Ako laže Sarapa, ne laže „Podzemlje“

Piše Miodrag Zarković

„Studio B“ ostaje jedini gradski servis temeljno posvećen ruženju i blaćenju svog grada

„Studio B“ je jedinstvena pojava u istoriji televizije, ali i medija uopšte, po tome što živcira publiku čak i kada ne emituje nikakav sopstveni sadržaj. Naime, za razliku od televizijskih kritičara i sličnih mučenika, profesijom obavezanih da ipak prate „Studio B“, običan čovek može samo iz jednog razloga da obrati pažnju na kanal gradske televizije: da bi video koliko je sati i kolika je spoljašnja temperatura. Ti podaci stoje odmah ispod zaštitnog znaka „Studija B“, zbog čega je gornji desni ugao ekrana jedini koristan ćošak u njihovom vascelom programu (ako to što zatičemo na dotičnoj frekvenciji uopšte može da se nazove programom). Osim kada podataka nema! A nema ih kada god se „program“ prekida dužim reklamnim blokovima, odnosno zakupljenim terminima. Tada časovnik i termometar nestaju netragom, primoravajući gledaoce namernike da željene podatke potraže na nekom drugom mestu.
Mada je uobičajeno da se izvorni sadržaji, pa i logoi, uklanjaju u zakupljenim terminima, ipak bi u slučaju „Studija B“ valjalo napraviti izuzetak. Zamislite, poređenja radi, šta bi bilo kada bi Bujoševićeva „Politika“ jednog dana izašla bez čitulja – e, ovo je ista vrsta prekršaja.
***
Na drugoj strani, kada su časovnik i termometar na svom mestu, za živciranje publike „Studija B“ zaduženi su voditelji, skoro svi nedorasli bilo kakvoj ozbiljnoj temi. Čak i kada je tema stara punih 70 godina, kao što je bio slučaj sa jednom koja je „Studiju B“ zapala prošle sedmice. Sedamnaestog avgusta je, naime, navršeno sedam decenija od kako su nacistički okupatori obesili petoricu ilegalaca na Terazijama, a današnji beogradski vlastodršci bili su namerili da ovoj godišnjici posvete naročitu pažnju (ko zna kome moraju da dokazuju lični ili partijski antifašizam!), te su položili venac na terazijski spomenik. Voditelji „Studija B“ su, u to ime, svako malo morali da podsećaju gledalište i na godišnjicu i na sam zločin, što je dovodilo do očekivanih neprijatnosti. Recimo, uobičajeno haotična domaćica Jutarnjeg programa odvalila je da su ilegalci bili ubijeni na način „do tada nezabeležen u Evropi“, što navodi na zaključak da joj je istoriju verovatno predavao Božidar Đelić.
Najneprijatniji je, ipak, bio Predrag Sarapa, ambasador LDP-a u „Studiju B“, koji je u podsećanju na nemački zločin nad petoricom Srba video sjajnu priliku da još jednom uvredi – Srbe. Sarapa je, ne trepnuvši, ironično i cinično naveo da su se Beograđani „solidarisali“ sa ilegalcima tako što su, dok su nacisti ove vešali, pili kafu po okolnim terasama, zalivali cveće i na druge načine pokazivali neljudsku ravnodušnost prema svirepom pogubljenju, odnosno posredno pokazivali odobravanje okupatorskog terora.
Na prvi pogled, zapanjujuća je samouverenost kojom je Sarapa izneo podatak o ponašanju Beograđana od pre 70 godina. Koji su to nepristrasni i pouzdani izvori otkrili Predragu Sarapi šta su 17. avgusta 1941. godine radili terazijski Beograđani dok su na njihove oči ubijani borci za slobodu?!
Još je šokantnije, međutim, Sarapino navodno iskreno solidarisanje sa obešenim ilegalcima. On, potpisnik LDP saopštenja kojim se kosmetski Srbi pozivaju da odustanu od bilo kakvog otpora današnjim okupatorima Južne srpske pokrajine, on, zagovornik predaje savremenih ilegalaca Haškom tribunalu, on, pristalica ovovremene bezrezervne kapitulacije, on takav se našao pozvan da brani čast boraca za slobodu i da se ruga naraštaju Beograđana koji je imao tu nesreću da živi u vreme Hitlerovih evroatlantskih integracija?!
***
Vezano za ovakvu Sarapinu drskost, ali i sve intenzivnije nametanu laž da su Srbi kolektivno skloni fašizmu i nacizmu i da su takvi odvajkada, prijalo je proteklog utorka na Javnom servisu pogledati ponovo film „Podzemlje“, sa onim jednim njegovim dokumentarnim segmentom: reč je o arhivskim snimcima ulaska nacista u Ljubljanu, Zagreb i Beograd, gde se jasno vidi da su okupatore u Sloveniji i Hrvatskoj dočekale oduševljene mase, a u Srbiji sablasno, znakovito i izazivački puste ulice. Nekako je teško verovati Sarapi i njegovim političkim mentorima, preglasnim u tvrdnjama da su Beograđani neposredno ili prećutno podržavali ili makar tolerisali Hitlera, zato što su njihove tvrdnje u očiglednom neskladu sa materijalnim dokazima, kao što su autentični, originalni snimci.

4 коментара

  1. Avatar

    SPO,jezicak na vagi, rasadnik *kadrova*…studija b, aerodroma, pekara…

    Dragan Kojadinović dobija novu funkciju
    KOJADINOVIĆ NA ČELU „JATOVE“ FIRME!

    (27) Send to friend Print Utorak, 5. April, 2011.| Autor: Ekipa Kurira
    Bivši ministar kulture i funkcioner Srpskog pokreta obnove dobiće mesto direktora firme „Amadeus“, usko specijalizovane za turizam

    BEOGRAD – Kojadinu fotelja, a „Jat“ gubi partnera!
    Bivši ministar kulture Dragan Kojadinović biće novi direktor „Jatove“ firme „Amadeus“, saznaje Kurir.

    Upravni odbor „Jata“ juče je poslao preporuku Skupštini ćerke firme „Amadeus“ da ovaj kadar Srpskog pokreta obnove postavi za direktora uskospecijalizovane firme za oblast turizma.

    – Vlasnik preduzeća „Amadeus“ je „Jat“ i španska firma „Amadeus“ u odnosu 75:25. Juče smo dali preporuku Skupštini te firme, u kojoj sede dva člana iz „Jata“ i jedan iz „Amadeusa“, da postave Kojadinovića za direktora. Da li će se to desiti, nije nam poznato, jer su Španci već uputili protestno pismo „Jatu“, u kojem prete da će raskinuti saradnju s našom avio-kompanijom ukoliko dođe do ovog postavljanja. Za njih je Kojadinović politički, a ne stručni kadar – kaže naš izvor iz UO „Jata“. Drugi naš izvor tvrdi da je neozbiljno da se u ovakvu firmu postavlja čovek koga neki zovu i „pekar“.
    – To mu je stari nadimak jer ima pekaru, čiji je zvanično vlasnik njegova ćerka – kaže on.

    Dragan Kojadinović potvrdio je za naš list da je upoznat s predlogom UO „Jata“ za njegovo imenovanje na mesto direktora „Amadeusa“. Na pitanje da li smatra da je kvalifikovan za tu poziciju, on odgovara potvrdno.

    – Svojevremeno sam, kao generalni direktor televizije Studio B, osnovao turističku agenciju „STB travel“, koja je postala vodeća u Jugoslaviji! Mislim da je to dovoljna kvalifikacija za mesto direktora „Amadeusa“ – kaže on. Kojadinović nije potvrdio, ali ni demantovao da su „Jatovi“ partneri, protiv ove odluke.

    – Verujem da s njima nema problema jer s „Jatom“ imaju sjajnu saradnju. Ipak su oni partneri i pripada im 25 odsto kompanije „Amadeus“, tako da su upućeni u sve njihove odluke – objasnio je Kojadinović. Od „Jata“ nismo dobili odgovor na ova pitanja.

    Pevač i PTT

    Podsetimo da je i pevača narodne muzike Radišu Uroševića 14. oktobra prošle godine Vlada imenovala za člana Upravnog odbora Pošte Srbije, a na predlog Jedinstvene Srbije. U medijima se oko toga digla prašina, a pevač se pravdao da ima veze s telekomunikacijama jer je bio radio-amater. Ipak je nakon pritiska javnosti podneo ostavku.

    Šta je „Amadeus“

    * Lider u IT rešenjima za putničku industriju
    * Vodeći globalni distribucioni sistem
    * Kompanija s najvećom bazom podataka za putničke rezervacije u svetu
    * Klijenti su im avio-kompanije, lou-kost prevoznici, nacionalne putničke agencije, nezavisni hoteli…

    Ko je Kojadin

    * Rođen 1954. godine u Banatskom Karlovcu
    * Diplomirao književnost na Filološkom fakultetu
    * Bio predsednik beogradskog odbora Srpskog pokreta obnove
    * Prvi direktor televizije Studio B
    * Osnivač Nezavisnog udruženja novinara Srbije
    * Ministar kulture od 2004. do 2007. godine

  2. Avatar

    Razne Sarape, Satrape su u pitanju, *drazolovci*, *kesolovci*

    BLIŽI SE KRAJU AFERA „MERCEDES“
    MITO VREDNO 50.000 EVRA

    (3) Send to friend Print Petak, 19. Avgust, 2011.| Autor:
    Tokom suđenja u SAD zaposleni u „Dajmleru“ otkrili imena zaposlenih u firmama u Srbiji kojima su davali pare

    BEOGRAD – Bliži se kraj istrage!
    Američko pravosuđe još nije dostavilo podatke o sudskim postupcima protiv nemačkog preduzeća „Dajmler“, čiji su nadležni odgovorni za davanje mita u 22 države sveta za kupovinu njihovih vozila. Kako saznajemo, srpski istražitelji čekaju na te podatke kako bi istraga bila zatvorena.

    – Mito su davali direktno na ruke ili uplatom na račune. Iznos se kretao od 5.000 do 50.000 evra, zavisno od broja vozila koja su prodali. Tokom suđenja u SAD zaposleni u „Dajmleru“ su otkrili i nazive firmi, kao i imena pojedinaca kojima su davali novac – kaže naš sagovornik iz istrage.

    Podsetimo, „Dajmler“ je pristao da u vansudskom poravnanju plati 185 miliona dolara odštete da bi se okončala istraga vlasti SAD, koje su utvrdile da je kompanija dala milione dolara za mito u 22 zemlje.

    (NA. S.)

    Na meti istrage u Srbiji:

    – fabrika nameštaja
    – rudnik
    – pojedina komunalna preduzeća
    – domovi zdravlja u Vojvodini
    – putarske firme
    – pekarska industrija

  3. Avatar

    Драги Зарковићу,
    Ваш текст је потпуно на месту.Проблем лежи у томе што несрећног Сарапу, а ради се о евидентном психијатријско случају са тешким поремећајем понашњљ, користе бескрупулозни властодршци. Уместо људски да помогну онима који пате, они инструментализују тешкоће појединих грађана и на инстант начин од њих праве гласноговорнике и својеврсне PR службенике.Ба крају крајева, због свега наведеног вртоглаво падају рејтинзи информативних програма.

  4. Avatar

    Врло добар и надасве истинит чланак о стању у овој “првој градској телевизији”, основаној и финансираној нашим (градским) парама.
    Они заиста, сем “АГАПА”, часовника, температуре у граду и проходности саобраћаја на мостовима, немају ништа од садржаја потребних нама Београђанима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *