Почетна / Свет / Globalne ambicije kineske armije

Globalne ambicije kineske armije

Piše Zoran Milošević

Peking stvara oružane snage koje mogu da zaštite kineska prava na morima i okeanima i interese u svetu, ali i u kosmosu, elektronskom i kibernetičkom prostranstvu

Kinesko rukovodstvo predstavilo je nedavno „Belu knjigu“, odnosno novu vojnu koncepciju u kojoj nezavisno od drugih političkih centara moći, pre svega Vašingtona, definiše svoje interese u oblasti kibernetičkog ratovanja, sve do borbe sa piratima. Posebno se naglašava da su oružane snage zemlje dužne da zaštite kineske ekonomske interese i investicije u svetu. Takođe, predstavljene su i savremene mogućnosti Kine u oblasti naoružanja.

VOJSKA ŠTITI EKONOMIJU
Džon Erling za nemački „Die velt“ piše da kineska armija ima 2,3 miliona vojnika i u poslednje vreme ne samo da prima mnogo novca već i savremeno oružje (oružje treće generacije). Pred kinesku vojsku postavljaju se i novi zadaci da širom sveta „zaštiti interese druge ekonomije u svetu“, tj. Kine. Prethodna „koncepcija narodnog rata“ zahtevala je od kineske vojske da je zaštiti od spoljašnje agresije, obezbedi red i mir na teritoriji države i da stanovništvo štiti i spasava od poplava. Jasno je da ovakva koncepcija više ne odgovara kineskoj stvarnosti. Sada su potrebne oružane snage koje mogu da „zaštite kineska prava na morima i okeanima i interese u svetu, ali i u kosmosu, elektronskom i kibernetičkom prostranstvu. Za to je kineska vojska dobila nove specijalnosti za borbu na društvenim mrežama (internetu), savremene vazdušnodesantne jedinice, vojnopomorske snage i kosmičke satelite za praćenje, kako svoje vojske, tako i neprijateljske.
Sve ovo je sada razrađeno u „Beloj knjizi“, jasno je da kineska vojska više neće biti korišćena samo za spasavanje stanovnika od prirodnih katastrofa, već i u oblasti međunarodne politike. Oružane snage Kine dužne su da budu oslonac narodu i državi u borbi protiv podrivačkih aktivnosti, sabotaža i terorizma, da „štite socijalnu harmoniju i stabilnost u zemlji“ i da vode borbu protiv separatista (Tajvanaca, Tibetanaca i separatista koji se bore za stvaranje „Istočnog Turkmenistana“).
Vojni budžet za 2011. godinu je uvećan za 12,7 posto i iznosi sada oko 66 milijardi evra. To je drugi po iznosu novca vojni budžet u svetu. Trećina sume potrošiće se na plate i druge rashode vojnika, oficira i ostalih koji rade u kineskoj vojsci, druga trećina na obuku, a treća na kupovinu savremenog oružja „nešto bržim tempom“. Kina takođe razmatra i rashode koji se odnose na podršku globalne misije Ujedinjenih nacija i borbu protiv pirata. Poznato je da su kineske vojnopomorske snage uzele aktivnost u borbi sa piratima sa obala Somalije i time stekle iskustvo u vođenju operacija na okeanima.  Oko 18 kineskih vojnih brodova je sedam puta dolazilo do obala Somalije i zaštitili su 3.139 trgovačkih brodova.
„Arapske revolucije“ su takođe uticale na globalnu aktivnost Kine, a posebno u sferi zaštite vlastitih interesa u ovom nemirnom regionu, tačnije u obezbeđenju energenata i sirovina, ali u izgradnji industrijskih objekata i luka. Peking je bio prinuđen da evakuiše iz Tunisa, Egipta i Libije nekoliko hiljada svojih građana. To je učinjeno organizacijom „vazdušnog i pomorskog mosta“, po razmerama i organizaciji nešto sasvim novo u istoriji Kine. Samo iz Libije evakuisano je oko 35.800 ljudi, a Kina je pretrpela štetu (u investicijama i robi) veću od 20 milijardi dolara. Inače u celom arapskom svetu, prema organizaciji „Heritadž fondacije“, krajem 2010. godine Kina je imala razmenu robe u vrednosti 37 milijardi dolara, sa Afrikom – 43, Zapadnom Azijom (uključujući Iran) – 45, istočnom Azijom – 36, Tihookeanskim regionom – 61 i sa Evropom – 34 milijarde dolara. Sada je zaštita tih investicija ušla u sferu interesa kineske armije.

ELEKTROMAGNETNO ORUŽJE
Za razliku od prethodnih izdanja ove knjige, gde je bilo prilično optimizma, u novoj „Beloj knjizi“, objavljenoj 2011. godine, kako navodi „Vol strit džornal“, situacija se u vojnoj sferi i sferi bezbednosti u svetu slika mračnim bojama. Govori se o „intenzivnoj međunarodnoj vojnoj konkurenciji“ koja se širi i na takve strateške oblasti kao što su kosmos, kibernetički prostor i polarni regioni. Iako je u celini situacija u Azijskom-Tihookeanskom regionu stabilna, „pitanje bezbednosti postaje sve složenije i promenljivije“. U „Beloj knjizi“ se otvoreno govori o problemima sa SAD, koje u Tihookeanskom regionu „stvaraju regionalne i vojne saveze i mešaju se u regionalna pitanja bezbednosti“.
U ovom uslovima Kina osavremenjuje svoje naoružanje. U upotrebu su pušteni novi tipovi podmornica, fregata, aviona… Oficijelni predstavnik Ministarstva odbrane Kine je potvrdio da vojska preuzima oružje treće generacije i da, iako su kineske oružane snage odbrambenog karaktera, „ne postoji oružje čisto odbrambenog karaktera“. U knjizi se govori i o podeli flote na tri nezavisne celine, sedam vojnovazdušnih okruga itd.
I pored toga što se u „Beloj knjizi“ ne skriva vojna moć Kine, ipak se posvećuje pažnja i umirenju suseda i ostalog sveta napomenama da Kina nema nameru da primenjuje vojnu ekspanziju, bez obzira na rastuću ekonomsku moć.
Ono što je posebno zanimalo Zapad jeste podatak da Kina ima elektromagnetno oružje čiji impulsi izbacuju iz rada svu vojnu i civilnu elektroniku, u tom smislu i američku. Kako navodi Bil Gerc za „Vašington tajms“, Peking je izradio oružje koje koristi elektromagnetne impulse za borbu protiv američkih nosača aviona u slučaju sukoba oko Tajvana. Prema ocenama Nacionalnog centra armije SAD ovo oružje daje mogućnost Kini, koja zaostaje u tehničkom razvoju za američkom vojskom, da odnose pobedu nad njom. Oružje elektromagnetnog impulsa deluje po principu impulsa gama zraka koji se javljaju prilikom nuklearne eksplozije i oni izbacuju iz rada svu elektroniku, uključujući kompjutere i bespilotne letelice, i mogu da pokriju veću teritoriju. Kina sa ovim oružjem eksperimentiše već od 1962. godine, kada je primećeno prilikom nadzemne nuklearne eksplozije da je stala sva američka elektronika na Havajima. Prema mišljenjima stručnjaka američke vojske, Kina je razradila ovo oružje za dejstvo na celoj teritoriji Tajvana i ovoj državi pripadajućoj akvatoriji. No, elektromagnetno oružje ostavlja tragove i na čoveku (povređuje oči, mozak, kosti i unutrašnje organe čoveka). Ovo saznanje je u američkoj vojsci imalo visoku oznaku tajnosti.

Један коментар

  1. Očekivaano je da će se promeniti i Amarička doktrina zbog jakog rasta snage kineske vojske.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *