Почетна / Свет / Superbakterija – stvorena veštačkim putem

Superbakterija – stvorena veštačkim putem

Piše Mara Knežević Kern

Prema nalazima stručnjaka iz Instituta „Robert Koh“ smrtonosna ešerihija koli nastala je putem niz nasilno izazvanih mutacija, kako bi se bakterija učinila imunom na lekove. Tako se dobila bakterija otporna na sve antibiotike koje lekari obično preporučuju pacijentima. Helga Karš, direktorka ovog instituta, kaže da je u „superbakteriji“ pronađen i DNK organizama koji prouzrokuju kugu!?

U sveopštoj pometnji izazvanoj pojavom „superbakterije“ u najrazvijenijim zemljama EU, do javnosti sve češće dopiru glasovi koji upozoravaju na mogućnost manipulacije strahom. Povrće već uveliko konkuriše ponudi genetski modifikovane hrane, pa je u tom kontekstu razumljivo ponašanje medija, sistematski izbegavaju da među osumnjičene namirnice stave i meso, s obzirom na to da je zloupotreba antibiotika najagresivnija upravo na životinjskim farmama.
Novinar Majkl Adams je među prvima pokrenuo otvorenu raspravu o tome u časopisu „Natural News“, postavivši pitanje zašto niko ne govori o volšebnom načinu na koji je ešerihija koli postala otporna na devet različitih antibiotika, da bi se tako opremljena odjednom „slučajno“ našla u prehrambenim proizvodima?
Inkrimisana bakterija – prema nalazima stručnjaka iz Instituta „Robert Koh“ – pripada vrsti 0104, koja u normalnim uslovima skoro nikad nije bila rezistentna na antibiotike, što budi opravdanu sumnju u njeno „spontano“ pojavljivanje na svetskoj sceni. Naučnici smatraju da je „mutacija mogla nastati samo u veštački stvorenim uslovima – putem ‘mutation presure’ (niz nasilno izazvanih mutacija), kako bi se bakterija učinila imunim na lekove – što znači da je ešerihija koli namerno i sistematski izlagana svakom od osam navedenih antibiotika, da bi se dobila bakterija otporna na sve antibiotike koje lekari obično preporučuju pacijentima“.
Adams podseća na slučaj iz oktobra 2009. godine, kada je „Njujork tajms“ objavio tekst o ešerihiji koli 0157H7, koja se pojavila kod pacijentkinje na intenzivnoj nezi. Sumnja je tom prilikom pala na hamburger koji je pacijentkinja konzumirala, a „Tajms“ se tim povodom fokusirao na proces ishrane stoke na velikim farmama, što je i dovelo do netipičnog razvoja bakterije u organizmima životinja.
Javnosti je promakla još jedna izjava direktorke Instituta „Robert Koh“ Helge Karš (na koju podseća „Natural Solution Fondation“), da su u institutu otkrili da je u „superbakteriji“ pronađen DNK iz ešerihije koli (što su i očekivali), ali je neočekivano pronađen i DNK organizama koji prouzrokuju kugu, odgovornu za Crnu smrt (1348-1351).

IMPERIJA UZVRAĆA UDARAC
U poslednje vreme, „Monsantova“ GMO tehnologija ubrzanim tempom gubi klijente – Indija je na putu da zatvori vrata GM tehnologiji, a Peru je uveo desetogodišnji moratorijum na uvoz i eksperimente u ovoj oblasti. S obzirom na to da i EU još uvek odugovlači sa prihvatanjem kompletnog biotehnološkog paketa, za očekivati je da imperija uzvrati udarac. Kao u jeftinom propagandnom filmu, reflektori su se unisono okrenuli prema povrću, sa tendencijom da se ocrni ovaj sektor i napravi mesto za „bezbedne“ GMO produkte.
„Wall Street Journal“ je, u međuvremenu, demantovao da su organske klice uzrok kontaminacije ešerihije koli, „ali se sramna igra nastavlja ne bi li se uništilo poverenje u jednu za drugom poljoprivrednu kulturu… Krajnji cilj je ubediti ljude da je jedina bezbedna hrana mrtva hrana“, kaže Majkl Adams, podsećajući da na sirovoj, genetski nemanipulisanoj hrani kompanije ne mogu da zarade, dok pasterizovana, „homogenizovana“, dimljena, ozračena, konzervirana hrana donosi siguran profit. I bolesti, za koje oni već imaju lek ili vakcinu.
Nezavisni istraživač Dejvid Kac tvrdi da se hajka na „planetarno carstvo organski gajenog povrća“ bazira na pretpostavkama koje šire paniku, kako se ispitivanja ne bi usmerila prema mesu i proizvodima životinjskog porekla. Kac smatra da je GM stočna hrana uzročnik nastanka mutanata iz sveta bakterija i virusa, i da je neophodno hitno preispitati ceo lanac ishrane na farmama koje su stoku svele na nivo industrijskog proizvoda, koji treba da donese što više zarade sa što manje ulaganja.
Strašno je što će u tom lancu stradati i povrće, đubreno stajskim đubrivom dobijenim sa ovako koncipiranih farmi. Kad se na kraju bakterija nađe u spanaću „spalićemo spanać, umesto da preispitamo čitav lanac ishrane kako bi prozvali pravog krivca“.
Najnovije otkriće novog tipa potencijalno smrtonosne bakterije MRSA na stočnim farmama u Velikoj Britaniji, naučnici sa Kembridža vezuju za rutinsku upotrebu antibiotika koja dovodi do epidemije infekcija otpornih na antibiotike. Ove bakterije su se „neočekivano“ sa životinja prenela na ljude, o čemu svedoče nalazi lekara iz nekoliko evropskih zemalja, oni su kod pacijenata otkrili bakterije identične onima koje su pronađene kod svinja, živine i krupne stoke.
Većina krava pogođenih ovim virusom imala je dodatne infekcije vimena, pa je njihovo mleko zabranjeno za ljudsku upotrebu. Evropska agencija za bezbednost hrane upozorila je na ovu pojavu 2008, predviđajući mogućnost da MRSA i ešerihija koli postanu potencijalno smrtonosne bolesti.

MONSANTOV rBGH I BELA KUĆA
Džefri Smit je u knjizi „Seme obmane“ osvetlio deo podvala kojima se služi „Monsanto“ u nametanju svojih proizvoda svetskom tržištu, a jedna od njih je vezana za hormon rasta rBGH, ubrizgavan kravama kako bi se pospešila proizvodnja mleka. „Hormoni rasta se prirodno stvaraju u hipofizi životinja, što su naučnici iskoristili još 1930. godine dajući injekcije ekstrakta goveđe hipofize u cilju povećanja prinosa mleka. Od toga se ubrzo odustalo – zbog lošeg komercijalnog efekta – sve dok genetski inženjering nije stvorio novu ‘isplativu’ metodu. U ‘Monsantovim’ laboratorijama je izdvojen gen krave koji stvara hormon rasta da bi ga promenjenog umetnuli u bakteriju ešerihiju koli, stvarajući od nje živu fabriku. Kad se taj hormon ubrizga u organizam životinje pojača se rad čitavog metabolizma, što dovodi i do porasta proizvodnje mleka.“
Umesto da ovu rizičnu metodu podvrgne dugogodišnjem ispitivanju, provera leka je – prema naknadnom priznanju FDA – trajala 28 dana, posle čega je „Monsanto“ ubrzanim postupkom dobio dozvolu za izlazak na tržište.
Nekoliko godina posle puštanja leka u promet, kanadski naučnici su sastavili dugačak Izveštaj o analizi propusta, u kojem su optužili FDA da je njena evaluacija bila „samo teoretska recenzija koja je zaključke proizvođača uzela zdravo za gotovo“. FDA je 1998. godine priznala da je u postupku prekršena službena procedura i da od proizvođača nikad nije dobila neprečišćene podatke, do kojih ni tokom maratonskog sudskog spora tužilac nije mogao da dođe. Sud je presudio u korist „Monsanta“, tvrdeći da je tražena dokumentacija poslovna tajna, iako je predstavnik za štampu Bele kuće – tokom akcije odbrane GM hrane (2003) – tvrdio da su podaci GM istraživanja svima dostupni.
Posle brojnih protesta prevarenih stočara na teren su stupili aktivisti ekološkog pokreta, na osnovu ukradenih podataka utvrdili su da su krave kojima je ubrizgavan „Monsantov“ rBGH imale značajne zdravstvene poremećaje. S obzirom na to da su ovi podaci postali dostupni javnosti tek posle dobijanja dozvole za proizvodnju rBGH preparata, oni – prema važećem zakonu – nisu mogli uticati na njegovu dalju sudbinu.
Evropa, Novi Zeland, Australija, Japan i druge industrijalizovane zemlje doskoro nisu dopuštale upotrebu rBGH-a, ali potrošači u Americi već nekoliko godina konzumiraju ovakvo mleko – i to bez upozorenja.
Bela kuća je i ovom prilikom zastupala interese krupnog kapitala, tvrdeći da će se zahvaljujući rBGH-u proizvodnja mleka povećati, a cene smanjiti. Ostaje otvoreno pitanje: kome je sad u interesu povećanje proizvodnje mleka, kada se zna da je vlada od 1986. do 1987. godine plaćala farmerima da pet godina prestanu sa proizvodnjom mleka, te je zaklano 1,5 miliona krava muzara u cilju zaustavljanja „preterane proizvodnje mleka“!
Maria Rodale, pisac knjige „Organik manifesto“, tvrdi da je koren naših problema u pravnom sistemu, jer odbacuje princip predostrožnosti – što u naučnom smislu znači da se pre izdavanja dozvole za proizvodnju i promet nekog proizvoda mora prvo dokazati njegova neškodljivost. Američki standardi, naprotiv, omogućavaju izdavanje dozvole pre izvođenja dokaza o neškodljivosti. Ova praksa je dovela do postepenog nestajanja „klasične“ nauke utemeljene na preispitivanju dobijenih rezultata tokom dugog vremenskog perioda, što je u svetu kakav smo stvorili luksuz koji se ne isplati. Post festum otkrića se iz komercijalnih razloga zataškavaju, kako bi se odložilo povlačenje proizvoda sa tržišta. Autorka tvrdi da većina Amerikanaca veruje da ipak postoji neko ko brine o bezbednosti njihovog zdravlja i hrane, što je prema njenim saznanjima daleko od istine.
S obzirom na evidentan poraz nenasilnog otpora, postavlja se pitanje: da li je ova kultura u stanju da se dobrovoljno transformiše u zdrav održiv način života?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *