Zapadne službe uhapsile Mladića?

Piše Uglješa Mrdić

Hapšenje nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića dogodilo se mnogo ranije nego što je to javnosti saopšteno. Opet je došlo do saradnje domaće vlasti sa stranim obaveštajnim službama

Vlast Srbije obmanjuje građane sa svim detaljima oko hapšenja Mladića. Podsetimo, nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić zvanično je uhapšen 26. maja u Lazarevu kod Zrenjanina, a u utorak u 21.30 smešten je u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala.

SNEŽANIN POTPIS I BORISOVE PRETNJE
Rešenje o izručenju Mladića Tribunalu potpisala je ministarka pravde Snežana Malović, pošto je krivično Vanraspravno veće Specijalnog suda odbilo žalbu na rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje. I to istim onim perom kojim je potpisala izručenje Radovana Karadžića pre tri godine.
Pri tom Tadićev režim preti svima koji iznose drugačiji stav povodom slučaja generala Ratka Mladića. Tako Tadić navodi da „svi oni koji  govore da je država skrivala Mladića nanose štetu interesima Srbije“. Kada već govorimo o interesima Srbije vreme će pokazati da naša država i njeni građani nisu i neće ništa dobiti, niti imati bilo kakvu korist zbog hapšenja generala Mladića.
Sasvim je jasno ako uzmemo u obzir podatke do kojih smo došli, da je Ratko Mladić uhapšen daleko pre nego što je to saopšteno javnosti.
Jedni izvori navode da je njegovo pronalaženje i lociranje izvršila Vojno-bezbednosna agencija (VBA) pre nekoliko godina. Kako saznaje „Pečat“ pošto je VBA ušla u trag Mladiću po instrukcijama i savetima američke i britanske obaveštajne službe izvršeno je njegovo hapšenje i potom je sklonjen na „bezbednosnu lokaciju“, verovatno u jedan od NATO zatvora u zemljama u okruženju. Tu je, kako smo saznali, držan skoro dve godine i potom transportovan u Lazarevo, gde je zvanično uhapšen. Isti izvori navode da je Mladić godinama lečen hemoterapijom, što potvrđuje da nije mogao sam da se leči dok se skrivao u memljivoj sobi, radeći na gradilištu u okolini Zrenjanina.
„U ovom trenutku se istražuje šta se sve zbivalo oko skrivanja Ratka Mladića i da li je neko, mimo zakonskih propisa, bio umešan u njegovu zaštitu. Krivično će odgovarati svi koji su u proteklih 16 godina učestvovali u skrivanju Mladića“, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić.
Prema njegovim rečima, Srbija je u Međunarodnoj zajednici bila zemlja na stubu srama zbog toga što nije dovršila unutrašnje, moralne, zakonske obaveze i zato što su mnoge vlade u prethodnih 16 godina bile optužene da su samo verbalno sarađivale sa Haškim tribunalom, a u stvari su tu saradnju opstruirale.
Ove reči i lažne optužbe Tadić će morati da dokaže. Pa, neće ni on doveka biti na vlasti.
Prema mišljenju pravnika, Boris Tadić kao predsednik Republike ne bi smeo da komentariše bilo koji postupak sudstva i tužilaštva u Srbiji. Na taj način Tadić daje signale tužilaštvu, sudstvu i policiji da postupaju po njegovom naređenju.
„Kod dela koje se tiče pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, kazna zatvora je predviđena od jedne do osam godina. Za to delo ne mogu se ni optužiti, ni procesuirati lica koja su sa učiniocem krivičnog dela u srodstvu: otac, majka, sin, kćerka, brat, sestra, supruga, usvojilac ili usvojenik. Dalji rođaci mogu biti procesuirani. Međutim, blanketna dispozicija tog krivičnog dela kaže ‘ko pruža pomoć učiniocu krivičnog dela posle izvršenog krivičnog dela’, a još nijedan sud nije utvrdio da je Ratko Mladić učinilac bilo kojeg krivičnog dela. Prema tome niko nije mogao ni da pomaže učiniocu krivičnog dela. Dok se završi sudski postupak Mladiću nastupiće apsolutna zastarelost krivičnog dela – pomaganja učiniocu. Zastarelost tog krivičnog dela je deset godina. Po starom zakonu oslobođeno je osam tzv. ‘Mladićevih jataka’, jer je prošlo više od šest godina od eventualnog pomaganja skrivanju generala Mladića. Ne mogu nikoga procesuirati ko je pomagao Ratku Mladiću do 2001. godine zbog apsolutne zastarelosti, a inače 11. aprila 2002. godine je usvojen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Prema Tadićevim rečima ne treba ni da se sudi Mladiću, jer ga je već proglasio krivim. Isto to može Tadić da uradi i sa drugim građanima i da se odluči da policija protivzakonito hapsi Mladićeve poznanike. Do sada Mladiću nije dokazano da je učinio nijedno krivično delo. Možda Tadiću odgovara da se istovremeno sudi Mladiću i njegovim jatacima, ali to je neizvodljivo“, kaže za „Pečat“ advokat Svetozar Vujačić.

SRAMNA ULOGA VLASTI
Ako treba neko da odgovara za skrivanje Mladića onda je to sadašnji državni vrh, kao i rukovodstvo pojedinih bezbednosnih službi Srbije i Zapada.
Takođe, treba da odgovaraju i tužioci Mladen Bajić i Vladimir Vukčević, jer su dan ranije na Brionima govorili o mestu gde je Mladić. Isti je slučaj i sa Ivom Josipovićem, predsednikom Hrvatske, kome je Tadić javio vest o hapšenju pre nego što je to zvanično saopšteno u Srbiji. Hrvatski obaveštajci presreli su informaciju koja je iz Srbije poslata Seržu Bramercu na Brione da je Ratko Mladić uhapšen. Tako je ta spektakularna vest u četvrtak ujutro osvanula prvo u zagrebačkim, pa tek onda u beogradskim medijima.
Hrvatski mediji su i praktično priznali da je informacija do njih došla iz policijskih izvora, ne precizirajući kojih. Senzacionalnu vest prvi je objavio internet portal „Biznis.hr“ u 11.19 č, na osnovu dojave koja je stigla nedeljniku „Aktual“, u vlasništvu iste kompanije. Vest je odmah preuzeo „Jutarnji list“.
U redakciju „Aktuala“ stigao je SMS od nekog koga bih opisao kao osobu s najvećim mogućim kredibilitetom, pa nismo ni momenta sumnjali u tu informaciju. Tek posle 20 minuta vest o hapšenju imali su i ostali. SMS je glasio da je u Srbiji uhapšen čovek za kojeg se osnovano sumnja da je Ratko Mladić i da je u toku DNK analiza.
Svi su sve znali sem građana Srbije.
Podsetimo da je nekoliko dana pre zvaničnog hapšenja Mladića, u nedelju 22. maja, saopšteno da je državni vrh Srbije dao „zeleno svetlo“ svim službama za opsežnu akciju potrage za Mladićem, u koju će se prvi put uključiti i operativci zapadnih obaveštajnih službi.

NEVLADAVINA PRAVA
Advokat Vojislav Nedić smatra da su događajima vezanim za hapšenje Mladića pripisivani razni epiteti, počev od toga da se radi o istorijskom događaju, pa do tvrdnji da je njegovo hapšenje praktično izdaja srpskih nacionalnih interesa.
„To su pitanja individualnog političkog doživljavanja, čime se kao pravnici ne bismo bavili. No, sa pravnog aspekta, a pogotovo sa aspekta razvijanja pravne države i vladavine prava, čemu, izgleda, težimo, interesantne su izjave visokih državnih funkcionera povodom ovog događaja. Svedene na uprošćenu formu sve te izjave odnose se na gromka obećanja da će se nastaviti krivični postupci protiv svih onih koji su na bilo koji način pomagali Ratku Mladiću, od vremena kada se on isključio iz javnosti. U tom pogledu ostaje nejasno kakav bi bio pravni osnov za takvo krivično gonjenje i da li možda takve izjave predstavljaju prikrivenu pretnju političkim partijama ili oponentima koje su u neko vreme mogle, a nisu, da uhapse Ratka Mladića. Ukoliko se zaista radi o pretnjama ličnostima iz opozicionih partija koje su ranije bile na vlasti, onda to spada u domen ne mnogo časne i poštene političke borbe, u čija se ‘pravila’ kao pravnici takođe ne upuštamo. Osnovno pitanje je zašto nijedan nosilac pravosudne funkcije do ovog trenutka nije pred srpskim organima pravosudne vlasti pokrenuo krivični postupak protiv Ratka Mladića, ukoliko ga smatra osnovano sumnjivim da je počinio neko krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Okolnost da Ratka Mladića potražuje Haški tribunal nema nikakvog uticaja na obaveze naših pravosudnih organa. Doduše tačno je da su pravosudni ograni u Srbiji dužni da ustupe prioritet u suđenju Haškom sudu, ali to ne znači da su  lišeni obaveze da pokreću i vode krivični postupak protiv svakog ko je osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo. No, sudbina Ratka Mladića je nesumnjivo u rukama Haškog tribunala, gde je, kako čujemo, uz ogromno angažovanja aparata državne sile već sproveden specijalnim avionom“, kaže za „Pečat“ advokat Nedić.
Daleko su važniji odjeci višednevne euforije koja je eto završena, a odnosi se na nastavak stvaralačkog zanosa kroz nameru da se gone i svi oni koji su mu u bilo čemu pomagali. Skrećemo pažnju da krivično delo pomaganje Ratku Mladiću ne postoji.
„Postoji krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, a to krivično delo koje je izvršeno, pored uslova da ima određenu težinu, mora biti protivpravno predviđeno u Zakonu i izvršeno u zakonom predviđeni oblik vinosti. Jedino što se pitamo ko je i kada utvrdio postojanje osnovane sumnje da je Mladić izvršio nekakvo krivično delo, a ako je utvrdio zašto nije pokrenuo postupak pred nadležnim sudom o kojem se krivičnom delu radi i šta je sa tom civilizacijski priznatom ‘presumpcijom nevinosti’. Zasmetalo je svakom pravniku tako autoritativno, reklo bi se čak i bahato tvrđenje da će postupak do izručenja Ratka Mladića trajati tri do četiri dana, gde je potpuno ignorisano da o takvoj vrsti zahteva mora odlučivati sud. Međutim, i pre odluke suda data je i konačna odluka, gde je apsolutno ignorisano ustavno pravo na žalbu, koja u vreme iznošenja takvih prognoza nije bila ni izjavljena. Donedavno smo bili u uverenju da je prošlo vreme revolucionarnih zanosa, proglašavanja krivaca bez ikakvog postupka, ignorisanje ishoda bilo kakvih sudskih postupaka, na način na koji se u neovlašćenim rukama uzimaju svi segmenti vlasti koji bi međusobno morali biti nezavisni. Kao građani shvatamo i krajnju nuždu svakog postupanja pod silom, ali se pri takvom postupanju ne zloupotrebljava pravo, pravednost i zakonik. Prethodni period obilovao je takvim postupcima visokih državnih  funkcionera i smatramo svojom profesionalnom obavezom da se izjasnimo povodom takvih negativnih pojava“, zaključuje Vojislav Nedić.
Pravo i pravda na kraju moraju pobediti…