12 minuta

Piše Aleksandar Đaja

Nisu li nas naši vlastodršci do pre neki dan ubeđivali kako smo, zapravo, Prvu svetsku ekonomsku krizu prebrodili na nogama. Kad ono, posle samo 12 minuta, naiđe Druga svetska ekonomska kriza i „Jovo, nanovo“!

Savetnica predsednika Privredne komore Srbije Radmila Milivojević izjavila je da ne treba očekivati da će drugi talas svetske krize zaobići Srbiju, a najviše bi mogao da bude pogođen izvoz. „Srbija neće biti zemlja koja će izbeći talas uticaja eventualne nove svetske ekonomske krize“, teši nas guverner „Narodne banke“ Dejan Šoškić, dok nas ekonomista Vladimir Gligorov baca u duboki očaj: „Srbija ove godine neće uraditi ništa na ublažavanju posledica krize, a imajući u vidu predstojeće izbore biće izgubljena i naredna godina.“ Ministar ekonomije Nebojša Ćirić, pak, uliva nadu lakovernima: „Novi talas ekonomske krize koji se širi Evropom nije stigao u Srbiju, a problemi koje ima domaća ekonomija posledica su ranijih kriza.“

U ZEMLJI NEDOĐIJI
Kojih „ranijih kriza“, brate? Onih pod Tadićem, Koštunicom, Đinđićem, Miloševićem, drugom Titom… ili carom Dušanom? I kako to da su se svi „talasi“ ekonomskih kriza koji su pogodili neku bogatu zemlju, od 5. oktobra 2000. godine do danas obavezno „prelivali“ i na naše obale, dok su nas njihovi „talasi blagostanja“ zaobilazili u širokom luku? Kao što su se i vagoni sa šest milijardi maraka, koji su stajali na semaforu u Rakovici tog istog 5. oktobra, čekajući „zeleni signal“ da je Milošević pao, pa da uđu u Srbiju, vratili u „Zemlju Nedođiju“, iz koje su, po svemu sudeći, i krenuli! Da li je tu bio problem u neispravnoj skretnici, pijanom skretničaru, lažljivim „revolucionarima“ ili Srbija, čak i danas, pod Tadićevim najkooperativnijim režimom u istoriji političke poniznosti, koji na svaki zvižduk sa Zapada reaguje ushićenim kerećim mahanjem repa – još uvek nije ucrtana u „svetske ekonomske karte“?
Međutim, naš premijer Boris Cvetković, pardon, Mirko Tadić, oprostite, Mirko
Cvetković i njegovi ministri, vrativši se sa godišnjih odmora i brčkanja po grčkim, turskim, egipatskim, ili nekim udaljenijim egzotičnim destinacijama, odmah su izjavili kako su odlučni da i ovaj „drugi talas svetske ekonomske krize“ spremno dočekaju kao i onaj prvi… Te „spremnosti“ se najviše i plašim. Jer, ako i ovu drugu krizu „prebrodimo“ kao onu prvu – plašim se da u Srbiji niko živ neće ostati da uz gusle budućim pokolenjima prenese junačke podvige režima Borisa Tadića, u borbi protiv Prve i Druge svetske ekonomske krize!
Međutim, pojava Druge svetske ekonomske krize za srpske vlastodršce bio je uistinu najlepši dar sa neba koji ih je mogao sačekati na povratku sa godišnjih odmora! Taman su u očajanju mozgali kakve nove laži posle „pobede“ nad Prvom svetskom ekonomskom krizom da puste u promet, ne bi li razvukli svoju mizernu vlast do tog famoznog proleća 2012. godine – kad ono, Amerika hoće da bankrotira! I, eto olakšanja: kriza sa Vol strita munjevitom brzinom se „prelila“ u Nemanjinu 11, a da na Vol stritu praktično još nije ni započela! Naša se Vlada odmah prestrojila u hodu prema toj nadolazećoj opasnosti, zbila u redove i najavila – najnovije mere zaštite standarda i egzistencije svojih građana! Jedna od njih, čiji je princip „zaštiti me do gole kože!“, posebno me je impresionirala…

HLEBA, GOSPODARU!
U Srbiji će, verovali ili ne, početi da rade privatni sudski izvršioci koji će imati pravo da otvaraju stanove, popisuju i plene imovinu, u čemu će im pomagati policija. Ovo su najnovije odredbe Zakona o izvršenju i obeštećenju, koji stupa na snagu 1. septembra.
Kako će to izgledati u praksi kada zbog duga za „Infostan“ neko provali u stan i počne da iznosi stvari uz asistenciju policije, može već sad da se pretpostavi, ako se zna kakva iskustva su do sada imali sudski izvršioci na terenu. Pretnje samoubistvom, skokom sa terase ili dizanjem stana u vazduh, pucnjave i fizički obračuni, samo su neke od redovnih scena na koje su nailazili.
Ali, takav je život pod vlašću DS-a ovih godina u Srbiji: danas toplo, sutra hladno, danas sunce, sutra kiša, danas te ima, sutra te nema, danas šalješ u Hag i poslednjeg Srbina za odstrel, sutra nemaš ni Kosovo, danas imaš stan, sutra nemaš ni stan, ni glavu! Ali si merama Vlade Srbije „do bola“ zaštićen od negativnih efekata Svetske ekonomske krize!…
Jedna žena u Rusiji umrla je od srčanog udara kada se probudila na sopstvenoj sahrani. Naime, Fadžili Mukhamecijanov se probudila i videla kako njeni rođaci plaču i mole se oko njenog otvorenog sanduka. Zgrožena 49-godišnja žena počela je da vrišti kada je shvatila da se spremaju da je zakopaju. „Njene oči su se otvorile i mi smo je brzo vratili u bolnicu“, rekao je Fadžilin muž. „Ali ona je živela još samo 12 minuta na intenzivnoj nezi, pre nego što je ponovo umrla, ovoga puta stvarno. Veoma sam ljut i hoću odgovore. Nije bila mrtva kada su rekli da jeste!“
Nisu li nas naši vlastodršci do pre neki dan ubeđivali kako smo, zapravo, Prvu svetsku ekonomsku krizu prebrodili na nogama, da je naša ekonomija izašla iz stanja „kliničke smrti“ i krenula uzlaznom putanjom, da je zaustavljen rast nezaposlenosti i pad životnog standarda, da sve naše nade i vera u bolju budućnost nisu „žive zakopane“, nego su se probudile, otvorile oči i povikale: „Hleba, gospodaru!“ – kad ono, posle samo 12 minuta, naiđe Druga svetska ekonomska kriza i „Jovo, nanovo“! Samo što će nas režim Mirka Tadića… pardon, Borisa Cvetkovića… izvinite, Borisa Tadića, ovoga puta – definitivno zakopati!

6 коментара

  1. Ma kakvih 12 munuta, isutirao ju je za manje od 5 minuta,
    ………………………………………………………
    O tome svedoči i najnoviji slučaj iz Novog Sada, gde je Snežana Šmanja umesto plate dobila batine. Iako je očekivala da će dobiti obećanu zaradu, ova prodavačica u trafici „dobila je po nosu“.

    Kako je Snežana ispričala za Press, gotovo mesec dana radila je u trafici i dogovor je bio da platu dobija u nekoliko rata. Međutim, kada je došla po prvi deo, posle tri nedelje rada, poslodavac ju je izvređao, izbacio iz trafike i gurnuo na beton.

    – Zatražila sam novac koji sam zaradila, a vlasnik je počeo da viče na mene kako ne smem sa njim tako da razgovaram. Terao me je da izađem iz trafike, kada sam odbila, počeo je da me gura napolje. Potom me je uhvatio za ramena i bacio na beton – ispričala je Snežana.

    Nesrećna žena zadobila je mnogobrojne ogrebotine po licu i telu, što su konstatovali i lekari u Urgentnom centru. Kaže da je odmah obavestila i policiju.




    0



    0
  2. Fijat“ veoma rigorozan u odabiru radnika
    U FAS-u višak 170 radnika

    Dobijaju otpremninu – Oni odlaze iz preduzeća zato što nisu prošli najnoviji test pre dva meseca ili nisu prihvatili premeštaj i obuku, a sindikat je ugovorio da im bude isplaćeno 550 evra po godini staža
    Neprestano učenje čuva radno mesto
    Obuka radnika stalan proces… Neprestano učenje čuva radno mesto

    Oko 170 radnika kragujevačkog preduzeća „Fijat automobili Srbija“ neće dočekati na radnom mestu proizvodnju novog modela jer je poslodavac procenio da se neće uklopiti u novi sistem rada – rekao je juče Zoran Mihajlović, predsednik Samostalnog sindikata fabrike.

    Mihajlović kaže da je njima ponuđen „dobrovoljni“ odlazak iz fabrike uz otpremninu. Reč je o 150 radnika iz proizvodnje sa prosečno 28 godina staža i oko 20 rukovodilaca.
    Teško u novom sistemu

    Povod za novi odlazak radnika je, tvrdi Mihajlović, novi test na koji su neki radnici bili pozvani pre dva meseca i nisu prošli, ali i odbijanje nekih radnika da rade na drugom radnom mestu ili da pohađaju obuke.

    – U protekla dva meseca grupa radnika je dobrovoljno otišla uz različite otpremnine, od 300 do 500 evra, kako kome. Sindikat je odreagovao i sa ministrom Ćirićem i Đovanijem de Filipisom dogovorio da otpremnine budu svima iste, 550 evra po godini. Duga opcija za višak radnika jeste da njihova deca imaju prednost u zapošljavanju u FAS-u, ako prođu testove. Treća opcija je da odu iz FAS-a kod kooperanata. Većina radnika ipak neće dobrovoljno da ode, imaju od 27 do 29 godina staža, oko 50 godina starosti, znaju da za njih više nema posla – kaže Mihajlović.
    U Grošnici „Fijatovi“ kooperanti grade hale
    Kasne radovi… U Grošnici „Fijatovi“ kooperanti grade hale

    On kaže da fabrika očigledno hoće da se ratosilja starijih radnika, a paralelno prima mlade sa biroa, te je grupa mladih mašinskih inženjera nedavno zaposlena u proizvodnji da budu „plave kragne“ iako su visokoškolci.

    – Sa druge strane, „Fijat“ evidentno traži radnike, testiranja ne prestaju. Biće zaposleno oko 1.500 ljudi u FAS-u i još toliko kod kooperanata, ali ako ih ovako kao do sada budu testirali, Srbija je mala da nađu radnu snagu – kaže Mihajlović.
    Ne shvataju pravila igre

    Prema nezvaničnim informacijama iz fabrike, iako su svi radnici testirani i u FAS prešli samo oni koji su bili uspešni na testu, i dalje je mnogo „neprilagođenih“.

    – Neki uporno ne uspevaju da se „prekopčaju“ i uklope u novi sistem rada, drugačiji od „Zastavinog“. Radnici ne shvataju da ne mogu da pitaju „zašto ja tamo da pređem“, „zašto ja to da radim“. Bilo je i onih koji su poziv na doškolovavanje odbili sa „opet da idem u školu, pa ja nisam išao ni kada je trebalo“ – kaže izvor Pressa iz fabrike.

    U sindikatu kažu da zvaničnih spiskova viška „neprilagođenih“ još uvek nema, a da će se sredinom septembra znati koliko je onih koji odlaze kada će višku metalaca zvanično biti ponuđene opcije za odlazak.

    Na dan dolaska „Fijata“ u fabrici je radilo oko 4.500 radnika, da bi broj bio smanjen na 3.000 do testiranja početkom 2009. godine. U fabriku je prošle godine prešlo 1.000 radnika, ostali su bili višak. Naknadno je primljeno još 200.
    Stalno otvoren konkurs

    U FAS-u će, prema ugovoru sa državom, raditi 2.433 radnika, a sada ih je, prema informacijama iz sindikata, oko 1.200. Sindikat navodi da će biti potrebno još 1.500 radnika, pretpostavljajući da će neki od sadašnjih radnika otići uz otpremninu. Na sajtu FAS-a postoje stalno otvoreni konkursi za radna mesta.

    Za komponentaše će biti potrebno od 1.000 do 1.500 radnika, najviše za „Manjeti Mareli“, od 500 do 700. Izbor još nije počeo.

    FAS završava energanu, građevinski radovi na 400.000 kvadratnih metara proizvodnog i poslovnog prostora završeni su oko 70 odsto. Oprema je počela da pristiže pre četiri meseca, ali ne stiže najavljenom dinamikom.

    Komponentaši u Grošnici počinju izgradnju hala na oko 40.000 kvadratnih metara, a investicija je „teška“ oko 100 milina evra. Kasne i komponentaši, prvenstveno zbog pomeranja lokacije sa Korman polja u Grošnicu.

    Krajem juna ministar ekonomije Nebojša Ćirić najavio je da će do kraja decembra hale komponentaša biti završene i postavljene mašine, posle čega kreće testiranje. Novi model, kako je tada najavio, startovaće do marta. Italijanski komponentaši su tada novi model najavili za april ili maj.

    Marija Raca




    0



    0
  3. Na ovako sofisticiran, a kao i uvek oštar i ludački precizan Đajin tekst, mogao bih i ja samo reći, kao i Boško: Bravo, maestro! Ali, ipak, ne mogu, a da s uživanjem ne prokomentarišem cinizam prema sadašnjoj srpskoj vrhuški na čelu sa Tadićem, kojim tekst odiše. Zaista, bravo! Prva i Druga svetska ekonomska kriza, kao Prvi i Drugi svetski rat! Haha! Ovi su zaista pošandrcali…! Valjda je to uvek nagoveštaj kraja, ako Bog da!




    0



    0
  4. Đaja nam postavlja, na prvi pogled, šaljivo, ali, u stvari, beskrajno tragično pitanje: da li smo mi svi pod ovim Tadićevim režimom već odavno umrli, da li smo zaista mrtvi, da li smo u komi, pa ćemo se probuditi da bismo za 12 minuta – opet umrli! Jer, sa “njima“ nema nikakve šanse: bio živ ili mrtav, zakopaće te, svejedno! Ne znam da li da se smejem ili da plačem nakon ovog sjajnog kolumnističkog štiva, ili da ipak sledim poruku koja provejava iz svakog Đajinog teksta, a koja glasi: ništa nije izgubljeno, dokle god se borimo da promenimo ovaj šizofreni režim!




    0



    0
  5. Tekst pun gorcine i istine!!!!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *