Почетна / Спорт / Zlatni vaterpolisti

Zlatni vaterpolisti

Piše Marko Marković

Uz košarkaše i odbojkaše to su naši najuspešniji sportisti

Lepa priča o našem izabranom timu počela je na Olimpijskim igrama u Londonu, 1948. godine, kada smo se plasirali od devetog do dvanaestog mesta.
Krenulo se skromno i tada je malo ko pretpostavljao da će vodeni divovi iz Jugoslavije postati to što su sada.
Velesila smo, osvojili smo sve trofeje – trenutno nacionalna selekcija blista.
Zvanično smo šampioni sveta, sada smo osvojili prvo mesto u Svetskoj ligi, plasirali smo se za naredne Olimpijske igre u Londonu.
A pre 63 godine u glavnom gradu Engleske nastupili smo kao autsajderi. Drugi su žarili i palili. Mi smo otišli na najveće planetarno takmičenje sa devizom „VAŽNO JE UČESTVOVATI“!
Imali smo u ekipi izvanrednog golmana AMŠELA. Osnovne poluge reprezentacije bili su: BAKAŠUN, ŠTAKULA, GRKINIĆ, CIGANOVIĆ, ĐOVANELI i nezadrživi strelac KURTINI.
To su imena za nezaborav, stožeri su našeg vaterpola.
Podsetimo, prvu medalju osvojili smo na Evropskom šampionatu u Beču, 1953. godine, a na Svetskom prvenstvu u Beogradu, prvom u istoriji ovog sporta, bili smo takođe treći.
To je početak žetve trofeja i po svemu sudeći nezaustavljiv je!
Kasnije, iz godine u godinu, napredovali smo KORACIMA OD SEDAM MILJA, a nicali su izuzetni asovi kao PEČURKE POSLE KIŠE.
Analizirajući protekli period u buketu velikana posebno mesto svakako zaslužuju dva golmana MUŠKATIROVIĆ i ŠOŠTAR.
JANKOVIĆ, SANDIĆ, MILANOVIĆ i ŠAPIĆ su biseri nad biserima.
Na Olimpijskim igrama u Pekingu, pre tri godine, pripala nam je bronzana medalja i posle tog nadmetanja došlo je do smene generacija. Otišlo je šest standardnih članova izabranog tima, a sa novom postavom selektor UDOVIČIĆ trijumfovao je na Šampionatu sveta u Rimu!
Sada, u julu, u Šangaju, branićemo tu poziciju, ali valja naglasiti – kada je oformljena nova ekipa osnovni cilj je postavljen: u Londonu SRBIJA će jurišati na zlato!
Pokazuje se da za takav podvig imamo snage.
No, ako se zaključuje da su nam – VATERPOLISTI  ZLATNI, onda su takvom epitetu doprineli i reprezentacija, istovremeno i PARTIZAN.
Beograđani su na impresivan način trijumfovali u EVROLIGI, sedmi put u istoriji kluba, i tako samo potvrdili koliko smo moćni u ovom sportu.
Imamo silnu selekciju, istovremeno i sastav Partizana!
Tu i tamo čuju se zlurade konstatacije DA JE VATERPOLO PRIVILEGIJA NEKIH ZEMALJA! Da nema dimenziju košarke, odbojke, fudbala. Da se ne igra u najjačim i najbogatijim državama (Francuska, Nemačka, Skandinavija, Velika Britanija i da ne ređamo), pa stoga i rezultati nisu adekvatni onima koji se postižu u tim sportovima!?
Čak se išlo toliko daleko da se predloži da se vaterpolo isključi iz Olimpijskog programa!?
Da je uslišen predlog – trebalo je to da usledi već sada, od Londona 2012. godine!
Naravno, ta ideja zluradih i nemoćnih protivnika vaterpola je doživela fijasko i divan i viteški vodeni sport ostaje na čvrstim pozicijama.
A mi verujemo da će izabrani tim Srbije, predvođen već proverenim, mladim stručnjakom UDOVIČIĆEM nastaviti istim tempom i na takmičenjima koja slede.
VANJA UDOVIČIĆ je najbolji igrač na planeti. Ne zaostaju kvalitetom, učinkom i umećem: FILIPOVIĆ, golman SORO, PIJETLOVIĆ, PRLAINOVIĆ, RAĐEN.
U sastavu nema slabog pojedinca.
Stručan rad, iskustvo, uigranost i ukupna vrednost su garancija da će srpski vaterpolisti na predstojećem Mondijalu u Šangaju i onda na Olimpijskim igrama u Londonu potvrditi da su planetarna velesila.
Dičimo se našim ZLATNIM VATERPOLISTIMA…

Један коментар

  1. Avatar

    Satisfakcija za pravednike

    Obraćajući se impozantnom auditorijumu, Miroslav Vislavski je rekao: „Odlučivši se da ukoričim najveći broj svojih tekstova objavljenih u Tabloidu, smatrao sam svojom dužnošću da nastavim ono što su moji prethodnici ponudili javnosti skidajući tabue nad nedodirljivima, koji su demistifikovani u Sjaju i bedi sportske mafije. Doduše, moj pristup se razlikovao utoliko što je umesto ukazivanja i optužbi za kriminalne rabote koje je činila sportska mafija, kritički analizirao srpski sport i one koji o njemu odlučuju i kreiraju njegov razvoj. Nisam imao pretenzija da napravim kapitalno delo, već svedočanstvo, kao moju skromnu zaostavštinu pokolenjima. Svedočanstvo o periodu i ljudima sporta koji su simbolizovali vreme tranzicije i koji su bahatošću i osionošću, povrh svega nesposobnošću, doveli srpski sport do niskih grana“.

    Vislavski je potom nastavio: „Knjigu objavljujem nakon deset godina otkako sam na trivijalan i bestijalan način proteran iz sporta. Likvidaciju je potpisao jedan od vođa mafijaške klike koja je organizovala „demokratsku revoluciju“. Nisam imao izbora. Mogao sam da oćutim, nestanem. Izabrao sam borbu. Rat do poslednjeg slova u mom proznom prvencu Velikoj zabuni, u kom sam raskrinkao mnoge laži, prevare i lopovluke koje su „krasile“ FK Vojvodinu pod „demokratskom“ garniturom koju je predvodio izvesni „kralj šećera“.

    Završavajući svoje obraćanje, autor knjige je zaključio: „Kontranapad“ predstavlja kontinuitet jedne borbe koju sam u prvoj polovini decenije za nama, zajedno sa legendarnim velikanom FK Vojvodine Aleksandrom Ivošem, slobodnim novinarom i saborcem Mladenom Bulutom i još jednim velikanom druge šampionske generacije FK Vojvodine Dušanom Mijićem, započeo i vodio u okviru Odbora za zaštitu i prosperitet FK Vojvodine. Iz takve borbe je nastala i emisija „Kontranapad“. Vlasnik TV Jesenjin, pokojni Zoran Ćirić, pružio mi je šansu da nastavim svoju, ali i borbu za čistotu sporta. Na tom putu zbližio sam se sa pokojnim Nikolom Simićem, neustrašivim borcem protiv fudbalske mafije i kriminala u sportu. Njegovo pisanje i javna reč su me osokolili, učvrstili u veri da je borba vredna i isplativa. Ako ne zbog postizanja viših ciljeva, onda zbog pokretanja procesa za njihovo ostvarenje. Zbog lične i satisfakcije pravednika, kojima obiluje naš sport, ali koji u postojećem rasporedu snaga ne utiču na prilike u njemu. Knjiga je posveta dragim ljudima, mojim trajnim inspiratorima u sportskom novinarstvu – Nikoli Simiću kao piscu i Zoranu Ćiriću kao vlasniku Jesenjina. I jedan i drugi su bili svoji. Drugačiji.

    Neće odustati

    O knjizi „Kontranapad“ i njenom autoru kao sportskom radniku i novinaru govorili su ugledni poslenici sporta. Jedan od doajena sportskog novinarstva, Zoran Šećerov, rekao je: „Po čemu se i zašto autor knjige razlikuje od mnogih koji u ovoj jadnoj i generalno nepismenoj zemlji, uprkos svemu, pišu. Odgovor je da on, drug i gospodin Miroslav Vislavski Viki, piše, a bogami i govori, ono što misli, bez obzira u koji zabran udara. A udara – pravo u bradu. Čitaoci koji finesu boksa poznaju makar i površno, priznaće sebi ali i saopštiti onom kome sve prepričavaju, da je svaki njegov, Vikijev, tekst nalik na klasičan nokaut… Ništa čudno za nekog ko bi se mogao nazvati princom revolta!“ A zatim je Šećerov zaključio: „Sledim misao da su mudri oni ljudi koji, kao deca, imaju stid, a nemaju tajne. Otud i lični zaključak da je zapravo temelj njegovog, Vikijevog, pisanja bestidna iskrenost išarana slojevima ironije koji nagrizaju oficijelne vrednosti. Zato bi ova knjiga mogla da ima podnaslov, na primer, stroga ljubav prema istini!“

    Obraćajući se sa respektom prema učesnicima promocije, Dragan Kojić, dugogodišnji direktor Narodne biblioteke u Novom Sadu, govorio je o značaju knjige koja na poseban način posmatra problematiku sporta, nastojeći da kritičkim ukazivanjem na njegove slabosti pruži doprinos njegovom unapređivanju. Dugogodišnje poznanstvo sa autorom ga je učvrstilo u stanovištu da nije reč o destrukciji, već o konstruktivnom zalaganju da se stvari u sportu raščišćavaju u interesu ove oblasti po kojoj se prepoznaju vrednosti Srbije na međunarodnom planu. Apostrofirao je da borba između dobra i zla predstavlja liniju vodilju koja promiče celinom knjige. Naglasio je da je od posebnog značaja što se ovakva knjiga pojavila u sportskoj literaturi, naprosto zbog toga što je knjiga večna, dok su se u istoriji urušavale i nestajale velike sile i carstva kao bastioni moći.

    Aleksandar Jovančević, vrhunski rvač iz devedesetih i nosilac evropske medalje, danas uspešan trener u svom klubu Vojvodina, pažnju učesnika skupa zadržao je na svom doživljaju autora kao sportskog radnika i novinara: „Miroslav Vislavski je jedan od retkih sportskih funkcionera kome je prepuna hala Spensa sa 10.000 gledalaca često skandirala ime u znak priznanja za vrhunsko vođenja Odbojkaškog kluba Vojvodina devedesetih godina. Bio je omiljen u javnosti i među sportistima. Projektovao je najuspešniju odbojkašku ekipu kakva je bila veliki šampion Vojvodina, koja je bila osnova moćne i uspešne srpske odbojke. Tvrdo je čuvao čast našeg sporta u deceniji sveopšteg poniranja i propadanja. Pokazao se da je ispred vremena, dovodeći velika imena sponzora kao što su bili Nike, Daewoo, Puma, Coca Cola… Kao novinar, prihvatio je svoj krst na leđa, a to je krst istine! Poznajući ga znam da neće odustati i da će ga časno nositi do kraja! U vremenu koje vapi za pravdom koje nema na ovom svetu, preostala je borba za pravdu. Na čelu kolone u borbi za pravdu, onakvog kako nam se predstavio i u „Kontranapadu“ vidim upravo Miroslava Vislavskog“.
    Čovek koji veruje
    Prof. dr Đorđe Mačvanin, donedavni rektor Alfa Univerziteta u Beogradu, govorio je o dugogodišnjoj saradnji i zajedničkoj borbi koju je vodio u fudbalskom sportu sa autorom „Kontranapada“. „Ta borba mu je bila najveća inspiracija da ponudi sportskoj i najširoj javnosti ono što su davali retki borci za istinu i čistotu jugoslovenskog i srpskog fudbala, poput Nikole Simića, kome je posvetio svoju knjigu. Podario je drugu dimenziju sporta koji se manipulacijom vladajućih predstavlja u najsvetlijem izdanju, čiji sjaj mu daju najuspešniji sportisti koji su svoju vrednost brusili pod tuđim nebom. Na taj način je otvarao oči zanesenjacima, a oštro kritikovao najodgovornije funkcionere sportske i državne politike. Zbog toga sam umeo da ga pitam nakon nekih njegovih tekstova ili emisija: Ti si još uvek živ? Samo bi odmahnuo i odgovorio: Zar da se saginjem nakon časnog i ponosnog života. Nema odstupanja! Njegove TV emisije su bile i jesu prozor u slobodu!“
    Prof. dr Zoran Milošević sa Fakulteta fizičke kulture je knjigu „Kontranapad“, po svom kazivanju, doživeo kao revitalizaciju pogaženog morala, poput lučonoše koji daje malo svetla u ovom našem tamnom vilajetu. Ističući da je u poremećenom vrednosnom sistemu kojim plovimo važnije ko, a ne šta govori, Milošević je rekao da oseća privilegiju što se obraća pred auditorijem i povodom knjige u kojoj ne bi potpisao sva imena koja apostrofira autor, ali je u visokom stepenu saglasan sa njenom sadržinom. Za autorove izgovorene ili napisane reči smatra da su u pravom smislu lek u bolesnom nevremenu. Kao hroničar vremena bez zakona ili sa imitacijom zakona o sportu, vremena bez titulara i imovine ili bolje rečeno sa imitacijom titulara, Vislavski je, iako izopšten već punu deceniju iz sportskih organizacija, jedan od onih za koga se sa pravom kaže da je hrabar i da nije klonuo… On ne ćuti, on veruje u humanističke vrednosti sporta!“

    Poslednji govornik na promociji knjige Miroslava Vislavskog, bio je glavni i odgovorni urednik Tabloida Milovan Brkić, koji se zahvalio Vislavskom što piše za ovaj list, istakavši da se to mora poštovati. Ilustrovao je svoj stav ocenom koju mu je izneo jedan od urednika sportskih novina u vreme kada je za list pisao i Nikola Simić. Ta ocena je glasila: za Tabloid pišu dvojica najboljih sportskih novinara u Srbiji! Brkić je istovremeno istakao da je redakcija jedinstvena u podršci koja se ispoljava prema ovom novinaru.

    Promocija „Kontranapada“ je završena uručivanjem prvih primeraka knjige porodicama pokojnih novinara Nikole Simića, vlasnika TV Jesenjin Zorana Ćirića, kao i jednog od najboljih odbojkaša u istoriji ovog sporta Žarka Petrovića, koji je bio najomiljeniji igrač autoru knjige u vreme dok je bio direktor OK Vojvodina, najboljeg sportskog kluba u SRJ devedesetih godina. Prve primerke Miroslav Vislavski je uručio i Aleksandru Ivošu, legendi jugoslovenskog fudbala, i novinaru Mladenu Bulutu, svojim saborcima u Odboru za zaštitu i prosperitet FK Vojvodina iz 2001-2005.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *