Obama i američka intelektualna elita

Piše Vladislav Panov

Obama je ubio Osamu! Ceo svet je odmah prihvatio jahanje na tom talasu trijumfa kaubojskog likvidiranja zlih tipova. I niko od intelektualne elite se nije usudio da javno postavi pitanje na osnovu kojeg je međunarodnog akta, sporazuma ili bilo kakvog pravnog osnova, izveo akciju ubijanja na tuđoj teritoriji?

Aktuelno javno prozivanje i izazivanje američkog predsednika Baraka Obame od strane crnoputog profesora sa Prinston univerziteta Kornela Vesta, koje je, doduše, u žiži samo van kandži jednoumnih zvaničnih medija i odvija se na internetu, postavlja zanimljiva pitanja. Jedno, najznačajnije, je zašto takozvana „intelektualna američka elita“ mudro ćuti, iako im vođa nacije, jednako kao i njegov, od svih zvanično pametnih umova ove velike zemlje omraženi prethodnik, i dalje podržava ratobornu politiku korporativne Amerike i njenih zapadnih saveznika?

MASKOTA OLIGARHA SA VOL STRITA
Pomenuti sukob „profesora u Beloj kući“, kako su neko vreme od milošte krstili Obamu ponosno potencirajući njegov nesvakidašnje visoki intelektualni i obrazovni nivo (diplomac Kolumbije i Harvardove škole prava) u dugoj istoriji stanara Bele kuće, i ovog sa Prinstona, je zaintrigirao javnost koja se računa u one retke sretnike koji i dalje vole da misle svojom glavom i to ne kriju. Jer, Kornel Vest je javno prozvao predsednika upravo zbog onoga što pomenuti intelektualci, naviknuti da kao papagaji hvališu svog konačno pametnog lidera, uporno previđaju i prećutkuju. Oštro i agresivno on je Obamu nazvao „crnom maskotom oligarha Vol Strita i crnom marionetom korporativnih plutokrata“! Teške reči, za one koji ih razumeju.
Nevolja je što su one pale iz sasvim drugih pobuda. Kornel je Obami prikačio pomenute etikete jer ga smatra izdajicom „crne stvari“, dakle podstaknut rasnim motivima, a ne političkim. Poznat kao strastveni crni rasista koga, doduše, u javnosti predstavljaju kao vodećeg crnoputog intelektualca današnje Amerike na toj osnovi je odmah diskreditovan. Jer, Kornel je na istom sajtu na kojem je prozvao svog predsednika, obrativši mu se kao „bratu“, izneo i zamerku da nije veran svojoj rasi! Time je diskreditovao sopstvene intelektualne kapacitete i bilo kakvu mogućnost da u prosvećenom ultraliberalnom zapadnom svetu bude u poziciji da lansira političku kritiku od bilo kakvog značaja. Sa rasistima se, kao ni sa teroristima, ne razgovara. Profesor Vest je, ipak, pogodio u metu što se tiče etiketa koje je prilepio svom „bratu“ predsedniku. Tačno je da se ne ponaša ništa bolje nego njegovi ratoborni prethodnici koje su toliko svi „pametni Amerikanci“, slavni i elitno obrazovani, zdušno i javno voleli da mrze. On i dodaje gas na istom drumu rata kojim su svi ovi vašingtonski kauboji jurišali, još od Kenedija, pa sve do danas. Obama je sa uživanjem čak posmatrao i direktan prenos ubistva koje je naručio. I javno je sa tom prosvećenom intelektualnom elitom egzaltirano slavio ubijanje čuvenog teroriste Bin Ladena. Obama je ubio Osamu! Ceo svet je odmah prihvatio jahanje na tom talasu trijumfa kaubojskog likvidiranja zlih tipova. I niko od intelektualne elite se nije usudio da javno postavi pitanje na osnovu kojeg je međunarodnog akta, sporazuma ili bilo kakvog pravnog osnova, izveo akciju ubijanja na tuđoj teritoriji? Dupli standardi pravde i vladavine prava („profesor u Beloj kući“ je pravnik) koje smo i mi svojevremeno osetili, pa, uostalom, i dalje osećamo, primenjeni su i ovom prilikom i to na veliko zadovoljstvo „političke elite“ u svim savezničkim korpusima.

U DRUŠTVU FILOZOFA?
Nobelovac u Beloj kući je poput kobca posmatrao direktan prenos ubijanja čuvenog teroriste i potom se hvalio kako je akcija odlično izvedena, a to je širom sveta prihvaćeno kao trijumf zapadne politike i pravde?
Da li će to Obamu ostaviti na funkciji i u drugom mandatu? On nije prekinuo nijedan rat, iako je tiho obećavao u predizbornoj kampanji, a od prethodnog predsednika je uspeo jedino da se razlikuje po boji kože, Nobelovoj nagradi koju je dobio na neviđeno, i po većem koeficijentu inteligencije. Ali je i sa svim tim naprednim atributima i dalje na istovetnoj ratnoj stazi i još, tačno po ko zna kada projektovanim planovima „korporativne plutokratije“ koju je pomenuo Vest, ima nameru da je produžuje po potrebi, pošto je sasvim očigledno da je na redu Iran i njegova nuklearna pretnja, a ne gas koji imaju u tako primamljivom izobilju, da će i oni uskoro dobiti prisilno uvođenje demokratije bombama i krvavo usvajanje sloboda potrošačkog društva.
Intelektualci pod američkom zastavom otuda nemaju mnogo razloga da podižu glas. Obama pored pameti i obrazovanja upravo demonstrira još jednu u Americi izuzetno cenjenu vrlinu. On je pragmatičan i to baš onako kako se mora biti: toj vrlini su podređene sve druge. Dakle, baš kao što je nedavno autor Džejms T. Klopenberg ocenio u knjizi „Čitanje Obame“, aktuelni američki predsednik je naprosto intelektualac na koga je najviše uticao upravo toliko cenjeni američki pragmatizam. Ali, da li ga to čini izuzetnim, pa i intelektualcem zapravo? U pomenutoj knjizi u to nema nikakve sumnje. U najopsežnijoj knjizi koja je ikada napisana o nekom američkom predsedniku, kako je ocenjeno u medijima, Klopenberg je na sve moguće načine nahvalio svog predsednika koga je u izvesnom kontekstu na jednom mestu postavio čak i u društvo filozofa „jer je još na studijama dovodio u pitanje sudove i stavove jednog Ničea ili Lipmana“!