GMO Trovanje po američkim standardima

Piše Uglješa Mrdić

Srbija počinje sve više da liči na Sjedinjene Američke Države, zahvaljujući genetski modifikovanim organizmima

Genetski modifikovanih organizama (GMO) je nažalost u Srbiji sve više. Naročito ovog leta. Pogotovo u voću i povrću, o čemu je „Pečat“ pisao u prethodnim nastavcima o GMO.  Niko od nadležnih institucija se nije u potpunosti angažovao da reši taj problem.
Podatak koji je izneo profesor dr Jan Boćanski, direktor Zavoda za zaštitu bilja, da je od kontrolisanih parcela 92 odsto posejano genetski modifikovanom sojom nedvosmisleno ukazuje, prema mišljenju ekoloških organizacija, da je započet biološki rat protiv stanovništva Srbije.

ISCENIRAN SUKOB
Takođe ovaj podatak ukazuje da se može zaključiti da je Vlada Republike Srbije na čelu sa Mirkom Cvetkovićem nezakonito i na mala vrata (bez izmene zakona) legalizovala uzgoj genetski modifikovanih organizama i dala zeleno svetlo ekskluzivnim uvoznicima da uvoze genetski modifikovano seme soje.
„Na jesen će ta ista odnarođena Vlada iscenirati sukob poljoprivrednih proizvođača i inspekcijskih organa i u cilju izlaska u susret zahtevima prevarenih seljaka legalizovati uzgoj genetski modifikovanih kultura. Još je tragičnija činjenica da ta ista inspekcija nije kontrolisala parcele pod kukuruzom, suncokretom i uljanom repicom i zato što je ekskluzivni uvoznik ‘Monsantovih’ semena ‘MK Grupa’, čiji je vlasnik bivši direktor Demokratske stranke. Naučni podatak da laboratorijskih pacovi postaju sterilni u trećoj generaciji, pored pojave drugih 65 najtežih bolesti, očekuje i ljudsku vrstu“, saopštio je Nikola Aleksić, direktor Ekološkog pokreta.
Inače, skoro već čitavu deceniju proizvodi se genetski modifikovana hrana. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) GMO hrana preuzima primat sa 75 odsto prerađene hrane, uključujući hranu kao što su ulja za kuvanje, konzervirana hrana, mlečni proizvodi i svi proizvodi koji u svom sastavu imaju soju ili kukuruz.  U Americi 80 odsto soje i kukuruza koji se gaje su genetski modifikovani varijeteti.
Eksperti u SAD i dalje tvrde da se proizvodnja i prodaja genetski modifikovane hrane razvila zbog prednosti koje ima i za proizvođače i za kupce.
„Proizvodi su jeftiniji, trajniji i veće nutricionalne vrednosti. Što se proizvođača tiče GM usevi su otporni prema biljnim bolestima koje izazivaju insekti ili virusi i imaju veću toleranciju prema biljnim pesticidima. Cilj je bio da se eliminiše korišćenje pesticida i postigne produktivnija i jeftinija proizvodnja. Otpornost ovih biljaka na insekte je postignuta tako što im je usađen gen za proizvodnju toksina iz bakterije Bacillus thuringiensis. Ovaj toksin se inače koristi kao insekticid u poljoprivredi i nije štetan za ljude. Otpornost na viruse je postignuta korišćenjem nekih gena iz virusa koji inače izazivaju biljne bolesti i otpornost na herbicide je postignuta korišćenjem gena iz bakterija otpornih na herbicide“, navodi se u jednoj od analiza, onih koji žele da istaknu navodne prednosti upotrebe GMO.
Međutim, kakvi su mogući negativni efekti genetski modifikovane hrane na ljudsko zdravlje? Dok eksperti smatraju da bi genetski modifikovana hrana mogla jednog dana da služi u prevenciji nekih bolesti, kao što je kancer ili osteoporoza, kritičari tvrde da GM hrana može da prouzrokuje ozbiljne probleme sa zdravljem.
Do sada je utvrđeno da GM hrana može da ima direktno negativan efekat na ljudsko zdravlje, može da izazove toksičnu reakciju ili alergijsku reakciju. GMO hrana sadrži komponente sa toksičnim svojstvima, ima negativne efekte vezane za nestabilnost gena unetog u biljku i lošiju hranjivu vrednost vezanu za genetsku modifikaciju.

JAPANSKI PRIMER
Podsećanja radi, najveća japanska hemijska kompanija „Šova denko“ je 1994. godine platila dva biliona dolara odštete američkim građanima, od kojih je na desetine umrlo, a nekoliko stotina obolelo zbog genetski promenjene verzije L-tryptophana.
Kompanija „Pioner Hi-Bred“ je 1996. godine gen iz brazilskog oraha inplantirala u soju. Inače brazilski orah kod nekih osoba izaziva jaku alergijsku reakciju, pa mogu da upadnu u anafilaktički šok koji može da se završi smrću. Na svu sreću testovi izvršeni na životinjama su dokazali da soja može da izazove alergijsku reakciju i povučena je sa tržišta pre nego što se desio i jedan smrtni slučaj.
FDA je odobrila kompaniji „Monsanto’s“ rBGH, 1994. godine, da genetski proizvodi hormon rasta koji je ubrizgavan kravama, iako su naučnici upozoravali da će on 400-500 odsto povećati rizik, kod ljudi koji su konzumirali mleko i mlečne proizvode od ovih krava, od raka dojke, prostate i debelog creva. Tvrdnja je kasnije dokazana eksperimentima na pacovima.
Nekoliko drugih GM proizvoda koriste herbicide poznate kao karcinogeni, poput bromoxynila korišćenog kod genetski izmenjenog pamuka ili glufonsinata kod genetski modifikovane soje i kukuruza.
Prema istraživanju naučnika Šarin Martina, zahvaljujući fragmentima strane DNA koje se potpuno ne razgrade u procesu varenja apsorbuju se u krvotok i potencijalno mešaju sa normalnom DNK, što može izazvati brojne autoimune bolesti.
Zbog niza sudskih tužbi oko genetski modifikovanih organizama, američko Ministarstvo poljoprivrede razmatralo je mogućnost koegzistencije genetski modifikovanih vrsta, konvencionalne poljoprivrede i farmi na kojima se proizvodi organska hrana.
SAD gaje više kukuruza od ijedne druge zemlje u svetu i gotovo sve sorte su genetski modifikovane. Do sada nema nikakvih dokaza o zdravstvenim problemima ili o šteti po okolinu od genetski modifikovanog kukuruza.

NEDOSTATAK ISTRAŽIVANJA
Protivljenje genetski modifikovanim proizvodima jedan je od glavnih faktora koji je organske proizvode učinio u SAD-u tržištem vrednim 25 milijardi dolara godišnje.
Ako Srbija ne može sama da nađe rešenje u borbi sa GMO kartelom, onda neka iskoristi primer susedne Bosne i Hercegovine. Naime, još prošle godine osnovano je u Mostaru Veće za genetičke modificirane organizme (GMO) BiH, a deluje pri Agenciji za sigurnost hrane BiH. Za predsedavajućeg Veća imenovan je Vojislav Trkulja. Takođe, imenovano je i sedam članova Veća, koji se bave procenom rizika, predlaganjem mera i davanjem mišljenja i preporuka Agenciji za sigurnost hrane u BiH iz oblasti GMO-a. Četiri laboratorije u BiH koji se nalaze u Mostaru, Banja Luci i Sarajevu su ovlašćene da vrše kontrolu GMO u proizvodima na tržištu BiH.
U BiH je zabranjeno stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže GMO. Takođe, nije dozvoljen ni uvoz GMO proizvoda, a Zakon o GMO u BiH dozvoljava takvu mogućnost samo posle strogih ispitivanja i izrade procene rizika. Ipak, nemoguće je znati ima li u BiH GMO proizvoda bez sprovedenih istraživanja.
Uređivanje ove oblasti predstavlja izazov i razvijenijim zemljama od Srbije. Naša država bi trebalo da bude servis svih građana, a ne samo pristalica vladajućeg režima.
Srbija počinje sve više da liči na Sjedinjene Američke Države. Najzaslužniji za to su genetski modifikovani organizmi (GMO) jer se  srpski narod truje po američkim standardima.
Građani Srbije imaju pravo da znaju šta jedu i da li je ta hrana koju konzumiraju genetski modifikovana ili ne.
Vlada Srbije će ili legalizovati GMO kartel, ili će se oformiti telo za borbu protiv te pošasti.

2 коментара

  1. Avatar

    pozdrav za urednika…i osnivaca Vucelu…..naseg ,koji je jedini pravi covek sa vizijom,potvrdio da vredi i da je u pravu i koji je jedini iskreno prepoznao Nikolu Aleksic….coveka koga svi koji imalo vrede poznaju jer ..istina boli…a on i dalje daje sve da istina izadje na videlo…pozdrav i nek vas BOG CUVA I DA SNAGE ZA SVE PERIODE KOJI NAM DOLAZE….VELIKI POZDRAV IZ LAZAREVCA….

  2. Avatar

    Puna podrška od mene za vaš portal. Svaka čast.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *