Почетна / Спорт / Fudbal – fudbalskim gradovima

Fudbal – fudbalskim gradovima

Piše Marko Marković

Osim u Beogradu i Novom Sadu fudbal je u usponu i u Subotici, Kragujevcu, Nišu, Kraljevu, Somboru…

Sve se čini da u novom prvenstvu koje počinje 13. avgusta SUPERLIGAŠI imaju evropske uslove.
Fudbalski savez Srbije izdvojio je ne mala sredstva za adaptaciju postojećih ili izgradnju novih stadiona.
A što se tiče ekipa koje će se boriti za bodove u Superligi i Prvoj ligi jake su onoliko, koliko je bilo mogućnosti da angažuju ili zadrže kvalitetne stručnjake i pojedince.
Najvažnije je da su svi zadovoljni što su neki gradovi u Srbiji, raniji fudbalski centri, ponovo u centru pažnje.
Praktično u skoro svim većim mestima u državi imaćemo susrete u dva jaka takmičenja.
Otprilike, tako je bilo i davne 1946. godine kada je održano prvo posleratno prvenstvo stare, velike Jugoslavije.
Liga od 14 klubova osnovana je na osnovu kvalifikacija u šampionatu Republike.
PONCIANA iz Trsta nastupila je kao gost.
Igrali su (idemo redom, kako su timovi plasirani): PARTIZAN, Dinamo, Crvena zvezda, Hajduk, Metalac, Spartak, Lokomotiva, Pobeda, Kvarner, Budućnost, Ponciana, Željezničar, 14. oktobar i Nafta (Donja Lendava).
Trijumfovao je Partizan sa pet bodova viška ispred Dinama. Na 26 utakmica postignute su 23 pobede, jedan duel završen je nerešeno, novi prvak izgubio je dva susreta.
Sastav je izgledao ovako:
GLAZER(Šoštarić) – BROZOVIĆ, ČOLIĆ(Popesku) – ČAJKOVSKI, JOVANOVIĆ(Đurđević), ATANACKOVIĆ(Palfi) – RUPNIK, MIHAJLOVIĆ, BOBEK(Firm), RADUNOVIĆ, ŠEREŠ(Simonovski).
Kao što je postojala VELIKA ČETVORKA (Partizan, Hajduk, Crvena zvezda, Dinamo) – tako sada imamo tri kluba čije vrednosti su daleko iznad mogućnosti ostalih Superligaša.
Unapred se zna da niko ne može da ugrozi Partizan, Zvezdu i Vojvodinu, pa su tako tri prva mesta na tabeli rezervisana za Beograđane i Novosađane.
No, celu priču o snazi najboljih timova Srbije osvežava činjenica da će u narednoj sezoni biti na najvećoj domaćoj sceni i klubovi iz moćnih centara. Ova konstatacija odnosi se u prvom redu na kragujevački Radnički, koji je došao do Superlige. Isto je i sa NOVIM PAZAROM, a takođe vidan napredak pokazali su RADNIČKI (Niš) i SLOGA (Kraljevo). Nadmetaće se u Prvoj ligi.
Tako, kada se sagleda celokupna situacija može da se zaključi – da se FUDBAL SMESTIO U SKORO SVE VEĆE GRADOVE.
„Pokriveni“ su: Jagodina, Kruševac, Čačak, Smederevo, Užice, Kraljevo, Novi Pazar, Niš, Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Subotica.
Dva Superligaša: METALAC (Gornji Milanovac) i BSK iz Borče su u najelitnijoj konkurenciji, ali za koga igraju ti klubovi?
Jer, kao domaćini nemaju uslova da na svom terenu dočekuju rivale i moraju da se sele na pozajmljene stadione!?
METALAC je obično domaćin u Kragujevcu ili Lučanima, a BSK igra na Olimpijskom stadionu na Karaburmi.
Naravno, postavlja se i logično pitanje – kada je sa tim klubovima takva situacija ispunjavaju li uslove za nastup u najvažnijem i najelitnijem domaćem fudbalskom takmičenju?
I da li ubuduće, bez obzira na postignute rezultate, treba nekom dozvoliti da igra u SUPERLIGI ako je bez svog stadiona?
Doneta je odluka – NE!
Nema, u Superligi, a ni u Prvoj, nijedne ekipe iz Istočne Srbije.
Šteta!
Svojevremeno BOR, MAJDANPEK i ZAJEČAR su imali jake sastave i taj kraj mogao je da prati mečeve sa najboljim timovima iz cele zemlje. Ujedno, i da često ljubitelji fudbala – navijači tih klubova proslavljaju pobede i osvajanje bodova.
A BOR je čak jednom igrao i u finalu Kupa!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *