Почетна / Свет / „Zeleni“ kapitalizam

„Zeleni“ kapitalizam

Piše Mara Knežević Kern

Kapitalizam je uz pomoć političara i medija radi sopstvenog preživljavanja preuzeo mantru „rastimo-zeleno“, tako da se ekološkom može samoproglasiti svaka kompanija koja kozmetičkim sredstvima svoju proizvodnju učini „zelenom“, prenebregavajući činjenicu da nas zelena tehnologija neće spasiti

Dok Nacionalni institut za zdravlje izveštava da toksični BPA u oblogama konzervi utiče na mozak i ponašanje dece i omladine, visoki zvaničnik „Koka-Kole“ Muhtar Kent osporava validnost naučnih dokaza, ističući da još nije pronađena „komercijalno opravdana“ tehnologija koja bi isključila korišćenje ovog dodatka

Mnogi od nas su zaboravili zaključke „Rimskog kluba“ iz 1972. godine, na osnovu kojih je otvoren globalni dijalog o neodrživosti daljeg ekonomskog rasta, koje u međuvremenu niko nije ozbiljno shvatio, a oni koji su odlučivali o daljim tokovima kapitala učinili su sve da ekonomski rast postane najveća svetinja modernog sveta.
Koliko je „progres“ ojadio čovečanstvo potvrđuje izjava pomoćnika generalnog sekretara za ekonomski razvoj pri UN Jomo Kvame Sundarama, on tvrdi da uzrok gladi u svetu nije manjak hrane već siromaštvo. Cene žitarica su dostigle najviši nivo do sada (od 1990. godine kada je FAO počeo da prati njihov rast), a ovom trendu je uveliko doprinela politika „Svetske banke“ koja je smanjila davanje kredita za obezbeđenje hrane sa sedam biliona dolara (1980) na dva biliona dolara (2004). Ovo je automatski dovelo do drastičnog smanjenja pomoći države (za 1/2 na svetskom nivou).

MOŽDANE AKTIVNOSTI I ISHRANA
Do koje mere je pothranjenost – naročito rasprostranjena među Amerikancima – opasna, dokazuje studija Barbare Stit, svojom knjigom „Hrana i ponašanje“ dovodi u vezu ono što Amerikanci konzumiraju pod nazivom „hrana“ i mentalne poremećaje nastale usled sistematskog izgladnjivanja organizma izloženog virtuelnom izobilju.
Jedna od ozbiljnih bolesti koja je dovedena u vezu sa ishranom je reaktivna hipoglikemija, manifestuje se poremećajem ponašanja – od razdražljivosti, konfuzije i amnezije, do psihoza i šizofrenije. Zapanjujuća je i pojava „sub kliničea pelagre“, nastaje usled nedostatka niacina, a prate je veoma izraženi simptomi psihičke nestabilnosti. Svaki četvrti krevet u američkim bolnicama zauzimaju ovi slučajevi. Evidentan je i nedostatak vitamina Be u ishrani, on takođe prouzrokuje simptome ozbiljnog poremećaja u ponašanju.
Uprkos epidemiji bolesti izazvanih obezvređenom hranom, FDA se ne usuđuje da dira u osinje gnezdo velikog biznisa, pa maltretira male farmere, proizvođače nepasterizovanog mleka, oduzimajući im dozvolu za rad i izlažući ih maratonskim sudskim procesima. Očigledno je da FDA na ovaj način štiti interese moćne prerađivačke industrije, koja nesmetano i dalje iznosi na tržište prehrambene proizvode u kojima su detektovani otrovni aditivi i opasni veštački zaslađivači.
Prema izjavi dr Rona Pola, člana američkog Kongresa, FDA je u aprilu organizovala raciju na miroljubive proizvođače sirovog mleka i one koji ih podržavaju, usled čega je ovaj kongresmen predao zahtev da se odobri proizvodnja i distribucija sirovog mleka preko državne granice, apelujući na poštovanje ljudskog prava na izbor.

„BEZBEDNA“ AMBALAŽA
Do koje mere se FDA poigrava sa ovlašćenjima vidi se iz njenog stava u vezi sa bezbednošću aluminijumske ambalaže za pakovanje hrane i pića, koja sadrži toksični dodatak BPA (bisfenol A). Ova agencija je 2008. godine tvrdila da je ambalaža bezbedna, da bi posle tri godine stidljivo priznala da „BPA loše deluje na endokrini sistem i izaziva oštećenja srca“. Utešna vest je da FDA „svesrdno podržava industriju u nalaženju boljeg rešenja“, pravdajući se da su joj za preduzimanje drastičnih mera „vezane ruke“. Ukratko, BPA će i dalje biti legalno u prometu, čak i u flašicama za bebe, a FDA će se okomiti na organsku hranu, biljne preparate i mleko bez aditiva, kako bi osigurala strateške pozicije koje zauzima.
I dok naučna javnost u maju 2011. godine na Pediatric Academic Societies (PAS) u Denveru, upozorava da bi izloženost trudnica visokom nivou BPA – u prva tri meseca trudnoće – mogla da prouzrokuje disajne smetnje kod novorođenčadi, a Nacionalni institut za zdravlje izveštava da BPA utiče na mozak i ponašanje dece i omladine, visoki zvaničnik Koka-Kole Muhtar Kent izjavljuje na skupu akcionara da „kompanija ne veruje u postojanje validnih naučnih dokaza da bi se prestalo sa korišćenjem BPA u oblogama konzervi“.
Tom Filpot, novinar i istraživač, zainteresovao se za pozadinu „zanimljivog poslovnog poteza“ najvećeg proizvođača bezalkoholnih pića, koji je nedavno preuzeo proizvodnju novog napitka „Honest Tea“ – distribuiranog u organskoj ambalaži, što bi trebalo da posluži kao uzor za „zeleni kapitalizam“. Filpot se pita šta bi moglo biti „zeleno“ u poslovnom procesu, usisava ogromne količine pijaće vode, zagađujući je najverovatnije otrovnim zaslađivačima i sličnim supstancama koje spakovane u limenke i plastične boce distribuira po svetu, kako bi rashlađeni (korišćenjem fosilne energije) došli do kupca? Filpot je listi bolesti koje izaziva BPA (pronađen u organizmu 90 odsto Amerikanaca) dodao smanjenje broja vitalnih spermatozoida, kao i poremećaj seksualne funkcije kod muškaraca.
Konsultujući proizvođače konzervi o mogućoj zameni BPA, Filpot je došao do saznanja da još nije pronađena „komercijalno opravdana“ tehnologija koja bi isključila korišćenje ovog dodatka. Filpot smatra da ovakav pristup predstavlja tačku na kojoj pada ideja o „zelenom kapitalizmu“.

POSLEDNJE OAZE NEPROFITABILNE PRIVREDE
I dok korporativna Amerika ubija narod, nudeći mu surogat hrane i virtuelno obilje, osiromašena i ekonomski izmrcvarena Kuba posle pola veka sadističkih sankcija ne prestaje da istražuje „ponudu“ prirode u želji da pronađe ključ za najteže bolesti današnjice.
Najnoviji doprinos kubanskih lekara je homeopatski lek „Vidatoks“ – proizveden od pet proteina izdvojenih iz otrova plave škorpije (Rophalorus junceus), koja spada među endemske vrste na Kubi. Lek je nastao posle 15 godina istraživanja i ispitan je na 10.000 pacijenata obolelih od kancera. U većini slučajeva je zaustavio rast tumora. Ovaj lek Kubanci dobijaju besplatno, a na raspolaganju je pod neprofitabilnim uslovima i velikom broju obolelih koji dolaze iz celog sveta.
U međuvremenu, kapitalizam je uz pomoć političara i medija (Mardok) radi sopstvenog preživljavanja preuzeo mantru „rastimo-zeleno“ (Al Gor, Ban Ki Mun), tako da se ekološkom može samoproglasiti svaka kompanija koja kozmetičkim sredstvima svoju proizvodnju učini „zelenom“, prenebregavajući činjenicu da nas zelena tehnologija neće spasiti. Dave Gardner, u filmu „Hooked on Growth“ („Zavisni od rasta“), iznosi dokaze na koje sve načine kapitalizam probija granice rasta na ovoj ograničenoj planeti, zaključivši da „nisu samo banke te koje su zbog svoje veličine propale, već i cela organizacija savremenog života mora biti oslonjena na lokalno, malo i samoodrživo“.
Shvativši da se u mudrosti dedova krije ključ za opstanak, Anatolij Šugirov – rukovodilac zemljoradničke zadruge u Penzi (Rusija), već trideset godina razvija jedinstvenu tehnologiju obrađivanja zemlje, ona štedi resurse i energiju, čuva vlažnost zemljišta i sa uspehom uzgaja domaće sorte semena bez upotrebe hemije i veštačkih đubriva.
Na ovom poljoprivrednom dobru zemlja se u jesen pokrije slamom, koja preko zime čuva useve od mraza, a u proleće čuva vlagu do setve, koju – po Šugirovu – ne treba obavljati pre kraja maja. U maju se slama pretvara u đubrivo, da bi posle plitkog mrvljenja zemlje i slame – specijalno konstruisanom mehaničkom spravom – njiva bila pripremljena za setvu.
Šugirov je protivnik dubokog oranja, on tvrdi da je „plug napravio veliku štetu poljoprivredi, za šta je kriv pronalazača pluga – nemački kovač Saks“. Mašina za oranje, koju je konstruisao Šugirov, ima zupčanike za plitko usitnjavanje zemlje na dubini ne većoj od sedam centimetara, a seme se razbacuje široko i ostavlja da leži plitko u zemlji pomešanoj sa slamom. Prinosi su iznad proseka, naročito u sušnim godinama, kada je rod bio trostruko veći nego u ostalim oblastima pogođenim sušom.
Dok se ruski mužik bori za opstanak koristeći pradedovsku dovitljivost, Tom Filpot se sa suprotne strane planete pridružuje kritici sistema na izdisaju: „Već dve stotine godina – od Adama Smita, mi usvajamo mantru ‘više je bolje’, a rešenje svakog problema nalazimo u privrednoj ekspanziji. To je funkcionisalo samo neko vreme, dok smo u taj princip ubacivali veštački stimulans u vidu ‘Vijagre’, u želji da izbegnemo suočavanje sa činjenicom da smo izgubili reproduktivnu moć“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *