7. JULI Hrabra prošlost i kukavna sadašnjost

Prenosimo delove govora predsednika SUBNOR-a Srbije prof. dr Miodraga Zečevića sa obeležavanja 70. godina od donošenja odluke i početka oružane borbe srpskog naroda protiv fašističkog okupatora i kvislinga

Srbija je u ova dva veka novije istorije imala nekoliko ključnih događaja koji su opredelili istorijsko trajanje Srbije kao države. To su po istorijskom značaju Karađorđev  1804, Milošev 1815, i partizanski ustanak 1941. godine; Balkanski i Prvi svetski rat. Dinastičke promene, ubistva vladara, promene političkog sistema i režima vladavine, savezi i njihovo raskidanje, unutrašnje krize i sve drugo samo su deo trajanja i ostvarivanja Srbije kao države. Ovi bitni događaji opredelili su njenu istoriju i prepoznatljivost Srbije kao države u njenom trajanju.

DRŽANJE NARODA U POKORNOSTI
Kapitulacijom Kraljevine Jugoslavije, aprila 1941. godine, ona je kao država prestala da postoji. Rasparčana je od nemačkih, italijanskih, mađarskih i bugarskih fašističkih osvajača. U granicama koje je odredio nemački okupator obrazovano je srpsko kvislinštvo, zajedno i u ime okupatora upravljalo je takvom Srbijom. Srpsko kvislinštvo u periodu formiranja vlasti oličeno je u Komesarskoj upravi Milana Aćimovića, specijalnoj policiji, žandarmeriji, Ljotićevom zboru i njegovom Dobrovoljačkom korpusu, upravno-sudskom aparatu u službi okupatora i Pećančevom četničkom pokretu koji je ubrzo oformljen.
Vladanje Srbijom, držanje naroda u pokornosti, ekonomska eksploatacija i uključivanje društvenih i ekonomskih potencijala u potrebe Trećeg Rajha i politike nemačkih okupacionih snaga, obezbeđivana je pomoću raznovrsnog srpskog kvislinškog aparata i organa. Političke partije su prestale da postoje, ceo društveni, politički i ekonomski život je stavljen u funkciju vladanja nemačke okupacione vlasti. Ubrzo je počelo čišćenje Srbije od nepokornih i onih koji su predstavljali potencijalnu opasnost po interese fašističkog okupatora i srpskog kvislinštva.

PROTIV KVISLINGA
Politbiro CK KPJ čiji je generalni sekretar bio Josip Broz-Tito, inače zabranjene partije u Kraljevini Jugoslaviji, 4. jula 1941. godine doneo je Odluku o dizanju narodnog ustanka i pozvao narode i narodnosti Jugoslavije na oružanu borbu protiv fašističkog okupatora i domaćih kvislinga.
Nepokoren narod Srbije na zov istorije, svoje savesti i samobitnosti krenuo je u borbu za slobodu i oslobođenje svoje zemlje od fašističke sile koja je već bila pregazila celu Evropu. Sreća je većine od vas što tada niste bili rođeni i ne nosite sećanje na surovo vreme Davida i Golijata, već imate samo saznanje kako se završila pobeda malog Davida u kojoj je zalog bio život.
Partizanski Valjevski odred u Beloj Crkvi započeo je 7. jula 1941. godine oružanu borbu protiv srpskih kvislinga i fašističkog nemačkog okupatora. Taj dan je istovremeno početak i oružane borbe protiv brojnih okupatora Jugoslavije i domaćih kvislinga, jer će ubrzo uslediti  ustanak i oružane borbe u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji, a nešto kasnije u jesen 1941. godine i u Makedoniji. Taj dan 7. juli je uzet kao Dan ustanka naroda Srbije i početak oružane borbe naroda Srbije i  Jugoslavije protiv fašističkog okupatora i domaćih kvislinga.
Narodi Srbije u XIX i  XX veku imali su tri ustanka i vodili mnogo nametnutih odbrambenih ratova u kojima je Srbija razarana, ali je uvek, mada sa ogromnim gubicima, izlazila kao pobednik. Karađorđev ustanak 1804, Milošev 1815, partizanski 1941. godine imaju istu nameru i cilj. Oslobođenje Srbije od okupatora i domaćih kvislinga, nezavisnu državu, narodu slobodu, i bolji i srećniji život ljudi od onog koji su do tada imali. Danas su ovde zajedno još živi sedmojulski ustanici i savremenici, u sebi nose iste porive i ideje koje su nosili učesnici ovih ustanika i ratova. Iz tih razloga zaslužujete naše veliko hvala.
Od dizanja Ustanka naroda Srbije, 7. jula 1941. godine, prošlo je 70 godina. Ove godine obeležavamo jubilarnu godišnjicu kada su hrabri sinovi Srbije krenuli u neravnopravnu borbu i neizvesnost, i posle četiri godine borbe izvojevali pobedu i slobodu narodu Srbije.
Država Srbija ima formalni i faktički odnos prema Narodnooslobodilačkom pokretu i 7. julu, datumu ustanka naroda Srbije 1941. godine. To nije više državni praznik, niti ga država Srbija zvanično priznaje i obeležava, kao i narodnooslobodilačku borbu. Međutim, nadležni državni organi sa SUBNOR-om učestvuju i pomažu njegovo obeležavanje na svim nivoima pravno-političkog organizovanja Srbije, kao i većinu drugih obeležavanja u organizaciji SUBNOR-a. Postoji i široko učešće organa Lokalne samouprave u obeležavanju datuma i događaja iz NOB-a na području toga kraja. Srbija priznaje i obeležava 9. maj 1945. godine, Dan pobede nad fašizmom i završetka Drugog svetskog rata u Evropi.

MEĐUNARODNI UGLED
Mislimo da država Srbija treba da preispita svoje formalne odluke donete u političkoj i ideološkoj euforiji u odnosu na 7. juli, Dan ustanka naroda Srbije 1941. godine protiv fašističkog okupatora i domaćih kvislinga, odnos prema Narodnooslobodilačkom pokretu i NOB-u 1941-1945, u Srbiji, koji je vodila KPJ, da uvaži i vrednuje rezultate koje je svet priznao tom pokretu u doprinosu pobedi antifašističke koalicije i prihvati istorijsku istinu kao istinu. Sve drugo trebalo bi da ostavi toku istorije i objektivnijim istoričarima i političarima, koji će vremenom sigurno doći. Naravno, ne postoji ovozemaljska sila koja može da izbriše ovaj datum iz istorije i svesti naroda dokle god postoje narodi Srbije i Srbija kao država. Borcima i SUBNOR-u više ne smeta ovakav odnos, ali iskreno nam je žao zbog ovakvog formalnog odnosa Srbije prema Narodnooslobodilačkom pokretu i Sedmojulskom ustanku, jer mislimo da on pre svega šteti međunarodnom ugledu Srbije na njenom demokratskom putu.

7 коментара

  1. Avatar

    Честитка свим борцима за слободу отаџбине!
    Партизански покрет је ословбодилачки и ред је да се афирмишу прав вредности, толико младих људи, партизана се борило, гинуло, за слободу против окупатора, … то је за велико поштовање. Треба подсећати младе о борби и пожртвовању свих наших бораца за слободу од нациста и квислинга!

    —–
    Многи наши градјани, младићи су ступали у партизански покрет, али и покрет Југословенске војске у отаџбини, са искреном жељом за слободом отаџбине!

    Игром случаја, како је рат одмицао ЈВу О (Четници), тј један део се ставио на страну квислинга и окупатора, али не треба осудјивати све, јер је доста обичних бораца-четника борило и накрају рата ступили у неке заједничке операције против окупатора!
    Одласком краљевске владе у Лондон, Дража је остављен као веза за високе официре који су чекали у Каиру (који су смењени), о томе сведочи и генерал Симовић (који је смењен) и који је уговорио састанак Тита и Драже али …
    Касније се десила Техеранска конференција, одлазак официра за везу-Енглеза из штаба на Равној Гори, касније је било и већих злочина против идеолошких непријатеља (Срба), па су чак и неколико официра Енглеза и Американаца ликвидирали, апри крају рата су баш … ….
    Дража је ту трагична личност, и сам се огтрадио од доста злочина које су му приписивали, али ипак је има неку одговорност, што не значи да је требао онако да страда! напротив, ту је дошла она Нша задртос до изражаја и освета! Грешка!
    ————–
    Оба покрета су била пројугословенски, и делом под контролом страних сила и масонерије (нарочито краљевске владе ..)….
    ———
    Обични борци у оба покрета који су се борили за слободу, треба их поштовати, а злочине осудити! А високу политику и руководећи кадар треба посебно разматрати, посебно четника-неквалификованих квази-команданата!

    Слава свим погинулим борцима за слободу!
    Смрт фашизму-слобода народу!

  2. Avatar

    Да ли је овај говор одржан 2011.љета господњег, или далеке 1971.?
    Доводити у везу антифашизам српског Народа(због ранијих историјских искустава развила се природна аверзија према свему што долази из Немачке, а нацизму нарочито)са титоистичким
    бандитизмом, злоупотреба је најгоре врсте.
    Ова бедна садашњост, директна је последица титоизма, чији су
    баштиници и ова Власт(само сада у “жутој”фази)и припадајућа јој
    “интрелектуална””елита”. Србија је показала да није у стању да се
    суочи са својом ужасном титоистичком прошлошћу.
    Зато је на дну.

  3. Avatar

    Radi, sake vlasti,*birackog tela*..Slavica Djukic i Mirko Cvetkovic, cijeg su dedu ubili na stratistu u Sumaricama,zakonski regulisu *dan secanja u Sumaricama*, dostojno obelezenom stratistu,spomenicima i belezima, sa dugogodisnjim nizom odavanja pocati zrtvama u Sumarici, ovekovecenim od strane Desanke Maksimovic,pesmom na brdovitom Balkanu.Jedna skoro jedina, zajednicka borba partizana i cetnika, koju ce ti isti cetnici trajno da napuste, izdaju, iskoriscena je da se cetnici ufunjaju u epopeju NOB, i izravnaju sa *pobednicima*, reinkarniraju se…pa..*ajde jovo nanovo*.

  4. Avatar

    Šimšiću, što n pričaš o zlodelima Ljotićevaca, logorima pod vlašću Nedićevaca, što ne pričaš o zločinima geometra Kalabića, Pećanca, Đurišića, Radovića-Kondora, Boža-Javorca, o dešavanjima u Bosni i Crnoj Gori pred kraj rata,…..

    I Partizani i četnici su zvanično bili projugoslovenski pokreti, ali nismo baš čuli o svim zločinima , prećutkuje se.

    Jugoslaviju nisu stvorili ni Četnici, ni Partizani, već strane slie, masonerija i kralj, mnogo ranije.
    Dosta više sa zabludama, dok je engleska služba bila kod Draže, bili su i kod Tite, kad su otišli sa Ravne gore(razlog!) najdenom su englezi i Čerčil tobož izdali JVu Otadžbini, a sve te gdine London brani kraljevsku dinastiju u Londonu!???
    Malo samokritike,bre!

  5. Avatar

    KRVAVA BAJKA

    Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
    Na brdovitom Balkanu,
    Umrla je mučeničkom smrću
    Četa đaka
    U jednom danu.
    Iste su godine
    Svi bili rođeni,
    Isto su im tekli školski dani,
    Na iste svečanosti
    Zajedno su vođeni,
    Od istih bolesti svi pelcovani,
    I svi umrli u istom danu.
    Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
    Na brdovitom Balkanu,
    Umrla je mučeničkom smrću
    Četa đaka
    U jednom danu.
    A pedeset i pet minuti
    Pre smrtnog trena
    Sedela je u đačkoj klupi
    Četa malena
    I iste zadatke teške
    Rešavala:koliko može
    Putnik ako ide peške…
    I tako redom.
    Misli su im bile pune
    Istih brojki,
    I po sveskama u školskoj torbi
    Besmislenih ležalo bezbroj
    Petica i dvojki.
    Pregršt istih snova
    I istih tajni
    Rodoljubivih i ljubavnih
    Stiskali su u dnu džepova.
    I činilo se svakom
    Da će dugo,
    Da će vrlo dugo,
    Trčati ispod svoda plava
    Dok sve zadatke na svetu
    Ne posvršava.
    Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
    Na brdovitom Balkanu
    Umrla je mučeničkom smrću
    Četa đaka
    U jednom danu.
    Dečaka redovi celi
    Uzeli se za ruke
    I sa školskog zadnjeg časa
    Na streljanje pošli mirno
    Kao da smrt nije ništa.
    Drugova redovi celi
    Istog časa se uzneli
    Do večnog boravišta.

  6. Avatar

    to Vasilim;
    Твој коментар је толико квалитетан, да би могао да послужи као
    “уводник” у листу “Комунист”(латинично издање).
    Знам да лист више не излази али је вас заосталих “уводничара”
    стварно превише.

  7. Avatar

    Komunisti isgubili ste uporiste u Srbiji ,vase lazi su se srusile a mi smo se vratili u Srbiju !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *