secanju, naravno i pored mojih iz familije pobijenih i bacenih u *zajednicku jamu sa Borisovim dedom* u Jadovnu. Kolega, je pricao…*moj stari DZ, je 1941. godine,u Gospicu, imao prodavnicu u centru, prodavao je cetke i prbor za krecenje i farbanje,Srbi su poceli da izlaze iz Gospica, bezanija je pocela,naidje Jakov Blazevic,ide u partizane, poznavali su se, Duca sta ti cekas ?, da li znas da su odveli, ovog, onog itd..*ma jeba ga ti Jakove, stob mene vodilo, ja nisam nikome nista lose uradio*….Jakov mu mahne rukom na pozdrav i produzi u partizane.Nikada se vise nisu sreli, ni njegov sin koji mi je ispricao o svom ocu. Hrvatima netreba razlog, razlog postoji, rodjenjem i verom, naravno i jednim i drugim pojedinacno, sve jedno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *