Ugalj je kičma energetike

Piše Uglješa Mrdić

Usvojena Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine definisala je rast energetskih potreba i proizvodnje električne energije uz povećano učešće domaćih energetskih izvora

U narednih 100 godina ugalj će ostati strateški energent u Srbiji, jer naša zemlja ima rezerve od 20 milijardi tona. Najviše rezervi uglja ima na Kosovu i Metohiji, oko 14 milijardi tona, u Kolubari oko tri milijarde i u Kostolcu oko 1,5 milijardi tona.

NISKA CENA
Srbija se nikako ne sme dičiti onim što nam gotovo svakog dana zameraju razni bankari koje molimo za kredite za energetski sektor zemlje ili predstavnici EU koji se zalažu za liberalizaciju tržišta energentima. Reč je o najnižoj ceni električne energije u Evropi, samim tim i nerealnoj ceni uglja za proizvodnju struje, što za direktnu posledicu ima nedostatak investicija preko potrebnih energetici Srbije.
„Elektroprivreda Srbije“ je u više navrata isticala da do 2015. godine u modernizaciju postojećih i otvaranje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije treba da uloži devet milijardi evra. U tim planovima piše da 3,4 milijarde evra treba da obezbedi EPS, prodajom struje, a  3,8 milijardi evra treba da se potraži od razvojnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija, dok će strateški partneri, planira EPS, učestvovati sa oko 1,8 milijardi evra. „Za održavanje postojećih kapaciteta, treba da se izdvoje četiri milijarde evra, a od toga 1,5 milijardi u revitalizaciju kopova , dok je za izgradnju novih elektrana potrebno pet milijardi evra. Za zaštitu životne sredine namenjena je milijarda, a za revitalizaciju termoelektrana 400 miliona evra. Ugalj će još dugo biti glavni energent ako obezbedimo dovoljne količine i odgovarajući kvalitet, ako eksploatacija bude ekonomski opravdana i ugalj bude čist i beo. Danas ne sme ni da se razmišlja o proizvodnji struje iz uglja koja će uticati na životnu sredinu, što značajno povećava investicije. Ali, one su imperative i EPS će poštovati sve propise, domaće i strane, u zaštiti životne sredine“, ističe Slobodan Mitrović, direktor u Direkciji za strategiju i investicije EPS-a, zadužen za proizvodnju uglja i električne energije. Čak 75 odsto lignita u Srbiji proizvodi se u Rudarskom basenu „Kolubara“, čija godišnja proizvodnja dostiže oko 30 miliona tona. Čak 95 odsto od te količine završi u termoelektranama za proizvodnju struje. Od kolubarskog uglja proizvede se 19 milijardi kilovat-sati električne energije, što je 51 odsto ukupne proizvodnje električne energije. U poslednjih 10 godina proizvodnja uglja u „Kolubari“ povećana je sa 25 na 30 miliona tona godišnje. Ako se i tih pet miliona tona pretvori u električnu energiju dobija se vrednost od 150 do 200 miliona evra. Ta brojka jasno pokazuje zašto je za Srbiju i EPS veoma važna domaća proizvodnja uglja, samim tim i domaća proizvodnja struje. Pažnja javnosti je usmerena na „Kolubaru“ gde nikako ne uspevaju da se izbore sa problemom eksproprijacije i iseljavanjem groblja i naselja u Vreocima.

DRUGI KOPOVI
Nebojša Ćeran, direktor Rudarskog basena „Kolubara“, nedavno je govorio da „ako ovog proleća ne počne iseljavanje groblja i naselja Vreoci, već 2013. neće biti dovoljno uglja za proizvodnju električne energije u TE“. Na pragu leta, i pored reskih izjava ministra Olivera Dulića da će se taj problem rešiti, jer interes države je iznad svih interesa, novosti nema. Taj posao još nije počeo, bar onaj sa lopatama i bagerima.  „Bez Vreoca se ne može i mora postojati praksa da se donete odluke sprovode, a ako ovde ne uspemo sa eksproprijacijom i dozvoli se bezakonje, biće ugroženi i drugi kopovi. Pravna situacija u Vreocima „čista“ je još od 2008. i kao društveno odgovorna kompanija pokušali smo da nađemo dogovor sa lokalnim stanovništvom, koje nije pristajalo na izmeštanje groblja. U slučaju odlaganja iseljavanja Vreoca, rezervni plan postoji, ali ulaganje u „Tamnava zapadno polje“ neće biti dovoljno“, kaže Ćeran. Sa manje problema suočava se Privredno društvo TE i kopovi Kostolac u čijem sastavu su i kopovi i četiri bloka u dve termoelektrane. Ovaj sistem sada proizvodi više uglja, godišnje oko devet miliona tona, nego što TE mogu da potroše. Na kopu „Drmno“, prema rečima Dragana Jovanovića direktora TE-KO „Kostolac“ ima uglja za proizvodnju električne energije do 2060. i to kako u sadašnje dve elektrane, tako i u jednom novom bloku. „Početkom leta očekujemo odobrenje kineskog kredita za modernizaciju TE „Kostolac B“ i izgradnju novog bloka. Zajam vredi 1,6 milijardi dolara i u prvoj fazi planirana je gradnja postrojenja za odsumporavanje, infrastrukture i revitalizacija postojećih kapaciteta. U drugoj fazi sledi povećanje proizvodnje uglja sa devet na 12 miliona tona i izgradnja novog bloka od minimum 350 megavata. Očekuje se da će kamata za kineski zajam biti fiksna od tri odsto, uz period počeka od pet i rokom otplate na 15 godina. Prema tim uslovima, investicija bi sama sebe otplatila“, naveo je Jovanović. U investicioni paket EPS-a od devet milijardi evra nije uključen projekat sa Kinezima u Kostolcu, kao ni nekoliko hidroprojekata. Uz gradnju dve nove TE, ukupne snage 1.400 megavata, planira se investicija u novi kop „Radljevo“ sa kapacitetom od 13 miliona tona uglja godišnje koji bi snabdevao samo nove elektrane. Ako se zaviri u niz dokumenata koje trasiraju pravce razvoja elektroenergetike Srbije, kao na primer, u Strategiju razvoja energetike Srbije do 2015. neko bi zaključio da Srbija zna kuda ide i šta joj valja činiti. U njima piše da analize rasta potrošnje energije u narednom periodu ukazuju da je, pre svega u termosektoru, jer je ugalj energetski oslonac Srbije, neophodno realizovati projekte: izgradnja TE Kolubara B (2 x 350 MW) iizgradnja bloka 3 u TE Nikola Tesla B (700 MW). Jedan kapacitet snage od 700 MW zadovoljio bi očekivani rast potrošnje, a drugi bi predstavljao zamenski kapacitet za stare, neefikasne i ekološki neprihvatljive blokove. Zašto EPS mora da gasi neke blokove? Izgradnja novog kapaciteta je dugoročno ekonomski isplativija od ulaganja u opremu za zaštitu životne sredine na neefikasnim postrojenjima i omogućava racionalnije raspolaganje ograničenim rezervama uglja, tvrde zagovornici te opcije. Za jedan kilovat- sat ti blokovi troše i do 50 odsto više uglja nego novi, savremeni blokovi.  Te nove elektrane kolubarski ugljeni basen može da „izdrži“, jer raspolaže dovoljnim količinama uglja i u kvalitetu koji može, uz odgovarajuća investiciona ulaganja da im dugoročno obezbedi kvalitetan energent. I sve to u skladu sa osnovnim principima održivog razvoja. Drugim rečima, uglja će biti ako bude para. Dalja odlaganja investicija u rudarski sektor već od  2013. imaće za posledicu smanjivanje proizvodnje uglja, samim tim i manju proizvodnje struje u domaćim elektranama, što znači da će se ugroziti  elektro-energetski bilansi. Manjak će se nabavljati na tržištu, čitaj iz uvoza, po znatno višim cenama od onih koje sada ima EPS. Šta sve treba da reši rudarski sektor EPS-a, bez koga Srbiji opet prete veliki manjkovi struje? Oprema na kopovima je starija od 35 godina (izuzimajući rudnik Tamnava-Zapadno Polje). Njoj je potrebna revitalizacija i modernizacija ili zamena sa novom visoko automatizovanom i produktivnijom. Sistem održavanja je zastareo, neefikasan i skup, pa je, kažu stručnjaci, neophodno da se hitno izvrši racionalizacija i modernizacija opreme i procesa održavanja. Rudari su suočeni i sa divljom gradnjom na obodima kopova. To je, kažu,  posledica dugogodišnjeg nefunkcionisanja, za savremeno društvo uobičajenih institucija odgovornih za izgradnju stambenih i infrastrukturnih objekata. I ta divlja gradnja koči eksproprijaciju.

FINANSIRANJE PLANOVA
Pa, kad se zna koliko nam uglja treba, gde ga ima, koliko nam para treba za sve te investicije koje će doneti veću proizvodnju, vredi se zapitati da li će ga Srbija i imati? Da, Srbija će imati dovoljno uglja i struje, ako otvori nove kopove i izgradi nove elektrane. Ako uradi sledeće: izmesti Vreočko groblje, počev od proleća godine (kasni se opet) i završi taj posao do kraja 2012. (nije realno da se to ostvari); izmesti Baroševačko groblje 2013; do kraja 2014. reguliše reku Peštan, izmesti put Vreoci-Aranđelovac, izmesti  industrijsku prugu i uredi industrijski krug; do kraja 2012. reguliše reku Kolubaru, završi drugu fazu; do kraja 2013. izmesti deo Ibarske magistrale. EPS nema para za sve to. Pare se moraju naći kroz strateška partnerstva, prvenstveno za hitne nove proizvodne kapacitete (kop Radljevo), kroz povoljne kreditne aranžmane uz učešće države kao garanta i kroz povećanje prihoda EPS-a (kroz povećanje cene kilovat-sata). Preseljenje sela Vreoci i groblja predstavlja najurgentniji projekat ne samo u Kolubari nego i u EPS, tvrde naši sagovornici. To je ispit za EPS i državu. Taj čvor će morati da se preseče. Bolje sad, dok ima svetla, nego kad padne mrak. Tada će biti kasno, jer treba mnogo vremena i mnogo iskopane zemlje, dok se stigne do novog uglja.