LEONTJEV Poniženje Srbije za nauk Rusiji

Piše Mihail Leontjev

Ukrotitelji sa Zapada su nad Srbima iskalili teške kliničke komplekse, uz utisak da je to sa Srbijom učinjeno uz poseban cinizam i sadističku logiku. Sve što su uradili Srbiji žele da urade i nama, ali ne mogu. Za sada…

Procedura ekstradicije Mladića od strane srpskih vlasti u Hag bila je učinjena namerno, krajnje podlo i ponižavajuće za Srbe. Usplahireni predsednik Tadić, žurio se da evropsku komesarku Ledi Ešton obraduje sa već pripremljenim poklonom. Munjevita – samo što ga uhvatiše – lopovska ekstradicija. Više ne treba, kao u vreme Đinđića, kršiti srpsku pravnu proceduru da bi se odužili okupacionom Haškom pravosuđu. Srpska procedura je danas potpuno prilagođena zahtevima te pravde. Strašan napredak. Srbija je već spremna da četvoronoške puzi u Evropsku uniju… Ugušena, razbijena zemlja sa amoralnim ili demoralizovanim rukovodiocima, izbombardovanim zgradama u centru Beograda, sa okačenim o njih reklamnim draperijama firmi – pobednika. Očigledan primer za nauk. Za nauk kome?
Ukrotitelji sa Zapada su nad Srbima iskalili teške kliničke komplekse, uz utisak da je to sa Srbijom učinjeno uz poseban cinizam i sadističku logiku. Nekada su u japanskim kompanijama postavljali strašila sa likom načelnika da bi svaki radnik na njemu mogao da iskali akumulirani stres. To pripremaju i nama. Sve što su uradili Srbiji žele da urade i nama, ali ne mogu. Za sada. I to je sasvim otvorena demonstracija onoga što će nam uraditi ako budu u prilici, ukoliko im preventivno sve ne predamo.
Srbija je jednostavno ostala sama protiv čitavog „savremenog“ sveta. Sramota je da se prisećamo detalja, međutim rusko posredništvo u jugoslovenskoj krizi je bilo daleko od neutralnog. Mi smo bili posrednici neprijatelju čiji je zadatak bio po svaku cenu slomiti volju Srba za otporom. Srbija – srpska država, a ne teritorija pod mandatom NATO – postojala je i mogla je da postoji samo u svetu u kojem je „velika Rusija“. Blaženopočivši patrijarh srpski Pavle je na pitanje šta nam je činiti kada takve Rusije nema, odgovorio „Da se molimo“…
Mi smo gori od Srba, zato što nas još uvek niko nije uništio i slomio. Zašto da nas lome kada to sami radimo. Evo, između ostalog, uskoro ćemo 12. juna slaviti veliki jubilej – Dan Rusije. Dvadesetogodišnjicu. Plašim se da nas očekuju svečanosti uz veliku pompu. Naravno, mi na taj dan ne slavimo „nezavisnost“ – akt srećnog oslobođenja od okupacije tuđih plemena, od kojih je 25 miliona, kako se ispostavilo, etničkih Rusa. Mi slavimo nešto drugo, radosno i patriotsko. Međutim, ukoliko želimo da slavimo nešto drugo zašto to ne radimo drugog dana, a ne na dan neviđene nacionalne sramote, masovnog pomračenja uma, kada su uzrujani borci protiv „saveznog centra“ izdali proglas o izlasku RSFSR iz sastava Rusije. Prva pretpostavka „modernizacije“ – normalizacije – je desenilizacija svesti. A praznici nisu poslednji i najvažniji pokazatelj.
Afrika posle završetka globalnog bipolarnog sukoba, čini se, više nikome nije potrebna. Takva rupa na savesti čovečanstva. Kada se u Crnoj Africi odjednom pojave žive, zaista realne zemlje u razvoju, ne zahvaljujući nafti, već normalnoj političkoj stabilnosti, to je samo po sebi interesantno. Tada se u Afriku vraća život u vidu surove geoekonomske i geopolitičke borbe. Mi bismo mogli da imamo prednost u toj borbi, oslanjajući se na mnogobrojne lokalne elite koje je učio i iznedrio sovjetski sistem obrazovanja. Međutim, da li nam je danas stalo do Afrike?

Preveo: Goran Šimpraga