GMO Zatrovana Vojvodina

Piše Uglješa Mrdić

Najveća prisutnost GMO kartela je na teritoriji severnog dela Srbije, u Vojvodini. Ovaj deo teritorije Srbije najviše je zatrovan genetski modifikovanim semenom kukuruza

„Neka ti hrana bude prvi lek“, napisao je Hipokrat oko 460 godina pre Isusa Hrista.
U Srbiji se imajući u vidu delovanje GMO kartela to teško može primeniti.
Naročito, ako uzmemo u obzir podatak, kako navode upućeni, da je američka kompanija „Monsanto“, koja se bavi uvozom genetski modifikovanog semena, počela regrutovanje ljudi za Srbiju zbog prodaje genetski modifikovanog semena našim poljoprivrednicima i seljacima.
Nijedna zemlja na svetu nikako ne bi smela da se odrekne obradive zemlje na kojoj se proizvodi hrana i zemljište uopšte.
Podsetimo da je francuski profesor Žil Erik Seralini posle protivljenja ulasku kompanije „Monsanto“ na evropsko tržište, žestoko napadan i diskreditovan od strane ove kompanije. Američki senatori su javno napali francusku vladu, jer se suprotstavila agresivnom nastupu i želji za ulaskom kompanije „Monsanto“ u Francusku i Evropu.
Kompanija „Monsanto“ je preko Pol Bremera, američkog izaslanika u Iraku, uspela da izdejstvuje dekret po kojem irački farmeri moraju da kupuju samo genetski modifikovano seme od kompanije „Monsanto“ i uvedena je ratarska inspekcija koja ih kažnjava ukoliko ista ne koriste.

BLAGA REAKCIJA
Utisak je da je ne samo nedovoljno reakcija vlasti u Srbiji protiv GMO kartela, nego i da deo vlasti sarađuje sa proizvođačima i distributerima genetski modifikovane hrane.
Od prošlog meseca nadležne inspekcijske službe počele su intenzivne kontrole useva, proizvoda, robe i objekata radi kontrole primene Zakona o genetski modifikovanim organizmima. U saopštenju Ministarstva poljoprivrede podseća se da je zakonom propisano da se nijedan genetski modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetski modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno ne može da se gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Srbije.
Iako je Američka agencija za bezbednost hrane i lekova prošle godine objavila da je genetski modifikovan losos „neopasan“ za jelo i okolinu, Savezna administracija za hranu i lekove (FDA) nije dala dozvolu za korišćenje ove ribe u ishrani ljudi. Genetski modifikovani losos raste mnogo brže nego „običan“. Tako već posle tri godine doseže težinu od 18 kilograma – prirodna riba te starosti jedva će doseći polovinu te težine.
Američkoj agenciji za bezbednost hrane i lekova posebno je bila privlačna „konstrukcija“ ovog lososa kao neplodne životinje. To znači da, čak i ako bi neka životinja pobegla iz bazena u kojem se uzgaja, nema načina da se njen gen proširi na obične ribe. Utoliko je „Frankenštajn-losos“ mnogo bezbedniji od GM soje, kukuruza ili pamuka, gde praktično nema načina za kontrolu baš svakog zrnca polena koje će verovatno zagaditi i običnu biljku, možda i kilometrima udaljenu od uzgoja. To istovremeno znači da će ribnjaci uvek iznova morati da kupuju riblju mlađ od koncerna koji je proveo genetsku modifikaciju – protiv čega koncerni, naravno, nemaju ništa protiv.

SAD I DALJE NAJVEĆI PROIZVOĐAČ
Genetski modifikovana hrana nezaustavljivo se širi. Prema proceni organizacije ISAAA (International Service for the Acquisition of Agri-Biotech Applications) koja prati ovaj razvoj, od 2009. godine je samo u GM soji, kukuruzu i pamuku ostvaren promet od 150 milijardi dolara.
Naučnici u mnogim koncernima zato pokušavaju da uzgoje i genetski modifikovane životinje koje će odgovarati određenim izazovima: pre svega je poželjna osobina bržeg rasta, ali i bolja prilagođenost vrućini ili hladnoći.
Zato je zabrana Savezne administracije za hranu i lekove (FDA) o upotrebi genetski modifikovanog lososa težak udarac takvim poslovnim planovima, iako koncerni tvrde kako je to jedini izlaz iz nestašice hrane koja preti našoj planeti.
Treba istaći da su 2009. godine površine na kojima se gaje genetski modifikovani organizmi (GMO) povećane za devet miliona hektara na 133 miliona hektara. Ubedljivo najveći proizvođač GMO kultura su i dalje SAD. Tamo je uzgoj proširen za samo 1,5 miliona hektara ili 2,4 odsto na 64 miliona hektara, stoji u godišnjem izveštaju Međunarodne kancelarije za prihvatanje agrarno bioloških aplikacija (ISAAA). Prema tom izveštaju, najveći skok u uzgoju genetski modifikovanih kultura je zabeležio Brazil, koji je 2009. godine povećao površine za 5,6 miliona ili 35 odsto na 21,4 hektara.
U Argentini, koja svoju proizvodnju soje u potpunosti zasniva na GMO sortama, povećane su površine sa 0,3 miliona na 21,3 miliona hektara. U Indiji je uzgoj Bt pamuka porastao na 8,4 miliona hektara, Kanada ima 8,2 miliona hektara pod GMO kulturama. U Kini, sa druge strane, uzgojne površine za GMO su blago smanjene na 3,7 miliona hektara.
U zemljama Evropske unije zbog restriktivne politike dozvola i velike sumnje potrošača uzgoj GMO nema skoro nikakav značaj: 2009. godine su GMO površine u EU usled zabrane uzgoja Bt pirinča u Nemačkoj smanjene sa 107.700 na 95.000 hektara.

ZATROVANA VOJVODINA
Najveća prisutnost GMO kartela je na teritoriji severnog dela Srbije, u Vojvodini. Ovaj deo teritorije Srbije najviše je zatrovan genetski modifikovanim semenom kukuruza. Genetski modifikovano seme se javno uvozi, distribuira i uzgaja u Vojvodini, o čemu je celokupna javnost upoznata kroz režirano uništavanje samo dela zasejanih parcela s genetski modifikovanom sojom u opštini Odžaci prošle godine.
To je potvrdila i Ajrin Beret, koja se u Srbiji već nekoliko godina bori protiv izmene zakona o GMO kojim bi se dozvolilo gajenje i prodaja genetski izmenjene hrane. Zagađene su i hiljade hektara okolnih, zdravih useva, jer se vetrom polen iz modifikovanog bilja razmenjuje s genetski prirodnim usevima.
Na proizvodima u EU ako hrana ima više od 0,09 odsto genetski modifikovanog materijala mora stajati oznaka genetically modified, a ako je proizvod bez ambalaže mora stajati natpis na polici.
Sajt EU sa spiskom GM biljaka koje su dozvolili ili zabranili u Evropskoj uniji je http://ec.europa.eu/food/dyna/gm_register/index_en.cfm Na listi su neke sorte pamuka, kukuruza, bakterije, uljane repice, soje i šećerne repe.
Svaka zemlja može zabraniti na svojoj teritoriji GM pozivajući se na bezbednosnu klauzulu (safeguard clause) (Art. 23 Dir. 2001/18/EC).
Evropska komisija mora da sačini listu razloga koje članice države mogu da koriste kao opravdanje zašto zabranjuju genetski modifikovane GM useve na svojoj teritoriji.
Naročito je nejasno zašto se na poslednjim tribinama u organizaciji Ministarstva poljoprivrede na čelu sa Dušanom Petrovićem, inače potpredsednikom Demokratske stranke, nije raspravljalo o štetnosti korišćenja GMO u Srbiji. I taj pokazatelj govori o postupcima vladajuće koalicije i njenoj brizi za zdravlje građana Srbije.