Почетна / Култура / OLIVERA MARKOVIĆ (1925-2011) Trajan beleg srpske umetnosti

OLIVERA MARKOVIĆ (1925-2011) Trajan beleg srpske umetnosti

Piše Raško V. Jovanović

Interpretirala je opsežan repertoar veoma širokog raspona od Šekspira i Molijera do Kamija i Brehta – samo u Narodnom pozorištu tumačila je četrdesetak uloga koje su nailazile na oduševljen prijem kod gledalaca

Otišla je umetnica koja je, gdegod da se pojavila – u pozorištu, na radiju, filmu i televiziji – donosila glumom i pesmom nezaboravne umetničke trenutke. Tokom više od pola stoleća u pozorištima Beograda, izdašno je prosipala bisere svoje umetnosti kao moćno svedočanstvo izuzetnog talenta. Još prilikom prvih njenih koraka na profesionalnoj pozorišnoj sceni, kritika je naglasila da joj se otvaraju velike umetničke perspektive.

ANGLOSAKSONSKI REPERTOAR
Već u Beogradskom dramskom pozorištu došle su do punog izraza glavne osobenosti dramskog talenta Olivere Marković – sposobnost nenametljivog izražavanja unutrašnjih damara ljudske duše, kao i zapretenih, katkad i pritajenih  osećanja, što ih je predstavljala uvek odmereno i u isti mah sugestivno. Svoj šarm u životu neštedimice je prenosila na scenu i osvajala pažnju gledalaca. Od posebnog je značaja što je to činila interpretirajući likove iz savremenog repertoara. Njene uloge iz drama Tenesija Vilijamsa na sceni BDP-a ostale su zapamćene kao majstorstvo koje je nemogućno dostići i ponoviti. Pre svega bila je izvrsna kao Meg u drami „Mačka na usijanom limenom krovu“, jer je uspela da intimni psihološki obračun sa Brikom, svojim mužem, prikaže jasno i sa suverenim osećanjem koje joj daju mladost i lepota. Uspesi u savremenom anglosaksonskom repertoaru učinili su da je Narodno pozorište u Beogradu pozove  da gostuje u predstavi „Autobuske stanice“ Vilijama Indža i tumači najtežu i najsloženiju ulogu – lik barske pevačice Šeri.
Olivera Marković vanredno dobro se snašla u Brehtovom repertoaru. Najpre je to dokazala 1957. godine u komadu „Majka Hrabrost“ na sceni BDP-a. Posle četvrt veka, Olivera Marković pojavila se u istom Brehtovom delu na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, ali u naslovnoj ulozi. I tada je pokazala suvereno osećanje stila i sposobnost da glumi po brehtovskim premisama, uspevajući da istovremeno u izvesnoj meri lik majke oplemeni slovenskim sentimentom.

OD ŠEKSPIRA DO NUŠIĆA
Ali, Olivera Marković nije nizala uspehe samo u stranom repertoaru. Prilikom izvođenja dela naših pisaca, još u BDP-u magistralno je kreirala lik Kraljice Drage u drami „Konak“ Miloša Crnjanskog. Isti slučaj bio je i  prilikom izvođenja „Karoline riječke“ Drage Žervea, kada je tumačila naslovnu ulogu. Međutim, otkako je angažovana u Narodnom pozorištu, sa velikim uspehom tumačila je uloge sa pevanjem u nacionalnom repertoaru – Koštanu u istoimenom komadu Bore Stankovića i Neru u „Podvali“ Milovana Glišića. Njeno pevačko umeće otkriveno je znatno ranije: krajem četrdesetih godina tumačila je na radiju Koštanu (kao Mitke nastupao je Dobrica Milutinović). Tada su se radio-drame izvodile „u živo“, tako da je „Koštana“ sa Oliverom Marković, kao emisija koju su slušaoci odmah prihvatili i zavoleli, reprizirana više puta. Ali, na pozorišnoj sceni ona će Koštanu tumačiti tek 1969, prilikom otvaranja Narodnog pozorišta u Zemunu. Ulogu Nere sa izuzetnim uspehom  ostvarila je na predstavi „Podvale“, prikazanoj 1968. godine povodom stogodišnjice Narodnog pozorišta u režiji Jovana Putnika.
U Nušićevom repertoaru istakla se tumačenjem Juliške u „Putu oko sveta“, Živke u komediji „Gospođa ministarka“ i kao Mica u „Vlasti“. Poseban komički rafinman ispoljila je prilikom tumačenja naslovne uloge na praizvedbi komedije „Gospođa Olga“ Milutina Bojića u Narodnom pozorištu. Od Krležinih dramskih junakinja u BDP-u je savršeno odigrala Margetićku u drami „Vučjak“, a u Narodnom pozorištu Klaru u „Ledi“, naglasivši sa nebrojenim komičnim akcentima  pretencioznost, ali i vulgarnost tog lika. Igrala je i u delima slovenskih pisaca, naročito ruskih – Čehova, Šolohova i drugih. Uopšte, interpretirala je opsežan repertoar veoma širokog raspona od Šekspira i Molijera do Kamija i Brehta – samo u Narodnom pozorištu tumačila je četrdesetak uloga koje su nailazile na oduševljen prijem kod gledalaca. Za umetničko delanje nagrađena je brojnim priznanjima, a dobitnica je i najvišeg – „Dobričinog prstena“.
Podjednako uspešna bila je Olivera Marković na filmu i televiziji. Ne kaže  se uzalud da je srcem učestvovala u stvaranju srpskog filma: snimila je više od 60 filmova i na desetine televizijskih serija. Za ulogu u filmu Andžeja Vajde „Sibirska Ledi Magbet“ dobila je „Zlatnu arenu“ u Puli. Sa sinom, Goranom Markovićem, snimila je više filmova („Nacionalna klasa“, „Variola Vera“, „Tito i ja“, „Sabirni centar“, „Majstori, majstori“). U filmovima snimljenim prema Nušićevim delima ponovila je pozorišne uspehe („Sumnjivo lice“,„Dr“, „Put oko sveta“).
Svojim svestranim talentom Olivera Marković dala je trajan beleg srpskoj  pozorišnoj i filmskoj  umetnosti  druge polovine 20. veka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *