Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Piše Pavle Ćosića
Novi Sad, 12. jul 2011 – Izvor Be92. Doživotni predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i veliki pregalac za ljudska prava, od 2008. godine republikanac, a ne autonomaš, izjavio je na jučerašnjoj plenarnoj sednici svoje partije da će se ubuduće zalagati za povratak u socijalističko doba, jer nam je tad svima bilo lepo i svima su cvetale ruže, a naročito je taj period apostrofiran Ustavom iz 1974. godine, kada su Vojvodina i Kosovo dobile široku autonomiju čime je utaban put ka nezavisnosti ovih dveju pokrajina.
„Prvi korak ka vraćanju u socijalističko vreme bila bi zabrana svih partija, osim LSV koja će u najkraćem roku promeniti ime u Savez komunista Srbije, a zatim Vojvodine kad izdejstvuje nezavisnost, u čemu će joj pomoći Međunarodna zajednica, budući da ispitivanja javnog mnenja ne pokazuju široko oduševljenje kod građana Vojvodine za ovim potezom.“
Kako je izneo u govoru pred članovima partije, ovo nije korak nazad nego tri koraka napred, jer nam je prelazak u tzv. „demokratiju“ samo doneo ratove, stradanja i nemaštinu, dok smo u vreme Tita svi živeli kao bubreg u loju, naročito članovi partije i njeni rukovodioci. „Danas ni predsednici partija, čak ni onih najvećih, nemaju mnogo velike prihode i jedva da imaju za kuću na Dedinju.“ Ova izjava propraćena je burnim aplauzom.
Psiholog Žarko Trebješanin koji se mora pojaviti u svakoj vesti u novinama, izjavio je za naš medij da bi povratak u socijalizam i sve njegove prednosti i mane ulilo građanima optimizam, budući da još uvek traje fama o tome kako se u to vreme živelo fantastično i da nam je svet tada bio bliži nego danas, bez obzira na to što to nije nimalo istina. Važno je da ta legenda i dalje živi u srcima žitelja naše zemlje, a kao što se i ranije pokazalo, Evropa neće imati ništa protiv da Srbija živi u diktaturi i da su joj šanse da uđe u EU utoliko veće.
Hm,hmm.. a *GENSEK* da bude Esner…? a Canak da bude *Djido*…??
Sud presudio: Kepiro – nije kriv
Sud u Budimpešti presudio je danas da bivši kapetan mađarske žandarmerije Šandor Kepiro (97), optužen za ratni zločin protiv Srba, Jevreja i Roma tokom zloglasne Novosadske racije u januaru 1942. godine, nije kriv
Tužilaštvo je tražilo zatvorsku kaznu, dok je odbrana insistirala da Kepiro bude oslobođen.
Prema optužnici budimpestanskog tužilaštva, podnetoj 14. februara ove godine, Kepiro je kao kapetan mađarske žandarmerije učestvovao u raciji u Novom Sadu i okolnim naseljima, od 21. do 23. januara 1942. godine, kada je pod led bačeno najmanje 1.200 Srba, Jevreja i Roma.
Krajem Drugog svetskog rata, Kepiro je dva puta osuđivan na zatvorske kazne od 10 odnosno 14 godina zbog pomenutih zločina, ali je uspeo da ih izbegne bekstvom najpre u Austriju, a u leto 1948. godine u Argentinu.
U Mađarsku se vratio 1996. godine da u domovini provede poslednje dane svog života.
Osumnjičen je i da je učestvovao u deportaciji novosadskih Jevreja u koncentracioni logor Aušvic 1944. godine.
Suđenje u Budimpešti počelo je 5. maja ove godine, kada je Kepiro izjavio da je nevin, da nije učestvovao u krvoproliću, niti da je tada dobio naređenje da ga izvrši.
Prvom saslušanju je prisustvovao srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
Ovo će verovatno biti poslednje suđenje nekom ratnom zločincu iz Drugog svetskog rata.
Ko je Šandor Kepiro
Šandor Kepiro (97), bivši oficir mađarske žandarmerije, optužen da je učestvovao u pogromu koji se dogodio januara 1942. u Novom Sadu, proglašen je danas nevinim pred sudom u Budimpešti.
Kepiro je rođen 1914. u Sarkadu, nevelikom mestašcu smeštenom uz samu granicu Rumunije, koja se, istina, u vreme njegovog rođenja nije tu nalazila.
Kada je aprila 1941. rasparčana Kraljevina Jugoslavija, Bačka i Baranja
(kao i Prekmurje) okupirane su, i anektirane, od strane Hortijeve Mađarske, uprkos činjenici da su dve vlade decembra 1940.potpisale “Sporazum o prijateljstvu”.
Uoči napada na Jugoslaviju grof Pal Teleki mađarski ministar,uznemiren
nemoralnošću tog čina, obzirom na postojeći sporazum, izvršio je samoubistvo.
Najcrnju “stranicu” okupacija Bačke, od strane Mađarske, tokom Drugog
svetskog rata imala je u poznatom pogromu s kraja januara 1942. poznatom kao “Novosadska racija”.
Mađarska žandarmerija, tada je pohapsila hiljade građana Novog Sada,
Jevreja i Srba, a ubijeno je, i potom bačeno pod led, 1.246 Novosađana,
pri čemu su 165 bili deca a 809 Jevreji.
Centar ”Simon Vizental”, na čijem je čelu Efraim Zurof, locirao je Šandora Kepira krajem 2006. u Budimpešti.
Kepiru je prethodno, u dva navrata, suđeno u Mađarskoj zbog zločina u Novom Sadu januara 1942. i to 1944. godine zbog “povrede žandarmerijsklog kodeksa” , kada je osuđen na 10 godina zatvora.
Suđenje izrvršiocima pogroma u Novom Sadu pod Hortijevim režimom bilo je posledica nesebičnog zalaganja Endre Bajči Žilinskog, uglednog političara i narodnog poslanika, što će se završiti tragičnim krajem i samog Žilinskog decembra 1944. kada je Horti već bio interniran od strane Nemaca.
Nakon što je nacistička Nemačka izvršila direktnu okupaciju Mađarske, tadašnji opunomoćeni zastupnik Berlina dr Edmund Vesemajer 30. marta 1944. godine zahtevao je od mađarskog premijera Deme Stojaija “ukidanje Novosadskog procesa i punu rehabilitaciju optuženih mađarskih oficira”.
U slučaju Kepira i drugih, pokrenuto je vraćanje čina i kao rezultat doneta je Uredba načelnika Generalštaba od 31. maja 1945. godine kojom je Kepiru vraćen čin koji je imao.
Godine 1946. kada se Kepiro nalazio u Austriji, njemu je ponovo suđeno u odsustvu, i osuđen je zbog ratnih zločina na 14 godina zatvora.
U Argentinu je Kepiro pobegao 1948. poput mnogih drugih nacističkih ratnih zločinaca, i tamo je boravio do 1996, kad se obratio mađarskoj ambasadi u Buenos Ajresu s molbom da se vrati u u svoju zemlju, što mu je omogućeno.
Mađarska vlada, na zahtev Centra ”Simon Vizental”, ponovo pokrenula je postupak protiv Kepira, pošto prema zakonima te zemlje, osobama kojima je suđeno za ratne zločine u odsustvu, posle njihovog hapšenja, mora biti ponovo suđeno.
Zahtev za sprovođenje istrage protiv bivšeg mađarskog oficira podnelo je 2008. godine i Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji.
Proces protiv njega nastavljen je maja ove godine, pošto su medicinski stručnjaci pravosudnih organa ustanovili da je fizički i mentalno sposoban da shvati šta se u sudnici dešava.
Kepiro se direktno teretio za ubistvo više desetina ljudi, čiji je identitet utvrđen, tokom Novosadske racije, među njima je bilo i jedanaestoro dece.
Svedoci su potvrdili da se sećaju Kepira u vreme Novosadske racije kao žandarmerijskog kapetana.
Između ostalog osumnjičen je i da je učestvovao u deportacijima novosadskih Jevreja u koncentracioni logor Aušvic tokom 1944. godine.
Ултрадесничарски скуп опет узбуркао страсти
Мађари имају праву културу, традицију и обичаје на овим просторима, али она никако не укључује нацистичке скинхед бендове као што су „Романтикуш еросок” или „Стратегио”, истиче Антифашистичка акција Новог Сада
Чланови контроверзне мађарске групе „Романтикуш еросок”
Нови Сад – Антифашистичка акција Новог Сада (АФАНС) упозорила је да ће у Кањижи од данас до 10. јула, шесту годину заредом, бити организован ултранационалистички скуп, под називом Фестивал уједињене мађарске омладине јужних крајева. Посетиоце ће са бине забављати познати фашистички бендови из суседне земље, а читаву манифестацију финансира мађарска влада потпомогнута фашистичком партијом Јобик, истиче се у саопштењу за јавност новосадског покрета.
– Јавно питамо зашто се ово допушта после прошлогодишњег скандала када је враћен аутобус препун мађарских фашиста који су дивљали на граници? Да ли грађани Кањиже морају да трпе њихову самовољу? Као што не желимо „Образ”, Покрет „1389”, „Крв и част” и „Национални строј” на нашим улицама, школама, и радним местима, тако не желимо ни да нам такве десничарске групе долазе из других држава – речено нам је јуче у АФАНС-у.
Покрет који се већ 11 година финансира искључиво личним донаторствима, свиркама и дистрибутивним акцијама, нема хијерархију, сви активисти су равноправни, а са јавношћу комуницирају саопштењима. Прихватили су, ипак, да нам појасне своје ставове, уз молбу да не објављујемо имена саговорника.
– „Мађарска гарда”, „64 жупаније”, „Јобик” и остали екстремно десничарски, ревизионистички покрети одавно покушавају да изазову ескалације насиља и међуетничке нетрпељивости у окружењу. Сличне манифестације одржавају се у Словачкој, Румунији, Хрватској, па и у нашој земљи. На велику жалост, фестивал у Кањижи је добио и институционалну подршку Мађарског националног савета у Србији – истичу у АФАНС-у.
У покрету сматрају да је недопустиво да државне институције затварају очи пред оваквим „манифестацијама”. Скуп у Кањижи, наводе, легално се одржава под фирмом лажног мултикултурализма, и служи у дневнополитичке сврхе локалној власти.
– Мађари имају праву културу, традицију и обичаје на овим просторима, али она никако не укључује нацистичке скинхед бендове као што су „Романтикуш еросок” или „Стратегио”. Сваки евентуални сукоб који би избио између Мађара и других народа који живе у овој средини био би победа фашиста, а управо то организатори оваквих окупљања прижељкују. Зато би држава морала енергично да реагује – кажу у АФАНС-у.
„Романтикуш еросок” (Романтично насиље), наводе у покрету, бенд је који већ дуго свира по неонацистичким клубовима. Активни су на већини манифестација мађарског огранка нацистичке мреже „Крв и част”, а последњих годину дана посебно пропагирају решавање такозваног циганског проблема у Мађарској. „Стратегуо” (Стратегија), такође, редовно наступа на концертима организације „Крв и част”, а наступали су као предгрупа познатом нацистичком бенду „Титколт еленолош” (Тајни отпор), чији је концерт у Суботици забрањен 2007. године.
М. Мијушковић