Molitva na grobu blaženog Alojzija

Piše Ratko Dmitrović

I ovaj četvrti po redu obilazak Hrvatske od strane vatikanskog poglavara samo je učvrstio Srbe u ubeđenju da Katolička crkva nije i nikada neće promeniti odnos prema ustaštvu i NDH, iz prostog razloga što su i ustaše i NDH sastavni, neraskidivi deo te crkve

Posle prošlonedeljne papine posete Zagrebu valjda je i poslednjem pravoslavcu, Srbinu, jasno da se ništa nije promenilo, niti će se menjati u odnosima Katoličke crkve, države Vatikan, prema Srbima. Znači li to da je među dečicom Svetoga Save bilo onih koji su verovali da će papa, tu u komšiluku, u ove dana kad se zaključuju liste gostiju za obeležavanje 1.700 godina Milanskog edikta, za dve godine u Nišu, učiniti pravoslavnim Srbima neki ustupak, makar i verbalni? O, da. Bilo je takvih mnogo.

„VELIKI HUMANISTA“
Verovali su da će „Sveti otac“ pozdraviti pravoslavnu braću u Hristu, da će se bar dotaći ružne katoličke rabote na ovim prostorima u dvadesetom veku i osuditi je. Ili se ograditi od vremena beščašća koje je to vreme upravo Katolička crkva oslobodila časti, morala i ljudskosti. Govorim o Drugom svetskom ratu, NDH, ustašama, strašnim zločinima počinjenima u to vreme nad Srbima. Zločinima kojih, usudim se reći, bez Katoličke crkve ne bi ni bilo ili bi ih bilo neuporedivo manje.
Umesto reči pomirenja Srbima je iz Zagreba stigla slika pape Benedikta kako se moli kod groba Alojzija Stepinca. U osmišljenoj i vrlo precizno sročenoj izjavi papa je Stepinca nazvao „velikim humanistom, čovekom koji se suprotstavljao ustaškom režimu, braneći Srbe, Jevreje i Rome, pateći zajedno sa njima“. Gde? Kada? Kako ih je branio? Kako je patio sa tim mučenicima? Da možda nije bio zatočen u Jasenovcu, a mi to ne znamo.
Da izvine Nebeski arhitekta, njegov „predstavnik na zemlji – Sveti otac papa“ debelo laže.
Nikada se i nigde Alojzije Stepinac nije suprotstavio ustaškom režimu, a još manje je branio Srbe, Jevreje i Cigane. Naprotiv, pozdravio je stvaranje NDH i blagoslovio Pavelića i njegov režim.
Postoji, koliko je poznato istoričarima i ljudima predanim na izučavanju Drugog svetskog rata i karakteru NDH, dokument sa potpisom Alojzija Stepinca u kojem se ovaj obraća Glavnom ustaškom stanu u Zagrebu i skreće pažnju na nedostojan odnos prema Srbima koji se deportuju u Jasenovac. Navodno, upozorava Stepinac, te Srbe prevoze u zatvorenim i prenatrpanim vagonima, što, smatra on, nije u redu.
Bilo je u Jasenovcu sveštenih lica iz Katoličke crkve, ali među ubicama, koljačima. Jedan od njih, Miroslav Majstorović Filipović, bio je čak i upravnik logora Jasenovac, koljač koji se isticao dnevnim rekordima u disciplini odvajanja glave od tela. Srpska deca bila su mu specijalnost.
Ovakvo falsifikovanje biografije jednog čoveka (Stepinca) nije čudno i svojstveno je Vatikanu. Uostalom, Ivan Pavao Drugi proglasio je Stepinca blaženim (sledeće je podizanje na nivo sveca) još 1998. godine, za vreme boravka u Hrvatskoj.
Sve je jasno i sve dolazi na svoje mesto u oceni NDH koju je papa Benedikt XVI dao u Zagrebu. On je za ustaški režim rekao da je to bila „lažna autonomija jer je bila instrumentalizovana od Hitlera i njegovih pomagača“.
Ništa o ubijanjima, genocidu, monstruoznim postupcima prema Srbima nad kojima su se zgražavali i Nemci. Ni reči o katoličkim popovima koji su ubijali u ime etnički čiste hrvatske države ili su ubice oslobađali greha, ispovedajući ih, ako je trebalo i svake večeri, posle zločina koje su ovi činili u toku dana. To za Vatikan nije problem. Da jeste papina formulacija bila bi drugačija.
Za Vatikan i Katoličku crkvu jedina manjkavost NDH bila je u nedostatku autonomije prema Hitleru.

USTAŠKI KOMANDANT
Međunarodna komisija za utvrđivanje istine o Jasenovcu (ima 24 člana među kojima je svega četvorica Srba) posle višegodišnjeg istraživanja došla je do saznanja da je, imenom i prezimenom, 1.171 sveštenik Katoličke crkve, na prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine, u Drugom svetskom ratu učestvovao u klanju, ubijanju, silovanju, mučenju… Srba, Jevreja i Cigana.
Već krajem aprila 1941. godine Ante Pavelić je imao više od 250 hiljada vojnika ustaša, uglavnom dragovoljaca. Pre Pavelićevog povratka u Hrvatsku taj posao u organizacionom smislu obavila je Hrvatska seljačka stranka, na čelu sa Vlatkom Mačekom. Komandni kadar su u većini činili pripadnici katoličkog klera. Primera radi, ustaškim jedinicama u Bjelovaru komandovao je sveštenik Mato Paljuga, u Slunju župnik (lokalni sveštenik) Pero Čirgija, u Glini mesni župnik Žužek, u Udbini Mato Moguš, u Drnišu fratar dr Petar Berković, u hercegovačkim Klepcima don Ilija Tomas, u Tuzli župnik Tadija Mihačević, u Rumi Antun Mijaković, u Doboju je komandant ustaške vojske bio župnik, dr Dragutin Kamber… Na području Imotskog, jednog od semeništa ustaštva, crne uniforme sa ustaškim znamenjem obukli su i zauzeli pozicije komandanata fratri: Ćiro Ujević, Josip Rosić, Krsto Radić, pa Milanović i Bradarić.
Mnogo je o tome pisao Đuro Vilović, čovek zadivljujuće biografije o kojem Srbi malo ili ništa ne znaju, a trebalo bi da ga slave. Vilović je rođen 1889. godine u srpskoj katoličkoj porodici u selu Brela, kod Makarske. U Zadru je završio katolički Bogoslovski fakultet i radio nekoliko godina kao sveštenik. Ubrzo uviđa, tu na terenu, suštinu i ciljeve katoličanstva na ovim prostorima i donosi odluku da promeni crkvu. Posle Prvog svetskog rata obraća se Srpskoj pravoslavnoj crkvi u želji da ga prime. U pismu koje i danas postoji u arhivama Vilović je detaljno obrazložio odluku da napusti katoličanstvo. Srpska pravoslavna crkva je odbila njegovu molbu. Vilović ne odustaje od namere, napušta katoličanstvo i prilazi luteranima.
Taj Vilović je ostavio iza sebe pet romana, nekoliko pripovedaka, nekoliko studija i brojne zabeleške o zločinima katoličkog klera nad Srbima. Izdvajam užasan događaj iz vremena NDH zabeležen u selu Tribunj, kod Šibenika.
Ustaški komandant na tom prostoru bio je katolički sveštenik don Krsto Jelinić. On je naredio da se privedu sve srpske devojčice i devojke iz sela, starosti od 12 do 20 godine, da se siluju, muče, zakolju i bace u more. To je i urađeno, ali Jelinić nije bio zadovoljan. Izdao je novo naređenje; da se Srbi, oba pola i svih uzrasta, zatvore u malu pravoslavnu crkvu, u mestu, da se vrata i prozori dobro zabrave i utvrdi kojom će brzinom umirati; bez vode i hrane, primorani da nuždu vrše u samoj crkvi. Prvi zatvorenik umro je već trećeg dana, poslednji dvanaestog. Tako je skončalo još 80 Srba.
Podsetiću – a podsećati treba jer niko na svetu ne zaboravlja i ne zanemaruje svoju prošlost kao Srbi – da je osnivač sistema koncentracionog logora Jasenovac Vjekoslav Maks Luburić, pohađao i završio katoličku gimnaziju, da je Miroslav Majstorović Filipović, naslednik Luburićev na mestu upravnika logora Jasenovac, bio katolički pop; da su još dvojica upravnika Jasenovca, Ljubo Miloš i Andrija Artuković, prošli obrazovanje u katoličkim gimnazijama. Kroz katoličko semenište prošao je i Ante Starčević.
Katolička crkva je, složiće se mnogi, najinteligentnije i najbolje osmišljena i postavljena organizacija na svetu. Za nju su masoni, rotarijanci, malteški i razni drugi vitezovi tek nešto više od amatera. Na stranu što Vatikan i u tim drugim organizacijama ima svoje kadrove, uglavnom visokopozicionirane. Stoga Katoličkoj crkvi nije bio nikakav problem da svoje ljude, u ovom slučaju ustaške zločince, po okončanju Drugog svetskog rata zaštiti i skloni sa ovih prostora. Na čelu sa Antom Pavelićem. Njega su skrivali po samostanima Austrije i Italije, a potom ga sa falsifikovanim dokumentima, pod lažnim imenom, prebacili u Argentinu.

PACOVSKI KANALI
Ovu operaciju, poznatu pod imenom „Pacovski kanali“ osmislio je i izveo Krunoslav Draganović, katolički sveštenik visokog ranga, savetnik delegacije NDH pri Svetoj stolici.
„Pacovskim kanalima“ sa ovih prostora izvučeno je desetine hiljada okorelih zločinaca, ustaša, kao i nacista, a sve je vođeno iz kancelarije Zavoda Svetog Jeronima, u Vatikanu, gde je Draganović imao svoj kabinet. Taj zavod je i pre Drugog svetskog rata bio okupljalište i glavni centar ustaške emigracije.
Krunoslav Draganović je – mnogi Srbi to ne znaju – život okončao u Titovoj Jugoslaviji. Pod nikada objašnjenim okolnostima pojavio se 1967. godine u Beogradu. Posle četrdesetak dana razgovora sa „važnim ljudima“ Titovog režima, Draganović je državnim automobilom prebačen u Sarajevo. Tamo je dobio stan i nastavio mirno da živi, predaje na katoličkoj Bogosloviji, piše knjige o istoriji Hrvata i Katoličke crkve u Hrvata…Rečju, živeo je kao slobodan i ugledan čovek. Umro je 1983. godine. Dugo je vladalo mišljenje da je Krunoslav Draganović kidnapovan u Italiji, od strane jugoslovenske tajne policije, da je režimu u Beogradu otkrio velike tajne i zauzvrat dobio slobodu i državnu zaštitu, miran život u glavnom gradu BiH.
Ništa od toga. Evo, prošlo je 20 godina od raspada države u koju se Draganović vratio, otvorene su arhive, svedoci su slobodni da govore, ali o Draganoviću ni reči. Isto tako, nijedan događaj u tom burnom vremenu, ne nosi u sebi moguće objašnjenje slučaja Draganović. Tu tajnu, ubeđen sam, nikada nećemo otkriti, a još sam ubeđeniji da se njen ključ nalazi u mračnim hodnicima saradnje jugoslovenskih komunista i ustaškog pokreta. Još iz vremena ranih tridesetih. O tome nekom drugom prilikom.
Sve navedeno samo je delić istine o neraskidivoj i bliskoj vezi Katoličke crkve i ustaškog pokreta, odnosno, NDH. Vatikan je, zajedno sa Nemačkom, 1991. godine vršio silan pritisak na ključne evropske zemlje da priznaju nezavisnost Tuđmanove Hrvatske, a potom je 19. decembra 1991. godine objavio da priprema priznanja, koje je usledilo 13. januara 1992. godine.
Među odabranim Hrvatima koji su u Zagrebu imali susret sa papom bio je i Marko Perković Tompson, ono nekada krezubo seosko momče iz sela Čavoglave, kod Drniša, koje je u međuvremenu postalo najveća hrvatska domoljubna pevačka zvezda i najveći promoter ustaštva. Tvorac pesme „Jasenovac i Gradiška Stara, to su mjesta Maksović mesara“. Maks je Luburić.
Ako u svemu ovome ima ikakve koristi za Srbe onda je to, rekoh na početku, razbijanje (nadam se) i poslednjih iluzija kod Srba da bi Vatikan, u nastojanjima da pojača evropsku odbranu od naleta biološki nabujalog islama, mogao da promeni politiku prema Srbima. Neće je menjati. Vatikan je moćna i vrlo ozbiljna organizacija, njeni planovi prave se za stotinu godina unapred. Vatikan svoje prijatelje, kao i neprijatelje, veoma, veoma teško ili nikada ne menja.

15 коментара

  1. Avatar

    Mi smo to sve znali jos 1991 i onda su nas braca Srbi u Srbiji pitali”sta ste vi to htjeli u rvatskoj, sta vam je falilo”.Nismo mi zivjeli u rvatskoj drzavi nego u Jugoslaviji i zeljeli smo u njoj ostati, ostati u svojim kucama. Medjutim ustaska bagra i sljam, zatvorenici i vjesnici zla ponovo su isukali svoje srbosijeke i poceli sa lovom na vjestice. Narod se samo branio u svojim kucama, nikoga nije napadao. Oni su prvi napali Borovo Selo, pa mirovnu delegaciju u Tenji gdje je ustasa koji se doselio par godina prije rata ubio jednog Srbina, 2 hrvata, jenoga Srbina tesko ranio /umro nakon nekoliko godina od posljedica/ a sve u cilju da se negdje otvori zariste za pocetak sukoba. Onda su nakon par dana pokazali snimke na HTV u kojima se jasno vidjelo kako ustase napadaju/govorim o jun/jul 1991/ sa transporterom muza i zenu u Vatrogasnom naselju u Osijeku uz smisljenu pricu da se u njihovom podrumu nalaze katakombe u kojima cuvaju cetnike. Srbin je bio lovac i branio se protiv ustasa svojim lovackim naoruzanjem da bi ga na kraju raznijeli zoljom u podrumu pored Shtadlerove peci, polak lica je imao citavo a ostali dio raznese. Njegova zena je iz podruma izbacivala bombe koje su joj ustase u podrum ubacivale pa je tako ostala bez ruke, a tijelo joj je puno gelera.Na kraju balade istrazni sudac puca sa svojim pistoljem u podrum na vec mrtvog covjeka. Prezivjela je zahvaljujuci crvenom krstu nakon sto je 3 godine provela u Kerestincu i mijenjana za ustase sa Banije. Srbi su ugradovima nestajali preko noci. Klali su ih na cestama,vodili na strijeljanje na osjeckom Pampasu, postoje i zivi svjedoci,neki su bili vezani za kamione i vuceni po cesti dok se nisu raspali. Vec tada su psi rata boravili u Osijeku i radili najprljavije pokolje zajedno sa ustasama. Tjerali su ljude da piju akumulatorsku kiselinu i prikljucivali ih na struju. O pljackama da se i ne prica to je zanemarljivo u odnosu na mrtve i nevine ljude koji su ubijani samo zato sto su bili Srbi. Slicnih dogadjaja je bilo po svim gradovima i trebala je 1999 da se braci Srbijancima otvore oci. Neki jos uvijek spavaju a neki bogami igraju u kolu sa istim onima koji su nas ubijali.Mi smo bili zanemarljiva brojka kao i zrtve Jasenovca. Pa nista eto sad cemo kusati evropsko smece i ici u ratove u Avganistanu, klanjati se svojim ubicama i pokusati zaboraviti ko smo i sta smo. Uce nas kako treba ponovno zivjeti uz takve i zaboraviti sve kao da se nista nije desilo. Ovaj tekst gospodina Dmitrovica ce biti preveden na engleski. Molim vas da stalno pisete upravo ovakve istine jer jednoga dana ce i ovo biti dokaz da nista nije uzaludno, dokle god postoji i jedan ovakav novinar vjerovat cu svome narodu a ove iz velikog brata,sa rokom trajanja pokvarljive robe i onako ce svi brzo zaboraviti.Pisite radi nase djece, mi se necemo stidjeti pred njima i ako im sutra ne budemo imali dati sta da jedu oni ce razumjeti.

  2. Avatar

    Meni je poznata prica o draganovicu odavno.Kako je bilo moguce da takva persona zivi u miru do svoje smrti u Jugoslaviji a ceo vrh je znao ko je on.Prica se da je dao informacije (O kome o cemu ?)Dali je Udba to iskoristila?
    U kakvoj smo mi drzavi i zabludi ziveli

  3. Avatar

    Хвала господину Дмитровићу што нас подсећа и што пише о свему овоме. Где смо друго могли прочитати и сазнати о овим стварима? Добро је кад имамо овакве људе, које покреће нека унутрашња жеђ за истином а не величина хонорара, чије мишљење се не може купити. Ситуација ће се временом (надам се) мењати, Срби ће се освестити, вратити се својој историји, традицији, цркви, тежњи за истином и правдом, ослобођењем, и престати да теже за угодним и лаким животом, гламуром и сјајем који гледају на телевизији, да доказују своју верност, оданост демократији, своју борбу за људска права тако што ће по себи газити. За шаку долара би и оца и мајку продали. Али није то толико ни чудно собзиром у каквом свету живимо и каквим нас отровима трују. Трују нас свим и свачим, знам по себи, али не могу довека. Једном ће човек ударити главом у зид и ако је паметан више неће. Па и нек удари више пута али ће се дозвати памети на крају. До свести ће Срби доћи и захваљујући томе што њихове комшије неће вечито моћи да плаћају странцима за њихову верзију истине. Колко пара толико музике – а шта онда, комшије. Уколико пак наставите да плаћате вечито и купујете своје животе, утолико горе по вас. А истина пролази тако како вековима пролази, од Христа и Сократа па до дана данашњих. Али, истина пролази али и траје, вечито траје. Страда али опстаје. Бојим се да ће вас пут који сте одабрали скупо коштати. И не само вас, и ми Срби пролазимо тако како пролазимо јер се одричемо себе, газимо по себи, али ето, имамо господина Дмитровића који помаже да се то стање промени. Имамо и неке друге људе који раде исто. И вама желим ваше Дмитровиће, па да нам свима буде боље.

  4. Avatar

    nije pomenuta mozda Holandija, ali sve jedno, ovo su pocetci i temelji EU, njihov nacin razmisljanja, prihvacen u Srbiji..*na sopstveni teret*
    ………………………………………………………………………………………………………………….
    Kada se kaže Gana, zaljubljenici u fudbal verovatno pomisle na Majkla Esijena, igrača Čelzija. Osim činjenice da se ova zemlja nalazi u zapadnoj Africi, sve drugo o njoj je uglavnom nepoznato i gotovo da je i nema na turističkim mapama. Ipak, ko god da se našao tamo bio je potpuno fasciniran zemljom i njenim ljudima. „Akwaaba!” (Dobro došli) ono je što ćete čuti na svakom koraku, čim se stupi u primorski grad Kejp Koust. Istoimena tvrđava, sa zidovima belim poput krede, blista na suncu kao potpuni kontrast mračnoj istoriji ove zemlje. Kejp Koust bio je najznačajniji centar za trgovinu robovima u nekadašnjoj britanskoj koloniji Zlatna obala, koju je činila cela teritorija današnje Gane i britanski deo Toga.
    Na hiljade ljudi dovođeno je tu i držano u zatvoru pre nego što bi ih trgovci robljem odvodili na zapadnu hemisferu. Na zidovima mračne tamnice, u kojoj je u nemogućim uslovima bivalo zatočeno i do 800 žena i dece, i danas su vidljivi zeleni tragovi od okova. Robovi su tu ostajali i po nekoliko nedelja u potpunom mraku. Na gornjim nivoima tvrđave potpuni kontrast – pruža se božanstven pogled na Atlantski okean. U blizini je i tvrđava Elmina, koju su izgradili Portugalci 1482. godine, i to je bila prva evropska pošta južno od Sahare. Portugalci su prvi počeli da razmenjuju dobra za zlato s narodom Ašanti, koji je živeo u unutrašnjosti. Posle je došlo i robovlasništvo.
    Gana je verovatno jedina afrička zemlja u kojoj su evropske kolonijalne sile ostavile svoj trag u vidu tvrđava – ovde ih je čak 33, a već spominjane Kejp Koust i Elmina su pod zaštitom Uneska. Takođe, Obala robova, kako nazivaju Kejp Koust, najveća je turistička atrakcija i danas.
    Ali, za razvoj turizma ima još mnogo prostora u bogatoj i neistraženoj Gani, koja svoju ekonomiju zasniva na izvozu zlata, kakaoa i drveta.
    Na oko 20 kilometara od Kejp Kousta nalazi se nacionalni park Kakum, sav u tropskoj kišnoj šumi, ostrvo okruženo farmama i plantažama kakaoa. U parku postoje izuzetne biljne i životinjske vrste, a najpoznatiji je po mostu od užeta. Most je dug 350 metara, na visini je od 40 metara iznad krošnji i potpuno je jedinstven u celoj Africi. Posetioci ljuljajući se prelaze s jedne platforme na drugu, a „bistrooki” mogu da vide crno-bele majmune i raznobojne ptice u gustim krošnjama.

  5. Avatar

    Svaka cast,gospodine Dmitrovicu.Mi Srbi iz Hrvatske a i sire smo
    zahvaljujuci komunistima ziveli celo vreme u neznanju i pogresnoj
    interpretaciji mnogih dogadjaja iz drugog svetskog rata.Zbog olakog
    prelazenja preko zlocina,koji su nam se dogodili smo nastradali i
    u poslednjem ratu.

  6. Avatar

    Можда није ваша грешка господине дмитровићу,него грешка приликом штампања…У тексту(који је иначе одличан,као и остали ваши текстови у Печату)наводите пјесму коју Томпсон често пјева “јасеновац и Градишка стара”,ви сте рекли да је то Томпсонова пјесма али у ствари пјесма је много старија,и настала је у западној Херцеговини.А друга грешка се односи на сам текст пјесме,ви сте написали “Јасеновац и Градишка стара то је мјесто Максовић месара…” а у ствари текст иде овако “Јасеновац и Градишка стара то је кућа Максових месара,у Чапљини кланица је била,пуно Срба Неретва носила…”Толико што се тога тиче,није то толико битно.Битно је да ви наставите да пишете као и до сад,ваши текстови се издвајају квалитетом у иначе одличном Печату. Поздрав из Херцеговине!

  7. Avatar

    Pa svaka cast Ruzicu na neizmernoj brizi, za nasilje nad Sbima u i oko Splita i Lori..
    ……………………………………………………………………………………………………………….

    Ružić: SPS osuđuje nasilje nad LGBT populacijom u Splitu
    Predsednik Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije Branko Ružić oštro je osudio današnje nasilje nad LGBT populacijom u Splitu, “u zemlji koja je pred vratima Evropske unije”

  8. Avatar

    Izdvajam užasan događaj iz vremena NDH zabeležen u selu Tribunj, kod Šibenika.
    Ustaški komandant na tom prostoru bio je katolički sveštenik don Krsto Jelinić. On je naredio da se privedu sve srpske devojčice i devojke iz sela, starosti od 12 do 20 godine, da se siluju, muče, zakolju i bace u more. To je i urađeno, ali Jelinić nije bio zadovoljan. Izdao je novo naređenje; da se Srbi, oba pola i svih uzrasta, zatvore u malu pravoslavnu crkvu, u mestu, da se vrata i prozori dobro zabrave i utvrdi kojom će brzinom umirati; bez vode i hrane, primorani da nuždu vrše u samoj crkvi. Prvi zatvorenik umro je već trećeg dana, poslednji dvanaestog. Tako je skončalo još 80 Srba.

    ————

    то треба представити као грозан злочин против човечанства што и јесте, у суштини.

    треба поменути између осталих и сарајевског бискупа Шарића. Тај је био злогласан.

    треба међутим издвојити мостарског, ваљда бискупа који је устао против грозног злочина.

    имали су прилике да се искупе, међутим медији су урадили своје.
    тако им је сервиран онај плагијатор и нео-усташа-Томсон, и слични.
    варају се ако мисле да свет неће сазнати за грозне злочине. то омогућавају најновије технологије.

    било је Хрвата и на принудном раду у Немачкој, али они се не помињу.

    као ни појединци које треба истаћи – овај мостарски бискуп, Влајки, Мандић,…

    Апатински жупник такођер. и тако даље…

    од неких 700 усташа у Италији није било ниједног Муслимана одн. данас их зовемо Бошњаци (мада су раније то били сви данашњи народи-вере).

  9. Avatar

    http://google.com/search?q=aztec+sacrifice&hl=en&biw=1350&bih=600&prmd=ivnsb&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=DAj1Tby3MongiALNxoSFBw&ved=0CCYQsAQ

    жртвовање Азтека, према неким подацима и до 40.000 људи за два дана је било “шала” за ове грозоте !

  10. Avatar

    Sve sto ovaj autor na vasim stranicama vec dugo pise treba da stane u knjigu/knjige na srpskom, ruskom i engleskom, najmanje, jeziku, odmah!!!

  11. Avatar

    Jasno je svima da su vaši tekstovi gospodine Dmitroviću izuzetni i analitični,zato bez ikakve šale saberite sve to u jednu knjigu!Mnogi bi imali šta iz nje da nauče.

  12. Avatar

    Samo se molim Bogu da ove sjajne redove pročita što veći broj Srba kako bi ludački apeli da se rimskom papi uputi poziv za dolazak u Niš bar malo splasnuli i tako nama čestitim i poštenim ljudima umanjili riziko faktore za daljnju patnju i bolovanje.

  13. Avatar

    papu ce pozvati Srbija kao drzava jer je SPC drzavi uvalila vruc krompir.

  14. Avatar

    @Serdar, A drzava to sam ja.Ne ljutim se ja na Pape i Hrvate. Oni su imali san i odsanjali ga ,proterivali su Srbe jos iz Austrougarskog Carstva ( Strosmajer). Ja se ljutim i smatram da Srbima ipak fali daska u glavi, tu spadam i ja.IZVINTE, ali kako su i sami Hrvati rekli sta da vam jos radimo da shvatite posle 100g da cema vas sve potamaniti, e da sta? Djokovicevu jahtu ne puste u Dubrovnik, a da je doplovio neki lajbec iz Evrope lizali bi mu pete.Srbi PAMET U GLAVU.ARCIBALD je sve lepo napisao. ali DJABA NEPISMENI SRBI neznaju da protumace poruku. A o politickoj eliti po difoltu vec 100g ne vredi pricati, jer ne vrede pisljivog boba , zato nam tako i jeste. Dobo nam je i neka nam je.

  15. Avatar

    Zbog svega sto je rimokatolicka crkva uradila nasem narodu,od nahuskavanja svojih katolika kad su nasi sa Arsenijom napustali Srbiju,pokrstavanja,nasilja i podsticanja na nasilje gde se god moglo i kad se god moglo,zlocina u NDH narocito,te pomaganju u skrivanju i bezanju nasih krvnika,pa do zadnjeg rata i danasnjih zagrebackih izjava;nikad i niposto Papi ne smemo dozvoliti da dodje u Srbiju.Inace,za one koji to mozda ne znaju,rimokatolici imaju praksu da svojataju svojom zemlju po kojoj je Papa hodao,tj.tamo gde su ga zvali u posetu.Daleko mu lepa kuca.Mislim,onako licno gledajuci sta se sve to danas radi,da je veoma lako moguce da nas ti isti katolici ,,prodaju na tacni” muslimanima na Kosovu i Bosni zarad svog opstanka na balkanskim prostorima.Oni su i niko drugi, najvecom merom krivi za sva nasa stradanja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *