GMO Zaraženo voće i povrće

Piše Uglješa Mrdić

Da je GMO kartel sve jači u Evropi govori i podatak da je u Evropskoj uniji odobren  uzgoj jedne vrste genetski modifikovanog kukuruza i jedne vrste modifikovanog krompira, ali se u većini zemalja EU ni jedna, ni druga ne uzgaja u komercijalne svrhe

Sve je veće prisustvo genetski modifikovanih organizama (GMO) u voću i povrću koje se sada prodaje u Srbiji. U prošlom broju „Pečata“ samo smo saopštili deo informacije vezane za tu pošast. Naime, u poslednje vreme evidentirano je da su neprirodni veliki komadi voća i povrća na srpskim pijacama genetski modifikovani i samim tim nezdravi za ishranu. Najviše GMO ima u krompiru, luku, kukuruzu, breskvama, kajsijama i lubenici.

GMO HARA SRBIJOM
Nadležne državne institucije gotovo ništa ne čine ili nedovoljno čine kako bi inspekcijskim kontrolama istrebili GMO hranu, prvo sa srpskih pijaca i iz prodavnica, a potom i iz srpskih sela. Naročito sa teritorije Bačke, Banata, Srema i Mačve. U poslednje vreme evidentirano je prisustvo GMO hrane i korišćenje GMO semena i na području Zapadne Srbije, Šumadije i Braničevskog okruga.
Pored Srbije činjenica je da u borbi protiv GMO kartela koji je u svetu sve jači, nedovoljno čini i Evropska unija, koja je zvanično protiv korišćenja i upotrebe genetski modifikovanih organizama.
Prošle nedelje Evropski parlament podržao je predlog da se državama članicama EU dozvoli da same odlučuju da li će zabraniti proizvodnju genetski modifikovanih useva na svojoj teritoriji. Evropski parlament je predlog Evropske komisije dopunio listom kriterijuma na osnovu kojih će članice EU moći da ukinu ili zabrane uzgoj genetski modifikovanih useva.
U prvobitnom predlogu Komisije naznačeno je da države mogu zabraniti uzgoj po svim osnovama, osim na osnovu procene uticaja na zdravlje i na životnu sredinu, jer o tim aspektima odlučuje jedino Evropska služba za bezbednost hrane. Taj predlog je kritikovan u poslovnim krugovima, u kojima vlada zabrinutost da bi na taj način moglo doći do fragmentacije unutrašnjeg tržišta i da bi se stvorila pravna neizvesnost za uzgajivače. Ocenjeno je i da predlog Evropske komisije nije u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (WTO).
Parlament je usvojio izmene predloga kako bi članicama EU omogućio „čvrstu pravnu osnovu“ za zabranu uzgoja genetski modifikovanih useva i bolju pravnu zaštitu u slučaju da trgovinski partneri ospore zabranu. U predlogu se navode osnove za zabranu uzgoja genetski modifikovanih useva na koje mogu da se pozovu članice pri odlučivanju, a to su zaštita životne sredine, socioekonomski razlozi, kao i razlozi koji su povezani sa korišćenjem zemljišta i poljoprivrednim praksama. O dopunjenom predlogu će odlučivati savet EU.

DOZVOLE ZA GMO
Evropski parlament je podržao EU okvir za izdavanje dozvola za genetski modifikovane organizme, ali je zatražio da provere na nivou EU koje sprovodi EFSA budu unapređene tako što će se uzeti u obzir dugoročni uticaji na životnu sredinu i uticaj na druge organizme koji nisu bili predmet genetske modifikacije, pre nego što nova genetski modifikovana vrsta dobije odobrenje.
Parlament je takođe insistirao da države članice preduzmu mere da bi sprečile kontaminaciju konvencionalnih organskih biljaka genetski modifikovanim i da osobe koje su odgovorne za kontaminaciju snose finansijske posledice za takve propuste.
U EU odobren je uzgoj samo jedne vrsta genetski modifikovanog kukuruza i jedne vrste modifikovanog krompira, ali se u većini zemalja EU ni jedna, ni druga ne uzgaja u komercijalne svrhe.
Da se vratimo na delovanje GMO u Srbiji.
Naime, posle prošlogodišnjeg uništavanja genetski modifikovane (GMO) soje u selu Ratkovo, u ataru opštine Odžaci, verovalo se da je to kraj GMO, sudeći prema navodima državnih zvaničnika. Međutim, kako „Pečat“ piše mesecima, GMO je na našim prostorima i dalje prisutan. Pored genetski nemodifikovane soje posejane sa deklarisanim semenom, otkupljivači, među kojima je vodeća „Viktorija grupa“, suočavaju se i sa kontaminiranom sojom.
Posle tih navoda reagovali su predstavnici „Viktorija grupe“, pa su saopštili da kontaminirana soja  nije prava GMO soja, već ona koja je kombajniranjem zaražena (pomešana), pošto je najpre kombajnirana GMO soja, a potom istim tim kombajnom žnjevena normalno posejana soja.
GMO soja u Mačvanskom regionu zauzima oko 30 odsto od ukupnih površina pod sojom, dok se na području Srema, posebno u ataru opštine Inđija, te površine kreću oko deset odsto. U regionu Uba GMO soja zauzima više od 40 odsto površina. GMO soja se poslednjih godina seje i u Bačkoj, posebno u opštinama Odžaci. Tamo od ukupno zasejane soje modifikovana zauzima gotovo polovinu zasada.
Genetski modifikovanu soju otkupljuju mali proizvođači stočne hrane koji je koriste u pripremanju stočnih koncentrata, a isto tako mnogi stočari u Mačvi tu soju prže, melju i daju stoci za ishranu.
„Viktorija grupa“ je prethodnih godina radila na edukaciji proizvođača o prednostima naše zemlje da se seje genetski nemodifikovana soja.
Proizvođači ovakvu soju seju uglavnom zbog boljih prinosa i zbog toga što ne moraju da troše novac na hemijski tretman. Ne može se precizno utvrditi koliko ima hektara pod GM sojom, jer svaki GM hektar zarazi 100 hektara zdravih oranica, čiji će vlasnici, po svemu sudeći, najgore proći.
Navedimo i da je pre nekoliko godina formiran „NON-GMO Project“, koji predstavlja neprofitnu saradnju proizvođača, trgovaca na malo, distributera, farmera, semenskih kompanija i potrošača. Projekat je nastao udruženim snagama predstavnika svih sektora proizvodnje organskih i prirodnih proizvoda u SAD i Kanadi, a svrha je ponuditi potrošaču konzistentan izbor organskih i prirodnih proizvoda koji su proizvedeni bez genetskog inženjeringa ili tehnologija DNK rekombinovanja.
Genetički modifikovani organizmi su nastali uz pomoć biotehnoloških tehnika genskog spajanja, odnosno genetskog inženjeringa. Ova relativno nova nauka dozvoljava da se DNK iz jedne vrste injektira u drugu, u laboratorijskim uslovima, na taj način stvarajući genetske kombinacije biljaka, životinja, bakterija i virusa koji se ne sreću u prirodi ili kroz tradicionalne metode ukrštanja.
Rizici kontaminacije semena, prinosa, sastojaka i proizvoda, neprekidno se uvećavaju, bez postojanja standardizovanih dobrih praksi za prepoznavanje i sprečavanje te kontaminacije.

AMERIČKI UTICAJ
U 30 drugih zemalja sveta, uključujući Australiju, Japan, i sve zemlje EU, postoje značajne restrikcije proizvodnje genetski modifikovanog – jer se nije pokazalo bezbednim. U SAD, sa druge strane, FDA je odobrila njihovu komercijalnu proizvodnju, zasnovanu na studijama kompanija koje su ga proizvele i profitirale njihovom prodajom.
Mnogi kupci koji brinu o svom zdravlju smatraju da je manjak rigoroznih, nezavisnih, naučnih istraživanja o uticaju konzumiranja GMO hrane – razlog za zabrinutost. Prema USDA, u 2007. godini  91 odsto soje, 87 odsto pamuka i 73 odsto kukuruza gajenog u SAD bilo je upravo GMO. Procenjuje se da je preko 75 odsto repice GMO, a tu su i komercijalno proizvedene varijante šećerne repe, tikve i havajske papaje. Za posledicu, procenjuje se da su GMO sada prisutne u 80 odsto pakovanih proizvoda u jednoj prosečnoj prodavnici u SAD ili Kanadi.
Uz pomoć tehničkih konsultanata „FoodChain Global Advisors“, a pokretano strašću lidera u industriji, projekat je uspešno započeo kolaborativni „NON-GMO“ verifikacijski program, 2008. godine. Radeći na svakom nivou lanca snabdevanja, unazad sve do semena, uloga projekta je da podstakne i obezbedi održivu „NON-GMO“ alternativu za budućnost.
Ankete konzistentno pokazuju da bi značajna većina Amerikanaca želela da može da se izjasni u vezi sa pitanjem eventualnog prisustva GMO u namirnicama koje kupuje. „CBS News Poll“ nalazi da je 87 odsto potrošača želelo da GMO proizvodi budu označeni.
Jednom rečju, najlakše ih je ne kupovati.
Na građanima je izbor. Međutim, na voću i povrću koje se prodaje po pijacama nema oznake da proizvod sadrži GMO. Na taj način GMO opasnost preti svim građanima Srbije…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *