Zapadne službe uhapsile Mladića?

Piše Uglješa Mrdić

Hapšenje nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića dogodilo se mnogo ranije nego što je to javnosti saopšteno. Opet je došlo do saradnje domaće vlasti sa stranim obaveštajnim službama

Vlast Srbije obmanjuje građane sa svim detaljima oko hapšenja Mladića. Podsetimo, nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić zvanično je uhapšen 26. maja u Lazarevu kod Zrenjanina, a u utorak u 21.30 smešten je u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala.

SNEŽANIN POTPIS I BORISOVE PRETNJE
Rešenje o izručenju Mladića Tribunalu potpisala je ministarka pravde Snežana Malović, pošto je krivično Vanraspravno veće Specijalnog suda odbilo žalbu na rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje. I to istim onim perom kojim je potpisala izručenje Radovana Karadžića pre tri godine.
Pri tom Tadićev režim preti svima koji iznose drugačiji stav povodom slučaja generala Ratka Mladića. Tako Tadić navodi da „svi oni koji  govore da je država skrivala Mladića nanose štetu interesima Srbije“. Kada već govorimo o interesima Srbije vreme će pokazati da naša država i njeni građani nisu i neće ništa dobiti, niti imati bilo kakvu korist zbog hapšenja generala Mladića.
Sasvim je jasno ako uzmemo u obzir podatke do kojih smo došli, da je Ratko Mladić uhapšen daleko pre nego što je to saopšteno javnosti.
Jedni izvori navode da je njegovo pronalaženje i lociranje izvršila Vojno-bezbednosna agencija (VBA) pre nekoliko godina. Kako saznaje „Pečat“ pošto je VBA ušla u trag Mladiću po instrukcijama i savetima američke i britanske obaveštajne službe izvršeno je njegovo hapšenje i potom je sklonjen na „bezbednosnu lokaciju“, verovatno u jedan od NATO zatvora u zemljama u okruženju. Tu je, kako smo saznali, držan skoro dve godine i potom transportovan u Lazarevo, gde je zvanično uhapšen. Isti izvori navode da je Mladić godinama lečen hemoterapijom, što potvrđuje da nije mogao sam da se leči dok se skrivao u memljivoj sobi, radeći na gradilištu u okolini Zrenjanina.
„U ovom trenutku se istražuje šta se sve zbivalo oko skrivanja Ratka Mladića i da li je neko, mimo zakonskih propisa, bio umešan u njegovu zaštitu. Krivično će odgovarati svi koji su u proteklih 16 godina učestvovali u skrivanju Mladića“, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić.
Prema njegovim rečima, Srbija je u Međunarodnoj zajednici bila zemlja na stubu srama zbog toga što nije dovršila unutrašnje, moralne, zakonske obaveze i zato što su mnoge vlade u prethodnih 16 godina bile optužene da su samo verbalno sarađivale sa Haškim tribunalom, a u stvari su tu saradnju opstruirale.
Ove reči i lažne optužbe Tadić će morati da dokaže. Pa, neće ni on doveka biti na vlasti.
Prema mišljenju pravnika, Boris Tadić kao predsednik Republike ne bi smeo da komentariše bilo koji postupak sudstva i tužilaštva u Srbiji. Na taj način Tadić daje signale tužilaštvu, sudstvu i policiji da postupaju po njegovom naređenju.
„Kod dela koje se tiče pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, kazna zatvora je predviđena od jedne do osam godina. Za to delo ne mogu se ni optužiti, ni procesuirati lica koja su sa učiniocem krivičnog dela u srodstvu: otac, majka, sin, kćerka, brat, sestra, supruga, usvojilac ili usvojenik. Dalji rođaci mogu biti procesuirani. Međutim, blanketna dispozicija tog krivičnog dela kaže ‘ko pruža pomoć učiniocu krivičnog dela posle izvršenog krivičnog dela’, a još nijedan sud nije utvrdio da je Ratko Mladić učinilac bilo kojeg krivičnog dela. Prema tome niko nije mogao ni da pomaže učiniocu krivičnog dela. Dok se završi sudski postupak Mladiću nastupiće apsolutna zastarelost krivičnog dela – pomaganja učiniocu. Zastarelost tog krivičnog dela je deset godina. Po starom zakonu oslobođeno je osam tzv. ‘Mladićevih jataka’, jer je prošlo više od šest godina od eventualnog pomaganja skrivanju generala Mladića. Ne mogu nikoga procesuirati ko je pomagao Ratku Mladiću do 2001. godine zbog apsolutne zastarelosti, a inače 11. aprila 2002. godine je usvojen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Prema Tadićevim rečima ne treba ni da se sudi Mladiću, jer ga je već proglasio krivim. Isto to može Tadić da uradi i sa drugim građanima i da se odluči da policija protivzakonito hapsi Mladićeve poznanike. Do sada Mladiću nije dokazano da je učinio nijedno krivično delo. Možda Tadiću odgovara da se istovremeno sudi Mladiću i njegovim jatacima, ali to je neizvodljivo“, kaže za „Pečat“ advokat Svetozar Vujačić.

SRAMNA ULOGA VLASTI
Ako treba neko da odgovara za skrivanje Mladića onda je to sadašnji državni vrh, kao i rukovodstvo pojedinih bezbednosnih službi Srbije i Zapada.
Takođe, treba da odgovaraju i tužioci Mladen Bajić i Vladimir Vukčević, jer su dan ranije na Brionima govorili o mestu gde je Mladić. Isti je slučaj i sa Ivom Josipovićem, predsednikom Hrvatske, kome je Tadić javio vest o hapšenju pre nego što je to zvanično saopšteno u Srbiji. Hrvatski obaveštajci presreli su informaciju koja je iz Srbije poslata Seržu Bramercu na Brione da je Ratko Mladić uhapšen. Tako je ta spektakularna vest u četvrtak ujutro osvanula prvo u zagrebačkim, pa tek onda u beogradskim medijima.
Hrvatski mediji su i praktično priznali da je informacija do njih došla iz policijskih izvora, ne precizirajući kojih. Senzacionalnu vest prvi je objavio internet portal „Biznis.hr“ u 11.19 č, na osnovu dojave koja je stigla nedeljniku „Aktual“, u vlasništvu iste kompanije. Vest je odmah preuzeo „Jutarnji list“.
U redakciju „Aktuala“ stigao je SMS od nekog koga bih opisao kao osobu s najvećim mogućim kredibilitetom, pa nismo ni momenta sumnjali u tu informaciju. Tek posle 20 minuta vest o hapšenju imali su i ostali. SMS je glasio da je u Srbiji uhapšen čovek za kojeg se osnovano sumnja da je Ratko Mladić i da je u toku DNK analiza.
Svi su sve znali sem građana Srbije.
Podsetimo da je nekoliko dana pre zvaničnog hapšenja Mladića, u nedelju 22. maja, saopšteno da je državni vrh Srbije dao „zeleno svetlo“ svim službama za opsežnu akciju potrage za Mladićem, u koju će se prvi put uključiti i operativci zapadnih obaveštajnih službi.

NEVLADAVINA PRAVA
Advokat Vojislav Nedić smatra da su događajima vezanim za hapšenje Mladića pripisivani razni epiteti, počev od toga da se radi o istorijskom događaju, pa do tvrdnji da je njegovo hapšenje praktično izdaja srpskih nacionalnih interesa.
„To su pitanja individualnog političkog doživljavanja, čime se kao pravnici ne bismo bavili. No, sa pravnog aspekta, a pogotovo sa aspekta razvijanja pravne države i vladavine prava, čemu, izgleda, težimo, interesantne su izjave visokih državnih funkcionera povodom ovog događaja. Svedene na uprošćenu formu sve te izjave odnose se na gromka obećanja da će se nastaviti krivični postupci protiv svih onih koji su na bilo koji način pomagali Ratku Mladiću, od vremena kada se on isključio iz javnosti. U tom pogledu ostaje nejasno kakav bi bio pravni osnov za takvo krivično gonjenje i da li možda takve izjave predstavljaju prikrivenu pretnju političkim partijama ili oponentima koje su u neko vreme mogle, a nisu, da uhapse Ratka Mladića. Ukoliko se zaista radi o pretnjama ličnostima iz opozicionih partija koje su ranije bile na vlasti, onda to spada u domen ne mnogo časne i poštene političke borbe, u čija se ‘pravila’ kao pravnici takođe ne upuštamo. Osnovno pitanje je zašto nijedan nosilac pravosudne funkcije do ovog trenutka nije pred srpskim organima pravosudne vlasti pokrenuo krivični postupak protiv Ratka Mladića, ukoliko ga smatra osnovano sumnjivim da je počinio neko krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Okolnost da Ratka Mladića potražuje Haški tribunal nema nikakvog uticaja na obaveze naših pravosudnih organa. Doduše tačno je da su pravosudni ograni u Srbiji dužni da ustupe prioritet u suđenju Haškom sudu, ali to ne znači da su  lišeni obaveze da pokreću i vode krivični postupak protiv svakog ko je osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo. No, sudbina Ratka Mladića je nesumnjivo u rukama Haškog tribunala, gde je, kako čujemo, uz ogromno angažovanja aparata državne sile već sproveden specijalnim avionom“, kaže za „Pečat“ advokat Nedić.
Daleko su važniji odjeci višednevne euforije koja je eto završena, a odnosi se na nastavak stvaralačkog zanosa kroz nameru da se gone i svi oni koji su mu u bilo čemu pomagali. Skrećemo pažnju da krivično delo pomaganje Ratku Mladiću ne postoji.
„Postoji krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, a to krivično delo koje je izvršeno, pored uslova da ima određenu težinu, mora biti protivpravno predviđeno u Zakonu i izvršeno u zakonom predviđeni oblik vinosti. Jedino što se pitamo ko je i kada utvrdio postojanje osnovane sumnje da je Mladić izvršio nekakvo krivično delo, a ako je utvrdio zašto nije pokrenuo postupak pred nadležnim sudom o kojem se krivičnom delu radi i šta je sa tom civilizacijski priznatom ‘presumpcijom nevinosti’. Zasmetalo je svakom pravniku tako autoritativno, reklo bi se čak i bahato tvrđenje da će postupak do izručenja Ratka Mladića trajati tri do četiri dana, gde je potpuno ignorisano da o takvoj vrsti zahteva mora odlučivati sud. Međutim, i pre odluke suda data je i konačna odluka, gde je apsolutno ignorisano ustavno pravo na žalbu, koja u vreme iznošenja takvih prognoza nije bila ni izjavljena. Donedavno smo bili u uverenju da je prošlo vreme revolucionarnih zanosa, proglašavanja krivaca bez ikakvog postupka, ignorisanje ishoda bilo kakvih sudskih postupaka, na način na koji se u neovlašćenim rukama uzimaju svi segmenti vlasti koji bi međusobno morali biti nezavisni. Kao građani shvatamo i krajnju nuždu svakog postupanja pod silom, ali se pri takvom postupanju ne zloupotrebljava pravo, pravednost i zakonik. Prethodni period obilovao je takvim postupcima visokih državnih  funkcionera i smatramo svojom profesionalnom obavezom da se izjasnimo povodom takvih negativnih pojava“, zaključuje Vojislav Nedić.
Pravo i pravda na kraju moraju pobediti…

7 коментара

  1. Avatar

    Moj komentar bi usmerio na pocetak razbijanja Jugoslavije,kao sto znata nadam se svi u uredjivackom odboru lista Pecat.Zaso niko ne osudjuje zlocin protiv golobradih vojnika JNA koje je Janez Jansa saMilanom Kucanom Janezom Drnovsekom i ostalim uz pomoc Teritorijalne odbrane Slovenije ubijao kao golubove nenaoruzane momke od 19 godina koji nisu imali pojma o cemu se radi,a sve zarad stvaranja drzavica koje je Vatikan,Amerika i Nemacka priznavali brzopotezno nedajuci stotinama mladih ljudi sanse da se brane.O tome Evropa cuti,i u svoje redove prima jednu drzavicu koja je skrpljena od delova Austrije i Italije.Deo JNA se povlaci preko Italije,ceo svet to gleda ali krivca nema.Potom pocinje Hrvatska,koja se naoruzava uz pomoc Evrope i Amerike,a komentara nema.Zasto se Hrvatska toliko naoruzava.Ko je glavni protivnik Hrvatskoj,zna li neko da to kaze.Granica je otvorena kreditni aranzmani overeni sve idepo planu.Htvarska pocinje poslednje ciscenje srba iz Hrvatske Bratske republike.Genocid se nastavlja,kolone krecu prema Srbiji krivaca nema.Gde su generali Slovenije,gde su generali Hrvatske,gde su generali BiH,sa kim se borio general Ratko Mladic.Srba u Sloveniji je bilo malo,mali deo je proteran,a nosioci progresa su ostali.Gde u su Srbi iz Hrvatske,Gde su Srbi iz BiH,gde su srbi sa Kosova i Metohije?Kad se ta istina sazna onda ce svanuti novi dan.O tome srbski mediji treba da pisu,da pisu,da pisu,da pisu da nikad ne stanu.Ko je vrsio etnicko ciscenje,i kome treba drzava bez naroda.Neka se svi pitaju sta je sa srbima iz Bihaca,iz Bos.Petrovca,K.Vakufa,Mrkonjic grada,Martin Broda,Sipova, Jajca i tako redom iz Sarajeva iz Foce i Gorazda,iz Drvara.Jesenas sam bio u Drvaru,tamo je bilo 1992.god.94% Srba.Pitali se neko gde je taj narod.Pa jeli moguce da je za sve to kriv general Ratko Mladic i Srbija.Najveca hula na Duha Svetoga je,kad od gotove istine pravite neistinu.Oni koji to radi oni moraju nestati sa lica zemlje u haosu i anarhiji!

  2. Avatar

    Da aktivnost kolaboracionista nije bila puko snalaženje u ratnim okolnostima, već sasvim određeno ideološko i političko pristupanje novoj ideologiji, nedvosmisleno potvrđuju opsežne pripreme za stvaranje “Nove Srbije” i njeno uključenje u budući Hitlerov “novi poredak”, što je nazivano “obnovom”. Tvrdeći da je nacionalsocijalizam u Nemačkoj stvorio “savršeno” državno i društveno uređenje, Milan Nedić je dokazivao da i Srbija ima svoj izvorni “nacionalni socijalizam” oličen u “krvnim zadrugama”. Sa puno optimizma se očekivalo njeno uključenje u “podmlađenu Evropu” uz uveravanje javnosti da je interes Nemačke samo da se stvori “snažna antikomunistička Srbija” a da će ona posle pobede u ratu dozvoliti srpskom narodu da sam uređuje državu. Kao što je Hitler stvarao “Novu Evropu” i borio se protiv “judo-komunizma i judo-plutokratije”, tako je Nedić stvarao “Novu Srbiju” uključujući je u “novi poredak” Evrope protiv “anglo-američke plutokratije” i “judeo-masonske” internacionale. I kao što je Hitler u kvislinškoj štampi nazivan “zastavnikom Evrope”, tako je Nedić nazivan “zastavnikom Nove Srbije”. Srpska omladina je pozivana da pod takvom Nedićevom zastavom pođe u preporod srpskog naroda koji će se desiti u sklopu “svetske revolucije”, a javnosti je sugerisano da pojam “Evropa” podrazumeva Hitlerovu viziju nove civilizacije. Uporno se tvrdilo da su se tom novom revolucionarnom konceptu već priklonili svi evropski narodi, pa je nužno da se i Srbija opredeli za nacionalsocijalizam koji će posle pobede Nemačke vladati Evropom, a preko Japana i celim svetom.

    U cilju postizanja prihvatljivosti ovakvih ideja u široj javnosti, ratno vreme (koje je za Nedića bilo vreme mira) nije bilo nikakva prepreka za izmišljanje tradicije kako bi se jače ocrtala prekretnica 1941. godine i raskinulo sa svim onim što joj je prethodilo. Raskid sa Jugoslavijom, sa parlamentarizmom, sa liberalizmom, sa levičarskim idejama, sa modernizmom, sa Zapadom… predstavljao je temelj obnove “Nove Srbije” kao patrijarhalne, korporativne, teokratske države.

    “Nova Srbija” koja je stvarana umesto Jugoslavije, trebalo je da bude “Velika Srbija” koja će ujediniti “sve srpske zemlje”. Morala je da bude “nacionalno čista” a uređena kao “porodica” u kojoj će se bespogovorno slušati “starešina”. Osnova života “Nove Srbije” trebalo je da bude svetosavlje jer “Srbin koji ne oseća, ne živi u svetosavskom duhu ne pripada srpskoj naciji”. Sam Nedić je najviše govorio o “Novoj Srbiji” koja kao “nova otadžbina” mora biti postavljena “na zdravim seljačkim temeljima, cementirana jednom zajedničkom voljom, nadahnuta jednom jedinstvenom srpskom dušom” pred kojom će ustuknuti “sve veštačke tvorevine”. Naglašavao je da društvo u “Novoj Srbiji” mora da bude srpsko – “u to novo srpsko društvo ne smemo primati kojekakve belosvetske ale, kao što je to dosad bio slučaj sa jevrejima i ostalim, kojima se ne zna ni kakav im je koren ni kakva im krv u žilama teče”. Njegove reči zatim su svakodnevno ponavljali propagandisti pišući o “blistavoj” pojavi Nedićeve “Nove Srbije” koja će se zvati “Srpska seljačka zadružna država”. Planirano je stvaranje korporativno-zadružnog režima zasnovanog na seljačko-zadružnoj organizaciji, sa argumentima da je zadružni duh “iskonski” prisutan u narodu kao plod njegove “rasno biološke stvarnosti” i da je srpski seljak jedini sačuvao “rasne osobine”, jer ga, kako je mislio Nedić, nije pokvarila “mešana tuđinska krv”. Selo je, kao “rasno” čisto i patrijarhalno, tokom čitavog rata glorifikovano i suprotstavljano “odnarođenom” gradu, koji je preko svoje “pokvarene inteligencije” i “prljave čaršije” prikazivan kao uzrok svih zala i državne propasti. Polazeći od tvrdnje da je predratno srpsko društvo predstavljalo “kaljugu”, u izgradnji “seljačke” države posebna meta osude bio je Beograd jer je “izgubio” nacionalna obeležja i bio “okupiran” Jevrejima, masonima i komunistima. Osuđivana je i odbacivana i celokupna predratna inteligencija uz zahteve da se stvori “nova”, “svetosavska” inteligencija, oslobođena svih “razornih” stranih uticaja. Na meti osude bio je i Beogradski univerzitet predratne Jugoslavije, ali i celokupno školstvo, obeležavano kao “leglo” komunizma i uzrok “odnarođavanja” omladine.

    Nepoverenje u grad, još više u školovanu gradsku omladinu, opredelilo je Nedićevo okretanje selu i posebno, seoskoj omladini od koje je očekivao poslušnost, sleđenje na njegovom putu i lakše regrutovanje u dobrovoljačke odrede. Zato je upravo seosku omladinu, glorifikovanu kao “rasno čistu”, grupno slao u Nemačku, dovodio je nemačkim predstavnicima u Beograd “u posetu”, vodio je u “novo” Narodno pozorište i sam redovno primao.

    Svoj legitimitet Nedićeva vlada je stvarala propagiranjem otvorene mržnje prema predratnoj Jugoslaviji koja je obeležavana kao “trula tvorevina”, “degenerisana država”, “povampirena lešina”, kao “neplodno tle, na kome srpsko seme nije moglo proklijati, i moralo je istrunuti”. Jugoslavija je optuživana za sve nesreće “Majke Srbije” i “uništavanje” srpskog naroda. Zato je odbacivana ideja o njenoj obnovi – “ne trulu Jugoslaviju već zdravu, čistu, slavnu, pravičnu i uređenu novu Srbiju” – “mi danas nećemo i ne možemo želeti nikakvu Jugoslaviju sa šest pokrajina, kakvu hoće i za koju se bori nesrbin Josif Broz Tito, već hoćemo i borićemo se za živu, svetosavsku Srbiju, Srbiju nacionalno čistu”. Političari predratne Jugoslavije listom su povezivani sa “Jevrejima i masonima” i obeležavani kao “plaćenici i potrkuše engleske, američke i boljševičke”, a događaji od 27. marta 1941. su ocenjivani kao “najveći zločin u istoriji” zbog “izdaje pakta”, uz uporne tvrdnje da je Trojni pakt Srbiji garantovao “čast i granice”, “budućnost kakvu ni u snu nije mogla sanjati”, mir i bezbednost, celinu, slobodu, spokojan život. Zato nije slučajno Srbija pod nemačkom okupacijom, već u Apelu srpskom narodu iz avgusta 1941, označena kao “ostrvo spasenja”.
    Čim je nemačka vojska ušla u Beograd donete su i prve simbolične mere na unutrašnjem poništavanju Jugoslavije. Već maja 1941. najavljeno je da će sportski klub “Jugoslavija” promeniti ime, a kada su posrbljena imena svih beogradskih ulica, “Jugoslovenska” je zamenjena – sasvim aktuelnom – “Dobrovoljačkom” ulicom.

  3. Avatar

    I ako je i od Luneta mnogo je. Cini mi se da on opisuje stvaranje NDH od A-Z. Nediceva Srbija je bila okupirana zemlja i majka nama
    koji smo tu nasli utociste od Hrvatskih zlocina. Naravno ko je imao sanse tu ziv da stigne. Posto sam zivela u tom vremenskom periodu sve sto ste gore naveli nema smisla. U koliko je bilo raznih ideologija u tadasnje ratno vreme one su bile neznatne i ne od nekog presudnog znacaja.. Hitleru je bila poslednja stvar da stvara neku novu Srbiju pod bilo kojim imenom.
    Ja sam bila registrovana kao izbeglica iz Hrvatske zahvaljujuci Nedicu koji nas je primio i delio ono malo hrane sto je opustosena Srbija imala, jer se Nemcima moralo dati i svako jaje.
    Posto sam citala dnevne novine u to doba koje su specificno tretirale
    “pobede na istocnom frontu” i borbu protiv boljsevika uopste i te vase teorije su vrlo providne. Ja ne velicam Nedica, koji je u stvari jedna tragicna licnost u jedno tragicno vreme za srpski narod. Pricekajte jos sa vasim antisrpskim teorijama o Nedicu.
    Rekli ste da imate srpsko poreklo i to je verovatno samo sa jedne strane dok ona druga strana je prevagnula. ili mozda ste “slobodni mislilac” koji mrzi svoj narod. Necu ni da teorisem sto je tacno jer vasa pisanja su jasna u tom pogledu. i ne obracajte mi se sa “TI” ili bilo kako. Ja imam postovanje sa onima sa kojima sam u kontaktu i nisam prezivela sve da bih dozvolila blacenje svoga naroda od bilo koga.
    Verujem da zivite negde u Srbiji za koju imate veliki ‘kontempt’.
    Srbi vam bas ne daju miran san – pitamo se zasto?
    SURVIVOR

  4. Avatar

    @Rad Vuckov
    Potpuno ste u pravu. Zasto gledati na Nedica sa neke ne-srpske strane? Naravno da je on imao pozitivne strane sto se tice Srba. Mi nemamo nikakvo pravo da se upustamo u neka anti-fasisticka bjesnila, koje nam se konstantno namecu od izvjesnih verboznih komentatora.
    Natrag na tekst Ugljese Mrdica.
    “Tako Tadić navodi da „svi oni koji govore da je država skrivala Mladića nanose štetu interesima Srbije“. Kada već govorimo o interesima Srbije vreme će pokazati da naša država i njeni građani nisu i neće ništa dobiti, niti imati bilo kakvu korist zbog hapšenja generala Mladića”
    Ovdje treba odgovorit ‘pro-srpskom’ predsjedniku Nato- Proktektorata Srbije.
    ‘Nasa drzava i njeni gradjani’ naravno, nece nista dobit od izdaje Mladica (sem vjeciti, i zasluzeni- sram), ko ce dobit, i to mnogo, su Tadic ,Sutanovac i kompanija.’Interesi Srbije’ su za njega , interesi njega licno i njegove druzine.

  5. Avatar

    Zivim u Beogradu, deo porodice dosta pre Drugog rata takodje,deo iz Like, srbi smo, a, nebi se stideli ni da smo neke druge nacionalnosti. Moja majka i njena sestra, prosle su specijalnu policiju i Banjicu, batinanje itd. Posto ste spaseni od Nedica, a, nije spasavanje nego sprovodjenje sporazuma Cvetkovic Macek, uz pojacan ustaski *obzor*, raspitajte se malo o *kvoti*, o spasenim izbeglicama i ponudjenim u Kraljevu na streljanje 100 za 1 nemca.Vase klevetanje, *nije srbin*, etiketiranje.., baratanje poluistinama je blam i sram, ogranicite to na sebe i svoje, nemoj ta da govrite u mnozini, ja sam dokaz da nisu svi Srbi isti. !

  6. Avatar

    Луне и друштво,
    оставите Недића и оно време за историју.
    Издајника “за вечеру” има свуда. Гладни су власти.
    Ко год даје – они узимају. Ко год наиђе, они увек на власти.
    Увек побеђују. Знате да је Тадић прогласио победу када је изгубио изборе. Рођени подедник!
    На кога се надао, откуда је знао да ће сести на српску грбачу?
    Рекли су му иза океана.
    Зато је колаборациониста или пета колона.
    Он зна како.
    Знамо и ми Срби како се то ради.
    Тадић хоће, Срби неће.
    Данашња српска власт не води рачуна о србима ни у Србији нити у дијаспори.
    Власт је колаборантска. Извршава све налоге газда. Нема мрдања.
    Замислите да организују било какву конференцију зликоваца НАТО на месту злочина.
    Ови су гори од усташа и НДХазије. Немају морала.
    Власт и имовину мере на кило.
    Зато, Срби – попут генерала чистог образа, дичног Младића, предадоше заједно са Србијом Косовом, Војводином.
    Предаоше и издадоше.
    Не оста ништа.
    Нема ниједног стратешког партнера из Србије.
    Сви се однекуд докотрљаше на НАТО ветру, на ветровима Срђе, Хомена и Миливојевића, који заседоше на НАТО душеке.
    Па нам протурају Сребрницу уместо Јасеновца.
    Ова српска власт је гора од Тачијеве, Јадовна, Пребиловаца, Пандурице.
    Настављају да нам вади душу.
    Органе немамо.
    Зато – одлази Тадићу, одлази у НАТО, одлази без трага.
    Шта нам нудиш црна кукавицо?

  7. Avatar

    Ali, Dragutine, *zene u zutom* su osudile *sve po spisku*,,…?

    U okviru Akcije globalne solidarnosti protiv militarizma koju organizuje Međunarodna mreža akcije protiv malokalibarskog oružja i lakog naoružanja (IANSA), Žene u crnom se pod sloganom „Stop militarizmu – za društvo bez oružja, vojske, nasilja i zločina“ nizom aktivnosti priključuju Globalnoj nedelji akcije protiv oružanog nasilja koja se održava od 13. do 19. juna.

    Dodatni povod za učešće u crnom u ovim akcijama je, kako se navodi u saopštenju ove organizacije, održavanje strategijske vojne konferencije u Beogradu, na kojoj će učestvovati predstavnici zemalja NATO, Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga i Istambulske inicijative za saradnju.

    „Žene u crnom – Beograd, od svog nastanka (1991) protestuju protiv svih vidova militarizma – regionalnog i globalnog, pre svega protiv militarizma režima Slobodana Miloševića koji je „u naše ime“ vršio agresiju i ubijao nedužne civile širom bivše Jugoslavije, kao i protiv vojnih intervencija NATO, militarizma Rusije, koji ubija nedužne civile po Čečeniji i likvidira svoje političke protivnike/ce, militarizma SAD-a, koji u ime „globalnog rata protiv terorizma“ sprovodi teror u logoru Guanatanamo i drugde, militarizama Belorusije, Burme, Libije, Zimbabvea itd. koji vojnom i policijskom represijom sprovode teror nad civilnim stanovništvom“, ističe se u saopštenju.

    Žene u crnom ističu svoj kritički stav prema NATO. „Kao antimilitaristkinje, feministikinje, antifašistkinje, mi imamo kritički stav prema NATO-u. Zbog toga u vreme održavanja konferencije ponavljamo svoje neslaganje i otpor militarističkoj politici NATO-a, naše protivljenje ideji da se članstvo u NATO-u isplati iz pragmatičnih razloga, kao i protivljenje svakom drugom vojnom savezu. NATO je vojna organizacija i učešće u njemu znači ekološku devastaciju, porast militarizma i nasilja nad ženama, uzurpaciju prostora koji je veoma važan resurs u Srbiji. Naše protivljenje NATO-u ne znači da se u jednakoj meri ne protivimo svima onima koji su protiv NATO-a, ali nisu protiv drugih vidova militarizma, niti su osudili zločine JNA, Vojske SR Jugoslavije, Republike Srpske i koji zločince Ražnatovića, Mladića i slične slave kao srpske heroje. I ovom prilikom zahtevamo demilitarizaciju naše države i društva, konverziju vojne industrije u civilnu, obustavu proizvodnje oružja u Srbiji i njegove prodaje raznim zločinačkim režimima“, naglašava se u saopštenju.

    Žene u crnom podsećaju da su „najveće žrtve militarizma civili, pre svega siromašni, žene i deca“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *