ZORICA MITIĆ Pisma iz (ne)prijateljske Norveške

Razgovarala Mara Knežević Kern

„Mene nije sačekala romantična, prijateljska Norveška, već jedna optužujuća, prema Srbima vrlo kritična  Norveška… Svi su me mrko gledali… Propaganda je bila do te mere jaka da su moju decu napadali u školi, a bosanske izbeglice su tvrdile da ću kao lekar da ih ubijem. Noću su dolazili pred moja vrata sa norveškim pristalicama i vikali: „Ubice, idite kući!“ Policija u to vreme nije mogla, a možda ni smela da nam pomogne… Srbi idu po svetu sa pečatom ratnih zločinaca, što je jako teško skinuti sa sebe. Vi koji živite u Srbiji to niste u stanju da shvatite i smatrate da ćete ulaskom u EU uspeti da popravite svoj status. To je velika zabluda… Mnogi Srbi se u Norveškoj stide da kažu da su Srbi, a svako otvaranje novina za nas predstavlja šok – nikad ne znamo šta će novo da izmisle o nama“, kaže u intervjuu za „Pečat“ lekarka koja je kao dobrovoljac učestvovala na ratištima širom bivše Jugoslavije

Dr Zorica Mitić je rođena u Beogradu. Tokom raspada Jugoslavije osetila je potrebu da ode na ratište kako bi kao lekar dobrovoljac pomogla ljudima koji su se zatekli na ratom zahvaćenim područjima. Svoj Ratni dnevnik objavila je u knjizi „Iz Krajine koje više nema“ (1996). Institut za književnost i umetnost stavio je ratni dnevnik u red najvrednijih ratnih zapisa. Knjiga je objavljena na norveškom i danskom jeziku.
Dr Mitić danas radi kao lekar na jednoj norveškoj klinici, ima dve kćerke i nastavlja borbu za istinu o ulozi Srbiji u građanskom ratu, piše, prevodi i bavi se istraživačkim novinarstvom.

Vi ste u norveškoj javnosti poznati kao borac za istinu o Srbima, pa ne čudi što se vaše ime našlo na listi saradnika reditelja Ole Flyuma, koji je svojim filmom o ratu u Bosni uznemirio tvorce srebreničkog mita. O kakvom se filmu radi?
Na filmu je radila izuzetno profesionalna ekipa. Pored Ole Flyuma, koji je za svoja dela dobio niz nagrada, na filmu je radio i njegov saradnik – engleski režiser Dejvid Hebdit, dugogodišnji saradnik Bi-Bi-Sija i mnogih britanskih TV stanica. Posle desetogodišnjeg rada, filmovi „Grad koji je mogao da se žrtvuje“ i „Tragovi iz Sarajeva“ prvi put su prikazani na norveškoj TV aprila 2011. godine. Ovi dokumentarni zapisi uvode sasvim nove elemente u dosadašnju sliku o ratovima u Bosni i Hercegovini, prikazujući prvi put srpske žrtve i muslimane kao zločince, što je uticalo na bitnu promenu crno-bele slike o proteklom ratu u Bosni i Hercegovini, u kojoj su loši momci uvek i isključivo bili Srbi, a žrtve isključivo „jadni“ muslimani. Bosanski muslimani i njihovi mentori profesionalizovali su ulogu žrtve i na njoj su zarađivali i još uvek pridobijaju svetske simpatije, a  verovatno i svaku drugu podršku. U Olinim filmovima prikazani su užasni zločini mudžahedina nad Srbima u Bosni, dokumentovani njihovim dnevnicima (prevela sam ih za potrebe filma), kao i izjave srpskih svedoka – među kojima je svedočenje oca kojem su doneli obezglavljenog sina… Logično je što ove žrtve muslimani kriju i ne priznaju, ali je sramno što se u Srbiji za njih ne zna, i što se sistematski radi na tome da se o njima ni ne sazna. Olinu ekipu niko ne može da optuži za pristrasnost i zbog toga što su u realizaciji filma korišćeni uglavnom muslimanski izvori, a među saradnicima su bila i dva muslimanska novinara: Esad Hećimović i Mirsad Fazić… Oni su časni ljudi, koji su tokom rata bili angažovani u muslimanskoj vojsci čime su – kako sami kažu – odužili svoj dug domovini, a sad hrabro odužuju svoj dug istini, otkrivajući skrivenu stranu ovog rata… Njima su posle objavljivanja filmova pretili smrću, pa su morali da se ograde od njihovog sadržaja, kao što su mnogi haški svedoci pod pretnjama odustali od svedočenja u korist Srba.

Kojim propagandnim metodama se služi bosanski muslimanski lobi u Norveškoj?
Pre svega – oni su u Norveškoj daleko brojniji od Srba i dobro organizovani. Muslimani iz Bosne imaju Bosansko islamističko udruženje koje okuplja oko 80 odsto od 16.000 Bošnjaka u Norveškoj, a u Oslu je izgrađena njihova najveća džamija u koju dolazi 8.000 ljudi. Formirali su grupe koje sistematski prate štampu i munjevito reaguju na sve što je napisano ili izgovoreno protiv njih. U svojim komentarima su veoma agresivni, upuštaju se u lične kvalifikacije protivnika ne pokazujući nikakvo interesovanje za istinu. U njihovom ponašanju dominiraju ostrašćenost i mržnja i to je tužno. Meni su nedavno uputili ozbiljne pretnje, pa sam bila primorana da ih prijavim policiji, koja je slučaj predala sudu. Te njihove grupe orkestrirano napadaju sve i svakoga ko se usudi da izgovori nešto što se ne uklapa u sliku o srebreničkom „genocidu“. Oni su veoma aktivni i u srpskoj štampi, u različitim diskusionim forumima, u kojima diskutuju pod srpskim imenima i tako stvaraju lažnu sliku o javnom mnjenju u Srbiji. U Norveškoj štampi se hvale kako je srpska javnost na putu da se sasvim promeni i sa njima usaglasi. Slučajno sam se sa jednim takvim učesnikom u debati susrela u srpskim, a potom u norveškim novinama. Nisam sigurna u kojoj meri srpske novine mogu da kontrolišu one koji u njima diskutuju, ali je važno da čitaoci znaju da među diskutantima ima stranih krtica koje rade protiv srpskih interesa. Nedavno su bosanski muslimani koji žive u Norveškoj preko svojih političkih prijatelja podneli norveškom Parlamentu zahtev o donošenju Rezolucije o Srebrenici, kojom bi se potvrdila kvalifikacija genocid. Ministar spoljnih poslova diplomatski je objasnio da Norveška nema tradiciju donošenja političkih odluka te vrste, uputivši ih na Međunarodni sud… To je zasad prošlo tako, ali bosanski muslimani neće prestati da vrše pritisak na Parlament, pogotovo ne sada kada je sud u Hagu doneo presudu da Holandija plati odštetu izvesnom broju žrtava u Srebrenici. Odgovornost nad holandskim bataljonom u Srebrenici imao je Norvežanin, kao komandant trupa UN u Tuzli.  Zbog toga je važno da Srbi izađu sa svojom argumentacijom, što će olakšati i norveški položaj.

Da li film sadrži detalje koji nisu poznati javnosti?
Zavisi koliko je koga interesovala istina o Srebrenici. Reditelj je prikazao razgovor sa bivšim komandantom policije Srebrenice Hakijom Meholjićem, kao i sa komandantom vojske Srebrenice, pukovnikom Husom Salihovićem, govorili su o činjenicama koje  bi Srbija trebalo da poznaje. Prvo: Naser Orić je činio zločine nad Srbima oko Srebrenice, ali i nad muslimanima u samoj Srebrenici, a njegove žrtve se pripisuju Srbima. U filmu se iznosi sumnja da je Srebrenica bila prodata i da su je muslimani menjali za zonu oko Sarajeva. Dakle: masakr je bio naručen i dogovoren između Bila Klintona i Alije Izetbegovića, koji je molio svoje da uvuku Srbe u zamku i da tokom borbi i sami pripomognu da se ubije što više muslimana. Ovo se uklapa u poznatu Klintonovu pogodbu sa Izetbegovićem, kome je obećana NATO pomoć ukoliko „obezbedi“ 5.000 muslimanskih žrtava.

Zbog čega su muslimani pristali da svedoče u Olinom filmu?
Svedoci koji su pristali da govore pred kamerama smatraju da su laži prešle svaku meru i da se zloupotrebljavaju i protiv samih muslimana. Oni na ovaj način žele da pomognu porodicama poginulih muslimana, koje imaju pravo da znaju da li je njihove drage ubio Naser Orić po narudžbi njihovog vođe ili Srbi… To su rane koje najviše bole. Muslimane su izdali muslimani, ubijali su ih takođe muslimani, a ne samo Srbi – ovi filmovi su i njihova borba za istinu.

Došli ste do podataka da se određen broj „ubijenih muslimana“ slobodno kreće po svetu?
Postoje dokazi o tome da se izvestan broj „ubijenih“ u Srebrenici – čija su imena lažno pridodata spisku žrtava – slobodno šeta po svetu. Ima ih i po celoj Americi; neki izvori upućuju na Sent Luis, Detroit, Hamtramck, a u Kanadi im je vođa Ramić – on sarađuje sa braćom Ljevaković, koji finansiraju džihad u Bosni. Ovi podaci se mogu proveriti, dovoljno je da Srbija ili neko drugi zatraži spisak građana u tim oblastima. Tako bi se bar došlo bliže istini… Svaki taksista u Sarajevu može da vam nabroji nekoliko imena sa spomenika žrtvama, za koja se zna da su lažno upisana među mrtve, iako ti ljudi sada žive u SAD ili Kanadi i šalju ženi dolare.

U poslednje vreme se pojavilo nekoliko značajnih autora koji demaskiraju isfabrikovani mit o „genocidu“. U kojoj meri je javnost upoznata sa ovim knjigama?
Mi najzad imamo nekoliko knjiga koje sistematski razobličavaju mit o Srebrenici, ali su za sada nedostupne široj javnosti – kako u Srbiji, tako i van granica. Potreban je ogroman napor dijaspore i srpskih vlasti da se te knjige što pre dostave na uvid osobama koje se bave ovom problematikom, kao i novinarima. Istorijski projekat Srebrenica je dao nekoliko knjiga: „Deconstruction of a virtual genocide. An intelligent person’s guide to Srebrenica“, Stefana Karganovića; „The martyrdom of Serbian Srebrenica“, Ljubiše Simića; „Spiritual Genocide“, Slobodana Mileusnića; „The Star Witness“, Germinala Civikova; „The Srebrenica massakre“, Edvarda Hermana… Informišemo Norvežane koliko možemo, ali vas podsećam da u Norveškoj nema mnogo Srba. Zvanična statistika kaže da nas je manje od 3.000, dok muslimana sa Balkana ima oko 30.000.  Ta nesrazmera stvara i disproporciju u informacijama koje Norvežani dobijaju o nama. Naši ljudi pomažu na razne načine, ali radije ostaju anonimni da se ne bi izložili neprijatnostima… Pre mene, javno su istupali samo novinar Željko Vuković i fizičar Aleksandar Birovljev. Prvi put sam se oglasila 2001. godine i od tada održala preko 50 predavanja o ratu na Balkanu, pred vrlo šarolikom norveškom publikom i napisala preko 200 novinskih članaka.

Da li Norvežani shvataju istorijski kontekst u kojem se rat odvijao?
Norvežani malo znaju o našoj istoriji, pa ne znaju ni da su Srbi od davnina živeli na celoj teritoriji Jugoslavije, u svim republikama, i da nisu u njih nasilno ušli da prave „veliku Srbiju“, nego su branili svoja ognjišta. Za njih je to komplikovano, pa lako prihvataju laži koje im se serviraju da su Srbi iz Srbije išli da otimaju komade Hrvatske i Bosne za sebe. Nažalost, srpski političari se nisu nimalo angažovali da te laži demantuju.

Šta čeka Srbe u EU ukoliko prihvate nepostojeću krivicu?
Verujem da Srbija neće ući u EU dogod nosi pečat zločinačkog naroda. Niko ne voli zločince… Radi budućnosti naše dece mi moramo da se borimo za istinu i neprestano podsećamo da je rat na Balkanu bio vrlo komplikovan i da je među svim učesnicima bilo i zločinaca i žrtvi. Nedopustivo je da se samo jedna strana optuži za zločine, a da niko ne reaguje na progon 400.000 Srba iz Hrvatske i 350.000 Srba sa Kosova… Sve srpske žrtve nastale u Bosni i tokom bombardovanja Srbije prećutane su i bagatelizovane, a sutra će – ako se ne pobunimo – neko zbrisati Republiku Srpsku i oduzeti nam još neke delove zemlje. Pitam se zašto 3.250 srpskih žrtava u Srebrenici vredi manje od oko 3.000 muslimanskih žrtava na istom mestu? Ne pristajem da moja deca žive sa žigom genocidnog naroda, sa žigom zločinaca iz Srebrenice – i zato tragam za istinom. Zbog istine se angažujem i pišem – hoću da znam koliko je ljudi poginulo u toj nesrećnoj Srebrenici; nesrećnoj – kako za muslimane, tako još nesrećnijoj za Srbe. Na njoj se slomila čitava srpska nacija, a muslimani manipulišu i profitiraju na zajedničkoj tragediji. Hoću da znam u čijem interesu se gradi strategija, po kojoj je smrt sedam miliona bespomoćnih Jevreja isto što i smrt nekoliko hiljada naoružanih muslimana u Srebrenici? Ko se to podsmeva holokaustu?

Kakve su reakcije u javnosti posle objavljivanja Olinih filmova?
Atmosfera u javnosti se vidno promenila; sad kad su izneti i drugačiji argumenti, koje je izložila jedna neutralna strana, u medijima se pojavljuju  razumniji sagovornici. Međutim, Srbi još uvek imaju ograničeni medijski prostor za odbranu istine, pa to za njih rade Norvežani, stali su u odbranu napadnutog Ole Flyuma. Srećom, većina ljudi je izgubila poverenje u medije i okrenula se internet stranicama na kojima mogu da dođu do informacija sa više strana. Posle prikazivanja filma, na NRK stranici je bilo 267 komentara… Uprkos verodostojnosti materijala, autori su tuženi na dve instance i s nestrpljenjem očekujem ishod. Ovi filmovi ne negiraju zločine koje su počinili Srbi, oni čak ne zalaze u raspravu o broju žrtava… već samo otkrivaju da postoje i srpske žrtve i daju im priliku da progovore.

Vaše sumnje su usmerene ka neverovatnoj igri brojeva.
Ako moj kolega patolog dobije iz Haga 3.500 izveštaja, koji predstavljaju nalaze za 1922 mrtve osobe, kako onda govorimo o 8.000 mrtvih.  Gde su ostali leševi? Ako znamo da se 28. muslimanska divizija krvavo borila protiv Srba u toj zoni, gde su poginuli iz tih borbi? Ti poginuli ne bi smeli da se računaju u žrtve  navodnog genocida. Ako se čitava priča o streljanjima bazira na svedočenju svedoka koji je kasnije proglašen za neuračunljivog, šta da pomislimo o Sudu koji tako funkcioniše? Mnogo je pitanja koja su ostala otvorena, a sve glasnije i glasnije ih postavlja gospodin Stefan Karganović, advokat koji vodi Istorijski projekat Srebrenica. Na njihovoj veb stranici (http://www.srebrenica-project.com/) mogu se naći knjige koje dokumentovano potkopavaju mit o „genocidu“.

Vi ste Hipokratovu zakletvu ispunili odlaskom na front, među ranjenike. Tamo ste bili svedok stradanja srpskog naroda.
Kao lekar dobrovoljac bila sam na ratištima bivše Jugoslavije i svojim očima videla posledice zločina prema Srbima. Sad neko tvrdi da ih nije bilo i da nema srpskih žrtava. To je laž. U Kninu sam 1991. godine u bolnici srela pukovnika Ratka Mladića. On nas je ubeđivao da će rat brzo da stane i da niko nije lud da uništava tako lepu zemlju. Kako se prevario! Tokom boravka na frontu pisala sam dnevnik – da bih olakšala dušu i ostavila trag za potomstvo o onom što sam videla i doživela. „Duga“ je objavila (u četiri nastavka) neke delove tog dnevnika, zahvaljujući  Vanji Buliću. Kasnije sam više puta bila gost u Vanjinim „Crnim biserima“. On me je uvrstio u svoju knjigu „100 mojih bisera“. I ja njega mogu da stavim među bisere slobodnog novinarstva. Nije ih mnogo u čitavom svetu, ali ih ima… Što se mog javnog angažmana u Norveškoj tiče – doživljavam ga kao zadatak, ali i kao misiju za odbranu istine – ne srpstva, nego istine!

Kako su Norvežani primili vaš Ratni dnevnik i u kojoj meri ste dobili njihovu podršku?
Objavljivanjem ratnog dnevnika (preveden je na dva jezika) želela sam da prikažem nakazno lice rata, čije su žrtve sva tri naroda. Mnogi Norvežani su to na vreme shvatili i stajali su uz mene kad mi je bilo najteže… Jedan od njih je moj kolega i bivši šef, dr Steinar Berge koji se vremenom pretvorio u većeg Srbina od mene. Dobila sam medijski prostor upravo zbog toga što ne zastupam nijednu stranu već se borim za istinu, koja će na kraju, verujem, ipak pobediti… Pored Norvežana, uz mene su i prijatelji iz drugih zemalja, posvećeni borbi za istinu. Sudbina Srbije je velika opomena svima… To je razumeo i moj pobratim – musliman iz Iraka, on se svim snagama bori protiv muslimanskog fundamentalizma, a tu su  i mnogobrojni Srbi – među kojima ima oko 200 lekara, još više sestara, inženjera, doktoranata, operskih pevača, muzičara. Poznati norveško-srpski orkestar „Rakija“ svirao je na promociji mog dnevnika, kao i na promociji Isidorinih „Pisama iz Norveške“.  Sve su to ljudi koji rade svoj posao najbolje što mogu i tako prkose antisrpskoj propagandi. Ali, nije nam lako i nije lako nikome ko dolazi iz Srbije.

Iz kojeg miljea se vrbuju Srbi angažovani na antisrpskoj propagandi?
Kada su se Olini filmovi prikazali u Norveškoj, odmah su se oglasili bosanski muslimani, ali i Helsinški komitet za ljudska prava, njihov hronični branilac. Predstavnici ove organizacije i pojedinci iz redova norveške „intelektualne elite“ koji ih podržavaju, već  20 godina žive od antisrpske propagande i na njoj profitiraju; na njoj su se dobro etablirali i realizovali. Olini filmovi su ih uzdrmali upravo zbog jakih argumenata koji demantuju njihovu dosadašnju propagandu, pa su i njihove reakcije histerične i prilično neartikulisane.
U štampi se u poslednje vreme pojavljuju prilozi izvesne Gorane Ognjenović, na iznenađenje samih Norvežana otvara teme koje vređaju osećanja antifašista i poštovalaca tradicije srpsko-norveškog prijateljstva. Pokušava da uz pomoć „novog“ istorijskog konteksta dopuni virtuelnu sliku o „zlim“ Srbima, pozivajući na preispitivanje broja Srba u norveškim logorima za vreme Drugog svetskog rata. Ovo razvrstavanje mrtvih prema etničkoj pripadnosti zasmetalo je i samim Norvežanima. Mnogi se pitaju kome je danas potrebno rasplitanje zajedničke ratne istorije na koju su njihovi potomci ponosni i u čijem interesu je istraživanje etničke pripadnosti nacističkih žrtava koje leže pod istim kamenom? Ova osoba je proširila NVO repertoar otkrićem „srpskih zločina nad Jevrejima“ u  Drugom svetskom ratu, ne propustivši da spomene lik i delo Sonje Biserko, sa kojom je potpisala peticiju protiv odluke Međunarodnog suda da  Srbija nije kriva za dešavanja u Srebrenici, iza koje stoje 52 – uglavnom muslimanska intelektualca.

Vi ste se u Norveškoj realizovali u svojoj profesiji, imate obezbeđenu egzistenciju i ugled. Zbog čega sve to stavljate na kocku?
U Norvešku sam se doselila januara 2000. godine i odmah se zaposlila u jednoj bolnici kao lekar. Zemlju fjordova i snega zavolela sam iz Isidorinih pisama, ali nažalost – mene nije sačekala romantična, prijateljska Norveška, već jedna optužujuća, prema Srbima vrlo kritična  Norveška. Načelnik moje službe bio je politički veoma angažovan i svaki dan nas je bombardovao „Miloševićevim zverstvima“. Svi su me mrko gledali i morala sam da se branim. Propaganda je bila do te mere jaka da su moju decu napadali u školi, a bosanske izbeglice su tvrdile da ću kao lekar da ih ubijem. Noću su dolazili pred moja vrata sa norveškim pristalicama i vikali: „Ubice, idite kući!“ Policija u to vreme nije mogla, a možda ni smela da nam pomogne. Zbog tih neprijatnosti vratila sam svoju decu u Srbiju. Srbi idu po svetu sa pečatom ratnih zločinaca, što je jako teško skinuti sa sebe. Vi koji živite u Srbiji to niste u stanju da shvatite i smatrate da ćete ulaskom u EU uspeti da popravite svoj status. To je velika zabluda… Mnogi Srbi se u Norveškoj stide da kažu da su Srbi, a svako otvaranje novina za nas predstavlja šok – nikad ne znamo šta će novo da izmisle o nama. Sad sam norveški građanin, Norveška je moja nova domovina i boriću se svim sredstvima za pravo norveškog naroda na istinu.

Prevođenjem Isidore Sekulić na norveški doprineli ste da se nit norveško-srpskog prijateljstva ne prekine.
Prevodom i objavljivanjem Isidorine knjige „Pisma iz Norveške“ nastavila sam da gradim kulturni most između moje dve domovine. Mnogi drugi kulturni poslenici su taj most  započeli… Sad se trudim da u taj most ugradim i deo koji se odnosi na moju struku, pa sam  u tom smislu prevela 10 norveških stručnih knjiga i one se upotrebljavaju u obrazovanju medicinskih sestara – kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori. Održala sam i jedan Seminar o bolu na VMA i napisala „Priručnik za terapiju bola“… Spremam se da uskoro sličnu akciju organizujem za medicinske sestre u Nišu.

Da li ste razmišljali o ponovnom štampanju Ratnog dnevnika? On bi danas bio dragocen podsetnik na događaje koje žele da nam istisnu iz kolektivnog pamćenja.
Nisam zainteresovana da taj dnevnik ponovo izađe u Srbiji… To je štivo za budućnost. Dnevnik neće pobeći, on je pisan iz dana u dan i uvek će moja deca moći ponovo da ga izdaju. Mene on boli…u njemu je još mnogo neisplakanih suza običnog čoveka, kojeg su u ovom ratu smrvile kako istine, tako i laži, a najviše ravnodušnost.

26 коментара

  1. Zahvaljujuci garnituri srbomrzaca vlastodrzaca,antisrpskim sredstvima informisanja,beogradskom neprijateljskom krugu,kojekakvim placenickim nevladinim protivsrpskim organizacijama,neprijateljski raspolozenim pojedincima,pasivnoscu i nemarnoscu srpskih intelektualaca,totalnom nemarnoscu srpske akademije nauka i umjetnosti i mirenjem sa lazima i neorganizovanoscu srpskog patriotskog fronta trenutno je zacementirana losa slika o Srbima sirom zemaljske kugle.Dok muslimanska strana i njeni pripadnici orkestrirano proturaju neistine dotle srpska strana nijemo posmatra sve to i ne preduzima nikakve kontra mjere.Ociti je primjer bitke preko sajtova kako rece gosodja dr.Mitic gdje svaki Musliman iz Bosne iole pismen ucestvuje u toj propagandi dok nasuprot Srbi iako ih ima mnogo vise pismenih ne ucestvuju u razotkrivanju neistina nego se vise bave kojekakvim tracevima i nevaznim stvarima. Srpska omladina u ogromnom broju van maticnih zemalja nema pojma i nema elementarno znanje o tome sta se tamo zbilo i nezna nista o svojim korijenima i porijeklu.Tome dobro doprinose roditelji a i slaba organizovanost Srba.Takodjer i ambasade drzave Srbije ne cine nista na polju raskrinkavanja neistina o Srbiji vec su pretvorene u neke administrativne kancelarije i pod uticajem su vladajuce garniture iz Beograda pa kako vlada tako i oni.Velika hvala nasoj dragoj doktorici Zorici Matic na ogromnom zalaganju za prodor istine o Srbima a i primjer ostalima kako se treba boriti za svoj narod.Nikada posustati,nikada se ne predati,nije lako ali nam je to duznost i obaveza.

  2. Dr. Mitic je lepo, pametno napisala istinu o Norveskoj. Izosstavila je verovatno namerno nepostojecu ulogu profesionalne “cesatorke” Vide Ognjenovic koja je tamo kao DS ambasador krckala novce i pisala njena neuspela knjizevna dela o trosku jadnih Srba. Izostavila je i sramnu ulogu norveskih pilota ubica NATO koji su nas bombardovali, kao i bezdusne norveske vojnike KFOR-a na Kosmetu koji spevase neku idiotsku homonaci antisrpsku pesmu. Sto se tice Stoltenberga koji je kao redak strani ambasador naucio srpski, on se nije proslavio tokom gradjanskog rata u Jugoslaviji, iako su naivni srpski politicari verovali da ce, ako nista drugo, bar da bude neutralan! U Oslu ima preko 25% stranaca, uglavnom muslimana raznih porekla, homosa drogiranih osoba. Svi oni imaju ogromnu podrsku takozvanih “liberalnih” krugova. A znamo ko su ti “liberali”!
    Cesitam doktorki Mitic i pozdravljam je. Miodrag

  3. Kao urednik Glasa Dijaspore koji živi već 41 god. u nemačkoj mogu samo potvrditi ovakva iskustva i u Nemačkoj-Tada sam držao svoju privatnu radnju- Mnogi nemci su me pitali šta sam? Kad sam im odgovorio; čovek kao i svaki drugi, priupitali su, ne to već šta si po narodnosti; musliman, srbin ili hrvat? Dešavalo se da su mi kao srbinu izlazili iz radnje lupajući vratima iz gneva i protesta kao da me nisu decenijama poznavali-za njih sam bio srpski zločinac-Deca su mi i u gimnaziji imali sličnih neprijatnosti-Tako me je sin priupitao, šta smo mi ? kad sam ga pitao zašto pita rekao je da ga je nastavnik pitao pošto se zove Nonković. Rekao sam sinu, po mami si nemac po meni si srbin ali nastavniku možeš reći da smo u prvom redu ljudi a da si i srbin, možeš mu reći jer nema razloga da se stidiš-Nato mi je sin odgovorio, Tata bolje je da to ne reknem, ( da je srbin) jer ima razloga. Svugde u svetu i ne samo u Norveškoj smo ocrnjivani sa totalnom režijom medija kako štampe tako i televizije!

    Za većinu naroda u svetu smo mi srbi genocidan narod! Srbija je jedna od najbogatih zemalja u evropi gledajući po resorsima i glavi stanovnika. Nije potrebno da idemo bilo gde po svetu već samo jedno nam je potrebno! Svaku vladu koja nije u stanju u roku od godinu dana da obezbedi pristojan život svojim državljanima, dostojanstven čoveka treba složno najuriti i birati novu sve dok ne shvate političari da ne mogu jednom stražnicom u dve fotelje sedeti radi svojih ličnih koristi služeći više interesima iz vana, svojim nalogodavačima nego svojem narodi-jedan narod a dva gospodara jedna raja dva harača plaća! Ulazak u Evropu nije rešenje u dobrobit svoga naroda već u dobrobit tudjeg da nam još komotnije vršljaju, podčinjavaju i izrabljiju. Srbiju nije potrebna Evropa već je Evropi potrebna Srbija! To bi trebala vlada da je prava i jasno reći! Itali ja je nudila Titu da im unajmi vojvodinu da će njom hraniti 60 miliona italijana i 20 miliona jugoslovena! A sad nije ova vlada u stanju da prehrani sa istom tom vojvodinom niti sedam miliona srba! Ko još tu ne veruje da je nešto pokvareno i da smrdi riba od glave tome nije više za pomoći-neka onda bira ovu vladu pa će videt kako će mu biti ali onda neka se više nikom ne žali-Uzdaj se narode use i u svoje kljuse i terajte svaku vladu sa trona sve dok ne dodje prava!

  4. PS: Bilo bi mi veoma drago ukoliko bi posredovali da ostvarim kontakt sa gospodjom Matić- Glas Dijaspore čiji sam osnivač a i urednik je za ovih nekoliko godina posetio više od sedamstotinahiljada i pored toga ja sam sad preko Vašeg lista prvi put čuo za Gospodju Matić-Iz toga se da zaključiti da nas istomišljenika ima daleko više a da i neznamo jedno za drugo pa i ne možemo orkestrirano delovati! Unapred hvala DN-osnivač i urednik GD. http://dijaspora.wordpress.com

  5. ima u našem narodu poslovica koja kaže : “Da se prava istina pozna treba čuti dva zvona”. Hvala Zorici na istrajnosti i snazi da se čuje i drugo zvono

  6. Gospodja Matic,Sigurno ste imali prilike da od zapadnih iskrenih i postenih reportera o dogadjajima u Srebrenici, dodjete do podataka da se medju mrtvima na spomenicima nalaze 3010 muslimanskih imena ljudi, koji su i danas zivi na teritoriji BiH, pa cak i na birackim spiskovima, ucestvovali u dosadasnjim izborima, dokazali i dokazuju svoje postojanje iilazi o Srebrenici. Poseban broj zivih je u inostranstbu o kojima govorite. Cifra od 8000 poginulih Muslimana je velika podvala javnosti. Zahvaljujuci brojnosti Muslimana u dijaspori i pomoci koju dobijaju iz inostranstva i BiH. i njihovoj organizovanosti u dijaspori, jos uvek negiraju svaku istinu o Srbima. Treba ce dosta vremena da se ta crno bela slika o Srbima ispravi. U Kanadskom parlamentu u prvom pokusaju nije uspeo zahtev Muslimana-Bosnjaka, da se 14Juli proglasi za dan genocida u Srebrenici. To im je uspelo u drugom pokusaju kada je uz pomoc podmicenih clanova Parlamenta ta rezolucoja izglasana.Premijer Kanade Stiven Harper je u prvom zahtevu odbio predlog,ali je u Parlamentu prosao. U znak zahvalnosti na pravednu pravobitnu odluku, odbijanja zahteva, uputio sam cstitke Harperu i dostavio spisak 3010 navodno poginulih Muslimana, kao i vise od 500 muslimanskih logora za Srbe na teritoriji Bosne. Medjutim ta odluka je ipak prosla u Parlamentu Kanade. Muslimanska bratija jos uvek imaju podrske i uticaja na blokiranje prodora o istini o Srbima. Pre nekoliko meseci, muslimanska organizacija u Vankuveru je uspela da spreci ulazak u Kanadu-[Vankuver], poznatog srpskog borca za istinu o Srbima,Dr Trifkovica, da na poziv Univerziteta u Vankuveru odrzi predavanje o Balkanu. Trifkovic je zadrzan na aerodromu u Vankuveru i vracen nazad u Ameriku. Medju mnogobrojnim Srba koji su reagovali na lazne dojave Muslimana, jedan sam i ja koji sam uputio zahtev Ministru Imigracije Kanade da se skine zabraa ulaska Trifkovicu u Kanadi i osudi lazna dojava Muslimana iz Vankuvera o Trifkovicu da je dokazani neprijatelj Muslimana. Odgovor kancelarije Ministra Imigracije je bio da ce Ministar razmotriti moj zahtev. Do danas nista se nije desilo. U toku ratnih vihora na prostorima bivse Jugoslavije, kao voditlj etnicke TV i Radia u Montrealu, braneci istinu o Srbima, imao sam dosta pretnji i neprilika od strane Muslimana i Hrvata.Pretnje me nisu pokolebale. To cinim i danas u razbijanju zapadne mediske lazi i satanizacije Srbia uz podrsku srpskih zapadnih kolaboranata u Srbiji i inostranstvu.

  7. Nikola Kosanović, adv.

    Možda će ova velika tragedija u Norveškoj doprineti stvaranju objektivnije slike o Srbima. Izgleda da je i ona, makar donekle, posledica divljačkog bombardovanja Srbije.

  8. Imaju u Norveskoj Srbi dosta prijatelja, propaganda jeste dosta ucinila, ali velika grupa ljudi nije progutala lazi servirane sa raznih tv stanica, koje su aktivno bile ukljucene u satanizaciju Srba i Srbije. Gospodja Zorica Mitic je pravi borac za srpsku stvar, humanista, cast je sto takva jedna dama pripada srpskom narodu , nemjerljivo je doprinjela u razbijanju kulta o Srbima zlocincima. Od 98 zivim u Norveskoj, ozenjen sam Norvezankom, koja je postala veci Srbin i od mene, moja djeca sa ponosom kazu da im je tata Srbin, nemaju se zasto stidjeti, Srbi su od normalnih, postenih ljudi cijenjeni i uvazavani.

  9. Zaslužili ste divljenje,zahvalnost i poštovanje.Sve najlepše na čestitom putu kojim ste se zaputili.Dok takvih ima,ima i nade za Srbe.
    Branislav

  10. BORBA KATOLIČKOG KRŠĆANA ZA SRBIJU

    Breivika iznerviralo fašističko NATO-vo bombardiranje Srbije

    Norvežanin – Anders Behring Breivik odlučio je pokrenuti revoluciju u Europi protiv globalizma, multikulturalizma i islama, razočaran sudjelovanjem Norveške u NATO bombardiranju Srbije 1999. godine. Norvežanin je napisao je manifest na 1.500 stranica pun poruka, a Srbija i ratovi koje je vodila zauzimaju značajno mjesto”,

    Donosimo vam najzanimljivije dijelove koje je objavio Norvežanin odnose se na Balkan, ponajprije sukobe na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

    Braća Srbi
    Srbe oslovljava kao braću:

    “Potpuno je neprihvatljivo to što su Amerika i Zapadna Europa bombardirale našu srpsku braću. Sve što su oni htjeli jest deportirati albanske muslimane nazad u Albaniju. Kad su Albanci to odbili, Srbi nisu imali drugog izbora nego upotrijebiti vojsku. Nedopuštanjem Srbiji da riješi problem na svom teritoriju zapadni režimi iskopali su grob za Europu. Napravili su budućnost u kojoj će nekoliko mini-pakistana na kraju biti stvoreno u svakoj zapadnoeuropskoj prijestolnici (misli na bombaše samoubojice). To je neprihvatljivo, potpuno neprihvatljivo”.

    On navodi povijesne podatke vezane za tursko osvajanje Balkana, spominje Kosovsku bitku 1389. i kako su Turci vladali Srbijom pet stoljeća.

    Bosna je bila srpska i samo srpska

    Piše i o ratovima na Balkanu 90-ih. Tvrdi da je Bosna povijesno srpska zemlja, što je, navodno, utemeljeno na tome što su Južni Sloveni naselili Balkan u sedmom stoljeću, a kao dva najveća plemena navodi Srbe i pokatoličene Srbe , Hrvate, piše srpski dnevnik.

    Bosna je bila srpska i samo srpska. Nije bilo nijednog muslimana i to 500 godina, sve dok Turci nisu osvojili Balkan, citiraju Breivika, koji se koristi povijesnim činjenicama, kao, recimo, onim o poturčenju i pokatoličenju Srba čime opravdava svoje ciljeve.

    Ivo Andrić nije izučavan u školama!?

    Citiraju i dio manifesta koji se odnosi na Ivu Andrića, velikog bosanskog pisca.

    Prva stvar koja je učinjena u BiH kad je Zapad odlučio uvesti demokraciju u toj zemlji, odnosno uspostaviti muslimansku vladavinu, bilo je protjerivanje Ive Andrića iz škola’. On navodi da se Andrićevo djelo, za koje je dobio Nobelovu nagradu, ‘Na Drini ćuprija’, može naći u svakoj knjižnici na Zapadu, ali da u Bosni taj pisac nije bio izučavan u školama.

    Tito ustaša radio na slabljenju Srbije

    Bavio se i Hrvatom , ustašom ,Josipom Brozom Titom iz čijeg citata “Za jaču Jugoslaviju treba nam što slabija Srbija”, zaključuje da je jugoslavenski vođa bio mrzitelj Srba.

    Albanci su, napisao je Breivik, porazili Srbe tek u dvadesetom stoljeću kada postali brojniji “tako što su rađali pet puta više djece i državnom politikom koja je vođena protiv srpskog stanovništva”. Uspoređuje Židove pod nacistima sa Srbima pod Albancima na Kosovu koji su iskusili isti trend depopulacije te etničkih prinuda koje su Srbe natjerale na raseljavanje.

    Odšteta Srbiji i upoznavanje s Karadžićem

    Norvežanin smatra i kako SAD i europske članice NATO-a trebaju srpskom narodu platiti odštetu od 500 milijardi eura za ratne zločine koje je počinio NATO. Alternativa je, ističe norvežanin, da europske zemlje u NATO-u plate Srbiji 500 milijardi eura za obnovu, pod uvjetom da pruže vojnu podršku za oslobađanje Kosova i ostatka Balkana od muslimanske vladavine.

    Breivik u svom manifestu navodi kako bi volio upoznati papu Jozefa Ratzingera živo zlo ili ruskog premijera Vladimira Putina borca za pravdu , ali i haškog optuženika borca za kršćanstvo u Srebrenici, Radovana Karadžića. Za nadati se da će sve više kršćana iz Europe sljediti ponosnog Norvežana i branitelja kršćanstva na Balkanu.

  11. Draga Gosp.Mitic
    Mislim da ne postoje reci u srpskom jeziku koje bi bile dovoljne da zahvale Vama i ogromnom trudu koji ste ulozili i ulazete da bi izneli istinu i samo istinu sta se desavalo na prostorima bivse Jugoslavije. Istina ce se polako probijati i do ovog zatupljenog naroda a njihovi drzavnici neka se srame i svi oni koji su nasu Srbiju predstavili kao genocidnu drzavu.Istinu o planiranju rasturanja Jugoslavije moze se poslusati na VIMEO.com/9462034 gde cete cuti istinitu pricu Francuskog Gen.Marie Gallois.A da su nasi zakleti neprijatelji podmukli Englezi konacno je obelodanio nas akademik Dragoljub Zivojinovic u svojoj knizi”NEVOLJNI RATNICI-VELIKE SILE I SOLUNSKI FRONT 1914-1918″.
    Ako se setimo da je nasa vlada Cvetkovic i Macek potpisali trojni pakt da puste Svabe da idu u picku materinu,tada su podmukli Englezi poslali par Agenata da podignu nasu omladinu i onih par oficira vicuci na sav glas “bolje rat nego pakt-bolje grob nego rob”.Jer Cercil je hteo da je vatra sto dalje od njegove kuce…i eto opet izginuse Srbi.Smucilo mi se jucer kad sam otvorio Serbian cafe a nasi domaci izdajnici povodom zlocina gosp.Andreas Breivika (koji nas naziva bracom i staje na nasu stranu}pisu-“E,jos si nam samo ti trebao”,Sramota!
    Ne zaboravimo i to da je nedavno na sastanku krupnih svetskih bandita Nemacki predstavnik maltene zapretio Srbima da ne smeju upotrebljavati reci agresija i bombardovanje Srbije od strane tih Nato bandita! Samo napred gosp.Mitic i mnogo vam hvala za sve to sto cinite za SRBE.

  12. Љубомор

    Кад у Прибојској Банји 22.07 прочитах овај текст узвикнуо сам:
    БРАВО, па ово је НАЈВЕЋА САВРЕМЕНА СРПСКА ХЕРОИНА!

  13. Ja zivim u EU i pratim sve dogadjaje sirom sveta i imam svoj Blog i pisem o svemu i svacemu.Kad je ovaj monstrum napravio zlocin u Norveskoj,odlucio sam da napisem clanak o Norveskoj i potrazim razloge,zasto je to uradio.Zaprepastio sam se,kad sam otkrio sta islamisti rade i kako se ponasaju po Norveskoj a da im niko ne smije nista i da su gazde tamo.Ludilo.Evo ostavit cu vam moj clanak sa Bloga,na stranom jeziku je,ali ima dosta fotografija i video snimaka koji govore sve.Takva situacija nije samo u Norveskoj nego u svim skandinavskim zemljama.U Svedskoj i Danskoj je jos gora situacija.Na Google samo markirajte/ kopirajte komletnu adresu i otvorit ce te moj clanak.Evo te odrese od mog Bloga:http://szrzlj3.blogspot.com/2010/10/de-dood-van-joegoslavie.html……………….i onda izaberite ovaj naslov:the Balkans Chronicles: EUROPA WEER OORLOGSGEBIED VAN ISLAM EN ..

  14. Hocu samo jos da dodam ovo,da sam godinama istrazivao sta se desilo u Srebrenici i da sam dosao do sitnih detalja sto je malo kome danas poznato.Moj clanak je potkovan mnogim dokazima iz inostrane stampe i drugih nezavisnih svetskih izvora i iznenadilo me da su neki mediji uzeli i moj clanak o Srebrenici kao primer, pa ga citiraju,a to rade mnogi citaoci,koji zbog propagande nisu znali nista.Visio sam po mnogim forumima i svadjao se sa citaocima dok ih nisam ubedio sta je istina o Srebrenici,kao i ratu na Balkanu.Sada je situacija dosta mirnija i ne javljaju se u onolikoj histeriji kao u pocetku,jer su videli da su ih njihovi mediji slagali i da su ispali glupani.U svom clanku o Srebrenici imam i taj videoklip sa norveske TV,gde je tacno ispricano,sta se desilo u Srebrenici.Evo tog clanka i kopirajte ovu adresu na Googl:http://sz2604-max.blogspot.com/2011/06/srebrenica-massacre-invented-by-bill.html…………………..i onda izaberite ovaj naslov od mog clanka:Balkans Report: Was ‘Srebrenica genocide’ a hoax?……………………….Na engeskom je.

  15. Poštovani čitaoci intervijua, hvala vam na komentarima i dodatnim informacijama. Posebno su nam svima važne prave i pravovremene informacije. Mislim da su one nedostajale i još uvek nedostaju svima nama. Zato je važno da ih pažljivo sortiramo i distrubuiramo kako među istomišljenicima tako još više među neistomišljenicima. Posle konfuzije od punih 15 godina sad smo dobili jednu bazu sa informacijama koje može da koristimo mudro i razumno, odmereno i sa argumentima oslobođenim od suvišnih emocija i preuveličavanja (http://www.srebrenica-project.com/). Tragediji Balkana ne treba više nikakvo preuveličavanje jer je dovoljno velika i surova u svim svojim oblicima. Dopustite mi da kažem da ja pred sobom vidim tragediju svih naroda na Balkanu iako se nekima čini da je jedna tragedija veća od one druge. Balkan je goreo i još uvek gori pa se skoro svi opekli na toj vatri iako su neki iz borbe izašli sa novostvorenim državama, a drugi izgubili svoje teritorije i ugled. Jedini koji meri naše tragedije je onaj koji bi trebalo da bude najpravedniji, a to je Haški sud. Nažalost, svi smo svedoci pristrasnosti u sudskim procesima. Svetski mediji nisu bolji od Haškoga suda. Jedan ozbiljan internacionalan sudija je skoro rekao iza TV kamera da je Haški sud na putu da sam sebe diskredituje. Među osuđenima je previše Srba i beznačajan broj muslimana. To sad skoro svi vide ali je na nama da dokazujemo i menjamo sliku o nama u medijima. No, prvo treba startovati od promena u nama samima. Ja poznajem mnogo Srba koji se stide da kažu da su Srbi, mnogi teško nose pečat zločinaca i još teže pečat genocidnog naroda. Svi ti pečati su delimično zloupotrebljeni od naših protivnika i ponekada od vlasti. Svi hoće kontrolu nad našim emocijama i postupcima. Zato mi treba da se saberemo i napravimo realnu sliku kako o sadašnjosti tako i o prošlosti. U jednom građanskom ratu su svi kako zločinci tako i žrtve. Za zločine treba da odgovaraju oni koji su ih napravili. Srbi su hrabro i iskreno analizirali neke (ne sve) zločine koje su neki među nama napravili u naše ime, srpske vlasti su se izvinile drugoj strani i pružile ruku pomirenja. Sa druge strane niti je stigla ruka pomirenja, niti prihvatanje i priznavanje sopstvenih zločina nad srpskim narodom. To je teret sa kojim ta druga strana mora da se nosi i iskreno se nadam da će uspeti da se izbori jer ni za njih nema budućnosti dok se ne sretnu sa svojim zločinima. Mnogo je nesrećnih i tužnih i među našim nekadašnjim protivnicim i mnogi se ne slažu sa svojom vlašću koja neguje osećaj jedine žrtve, neprijateljstvo i poziva na osvetu. Vi ste svi videli filmove koje su moji sunarodnici iz Norveške napravili. Tu se časni bosanski muslimani obračunavaju sa svojm zabludama i zločinima. Iskreno se nadam da će toga biti još, jer jedini put u budućnost je istina i kroz tu istinu ma kako bolna da je pomirenje. Moja tužna i pretužna Norveška sa dostojanstvom nosi svoj bol i nevericu da se jedna stravična tragedija mogla desiti baš nama koji smo godinama izazivali zavist kod drugih jer smo bili proglašavani najboljom zemljom za život. Umesto mržnje mi sad nudimo ljubav i oproštaj. Mi ne želimo da naša tragedija bude još veća. To je poruka sa svih dirljivih masovnih susreta kojima je Norveška ovih dana preplavljena. To je jaka i duboka poruka koju bi svi nekadašnji ratnici trebali da razumeju i prihvate. Pomirenje, oproštaj kroz istinu. Bolovi koje osećaju srpske majke zbog gubitaka svoje dece su isti kao bolovi koje osećaju bosanske muslimanske i hrvatske, albanske majke zbog gubitaka svoje dece. Nedajmo da se ti bolovi umanjuju na bilo kojoj strani jer će nas to ponovo u nesreću uvući. Norveška je u šoku i bol je intezivan ali Norvežani ne sede skrštenih ruku i nisu fatalisti. Oni smatraju da se sve može promeniti i na sve uticati samo ako se primene pravilni postupci. Budućnost će nam kazati da li smo preduzeli pravilne korake ali niko nas neće osuditi da smo bili pasivni. Ja, nažalost, mislim da su Srbi u Srbiji vrlo pasivni i vrlo ravnodušni prema svemu oko sebe. Tom pasivnošću se potvrđuje njihova teza da se ništa ionako neće promeniti. I neće jer promene čekaju upravo njihovu aktivnost i upravo angažovanje svakog Srbina ili stanovnika Srbije da uredi uslove oko sebe.
    Kad moji prijatelji dođu u Norvešku, oduševe se čistoćom i zelenilom u naseljima. No, tu čistoću održavamo mi građani sami i sami sadimo i negujemo zelenilo, ne država i političari nego mi sami. Kako bih volela da gradovi i sela u Srbiji ozelene i procvetaju, a otpaci da su u kantama za đubre. Ta fizička higijena bi otvorila put ka mentalnoj higijeni.

    Ja ću rado da stupim u kontakt sa onima koji su izrazili želju za kontaktom i najbolje je kontakt ostvarivati preko autora intervijua gospođe Mare Kern.

    • Draga gospodjo Mitić, javljam Vam se sa velikim žarom da Vam poželim puno, puno sreće u daljem radu, i Vašoj borbi za ISTINU I PRAVDU! Naime, pre par dana sam na internetu naišao na sajt DVERI SRPSKE, pregledao ga i ostao bez teksta. Verujem da predpostavljate kakvi su mi utisci. Moje javljanje, za prvi put, će ostati na ovim rečima i željama, i sa molbom, u koliko je to moguće, da nekako stupim u kontakt sa Vama, a upravo vezano za gore pomenutu Vašu borbu i rad. Naime, rodjen sam u Zemunu, a trenutno radim u Malme (S), ali u par navrata sam dolazio u privatnu posetu prijateljima u Sandefjord. Mada mi se pružila prilika da se zaposlim u Rade (Nor). S obzirom da je ovo ipak prvi kontakt, puno Vam se zahvaljujem u koliko odlučite da mi se javite na moj e-mail: [email protected] Veliki prijateljski pozdrav, s poštovanjem, Željko Plavšić

    • Postovana gospodjo Mitic, pokusavam da Vas kontaktiram u vezi Vasih knjiga i prevoda Isidore Sekulic na Norveski jezik, ali ne uspevam. Razumljivo mi je da Vas napadaju i prete, ali ako mozete, javite se na [email protected] Hvala unapred.

  16. Samo da dodam jos ovo.U Iraku je ubijeno preko MILION iracana/naravno,zbog nafte/ i niko ne odgovara za to,a niko i ne pomislja da nekoga zovnu na odgovornost za to.Vidite u kakvum svetu zivimo i kad mi neko spomene neku pravdu i demokratiju,kosa mi se digne na glavi.Sta kazu ovi iz Vlade da bi sacuvali svoje fotelje:mi smo svoje Medjunarodne obaveze ispunili…..Koja sramota.

  17. Висарион

    Не бих да будем злурад, јер ће звучати бизарно, али Брејвик нам заиста може послужити у случају да Европу обузме логичан и дуго очекиван талас институционалне пандеснице проузрокован имиграцијом и економском кризом. Једино што може да буде парадоксално, али не и изненађујуће, је да се ту Србија нађе на супротној страни, захваљујући манипулацији од преосталих “либералних” центара моћи и познатој српској малодушној широкогрудости. А видећете само како ће, на пример, Хрвати искористити тај моменат да на сав глас подсете како су и они ратовали против босанских муслимана.
    Па чак и кад би Русија однела превагу у Европи, Хрватска би једногласно до максимума истицала своје словенство. А код Срба би било много оних који би дизали глас против руског “окупатора”. Проклет смо ми народ.

  18. pozajmljen komentar…
    ……………………….
    srbin u euleksu [neregistrovani] (31. 07. 2011, 08:15:11)
    evo gde smo

    ja radim 10 godina u unmiku i u elukesu imam dobra kola promenio sam ih do sad,pun sam ko brod kupio sam stan u nisu,i zabole me ko gladuje a ko ne

    samo da dodam: ovu su reci jednog srbina iz kosovskog pomoravlja ako procita prepoznace se.
    e moji ljudi pa jel znate da se po kosovskom pomoravlju uveliko srbi guraju u redovima da izvade licne karte republike kosovo i gde im pise drzavljanstvo kosovar a prezime se zavrsava na ći ne na ić. niko ih silom netera. jedino sever se jos nije pokorio siptarima a region oko gnjilana i kamenice odavno je prodao veru i veceru

  19. zbog ovakvih ljudi,kao sto je g-dja Z.Mitic,ponosan sam i sto sam Srbin i sto se ceo svoj zivot zalazem za postenje,rad i govorenje istine i same istine.Postovana g-djo Mitic,iskreno se divim Vasoj hrabrosti i i strajnosti.Srbin sam izbeglica iz Krajine,stalno nasrtanjen danas u Srbiji,koja kao da ne zna kuda ide,pa ne mogu da zaboravim kako sam lose prosao u danima hrvatskog shovinizma prema meni licno,prema mojoj porodici i mom narodu.Nisam znao ni imao hrabrosti da se oduprem svemu tome,a Vi se eto odupirete bosanskim lazima,iako vas je 10puta manje tamo od njih.Svaka Vam cast!Tek ce doci vremena koja ce jasno pokazati znacaj Vaseg otpora.

  20. Poštovana gospodjo Mitić,HVALA VAM ŠTO POSTOJITE.
    Nažalost naš voljeni,dvomilionski Beograd sa svom inteligencijom,Srpskom akademijom nauka i umjetnosti,piscima,režiserima,glumcima,novinarima,političarima,biznismenima itd.nisu učinili ništa da se dodje do istine,i bar malo ublaže posljedice laži o srbima koje se neprestano fabrikuju širom svijeta.Naprotiv čini se sve da se činjenice koje idu u prilog Srbima Zataškaju i gurnu pod tepih.Apsolutno sam za utvrdjivanje istine o svima pa naravno i o Srbima,ali ovo što se radi zdrav razum ne može da prihvati,i ne vodi ničemu.Svi koji išta znače u ovom gradu izemlji i jedu hljeb ovog naroda morali bi da se postide pred vama ako imalo obraza imaju.Zato apelujem.BEOGRADE PROBUDI SE!!a vama gospodjo MItić uz veliko poštovanje daje punu podršku i želim puno sreće.ZASLUŽILI STE JE!

  21. Evo prilike da se oglase istoljubivi,pravdoljiubivi demogradskoorijentisani ljudi svih nacija i vjera.Gdje ste sada vi gospodine Bećkoviću,Nogo,Djogo i svi ostali progonjeni srpski intelektualci koji kod Tita niste smjeli da iskazuju svoja genijalna mišljenja.Imate li ikakvo mišljenje o ovim pitanjima o kojima eto i ledeni Norvažanin reče nešto.Gje su srpske slobodarske tradicije?Gdje su sve srpske telavizije da prikažu za sdžaba film koji su drugi za nas napravili.Gdje si Tijaniću vječiti direktore svih vlada kome plaćam predplatu silom.Zašto ne prikažeš ovaj film koji ništa ne košta narodu od koga dobro živiš…..

  22. Ponosan kao i svaki srbin na dr. Mitic. Odrastao sam u Metohiji i znam kako je biti srbin koji zivi medju muslimanima i srba nazalost koji bi dali veru za veceru. Moramo se svi boriti za istinu svud gde se nalazimo i ne kriti ko smo i sta smo ja to radim svaki dan jel imam prilikeda stupim u kontakt sa vise stranaca..mislim da na kraju bar malo vide da smo i mi ljudi obicni i da znamo da se druzimo…..

  23. zORICE,VIDEO SAM tVOJ INTERVJU ,DOPADA MI SE.pRIMI MOJ POZDRAV IZ sRBIJE.kOLEGA CEDA,VRANJE

  24. ,pRIMI MOJ POZDRAV IZ sRBIJE.kOLEGA CEDA,VRANJE

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *