Vojnički profil generala Mladića

Piše Uglješa Mrdić

General Ratko Mladić je 12. maja 1992. godine, na Dan Svetog Vasilija Ostroškog, odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjaluci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. godine

Ratko Mladić, general i vojskovođa, borac i pobednik, čovek je koji se dokazao svojom borbom i vojnim umećem.
Najviše zahvaljujući nekadašnjem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom predsedniku Republike Srpske dr Radovanu Karadžiću i njemu, Ratku Mladiću, generalu i borcu, heroju i rodoljubu, stvorena je Republika Srpska. I Mladićevom zaslugom nađen je krov nad glavom za skoro dva miliona Srba na tlu Bosne i Hercegovine! Prošle nedelje Vlada Srbije je uhapsila srpskog generala i predala ga ove nedelje političkom sudu – Haškom tribunalu! To sramotno delo učinjeno je voljom predsednika Srbije Borisa Tadića koji je lično nadgledao ovaj postupak nasilja.
Prema rečima njegovih istinskih saboraca, a ne kvazigenerala Vojske Srbije, poznati kao mirnodopski generali spremni samo za snimanje filmova i vojne parade, Ratko Mladić je „srpski heroj i oreol slave zadobijen na bojnom polju ne mogu mu pomračiti izdajnici srpske časti i ponosa“.

KRATKA BIOGRAFIJA
Rođen je 12. marta 1943. godine u selu Božinovci kod Kalinovika (Stara Hercegovina), u jugoistočnoj Bosni i Hercegovini. Otac Neđo (1909-1945) bio je partizan, ubile su ga ustaše 1945. godine u jurišu na rodnu kuću Ante Pavelića, u selu Sunj. On ni danas ne zna gde mu je grob.
„Moj sin je prvi posle mnogo generacija koji zna svog oca. Majka Stana tokom prošlog rata je organizovala Srpkinje da pletu čarape sinovima i muževima“, prisećao se Mladić.
Majka Stana Mladić (1919-2003, devojačko Lalović) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od tifusa, a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući italijanskim vojnicima koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme  je želeo da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.
Posle osnovne škole Mladić odlazi u Sarajevo, gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću „Tito“. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd, gde završava Vojnoindustrijsku školu u Zemunu. U JNA stupa putem konkursa na Vojnu akademiju, 20. oktobra 1961. godine. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. septembra 1965. godine primljen je u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. godine, u 29. klasi Komandno-štabne akademije pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon Beograd, opštevojni smer. Završio je Vojnu akademiju KOV, Komandno-štabnu akademiju (s ocenom 9,57 prvi u klasi).
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965. godine, a komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u Skoplju 4. novembra 1965. godine, kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. godine postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. godine poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. godine, kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976. do 1978. godine pohađa Komandno-štabnu akademiju i po njenom završetku odlazi na službu u Kumanovo (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.
Čin potpukovnika dobija 25. decembra 1980. godine na Odeljenju za operativnu nastavu, u Komandi garnizona Skoplje.
Od 18. avgusta 1986. godine sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade, 26. pešadijske divizije (Treća armija), u Štipu.
Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. godine, kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.
U Skoplje je premešten 31. januara 1989. godine u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. godine premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u prištinskom garnizonu.
Za načelnika Odeljenja za OPN (Operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu Knin (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. juna 1991. godine, a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.
Naredbom Predsedništva SFRJ 1/68 od 11. decembra 1991. godine dobio je čin general-majora.
Potom je maja 1992. godine iz JNA prebačen u novoformirane srpske snage u BiH.
Podsetimo da je aprila 1992. godine, Ratko Mladić vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. godine.

KOMANDANT ODBRANE
General Mladić je 12. maja 1992. godine, na Dan Svetog Vasilija Ostroškog, odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjaluci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. godine. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. godine.
Ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, 8. novembra 1996. godine, general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za načelnika Generalštaba, pod pritiskom Međunarodne zajednice i Haškog tribunala.
Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom predsednika Republike Srpske „prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića“.
Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice, 28. februara 2001, nije penzionisan.
Penziju je uredno primao do novembra 2005. godine, kada mu je ukinuta pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem.
Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u Parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006. godine.

OFANZIVAN KARAKTER
„Moj karakter je ofanzivan, a to je prihvatljivo za vrhovnu komandu RS“, govorio je Mladić, koji je 1991. godine, na upozorenje da će SAD i EU bombardovati srpske položaje, uzvratio: „Onda ću ja bombardovati London“.
Komandovao je: „Napred“, nikad „Povlači se“. Suprotstavio se Vens-Ovenovom planu 1993. godine i svetski moćnici su definitivno ukapirali da je „tvrd orah“.
Vojevanje mu nije istupilo urođeni pesnički dar. I sam je postao stih nekog borca:
„Ej, Republiko Srpska, ti se ponosi, kad svijet danas znade ko si. Ponosi se, Srpstvo svekoliko, kad iz tebe vitez je izniko. Što mu ravnog međ Srbima nije, simbol što je zadnje decenije. Zloglasnoga 20. vijeka, kad se brani Srpstva kolijevka. Kad se brani gora Romanija od ustaškog noža i balija. Kad cilj biješe svakoga Srbina da ih voda ne dijeli Drina. Simbol posta borbe za slobodu cijelome srpskome narodu. To je vitez od Kalinovika.
Ej, Ratko Mladić, prva srpska dika…“
„Želim da naša država Republika Srpska i srpski narod procveta i da se vaše reči date na zadnjoj Skupštini ugrade i prenesu preko ovih medija do poslednjeg našeg čoveka. Da se svrstamo jedan uz drugog, da pobedimo ovo zlo vreme, pređemo preko bura i ostvarimo naš san. Da budemo svi Srbi u jednoj državi“, govorio je Mladić.
Iako je tvrdio da je „samo branio svoj narod“, Mladić je neretko naglašavao kako je ofanziva „glavni način njegovog ratovanja“.
„Dominantni oblik oružanog sukoba za mene je napad. Moj cilj je jednostavan: zaštita srpske teritorije i naroda koji na njoj živi vekovima“, poručio je general Mladić.
Inače, Vojska Republike Srpske je imala ukupno 69 generala, od čega četiri general-pukovnika, 21 general-potpukovnika i 44 general-majora. Pored Ratka Mladića general-pukovnici postali su Manojlo Milovanović, Momir Talić i Novica Simić.
Ratujući u Kninu, još kao pukovnik sprijateljio se sa vojnicima i narodom, zahvaljujući svojoj neposrednosti u komunikaciji, što je znatno, pogotovo u kasnijim godinama ratovanja doprinelo njegovoj izrazito velikoj popularnosti među običnim ljudima jer su ga doživljavali kao narodskog generala. Dobro je poznata priča o njegovoj hrabrosti, kada je sam ušao u minirani autobus koji se nalazio na putu kojim je morao proći ka krajnjem odredištu. Pošto nije bilo vremena da se čekaju specijalne obučene jedinice, pukovnik Mladić odlučio je da proba sam, i uspeo. Tada su svedoci ovog događaja komentarisali da je u pitanju ludo hrabar pukovnik i sa takvim pristupom rešavanju problema može daleko dogurati.
Već 1992. godine, postavši komandant VRS, vrlo brzo od razbijene i neorganizovane mase pravi dobro ustrojenu Vojsku koja se dostojno može suprotstaviti neprijatelju, štaviše i nadmoćno ga potući.
General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom, Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem.
Ovo je samo jedan mali deo iz vojne biografije generala Mladića…