Почетна / Интервју / MILORAD ČAVIĆ Ljudski i plivački fenomen

MILORAD ČAVIĆ Ljudski i plivački fenomen

Razgovarala Milica Ostojić

Posle završenog fakulteta nisam imao više sponzora, nisam imao od čega da se izdržavam, bio sam bez novca, tražio sam od države 35.000 evra da se vrhunski pripremim za Olimpijske igre. Prošlo je šest meseci i ništa, sve dok se nisam pojavio u novinama i dao izjavu da nemam drugu mogućnost nego da ostavim plivanje

Mogli smo ovom razgovoru dati i naslov „Sjaj zlata iz italijanskog blata“, isti onaj iz „Pečata“ od 7. avgusta 2009, kada smo pisali o Svetskom prvenstvu u plivanju održanom u Rimu. I tada, kao i sada, na stadionu „Foro italiko“ u Rimu, Milorad Čavić osvojio je zlato u disciplini 100 metara delfin. I tada, kao i sada, to zlato italijanski mediji su prećutali. A ni srpska javnost nije baš upoznata da su se od 17. do 19. juna nadmetali u Rimu svetski plivački asovi iz preko trideset zemalja, za Trofej „Setekoli“ (Settecoli, sedam brežuljaka). Naš Milorad Čavić bio je bolji za 42 stotinke od drugoplasiranog Poljaka. Ali, italijanski listovi (čak ni sportski dnevnici, kao što su „La gazeta sportiva“ ili „Koriere delo sport“) nisu pomenuli ni njegovo ime, niti uspeh koji je postigao. Verovali ili ne, pisali su o drugoplasiranim i trećeplasiranim plivačima!
Susreli smo se sa Miloradom Čavićem posle takmičenja i obavezne terapije kičme, neophodne posle prošlogodišnje teške operacije.

Vaše ime 2009. godine pojavilo se u više dnevnih listova samo zbog upornog podsećanja na „polemičnu godinu od Pekinga“ i osporavani poraz od Majkla Felpsa. Da ste tada osvojili zlatnu medalju na 50 metara u delfin stilu ovdašnji mediji su prenebregli.
Postao sam „poznat“ marta 2008. godine kada su me izbacili sa Evropskog prvenstva u Ajdhovenu jer sam na dan proglašenja izašao sa majicom na kojoj je pisalo „Kosovo je Srbija“. Potom je usledila Olimpijada i taj skandal sa pobedom Felpsa. U Rimu je upravo zbog toga vladalo veliko interesovanje kako će se završiti duel između nas dvojice.

Operisali ste kičmu prošle godine u julu i sada osvajate u Rimu zlatnu medalju na 100 metara delfin, i to ubedljivo.
Nijedan plivač na svetskom nivou nije se vratio ovako na plivačku stazu i zaista jesam prvi delfinaš koji je osvojio svetsku medalju posle teške operacije. Nadam se da ću taj uspeh ponoviti i na skorašnjem Svetskom prvenstvu. Da povežem to, poređenja radi, i sa jednim italijanskim vrhunskim sportistom. Golman Điđi Bufon povredio se u istom mesecu kada i ja, ali on još uvek nije dosegao nekadašnji nivo. Tako se mnogi pitaju da li ću biti isti plivač kakav sam bio ranije. Verujem da sam i sada u Rimu dokazao da sam se vratio u formu. Svetsko prvenstvo 25. jula u Šangaju to će i pokazati. Iako sam svetski šampion na 50 metara delfin stilom, to nije olimpijska disciplina i moj izazov će biti 100 metara.

Jeste li vi jedini čovek na svetu u ovom času koji može da pliva protiv Felpsa?
Da, jer velika je razlika između drugog i trećeg mesta. Felps i ja smo isti, a treće mesto je uvek bilo za pola sekunde iza nas. To je kao dan i noć u plivanju. Znam da plivački svet ne bi želeo sada da propadne taj rivalitet.

Sportski stručnjaci, pored publike, smatraju da vi imate najlepšu tehniku od delfinaša.
Tako je, Felps pored toga što je prirodni talenat ima svojih i dobrih i loših strana u tehnici. Ali, stalno samome sebi postavljam isto pitanje: da li ću se posle teške operacije dovoljno oporaviti za ovaj duel. Treniram tek šest meseci. A verujem da ću biti mnogo spremniji za Olimpijadu u Londonu, 2012. godine. Naravno, završio sam i fakultet na Berkliju, ali plivanje je nešto što mi je u srcu, volim da se dokazujem, da nosim srpsku zastavu, srpsku trenerku i srpsku kapicu. Iako ću do kraja života osećati bolove u kičmi, srce me tera da nastavim da se i dalje bavim sportom.

Kakve uslove imate za trening? Vaš trener Andrea Dinino, pored toga što je veliki entuzijasta, veruje u vas.
Mi smo mala ekipa, nemamo uslova kao što imaju neki svetski šampioni i plivači, mali je budžet, živimo od sponzora, „Arene“. Ali, konačno i nešto lepo da se dogodi u Beogradu. Završen je novi bazen na Dorćolu, a dobili smo podršku i od Ministarstva za sport da premestimo celu ekipu iz Italije u Beograd, sve do Olimpijade. U našoj ekipi ima i stranaca. Lepo je videti svetske plivače da treniraju u Beogradu, da dolaze u Srbiju.

Primećujem da vama nije ni stalo da neko ovde u Italiji piše o vašim pobedama. Ipak kako doživljavate to što vas uopšte ne pominju u italijanskim medijima?
Tako je, ali to vidim drugačije. Znam ovde dečka, odavno je osvojio bronzanu medalju, a i dalje ima jake sponzore, poznata imena iz sveta mode, jer Italijani veruju da će možda i doći do nekog rezultata. To je razlika između Italije i Srbije. Ova država stoji iza svojih plivača. Jedini sam plivač koji u Srbiji uživa podršku, ali da nisam osvojio svetsku i olimpijsku medalju pitanje je kako bih prošao. Znam da je mojim drugovima i dalje problem da li će imati da plate stanarinu ili masažu. A to su osnovne stvari za jednog sportistu, bez toga nema velikih rezultata. Kaže se da je kriza u Srbiji, jeste, veliki broj je nezaposlenih. Ali veoma me nervira što čitam u vestima da je ministar Milosavljević platio sajt „očistimo Srbiju“ 39.000 evra. Moj sajt, veoma lep, košta 500 evra. Vrhunski sajt sa nekim specifičnostima ne košta više od 5.000 evra. Platili su sajt, a mogli su da plate ljudima da očiste Srbiju, odnosno da unesu duh kulture u sam život. Posle završenog fakulteta nisam imao više sponzora, nisam imao od čega da se izdržavam, bio sam bez novca, tražio sam od države 35.000 evra da se vrhunski pripremim za Olimpijske igre, prošlo je šest meseci i ništa, sve dok se nisam pojavio u novinama i dao izjavu da nemam drugu mogućnost nego da ostavim plivanje jer ne mogu da treniram. A sada je Vlada dala 39.000 evra za sajt. Ako svako ministarstvo plati toliko svoj sajt, država će potrošiti milion evra samo za sajtove! Zamislite koliko bi taj novac značio vrhunskim sportistima.
Znam da moje plivanje neće promeniti situaciju u Srbiji, ali mogu makar na pet minuta da obradujem celu naciju. Smatram da je tih 30.000 što su uložili u mene do Olimpijade sada neki moj poklon državi.
E, zato cenim Italiju, ona ume da podržava svoje sportiste, da ih veliča gde god može.
No, ne žalim se, imam što mi je potrebno, a to sam obezbedio svojim rezultatom. Žao mi je drugih sportista u Srbiji koji nisu u prilici da odu u inostranstvo gde bi imali bolje uslove, bolje trenere. Srbija je mala zemlja, ali sportska zemlja. U zemlji sa tako malo stanovnike naši vaterpolisti su najbolji na svetu, košarkaši i teniseri i teniserke među najboljima. I u plivanju, ali o sebi ne bih da govorim.

Vrhunski sportisti poput vas iscrtavaju kartu Srbije na mapi sveta.
Tačno. Novak Đoković je srpski heroj, svi sada znaju gde je Srbija. Znam za sebe da sam veliki patriota, volim Srbiju. Idem dalje više srcem nego glavom.

Bilo kako bilo, uz tako nadljudsku požrtvovanost i ogromnu snagu volje Rim vam ide od ruke, u ovom gradu ste osvojili za dve godine četiri medalje – i uvek zasija zlato na vašim grudima.
Jeste, Rim je i inače prelep grad, drugi na svetu po lepoti. Posle Beograda.

2 коментара

  1. Ovo bih dodao na naslov ovom clanku(Patriota),i pored takvog nesavesnog ponasanja vladajuce elite uspio je da se okiti zlatnom medaljom.A onda ti isti imaju obraza da pruze ruku i cestitaju za postgnute rezultate.Pitam se,ko su ti ljudi?Za koga oni rade?Umesto da pomognu, oni ovakvim potezima motivisu naprotiv da odlaze iz zemlje,ne samo sportiste nego i uspesne strucnjake ZALOSNO.




    0



    0
  2. Mislim da ga je malo Čavić preterao. Tvrdnja da nije imao od čega da se izdržava teško da pije vodu. Naravno da u plivanju nema baš nešto novca, ali, nadobijao se on za svaku medalju, a i državne firme nisu škrtarile. Vrhunski sport je u Srbiji još i u dobroj poziciji u kakvoj su radnici, kojima vlast dere kožu da bi namakla za sportske i ine penzije, nagrade i tome slično. Ako ćemo pravo, više volim da imam svaki dan hleb i s hlebom nego pet minuta radosti zbog bilo čije medalje.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *