Jasenovac i minska polja istorije

Piše Natalija Jovanović

O balkanskom „Holokaustu“ ćutalo se predugo i smišljeno, a slučaj Srebrenice koji je podignut i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini na isti nivo na kojem se nalazi 50 miliona Hitlerovih žrtava, samo govori o patološkoj mržnji koju su „bivša braća“ znala da proizvode od nesrećne ideje ujedinjenja 1918. godine, pa sve do  danas

Neposredno uoči hapšenja generala Ratka Mladića, kome je već godinama bez suđenja i presude, bez istrage i svedoka, stavljana na teret „drama Srebrenice 1995 “, u Banjaluci je održan naučni skup o Jasenovcu i zločinu koji se tamo desio nad Srbima tokom Drugog svetskog rata.
Koincidencijom ili ne, tek, predočeno je i međunarodnoj javnosti i diplomatskim službama najvažnijih faktora svetske politike da neće biti razgovora o međusobnim zločinima u XX veku, dok se onaj najveći, jasenovački, ne osudi, pre svega u Vatikanu. A o Jasenovcu se dugo ćutalo. I još se ćuti…

KAM I HAG
Upravo je zato u trenutku izdaje i hapšenja Ratka Mladića, preostalog ključa za razumevanje ne samo rata tokom 90-ih već i vekovnog satiranja Srba s one strane Drine, banjalučki skup o Jasenovcu trebalo da bude vest dana. No, horovođe antisrpstva  rečju nisu pomenule skup na ovu temu. Umesto toga, svesni da će montirani zločin u Srebrenici, vodenički kamen oko vrata srpskog generala, metak u telo RS, početi da živi tek kada ga priznaju i u njega poveruju Srbi, na nacionalnoj televiziji Srbije prikazana su „Srebrenička polja smrti“, u nekada srpskoj novini štampan je dodatak sa naslovnom: „Vreme za kaznu“, na bezbroj antisrpskih sajtova prosute su salve pohvala upućene predsedniku Tadiću i njegovoj kamarili…Tako se uspostavilo da je sa „bosanskim koljačem“, kako je generala nazvala britanska štampa, moglo da saoseća tek  „tvrdo jezgro srpskih šovinista“.
Zašto nijedan režimski analitičar ili takozvani poslenik javne reči nije promucao ono što znaju Srbi s one strane Drine, a to je da je srpski general sprečio 1941? Kako se desilo da umesto srpskih, ruska glasila ocene da se stupanje u EU, vođeno režimom iz Beograda, za Srbe graniči sa nacionalnim poniženjem „jer u Mladićevom slučaju planiraju da sude čoveku koji je dao zakletvu državi kasnije jednostavno uništenoj. I poštovao ju je, kako je on to shvatao, do kraja“?  Kako je umesto naših istoričara upoznatih sa činjenicom da je teritorija s one strane Drine, kao najzapadnija pravoslavna zemlja koja duboko zadire u telo Vatikana, kroz istoriju uvek bila viđena za biološko čišćenje od Srba, objašnjenje za specifičan položaj RS ponudio biskup Perić na „HRT“-u izjavom da uloga Hrvata u Bosni nije nacionalna već svekatolička „jer su oni zadnja odbrana katoličanstva sve do Filipina“? Da li su Srbi danas umesto ustaškog kama dobili Damaklov mač Haškog tribunala?
Da li je Mladićeva krivica u tome što je sprečio da se pojavi neki novi Dučić koji će ispevati čuvene stihove:
„Nosi srpska reko krv naših sinova
Jer krvave reke svud su naše međe
Mačevi ubica svud su istog kova
Sada nosi unuke
nosaše pređe pretke“?
Odgovore na ova pitanja mogao je ponuditi skup u Banjaluci posvećen Jasenovcu, sistemu koncentracionih logora i stratišta hrvatske države za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu. Iza ove velike konferencije u Banjaluci stala je kompletna politička elita Republike Srpske. Na njenom otvaranju osim predsednika RS Milorada Dodika, bili su prisutni i predsednik vlade RS, kao i predsednik Skupštine RS i mnogi drugi istaknuti srpski političari u RS. Dodik je otvorio skup rečima: „Ova konferencija je značajna jer su izražene tendencije da se minimalizuje Jasenovac, a maksimalizuje incident poput Srebrenice“.

REVIZIJA BIBLIJSKE PREVARE
Mada je skup u Banjaluci bio planiran pre nego što je došlo do hapšenja generala Mladića, savršeno je jasno da je u svet trebalo da ode važna poruka kojom časni intelektualci šalju jednu važnu inicijaciju za istorijsku reviziju one biblijske prevare: da je zločin u Jasenovcu mali i da ga je počinila mala grupa ustaških ubica. O balkanskom „Holokaustu“ ćutalo se predugo i smišljeno, a slučaj Srebrenice koji je podignut i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini na isti nivo na kojem se nalazi 50 miliona Hitlerovih žrtava, samo govori o patološkoj mržnji koju su „bivša braća“ znala da proizvode od nesrećne ideje ujedinjenja 1918, ali i u vreme Titovog poluvekovnog mira.
Veliki prilog dolasku konačnih istina na skupu u Banjaluci dali su i vodeći intelektualci i duhovnici savremene Rusije, Ukrajine, SAD, Nemačke, Italije, Engleske, Srbije i RS…
Jer neobjašnjiva je činjenica da je u senci Aušvica i drugih nacističkih konclogora simbolima arijevske mašinerije smrti ostala nikada priznata i do kraja obelodanjena istina o sistemu logora Jasenovac, stratištu Jadovno, Jastrebarsko, Pagu, Rabu, Đakovu, te jedinstvenim u Evropi logorima za decu u pelenama…
Ova, Peta međunarodna konferencija održana je u vreme, kako su primetili pojedini učesnici, izraženog istorijskog revizionizma u prikazu i značaju koncentracionog logora Jasenovac. To se odnosi na istoriografske, publicističke pokušaje, umanjenje broja žrtava, ali i na novu postavku muzeja kojom je narušena autentična suština ovog logora, gde je za vreme Drugog svetskog rata na vrhuncu ustaškog ludila stradalo preko 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja. Uklanjanjem rekvizita za mučenje iz postavke muzeja, te izostavljanjem navođenja ranijeg mesta življenja žrtava ne može se zaključiti da je postojanje ovog logora imalo osnovu u nacionalnim i verskim zakonima NDH, te da je među bodljikavim žicama ovog monstruoznog grada na najsvirepiji način umoreno 20.000 dece. Otuda je valjda Pedi Ešdaun, tadašnji visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu 2005. godine prilikom obeležavanja šezdesetogodišnjice proboja jasenovačkih logoraša izjavio da je morao da odbije poziv da poseti stratište u Velikoj Gradini, jer bi „tim činom umanjio značaj Srebrenice 1995“!
Poređenje Jasenovca sa Srebrenicom, u kojoj je brojka od oko „8.000 nevino ubijenih“ olako označila i poginule u borbama i one koji su se posle dešavanja na ovim prostorima trajno naselili u Americi i Australiji, Ešdaun je samo potvrdio da se stvaranje veštačke istorije u cilju kreiranja hipoteke kojom bi srpski narod trebalo da bude opterećen u budućnosti, u istoj meri u kojoj je godinama nosio kolektivnu krivicu za „Veliku Srbiju ili za „velikosrpski hegemonizam“, nastavlja.

OTAC PODZEMNOG GRADA
A, NDH je, kako je na konferenciji u Banjaluci naveo akademik Srboljub Živanović, bila jedina zemlja na svetu koja je u toku Drugog svetskog rata imala koncentracione logore za malu decu. U referatu pod nazivom „Životinjsko mučenje i  ubijanje srpske, jevrejske i  romske dece i žena u jasenovačkom sistemu hrvatskih logora i na drugim mestima u Drugom svetskom ratu“, Živanović je podsetio da su deca trpela mučenja zajedno sa svojim majkama, ostavljana da gladuju bez vode za piće, čak prostora da legnu. Ostavljana su gola i bosa na otvorenom prostoru, izložena hladnoći, kiši i snegu. U takvim okolnostima veliki broj dece je izgubio život, a mnoga su pobijena od ruku mučitelja. Na nesreću, kaže Živanović, svaka dva od tri katolička sveštenika lično su ubijala. No, iako prema američkim izvorima stoji da je više od 1.400 sveštenika i časnih sestara u Hrvatskoj bili ubice, nikada nijedan sveštenik nije kažnjen za ubijanje male dece, isecanje nerođene dece iz utroba majki, svirepo silovanje devojčica koje su potom ubijane.
„Životinjsko ponašanje časnih sestara prema maloj deci teško je shvatljivo. Imale su običaj da razbijaju lobanje dece udarcem o zid, da im kidaju udove, dave ih sopstvenim rukama, pomažu u klanju, truju kaustičnom sodom…
Katolički biskupi i nadbiskupi, kao i papa Pije, ne samo da su znali za zločine koje je činilo njihovo sveštenstvo, već su ubice unapređivali i nagrađivali.
Politika države Vatikan i Rimokatoličke crkve bila je da se iskorene svi nekatolici, pravoslavni Srbi, Jevreji i Romi.
Dane Lastavica daje opis silovanja devojčica. Većina je silovana dok su majke to posmatrale. Đuro Zatezalo piše da su ustaše posle silovanja Srpkinja i Jevrejki imali običaj da im odsecaju dojke, seku stomake i iz utrobe vade nerođenu decu. Nažalost, katolički sveštenici su često učestvovali ili predvodili te zločine. Isti autor piše: „Decu bi obično vezali uz majke, pa bi ih ubijali nagoneći majke da polude od bola, pre nego što bi i njih ubili“. U referatu priloženom na Međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu Lazar Lukajić navodi da je najznačajnija i najsramnija pojava kod Hrvata u celoj njihovoj istoriji klanje dece. „ Ne može se pojmiti ni veličina, ni dubina roditelja i baki i dedova dok gledaju kako im neko kolje dete, odnosno unuče. „ Večita težnja Vatikana“, stoji u referatu, „da pokatoliči Srbe i trajna patološka mržnja Hrvata prema Srbima, koju su kod njih vekovima razvijali upravo Vatikan i katolički kler, osnovni su razlog i uzrok neslaganja…“
Poseban značaj posvećen je radu Dragoja Lukića, koga je Ranko Pavlović, učesnik na konferenciji, nazvao ocem podzemnog dečijeg grada, grada sa adresama 19.432 devojčica i dečaka.  Lukić je u zajedničku grobnicu sahranio 20 hiljada uglavnom bezimenih, bespomoćnih jasenovačkih žrtava „najsličnijih tragičnim biblijskim vitlejemskim dečacima“. Ukoliko bi, kaže autor referata „Otac podzemnog grada“ pokušali da odamo poštu minutom ćutanja, nad Lukićevim dečjim gradom trebalo bi ćutati tačno 13,5 sati! Istoričar i veliki prijatelj Srba Pavel Tihomirov pokazao je mehanizme krivotvorenja, primenjene još u Drugom svetskom ratu, te ukazao na kinematografske pokušaje u funkciji stvaranje srbofobije.
„ Interesantno je da su čak i stradanje srpskog naroda u NDH, srbofobi uspevali da prikažu kao “reakciju na politiku asimilacije i srbizacije”, koju je kao sprovodila “velikosrpska vlast” pod plaštom jugoslovenstva“.
Kao svojevrsna poruka učesnicima Pete međunarodne konferenciji u Banjaluci, na povratku ka Srbiji,  u prisustvu akademika Srboljuba Živanovića i dr Ane Filimonove, njihov saputnik državljanin Srbije Mile Dakić uhapšen je na graničnom prelazu sa Srbijom – na osnovu optužnice Republike Hrvatske, iako se njegovo ime ne nalazi na spisku od 1.549 procesuiranih lica za ratne zločine u Hrvatskoj.

VOŽDOV ZLOČIN
No, u Srba je sećanje kratko. O stradanju u Jasenovcu SANU nikada nije organizovala nijedan naučni simpozijum kako bi sa tom činjenicom upoznala svetsku naučnu javnost, na sajtu Eparhije zahumsko-hercegovačke u okviru prezentacije istorije period od 1941. do 1945. godine se ne pominje, kao ni činjenica da su na tom prostoru nekada postojale jame u koje je strmoglavce letelo hiljade svezanih Srba, velebitske jame ostale su bez obeležja, za kamenu pustinju na ostrvu Pag gotovo da ne zna nijedan srpski srednjoškolac,  u protivtužbi Hrvatskoj za genocid, Jasenovac se, sem u uvodnom delu, i ne pominje… A kako Hrvatska živi casino online posttuđmanovsku „povijesnu zbilju“, tako se i desilo da je, recimo, istog dana u kojem je trajao pomen žrtvama Jadovna, organizovana komemoracija u Pakracu povodom godišnjice smrti prvog pripadnika takozvanog Zbora narodne garde, na početku ratova iz devedesetih. Ta jedina žrtva pakračkog obračuna sa Srbima 1991. godine, bila je vest dana u hrvatskim medijima isto kao i onih 40.000 u Jadovnu.
S druge strane nezamislivi zločini, i celokupan masovni pogrom u Jasenovcu, nažalost nikada u javnosti takozvane civilizovane Evrope i sveta, kao stratiše nije svrstan ravnomerno sa ostalim nacističkim konclogorima, niti je Pavelićeva ubilačka služba u Hrvatskoj osuđena od najšire hrvatske javnosti. Naprotiv, i u ovom novom 21. veku, ustaštvo i koljački zanat slave se kao nešto domoljubivo i veličanstveno, prihvatljivo i dopadljivo izvitoperenoj ideji Četvrtog Rajha, o kojem peva savremeni bard ustaškog pesništva, izvesni Marko Perković zvani Tompson, na koncertima pred prepunom dvoranom i stadionom, a njegov ustaški opus radosno prihvata i trezno i pijano domoljublje u Hrvata.
Izdaja Ratka Mladića od strane režima Borisa Tadića i priznanje mita o Srebrenici vodi u potiranje postojanja Jasenovca i čitavog krvavog lanca srpske istorije s one strane Drine. U konačnoj verziji rasrbljivanja možemo očekivati da vožd Kararađorđe, kome se pripisuju stihovi:

„Vako Đorđe Drini govorio:
Drina vodo plemenita međo
Izmeđ Bosne i izmeđ Srbije!
Naskoro će i to vreme doći
Kada ću ja i tebeka preći,
I čestitu Bosnu polaziti!“
, bude označen kao zločinac.
Iz pesme: „Početak bune protiv dahija“

I kada naša hrvatska braća u Hristu kažu da Srbi posle potonjih strašnih ratova moraju proći kroz katarzu, onda oni svesno zaboravljaju da je istorija srpskohrvatskog zatiranja malo dublja, mnogo dublja i od onih strašnih jama bez dna po imenu „Golubnjača“, kroz koje i danas jauču duhovi naših predaka. Ta je istorija mnogo šira nego Jasenovac i okolina. Reč je, u stvari, o onome što je veliki istraživač ovog groznog zločina Viktor Novak nazvao: „Magnum krimen“. U svetlu ove istine trebalo bi suditi i generalu Ratku Mladiću. Jer 1941. godina je mogla, a nije se ponovila.

_________________

Deklaracije Pete međunarodne konferencije o Jasenovcu

– Polazeći od neospornih činjenica da se u današnjoj Republici Hrvatskoj namerno i sistematski zatire sećanje na genocid koji su vlasti kvislinške Nezavisne Države Hrvatske (uključivala je i područje današnje Bosne i Hercegovine, posebno muslimane prozvane „cvijećem hrvatskog naroda“) tokom Drugog svetskog rata počinile nad Srbima, Jevrejima i Romima;
– Imajući u vidu da se u hrvatskim javnim glasilima i kvaziistorijskim radovima, ne samo prećutkuju, nego i radikalno umanjuju žrtve ovog genocida, naročito u Jasenovcu, i njihov broj svodi na samo 40. 000 ubijenih Srba, Jevreja i Roma, kao što je to u svojstvu istoričara, činio i prvi predsjednik Nezavisne Republike Hrvatske Franjo Tuđman;
– Imajući na umu da se ustaše kao počinioci zločina genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, uključujući i Antu Pavelića, danas u Hrvatskoj od strane veoma uticajnog desnog krila istoriografije predstavljaju kao borci za nacionalno oslobođenje i nezavisnu Hrvatsku na tzv. temelju istorijskog i državnog prava hrvatskog naroda;
– Budući da istorijski dokazan genocid nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom nikada nije bio predmet primjerene političke osude, ni u Titovoj komunističkoj Jugoslaviji, ni u današnjoj Republici Hrvatskoj i da hrvatski narod nikada nije prihvatio odgovornost za genocid počinjen u njegovo ime, kako je to inače uradio nemački narod za holokaust koji su u njegovo ime izvršili nacisti, a da ni Rimokatolička crkva nije osudila zločine genocida u NDH, kao što je osudila zločine na drugim evropskim stratištima u Drugom svjetskom ratu i izvinila se zbog učešća nekih njenih predstavnika u njima;
– Budući da vlasti Narodne Socijalističke Republike Hrvatske, kao federalne jedinice u okviru FNRJ, odnosno SFRJ, i današnje Republike Hrvatske, kao nezavisne države, nikada nisu ponudile i isplatile obeštećenje žrtvama genocida i njihovim potomcima;
– Budući da stratišta na kojima su žrtve ovog genocida bile mučene, masakrirane i ubijane, i masovne grobnice u koje su bacane i bez dužnog poštovanja i primjerenog obreda pokopane, do danas nisu na valjan način obilježeni i zaštićeni;
– Budući da su Ante Pavelić i mnogi njegovi doglavnici po okončanju rata pobjegli iz Nezavisne Države Hrvatske, koristeći tzv. pacovske kanale, uključujući i pomoć pojedinih vatikanskih klirika i prelata, te da mnogima od njih nije suđeno u zemlji, što bi hrvatski narod dovelo do priznanja nepojmljivih zločina počinjenih u njegovo ime i moralnog prosvetljenja i pročišćenja.
Imajući sve to na umu, Peta međunarodna konferencija o Jasenovcu zaključuje:
– Da su zločini ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj smišljen i planiran genocid, onakav kakav je definisan Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju genocida, usvojenom od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 9. decembra 1948. godine;
– Da je prilikom provođenja genocida samo u jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma i neistomišljenika, mučeno, pljačkano, silovano i potom ubijano od strane Hrvata ustaša 700. 000 Srba, 23. 000 Jevreja i 80. 000 Roma, jedino zbog toga što su pripadali drugom narodu, vjeri ili rasi;
– Da je Nezavisna Država Hrvatska bila jedina zemlja tokom Drugog svjetskog rata u kojoj su postojali koncentracioni logori za istrebljenje djece u Staroj Gradiški, Jasenovcu, Uštici, Jablancu, Jastrebarskom, Rijeci kod Jastrebarskog, Gornjoj Rijeci kod Križevaca i Lobogradu i da je u njima, prema nepotpunim istraživanjima stradalo 42. 791 srpsko dijete, 5. 737 romske djece i 3. 710 jevrejske djece;
– Da je zločin genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj po svojim razmjerama najbliži holokaustu koji je u nacističkoj Njemačkoj izvršen nad Jevrejima;
– Da je tokom provođenja ovog genocida, veliki broj Srba bio prinuđen da, zarad spasa golog života, promijeni svoj nacionalni i duhovno-istorijski identitet i da se odrekne pravoslavne vjere i pod prisilom i smrtnom prijetnjom prihvati rimokatolicizam.
Polazeći od ovih zaključaka, Konferencija zahtijeva:
-Da Republika Hrvatska, kao država hrvatskog naroda, odlukom svojih najviših organa, prihvati istorijsku i svaku drugu odgovornost za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svjetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, uključujući i područje Bosne i Hercegovine;
– Da se na dostojan način obilježe i obezbijede sva mesta zločina genocida i čuva uspomena na njegove mnogobrojne žrtve;
– Da se u cjelini sačuva i održava kao spomenik žrtvama jasenovački kompleks koncentracionih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma;
– Da se utvrdi i sprovede program zaštite i uređenja Spomen-područja Donja Gradina, koji je nastavak projekta o uređenju Donje Gradine iz osamdesetih godina XX vijeka;
– Da se u Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Republici Srbiji odredi isti dan u znak sjećanja na žrtve genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj – Srbe, Jevreje i Rome;
– Da se utvrdi i u razumnom roku isplati pravična odšteta žrtvama ovog genocida i njihovim potomcima od strane Republike Hrvatske.
Konferencija očekuje da međunarodna javnost, posebno države antifašističke koalicije Drugog svjetskog rata, podrži ovu Deklaraciju o genocidu Nezavisne Države Hrvatske, kako bi posle sedamdeset godina čekanja ugledala svetlost dana.

35 коментара

  1. Avatar

    kakve veze sad jasenovac ima sa Srebrenicom???

  2. Avatar

    Ова смутна времена, потреси и искушења треба да нам послуже за прочишћење и извлачење поука. Морамо се вратити себи и ослободити се наметнутих заблуда југословенства, комунизма и језуитско-протестантског ждероњског погледа на свет које нам намећу неофашистичке колонијалне силе директно и преко анационалне шовинистичке псеудинтелектуалне ”елите”. ”У се, на се и пода се”, ”велика риба гута гута малу” и ”циљ оправдава средства” су антицивилизацијски постулати који се агресивно намећу преко антинационалних и антихришћанских инсталираних кругова у политици, медијима и економији.У таквим правилима игре ЧОВЕК не може победити, већ само гад, а и то је пирова победа. Та правила је измислио и намеће зликовачки ”Нови светски поредак” који у тој игри, где је играч и судија, морално,економски и интелектуално разара нападнути народ који жели да покори.Хрвате и остале псеудо-нације (који су већ покорени, а већина и вештачки направљена), користе (и користиће) као своје ескадроне смрти и топовско месо широм света у циљу остваривања свог злочиначког циља.Иста судбина чека и нас, ако се не одбранимо (пре свега морално, па на осталим фронтовима)- употребиће нас као ”хрвате” на неком другом месту. Бесловесне ескадроне смрти, звали се они усташе, овк, ”ханџар дивизије”, ”црногорске” србождерске партије…можемо победити само ако будемо бољи људи од њих,паметнији,са јуначким и чистим срцем. Ова игра је створена да би ми изгубили и не смемо играти по њиховим правилима.Србија као држава и Срби као народ су под контролом инсталиране квислиншке интелектуално-политичке ”елите” која нас води директно у пропаст као народ. Морамо победити, друге нам нема.

  3. Avatar

    Bravo Mujo, napokon neko normalno razmišlja.Pa nema nikakve veze Jasenovac sa Srebrenicom, ali se revizori istorije svojski trude da dokažu da ima. Genocid je jasno definisana međuarodno pravna kategorija, i zna se šta genocid jeste a šta nije. Srebrenica može biti ratni zločin (čak i da je tamo ubijeno i 100000 muslimana, i dalje je ratni zločin), ali nije genocid (ubijena je samo jedna osoba ženskog pola), jer genocid podrazumjeva pokušaj biološkog istrebljenja jedne nacionalne, regionalne ili vjerske grupe. I upravo to su Hrvati pokušali u II svj.ratu da urade Srbima, a uspjeli su to u ratu od 1990. do 1995. Pri čemu ja lično mislim da je Jasenovac najhumaniji segment onoga što se Srbima u NDH događalo. Najhumaniji jer je bio lišen ličnog odnosa ubica i žrtava. Ali širom NDH se događao monstruozniji zločin u kome su prve komšije Hrvati ubijali, silovali i klali ljude,žene i djecu svojih komšija. Klali su djecu koja su sa njihovom djecom sjedila u školskoj klupi, djecu kojoj su bili šišani kumovi, često djecu svojih najboljih prijatelja. Silovali su sestre i majke svojih drugova sa kosidbe i rada u Slavoniji i Americi. Klali su starce uz koje su odrasli i sa kojima su njihovi roditelji drugovali. Tragedija Divosela, Smiljana, Rasoje, Kuzmanovače, Dubokog, Pejinovića, Mlakve, Široke Kule, Lipa,Jošana, Trnavca, Jezerca (u Lici), Mandinog sela, Rašćana, Eminovog sela, Cebare (Duvno), Čelebića, Rujana, Odžaka, Lištana, Golinjeva (Livno), Sadilovca, Mašvine, Nove i Stare Kršlje, Kordunskog Ljeskovca, Grabovca, Blagaja, Primišlja, Tržića, Prkosa, Kolarića (Kordun) Paučja, Čenkova, Velikog Nabrđa, Borovika, Podgorja, Kusonja (Slavonija) i još na desetine drugih sela, je u tome što su se prve komšije pretvorile u zvjeri, i to nije bilo lokalnog već opšteg karaktera. A o svemu tome se ćuti.
    U Smiljanu je od 620 Srba za 7 dana od 28.07. do 03.08. 1941. poklano i streljano 542 Srba, muškaraca, žena i djece. Njihova zajednička grobnica se nalazi u sred spomen kompleksa između spomen kuće Nikole Tesle i crkve Sv Petra i Pavla u Smiljanu, ali na njoj nema nikakvog obilježja, sklonili su ga Hrvati 1991. i do danas nije vraćeno, postoji samo betonski postament bez spomenika, bez imena žrtava, bez imena zločinaca. I to nikom ne smeta. Tako izgledaju i druge masovne grobnice u kojima leže Srbi.
    Ali naša vlast, i naša opozicija, naši intelektualci i akademici sa tim nemaju nikakav problem. To je posao nekoga drugog.

  4. Avatar

    nitko vise nemoze a i nece da vrati zive srbe a kamoli mrtve…..!

  5. Avatar

    USTAŠTVO I FAŠIZAM
    Teret II. svjetskog rataStrane novinare papin posjet podsjetio na NDH
    Strane novinare papin posjet podsjetio na NDH
    Iako papin posjet Zagrebu nije pobudio veći interes njemačkih i austrijskih medija, neki od njih su u svojim izvješćima istaknuli da je uloga blaženog kardinala Alojzija Stepinca u Drugom svjetskom ratu još uvijek sporna.

    Naime, dopisnik njemačkog Süddeutsche Zeitunga izvijestio je kako je papa Benedikt XVI. obišao grob blaženog kardinala Alojzija Stepinca, ali dodaje kako je njegova uloga u Drugom svjetskom ratu još uvijek sporna.

    Podsjeća i na Stepinčeve riječi Hitlerovom namjesniku u Hrvatskoj Anti Paveliću da “ako taj čovjek, kao što je najavljeno, deset godina bude vladao Hrvatskom, onda će to biti raj na zemlji”, prenosi Deutsche Welle. Dopisnik podsjeća kako se taj “raj” za mnoge Srbe, Rome i Židove ubrzo pretvorio u pakao u kojem su mnogi umrli u logorima. Ipak, dodaje i kako je Stepinac napadao nasilje u NDH i kako su ga komunisti nakon rata osudili na 16 godina zatvora.

    Novinar austrijske agencije APA Emanuel Ringhoffer u članku pod naslovom “Masovni ubojica je imao dobru volju pape” ističe pak kako je posjet Benedikta XVI. evocirao sjećanje na Antu Pavelića, ‘lojalnog sina’ Crkve. Novinar napominje da je Pavelić pobjegao od vojnog suda prerušen u svećenika, s 300 kilograma zlata, da bi došao do Argentine, a potom Španjolske.

    Ringhoffer nadalje napominje da se po dokumentima, koji se mogu naći u njemačkim i talijanskim arhivima, vidi da su njemački i talijanski generali bili šokirani sadističkim metodama ubojstava Srba, Roma i Židova. No, napominje novinar, iako su u Vatikanu znali za ubojstva, papa Pio XII. je 18. svibnja 1941. primio Pavelića, i to samo četiri dana nakon što je u Glini brutalno ubijena trećina srpskog stanovništva.

  6. Avatar

    U vezi sa problemom broja od 700.000 zrtava Jasenovca, koji ostro osporava cak i moderatni predsednik Josipovic, zelim da zamolim autora da proveri i da nam da informaciju o tome da li se u ratne gubitke ubrajaju i nerodjeni i to na osnovu proseka prirasta tadasnje porodice. Ubijeno 15.000 dece znaci nestalih 15.000 potencijalnih porodica sa jos 2-3 dece koja bi u sledecoj generaciji mozda takodje imala 2-3 dece. Pa vidite koliki je gubitak u dve generacije. Moja uza porodica je u 2 generacije umanjena 9 porodica sa po 2 dece. Ovo uopste nije imaginaran, vec realan gubitak.

  7. Avatar

    Svi oni koji pokusavaju da umanje Srpske, Jevrejske i Ciganske zrtve za vreme NDH i Fasisma, neka idu na istoriju Edmond Paris, prof. na Sorboni, koji je tako dokumentovao prikazao to stanje da je nemoguce drugacije misliti. Nisu dokumenti unisteni kao sto je to Tito dozvolio Siptarima da uniste dokumentaciju sa Kosova i Metohije, gde su sluzbenici u arhivama bili siptari, navodi Dr. Dzelatovic. i ja se slazem da Srebrenica nema veze sa Jasenovcem, ali pokolje koje je NDH napravila ne mogu da se zaborave, i ne smeju. Iz svega treba izvuci pouku. Borisa Tadica ujak, Jure Francetic i Executor Djelic, se pojavljuju i toj istoriji kao jedni od najvecih ljudskih krvopija, pa i ponasanja Borisa Tadica, pokazuju tu zlokobnu krv prema Srbiji i Srpskom narodu…Zasto? To on jedino zna….

  8. Avatar

    Draga Natalija, ovim te molim da prelistas istoriju koju je napisao Edmond Paris, Prof. sa Sorbone! Ta istorija, dokumentovano daje odgovore na mnoge zlobne tendencije pa i gospodina Josipovica… Srdacno iz Kanade, Dusan

  9. Avatar

    Srbi u Hrvatskoj i Krajini žive bez vode , ceste i struje u 21 veku. U bivšoj Republici Srpskoj Krajini u kojoj je rođen svjetski naučnik Srbin sin pravoslavnog paroha, Nikola Tesla koji je struju podario čitavom svetu a zlikovci je zabraniše za njegov narod u Hrvatskoj.

  10. Avatar

    Srbija hrvatska kolonija u svakom pogledu od izvoza hrvatskog smeća od robe koje se nigdje ne može prodati , do upravljanja srbijom pomoću svojih ljudi u samom vrhu Srbije .
    Srbijom vladaju strane sluge žuti,Srpski narod treba da se srami celog sveta što mu sve ne rade i kako ga sramote žuti plaćenici Hrvatske koji vladaju Srbijom a narod šuti li šuti . Očito da treba jedan veliki srpski ustanak dok još ima tko da ustane . U protivnom Pruda je pokorno vraćen hrvatskoj uz naklon Tadića do zemlje i izvinjenje poglavnici Kosor .A Srbi će se i nadalje izručivati Hrvatskoj od strane vazala iz Srbije . Nadalje žuti nesrbi , Tadić , Čanak, babetine , Biserko , Kandićka , Pešićka , Šutanovac i ostali strani plaćenici raskomadati će Srbiju na opštine a ne samo regione .Poklonit će Vojvodstvo Srpsko , Rašku oblast ,prodati Republiku Srpsku kao što su i Krajinu . Prodali su Miloševića , istina imao je mana ali poslije njega sve više nezaposlenih i gladnih . Srbiju se gazi tko god hoće , Srbija se ne brani ona je u blatu na kolenima . Snaga je na izdisaju ako se pod hitno ne desi opštesrpski ustanak i ne potrpa ova žuta bagra na doživotne robije Srbija će nestati s karte sveta . Nova vlast ili sadašnja opozicija mora Srbiju i Srpsku pod hitno čvrsto vezati za Rusiju i tražiti njihovu zaštitu . Inače će Nemačko -Vatikansko -Amerčko -NATO-vska osovina uništiti u potpunosti Srbiju koja je u prvom i drugom svetskom ratu bila na strani pobednika , za razliku od Hrvatske koja sada nama upravlja u oba rata bila je na strani fašizma i gubitnika ali uz pomoć Vatikana…………………..

  11. Avatar

    Genocid nad Srbima u Hrvatskoj

    Hrvatske sluge i vazali žuti u ime i za interese Hrvatske vladaju Srbijom . Vlast Srbije je tolika sramota da nema veće na planetu . Dok žuti puštaju Hrvata zločinca Prudu i brže se izvinjavaju odmah hapse jednog Srbina da bi se dodvorili gazdama u Hrvatskoj . Definitivno Srbija nema samostalnost njome se vlada iz Hrvatske preko vazala koji su na vlasti u Srbiji . Srbi u Hrvatskoj izloženi neprekidnom genocidu , Srbi sa 20,5 spali na 4,5 procenata!

    Popis iz 2001 – 201.631 Srbin (4,5 %)
    Popis iz 1991 – 581.663 Srba (12,2 %) i oko 100.000 Jugoslovena (smatra se da su većina bili Srbi)
    Popis iz 1981 – 531.502 (11,5 %)
    Popis iz 1971 – 626.789 (14,2 %)
    Popis iz 1961 – 624.985 (15,0 %)
    Popis iz 1953 – 588.411 (15,0 %)
    Popis iz 1948 – 543.795 (14,5 %)
    Popis iz 1941 – 633.000 (16,7 %)
    Popis iz 1931 – 704.000 (20,5 %)

  12. Avatar

    Dvostruka merila Kosovo – Republika Srpska Krajina
    Hrvatska je protjerala Srbe iz Krajine izvršila genocid nad njima , zašto NATO nije postupio isto kao i za Kosovo ? Zašto nije bombardovao Hrvatsku i priznao Krajinu jer je Hrvatska svojim protjerivanjem Srba , genocidom , paljenjem kuća i srpskih crkava , radila baš ono za što je NATO optužio Srbiju i Miloševića . Svako imalo pismen vidi da se radi o dvostrukim standardima .Albanci su se vratili na Kosovo i dalje terorišu Srbe a na poklon dobivaju državu otetu to jest deo Srbije . U isto to vreme Srbi ne mogu da se vrate u Krajinu u Hrvatskoj a ono malo što ih se vrati u 21 veku žive bez struje u državi Srbina Nikole Tesle koji je struju podario svetu ali ju Hrvati nedaju njegovom narodu . Bez autonomije Srbi u Hrvatskoj nemaju opstanka niti ozbiljnijeg povratka mladih . Z -4 nudio je premalo nije pokrivao ceo prostor Krajine ali od nečega se mora početi pa je za početak pregovora dobar kao temelj. Vlada Srbije mora dobro razmisliti što radi i tražiti autonomiju pre ulaska Hrvatske u EU . Ne sme se ponoviti Miloševićeva greška i prodaja dela naroda niti pod koju cenu . Što se tiče Pupovca od njega Srbi u Hrvatskoj imaju samo štete a ne koristi .Kao jačeg patriotu vidim Stanišu Žarkovića ,dožupana Virovitičkog . Samo mu Srbija treba pružiti jaču podršku kao i srpski narod u Hrvatskoj . Hrvatska je puna srpskih crkvi i natopljena srpskom krvlju od Krajine do danas ,a autonomija je minimum minimuma što bi trebala tražiti i na tome istrajati vlada Srbije kao matica srpskog naroda .

  13. Avatar

    Što nas čeka posle Irinejevog ujedinjenja s katolicima i klečanja pred papom .
    Čeka nas nestanak kao naroda pod vekovnim koljačima koje predvodi Vatkan protiv svega pravoslavnog ali i muslimanskog .Srbi su sustavno unijaćeni ( pokatoličavani ) silom vekovima od kada su stupili na tlo AustroUgarske jer su Hrvati stalno vršili pritisak na carstvo preko pape koji je htio potpuno pokatoličiti Srbe . Pošto to nije išlo baš tako lako naši preci su krv svoju dali za veru dok danas razni mekušci Srbi prodaju veru za večeru . Ali u svakom slučaju su srbi imali autonomiju Vojnu Krajinu u sastavu Austrougarskog carstva što je više nego je Tito dozvolio u Jugoslaviji . Hrvatska je planski raseljavala Srbe i razbijala na manje grupe tako da ih asimilira i to traje vekovima . Srbi Senjski uskoci i deo Srba iz Like naseljen je u Žuberak i Belu Krajinu u Sloveniji . Srbe u Beloj Krajini i Sloveniji niti je tko pokatoličavao niti terao u uniju ( grkokatolici ) Ali zato u Hrvatskoj su Srbi odmah po dolasku u Žumberak pokatoličavani delom, delom su bili prisiljeni primiti uniju ( grkokatolici ) a samo delom su ostali pravoslavci . Hrvatska je planski zapuštala taj deo države samo da Žumberčani Srbi ne opstanu i uspeli su u tome . Primer nebrige za grkokatolike je episkpski dvor Pribić koji je u katastrofalnom stanju samo da bi i ono malo grkokatolika prešlo na katoličku veru . Isto tako Srbi oko Ivanić grada , Križa , Čazme , Kloštar Ivanića , Popovca i Belovar Moravče kod Zagreba itd. bili su pokrštavani i manastiru Marči u grkokatolike . To je razbijesnilo Krajiške srpske vojvode pa su Marču spalili . U tom kraju i dana postoje posljednji ostatci pravoslavaca koji tužno izumiru bez pravoslavne crkve i sveštenika . Deo Srba u selima oko Križevaca je odmah pokatoličen a deo primio grkokatoličku veru ( uniju ) normalno prisilno . Danas i oni pomalo izumiru i mešanjem postaju katolici . Malo dalje skoro na tromeđi opština Koprivnice – Križevaca -Bjelovara smešten je pravoslavni manastir Lepavina koji su okruživala bezbrojna srpska sela tako da se do 1939 godine za taj kraj govorilo mala Srbija . Mada su i tu Srbi po dolasku u te krajeve pojedina sela odmah primila katoličku vjeru kao što su Pešćenik , Rovištanci ,Gornja i Donja Velika , Križ, Carevdar ,Lukovac , Rasinja , Cvetkovac, Apatovac ,Marinovac, Jarčani ,Čabraji ,Srem , Miličani ,Donji , Gornji i Srednji Mosti Mala i Velika Branjska , Trnovac i Ladislav Sokolovački , Vrhovac , Jankovac , Domaji ,Brđani , Gornji i Donji Maslarac , Glogovac i još poneka sela .U ostalim selima u vrlo širokoj okolici Srbi su ostali pravoslavci i umjetno su podjeljeni između opština Bjelovar , Križevci i Koprivnica kako bi ih se što lakše asimiliralo . Od nekada velikog područja danas večinom izumiru čak i oko samog manastira Lepavine zbog sustavne nebrige i namjernog uništavanja bilo kakvog centra tog djela Hrvatske . U Slavoniji do reke Pakre neda se niti izbrojiti srpska sela koja su još davno pokatoličena a sustavno se radi i dalje . Mogao bih tako danima ali koja korist……

  14. Avatar

    SRPSKI NAROD MORA IZBORITI
    VASKRSNUĆE REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
    Povodom izjave Pitera Galbrajta da je uništenje Republike Srpske Krajine i najveći genocid nad Srbima od II svijetskog rata isto što i Srebrenica .Bolje da PITER GALBRAJT prizna ono što svi znamo da je Evropa i Amerika po nalogu Vatikana , novčano , propagandom i vojno pomogla protjerivanje Srpskog naroda iz Hrvatske . Uspoređivati jedan gradić tipa Srebrenice i Republiku Srpsku Krajinu iz koje je protjerano oko 280 000 Srba i oko 250 000 Jugoslovena od kojih 95 % Srba je strašno bezobrazno i bezobzirno. Na području Jugoslavije u tada još nepriznatoj državi Hrvatskoj izvršen je najveći genocid od drugoga svjetskog rata nad Srbima kakav od Hitlera do tada nije izvršen niti nad jednim narodom a sve uz blagoslov Vatikana i bez kazne .Poslije sudske presude međunarodnog suda u Hagu o genocidu i osude hrvatskih generala i Tuđmana , nad srpskim narodom u Republici Srpskoj Krajini treba raditi svim snagama da ona postane država u granicama kojima je postojala . Inače se Srbi nikad neće vratiti na svoja ognjišta a međunarodna zajednica bit će pokrovitelj Hrvatskoj u genocidu , etničkom čišćenju i protjerivanju Srba iz njihovih etničkih prostora na kojima su živeli vekovima .Ako se za ista dela sudilo Nemačkoj posle II svetskog rata i na Hrvatsku treba izvršiti međunarodni pritisak da prizna Krajinu .

    Република Српска Крајина

    Republika Srpska Krajina
    Застава Републике Српске Крајине
    Грб Републике Српске Крајине
    Застава Грб
    Химна: Боже правде
    Положај Републике Српске Крајине
    Главни град Книн
    Службени језик српски
    Председник: Милан Мартић
    Премијер: Милан Бабић
    Државе које су признале независност: званично ниједна
    Површина
    – Укупно 17.028 km2
    Становништво
    – 1991. 435.595
    – Густина 26/km²
    Валута крајишки динар
    Временска зона UTC +1
    1председник РСК у време операције Олуја
    2премијер РСК у време операције Олуја

    Република Српска Крајина (РСК, Крајина), је била самопроглашена, међународно непризната република, која је постојала између 1991. и 1995. године и коју су већински настањивали Срби. Основана је на територији СФР Југославије – Република Хрватске, која је у то време такође била самопроглашена и међународно непризната република.

    Главни град РСК био је Книн (12.000), а остали већи градови били су: Вуковар (33.000) и Петриња (19.000). Према незваничним процјенама РСК је средином 1993. године, имала 435.595 становника и површину од 17.028 квадратних километара. Од укупног становништва, 91% чинили су Срби, 7% Хрвати и 2% остали.

    РСК се незванично граничила са Хрватском, СР Југославијом (тачније Србијом), Мађарском, Босном и Херцеговином (односно са Републиком Српском и Федерацијом Босне и Херцеговине).

    Највећи део Републике Српске Крајине Хрватска војска је заузела у Операцији Олуја и Операцији Бљесак, када је извршено етничко чишћење над српским становништвом на тој територији, када је убијено и протерано више од 500.000 Срба. После овог масакра, један део територије бивше РСК, познат као Сремско-Барањска Област, био је под управом Уједињених нација до 1998. године, када је мирним путем и послије преговора са тадашњом СР Југославијом, укључен у састав Републике Хрватске.

    Географија

    Географске регије РСК биле су: Сјеверна Далмација, Лика, Кордун, Банија, Западна Славонија, Барања, Источна Славонија и Западни Сријем .
    Још за вријеме првих сеоба Срба, док је Србија била под турском влашћу, Срби су кретали на запад у потрази за просторима на којима би могли да несметано настављају свој живот. Таквим помјерањем дошло је до насељавања у тадашњу Аустријску монархију. Аустријски монарси су понудили Србима да се населе у пограничним дијеловима монархије, на граници са подручјима под турском влашћу. Срби су то прихватили уз повластице које су се односиле на додјелу земљишта и ослобађање од плаћања пореза. Тако настаје Војна крајина (1579. год.), по којој је и Република Српска Крајина добила име. Аустро-Угарском окупацијом Босне и Херцеговине престаје опасност од напада Турака на границе Монархије и тада престаје да важи управа Војне крајине (1881. године). Срби који су били војници у Војној крајини наставили су свој живот на тим просторима сада као слободни замљорадници. Од тих времена ови простори су углавном насељени православним становништвом. Да би Војна крајина постала део Хрватске и Славоније Сабор је 11.5. 1867. донео одлуку да је српска нација равноправна и једнака хрватској, чиме је призната конститутивност Срба и једнакост са хрватским народом.

    Иначе, поријекло српског становништва на тим територијама датира из дубље прошлости, иако су масовна насељавања започела тек почетком 16. вијека. Први помен Срба на тим просторима датира са почетка 9. вијека, када Србе спомиње франачки хроничар Ајнхарт. Исти хроничар не спомиње Хрвате као народ, него Гудушчане и Панонце.

    Ти први помени Срба вежу се за просторе Далмације. Два велика српска манастира саграђена су у времену прије почетка напада Турака на Србију. Та два манастира су Крупа саграђена 1317. и манастир Крка саграђен 1350.

    Насупрот томе, српско становништво које је живјело на просторима Источне Славоније, Барање и Западног Сријема насељава те просторе још од времена сеоба словенског становништва у Панонску низију у 5. вијеку.
    Хрватска у СФР Југославији

    Више аутора тврди да је подручје Хрватске остало без око 500.000 Срба (око 300.000 побијених по логорима и у другим акцијама усташа, и око 200.000 пребеглих у Србију).

    Драстичан притисак на Србе у Хрватској током СФРЈ је био покушај елиминације Срба из политичког, економског и културног живота у јеку масовног покрета 1971. године. Прављени су спискови непожељних Срба, агитовало се поново за „хрватску стројницу о хрватском рамену“ итд. Када је дошло до усијања, СК и Тито пресекли су хрватски покрет.
    Република Српска Крајина је формирана 1991. године одвајањем од Социјалистичке Републике Хрватск . Настанак ове државе уследио је након доласка на власт Фрања Туђмана и његове националистичке политичке странке Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Сјећајући се на трагичне историјске догађаје који су се одиграли у Другом свјетском рату, и послије искључења Срба као конститутивног народа из новог Устава Хрватске, српско вођство је одлучило да спроведе референдум о будућности српског народа и наставку живота у Републици Хрватској. Тим референдумом великом већином гласова изгласано је одвајање од Републике Хрватске и стварање нове државе Републике Српске Крајине. Дана 19. децембра 1991. године усвојен је први Устав Крајине.

    Хрватска инсистира на томе да је побуна Срба на простору Републике Српске Крајине диригована из Београда.

    Још крајем 1990. године пооштравањем тензија у читавој бившој Југославији и отцјепљењем Словеније, хрватска власт започиње са наоружавањем и стварањем паравојних формација, које су биле под окриљем МУП-а[тражи се извор од 09. 2009.]. Устав и закони СФР Југославије су предвиђали присуство само једне војне формације, тј. Југословенске народне армије (ЈНА). Специјални одреди хрватске полиције су распоређивани на територијама са већинским српским становништвом.

    То су били први кораци ка стварању државности Републике Српске Крајине која је започета у Книну, а касније је проширена на шире просторе на којима је српско становништво представљало већину. Српска војска Крајине и друге српске оружане формације су у периоду формирања РСК у неким подручјима чиниле протеривања хрватског становништа које је избегло у Хрватску или у неку од држава западне Европе. Данас су овакве констатације један од аргумената за оправдање етничког чишћења Срба у операцији „Олуја“ четири године касније.

    РСК је у почетку имала у свом саставу 28 општина, али непогодност распореда територија који је био веома узак појас уз границу са Босном и Херцеговином стварајући јако дугачку границу, и мали број становника били су предуслов за слабљење одбрамбених позиција Војске РСК. Тако је у честим офанзивама Хрватског вијећа обране (ХВО), војске Хрвата из БиХ, Република Српска Крајина остајала без многих својих стратешких позиција. Долазак снага УНПРОФОР-а доноси једну врсту олакшања, али не и престанак борби које су трајале све до августа 1995. године.
    Епилог
    4. августа 1995, Хрватска војска је започела војну операцију „Олуја“, током које је заузела највећи део Републике Српске Крајине, чиме је она практично престала да постоји.
    За време „Олује“ је прогнано око 250.000 српских цивила , а један број њих је погинуо у војним нападима на избегличке колоне. Прогнани Срби одлуком хрватске државе изгубили су право на своју имовину. На основу прогона оволиког броја српских цивила може се рећи да је хрватска држава извршила етничко чишћење Срба. Већина становника српске националности избегло је у тадашњу СР Југославију и Републику Српску. Преостале територије РСК – Источна Славонија, Барања и Западни Срем, 1998. године долазе под управу Републике Хрватске мирним путем и преговорима по завршетку рата у Републици Хрватској.

    По подацима невладине организације „Веритас“, у Хрватску се вратило свега 40.000 Срба, мање од шестине прогнаника. Повратници су углавном старци. Њима нису у потпуности обезбеђени основни услови за живот, и изложени су дискриминацији, нарочито у руралним подручијима. Српским повратницима, као и прогнаницима, углавном није враћена њихова имовина, запоседнута од стране Хрвата, како локалних, тако и избеглица. Влада Републике Хрватске одбија да пружи право избеглим Србима да „друштвене“ станове откупи. Због тешке ситуације на радном тржишту, неразвијености повратничких подручја, а нарочито због државне политике нечињења у стварању услова, највећи број повратника је незапослен.
    Политика
    Книн – главни град РСК

    У периоду свога трајања, Република Српска Крајина је имала три предсједника. По одвајању од Републике Хрватске први председник био је др Милан Бабић, који је живио у Книну и био један од главних заговорника за одвајање Крајине од Републике Хрватске у спорним периодима. Након њега власт преузима Горан Хаџић из Источне Славоније. Посљедњи предсједник изабран на демократским изборима 1994. године био је Милан Мартић, који је обављао своју дужност све до пада Крајине у августу 1995. године.

    У Крајини су једном одржани парламентарни и предсједнички избори. Главни фаворит на изборима била је Српска демократска странка која је имала и највише посланика као и дотадашња предсједничка мјеста (иако је Милан Мартић био представљен од групе грађана, њега је подржавала СДС српских земаља). Поред СДС, која је била подијељена на СДС српских земаља и СДС Крајине, на изборима су учествовале и Српска радикална странка, Социјалдемократска партија Крајине и Српска партија социјалиста. Председници Хаџић и Мартић су уживали значајну подршку београдских медија у односу на своје политичке противнике.
    Државни симболи

    Званичне ознаке Републике Српске Крајине биле су грб и застава, која је била састављена од три боје у једнаким пољима од горе према доље: црвена, плава и бијела. На средини заставе налазио се двоглави орао са круном, који је представљао и грб Крајине.
    Оружане снаге

    Оружане снаге Републике Српске Крајине су биле Српска војска Крајине (СВК) и милиција. Српска Војска Крајине званично је настала 19. марта 1992. године.

  15. Avatar

    Cini mi se da je ovom posjetom papa otvorio mnoga pitanja samoj rvatskoj na koja mora dati odgovor Srbima. Tako je pokazao jasno odakle krece rvatska drzava i koje su joj smjernice bile u proslom a i ovom novom ratu. Problemi ostaju rvatima. Mi znamo gdje su nasi mrtvi a oni treba da se suocavaju sa tom istinom i da odgovore na mnoga pitanja u buducnosti kao sto je i stvaranje nove genocidne drzave koja ce jednoga dana morati kao takva nestati.Bogami ovaj tisuculjetni san mogao bi postati kosmar pun nocnih mora.

  16. Avatar

    Što nas čeka posle Irinejevog ujedinjenja s katolicima i klečanja pred papom .
    Čeka nas nestanak kao naroda pod vekovnim koljačima koje predvodi Vatkan protiv svega pravoslavnog ali i muslimanskog .Srbi su sustavno unijaćeni ( pokatoličavani ) silom vekovima od kada su stupili na tlo AustroUgarske jer su Hrvati stalno vršili pritisak na carstvo preko pape koji je htio potpuno pokatoličiti Srbe . Pošto to nije išlo baš tako lako naši preci su krv svoju dali za veru dok danas razni mekušci Srbi prodaju veru za večeru . Ali u svakom slučaju su srbi imali autonomiju Vojnu Krajinu u sastavu Austrougarskog carstva što je više nego je Tito dozvolio u Jugoslaviji . Hrvatska je planski raseljavala Srbe i razbijala na manje grupe tako da ih asimilira i to traje vekovima . Srbi Senjski uskoci i deo Srba iz Like naseljen je u Žuberak i Belu Krajinu u Sloveniji . Srbe u Beloj Krajini i Sloveniji niti je tko pokatoličavao niti terao u uniju ( grkokatolici ) Ali zato u Hrvatskoj su Srbi odmah po dolasku u Žumberak pokatoličavani delom, delom su bili prisiljeni primiti uniju ( grkokatolici ) a samo delom su ostali pravoslavci . Hrvatska je planski zapuštala taj deo države samo da Žumberčani Srbi ne opstanu i uspeli su u tome . Primer nebrige za grkokatolike je episkpski dvor Pribić koji je u katastrofalnom stanju samo da bi i ono malo grkokatolika prešlo na katoličku veru . Isto tako Srbi oko Ivanić grada , Križa , Čazme , Kloštar Ivanića itd. bili su pokrštavani i manastiru Marči u grkokatolike . To je razbijesnilo Krajiške srpske vojvode pa su Marču spalili . U tom kraju i dana postoje posljednji ostatci pravoslavaca koji tužno izumiru bez pravoslavne crkve i sveštenika . Deo Srba u selima oko Križevaca je odmah pokatoličen a deo primio grkokatoličku veru ( uniju ) normalno prisilno . Danas i oni pomalo izumiru i mešanjem postaju katolici . Malo dalje skoro na tromeđi opština Koprivnice – križevaca -Bjelovara smešten je pravoslavni manastir Lepavina koji su okruživala bezbrojna srpska sela tako da se do 1939 godine za taj kraj govorilo mala Srbija . Mada su i tu Srbi po dolasku u te krajeve pojedina sela odmah primila katoličku vjeru kao što su Pešćenik , Rovištanci ,Gornja i Donja Velika , Križ, Carevdar ,Lukovac , Rasinja , Cvetkovac, Apatovac ,Marinovac, Jarčani ,Čabraji ,Srem , Miličani , Mala i Velika Branjska , Trnovac i Ladislav Sokolovački , Vrhovac , Jankovac , Domaji ,Brđani , Gornji i Donji Maslarac , Glogovac i još poneka sela .U ostalim selima u vrlo širokoj okolici Srbi su ostali pravoslavci i umjetno su podjeljeni između opština Bjelovar , Križevci i Koprivnica kako bi ih se što lakše asimiliralo . Od nekada velikog područja danas večinom izumiru čak i oko samog manastira Lepavine zbog sustavne nebrige i namjernog uništavanja bilo kakvog centra tog djela Hrvatske . U Slavoniji do reke Pakre neda se niti izbrojiti srpska sela koja su još davno pokatoličena a sustavno se radi i dalje . Mogao bih tako danima ali koja korist…….

  17. Avatar

    Borba Srba i Hrvata tko će biti najbrojniji narod na području bivše Juge borba natalitetom.
    Danas Hrvati vode narod od oko 4 miliona stanovnika i rađaju 46.000 beba s tendencijom prema 50.000 .Hrvata se sada rađa samo 7.000 godišnje manje nego ih umire a Srba oko 35.000 znači Srpski minus je 500 % veći od hrvatskog pa dobro razmislite o posljedicama .Dok naš narod s manjinama koji je skoro duplo veći daje tek oko 68.000 od toga 56.400 beba srba s daljnjom tendencijom pada . Tako da ako ovako nastavimo izjednačit ćemo se s brojem rođenih Hrvata . A to će biti kraj mita o najvećem narodu bivše Jugoslavije . Mesto Srba koji se ne žele rađati preuzet će vitalniji narodi Hrvati ili Albanci .Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve srpske krajeve srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju mogu spriječiti secesiju. Znači ako si rodoljub, srbin, srpkinja prihvatite se ljubavi .

  18. Avatar

    OLUJA ZLOČIN NAD ZLOČINIMA
    Haški sud i presuda hrvatskim zločincima generalima Gotovini i Markaču . Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod isto kao i Hrvati i da nije bilo Srba koji su u Hrvatskoj krenuli u partizane i digli ustanak , Hrvatska bi na kraju rata bila ono što je i trebala biti fašistička država gubitnik II svjetskog rata . Hrvati ti pokatoličeni Srbi najveći su neprijetelji Srba pravoslavaca . Potkopavali su prvu zajedničku državu kraljevinu SHS , potkopavali su i drugu zajedničku državu Jugoslaviju i razrušili uz pomoć stranaca . Pri tome su počinili najveći genocid u 20 veku proterivanjem oko 280 000 Srba i oko 200 000 Jugoslovena od kojih je 95 % bilo Srba .Samim tim su pokazali zapanjujuće naivnim da ne kažem gore Srbima da s njima nema života i da nikad više s njima ne smemo ući u zajednicu jer bi to bio kraj Srbije .To je narod pun mržnje koju šire putem škola, katoličke crkve , medija , svim sredstvima i bez prekida . Konačno da je Hag rekao tek pola istine zločinački potvat . Drugi dio istine je GENOCID nad srpskim narodom Krajine . Krajina nije od jučer nju su Srbi natopili krvlju za vreme AustroUgarske a i kasnije u I i II svetskom ratu i sada ovom zadnjem. Moram reći da je Krajina za vreme Austrougarske bila izuzeta iz vlast Hrvatske i odgovarala je jedino Hasburškoj monarhiji . Ako su već Hrvati imali pravo rušiti Jugoslaviju i odeliti se od nje onda su i Srbi kao konstitutivni narod imali pravo proglasiti na prostorima Republike Srpske Krajine gde su bili većina svoju državu isto kao i Hrvati . Dok oni to osporavaju i Srbe su proglasili manjinom u isto vreme to se njima sprema u Bosni . E sad oni tu dreče kao mačak kad ga dete povlači za rep . Oni tu brane svoju konstitutivnost koju su Srbima u Hrvatskoj bezobrazno oduzeli .Da nebi bilo novi ratova kroz neko vreme Evropa se uz pomoć Rusije i Srbije treba založiti za vraćanje u život Republike Srpske Krajine u njenim granicama kad je nastala na odprilike 35 % teritorije socijalisičke Republike Hrvatske . Normalno s izlazom na more kod Zadra ili Šibenika . Jer za to more ginuli su svi narodi Jugoslavije da bi ga Broz velikodušno poklonio svojim Hrvatima baš kao i Baranju koju je oteo Srbiji . Međimurje koje je oteo Mađarskoj, Istru i Dalmaciju s otocima koju je oteo Talijanima itd. Za sve te krajeve ginuli su i Srbi a za nagradu je nad njima počinjen genocid i protjerivanje . Znači Republika Srpska Krajina mora postati država kao garant mira na ovim prostorima . Inače će nemir biti uvek prisutan jer kako kažu Hrvati ako treba čekati i 900 godina Srbi se neće odreći Krajine.

  19. Avatar

    Mi smo to sve znali jos 1991 i onda su nas braca Srbi u Srbiji pitali“sta ste vi to htjeli u rvatskoj, sta vam je falilo“.Nismo mi zivjeli u rvatskoj drzavi nego u Jugoslaviji i zeljeli smo u njoj ostati, ostati u svojim kucama. Medjutim ustaska bagra i sljam, zatvorenici i vjesnici zla ponovo su isukali svoje srbosijeke i poceli sa lovom na vjestice. Narod se samo branio u svojim kucama, nikoga nije napadao. Oni su prvi napali Borovo Selo, pa mirovnu delegaciju u Tenji gdje je ustasa koji se doselio par godina prije rata ubio jednog Srbina, 2 hrvata, jenoga Srbina tesko ranio /umro nakon nekoliko godina od posljedica/ a sve u cilju da se negdje otvori zariste za pocetak sukoba. Onda su nakon par dana pokazali snimke na HTV u kojima se jasno vidjelo kako ustase napadaju/govorim o jun/jul 1991/ sa transporterom muza i zenu u Vatrogasnom naselju u Osijeku uz smisljenu pricu da se u njihovom podrumu nalaze katakombe u kojima cuvaju cetnike. Srbin je bio lovac i branio se protiv ustasa svojim lovackim naoruzanjem da bi ga na kraju raznijeli zoljom u podrumu pored Shtadlerove peci, polak lica je imao citavo a ostali dio raznese. Njegova zena je iz podruma izbacivala bombe koje su joj ustase u podrum ubacivale pa je tako ostala bez ruke, a tijelo joj je puno gelera.Na kraju balade istrazni sudac puca sa svojim pistoljem u podrum na vec mrtvog covjeka. Prezivjela je zahvaljujuci crvenom krstu nakon sto je 3 godine provela u Kerestincu i mijenjana za ustase sa Banije. Srbi su ugradovima nestajali preko noci. Klali su ih na cestama,vodili na strijeljanje na osjeckom Pampasu, postoje i zivi svjedoci,neki su bili vezani za kamione i vuceni po cesti dok se nisu raspali. Vec tada su psi rata boravili u Osijeku i radili najprljavije pokolje zajedno sa ustasama. Tjerali su ljude da piju akumulatorsku kiselinu i prikljucivali ih na struju. O pljackama da se i ne prica to je zanemarljivo u odnosu na mrtve i nevine ljude koji su ubijani samo zato sto su bili Srbi. Slicnih dogadjaja je bilo po svim gradovima i trebala je 1999 da se braci Srbijancima otvore oci. Neki jos uvijek spavaju a neki bogami igraju u kolu sa istim onima koji su nas ubijali.Mi smo bili zanemarljiva brojka kao i zrtve Jasenovca. Pa nista eto sad cemo kusati evropsko smece i ici u ratove u Avganistanu, klanjati se svojim ubicama i pokusati zaboraviti ko smo i sta smo. Uce nas kako treba ponovno zivjeti uz takve i zaboraviti sve kao da se nista nije desilo. Ovaj tekst gospodina Dmitrovica ce biti preveden na engleski. Molim vas da stalno pisete upravo ovakve istine jer jednoga dana ce i ovo biti dokaz da nista nije uzaludno, dokle god postoji i jedan ovakav novinar vjerovat cu svome narodu a ove iz velikog brata,sa rokom trajanja pokvarljive robe i onako ce svi brzo zaboraviti.Pisite radi nase djece, mi se necemo stidjeti pred njima i ako im sutra ne budemo imali dati sta da jedu oni ce razumjeti.

  20. Avatar

    Hrvatski igrač i sluga Tadić sa svojim izdajnicima Kandićka , Čanak , Pešićka, Biserko, Čeda prašak , Dačić itd . Izašli su javno sa novim izdajničkim planom Kosovo naše srce Srbije ovi izdajnici poklanjaju Velikoj Albaniji a srpski narod miran i bleji kao ovce pred klanje . Nije im dosta pljuvanja po srpskom narodu čak niti to što su Mladića izručili Hagu kao vreću krumpira sramota narod i dalje pospano spava , dali će se probudti ikad ili možda ali prekasno .

  21. Avatar

    Zar vama u Pecatu do sada nije jasno da je Petar I covek kojem treba da date priliku da za vas redovno pise, makar i pod tim pseudonimom. On/ona ima zaista sta da kaze o ubistvu Jugoslavije, okupaciji Srpske Krajine i Kosmeta, itd.

  22. Avatar

    Za Petra
    Molim vas da ako objavite moj tekst, stavite i moje ime pokraj njega. Bez ljutnje. Nemam nista protiv ako kolektirate tekstove drugih komentatora, sa moje strane vam je odobreno da svaku informaciju koju ja posaljem na komentar stranu slobodno zabiljezite ali samo naznacite ko vam je izvor.

  23. Avatar

    Georgina nije problem nego u brzini zaboravih ali važno je da svi širimo istinu o stradanju srpskog naroda i to ne samo na ovome sajtu nego i drugima . Eto ja Vama dajem za pravo da sve moje postove širite u Kuriru , Glasu Javnosti , Srpskoj dijaspori , Srpskoj analitici i ne morate navoditi moje ime . Bitno mi je da se istina širi . Ja pokušavam pisati na nekim sajtovima ali ” moja demokratska ” država me odlično blokira pa ću biti radostan ako širite moje patriotske postove pozdrav Vama i svaku sreću u životu želim Vam od srca .

  24. Avatar

    Što nas čeka posle Irinejevog ujedinjenja s katolicima i klečanja pred papom .
    Čeka nas nestanak kao naroda pod vekovnim koljačima koje predvodi Vatkan protiv svega pravoslavnog ali i muslimanskog .Srbi su sustavno unijaćeni ( pokatoličavani ) silom vekovima od kada su stupili na tlo AustroUgarske jer su Hrvati stalno vršili pritisak na carstvo preko pape koji je htio potpuno pokatoličiti Srbe . Pošto to nije išlo baš tako lako naši preci su krv svoju dali za veru dok danas razni mekušci Srbi prodaju veru za večeru . Ali u svakom slučaju su srbi imali autonomiju Vojnu Krajinu u sastavu Austrougarskog carstva što je više nego je Tito dozvolio u Jugoslaviji . Hrvatska je planski raseljavala Srbe i razbijala na manje grupe tako da ih asimilira i to traje vekovima . Srbi Senjski uskoci i deo Srba iz Like naseljen je u Žuberak i Belu Krajinu u Sloveniji . Srbe u Beloj Krajini i Sloveniji niti je tko pokatoličavao niti terao u uniju ( grkokatolici ) Ali zato u Hrvatskoj su Srbi odmah po dolasku u Žumberak pokatoličavani delom, delom su bili prisiljeni primiti uniju ( grkokatolici ) a samo delom su ostali pravoslavci . Hrvatska je planski zapuštala taj deo države samo da Žumberčani Srbi ne opstanu i uspeli su u tome . Primer nebrige za grkokatolike je episkpski dvor Pribić koji je u katastrofalnom stanju samo da bi i ono malo grkokatolika prešlo na katoličku veru . Isto tako Srbi oko Ivanić grada , Križa , Čazme , Kloštar Ivanića itd. bili su pokrštavani i manastiru Marči u grkokatolike . To je razbijesnilo Krajiške srpske vojvode pa su Marču spalili . U tom kraju i dana postoje posljednji ostatci pravoslavaca koji tužno izumiru bez pravoslavne crkve i sveštenika . Deo Srba u selima oko Križevaca je odmah pokatoličen a deo primio grkokatoličku veru ( uniju ) normalno prisilno . Danas i oni pomalo izumiru i mešanjem postaju katolici . Malo dalje skoro na tromeđi opština Koprivnice – križevaca -Bjelovara smešten je pravoslavni manastir Lepavina koji su okruživala bezbrojna srpska sela tako da se do 1939 godine za taj kraj govorilo mala Srbija . Mada su i tu Srbi po dolasku u te krajeve pojedina sela odmah primila katoličku vjeru kao što su Pešćenik , Rovištanci ,Gornja i Donja Velika , Križ, Carevdar ,Lukovac , Rasinja , Cvetkovac, Apatovac ,Marinovac, Jarčani ,Čabraji ,Srem , Miličani , Mala i Velika Branjska , Trnovac i Ladislav Sokolovački , Vrhovac , Jankovac , Domaji ,Brđani , Gornji i Donji Maslarac , Glogovac i još poneka sela .U ostalim selima u vrlo širokoj okolici Srbi su ostali pravoslavci i umjetno su podjeljeni između opština Bjelovar , Križevci i Koprivnica kako bi ih se što lakše asimiliralo . Od nekada velikog područja danas večinom izumiru čak i oko samog manastira Lepavine zbog sustavne nebrige i namjernog uništavanja bilo kakvog centra tog djela Hrvatske . U Slavoniji do reke Pakre neda se niti izbrojiti srpska sela koja su još davno pokatoličena a sustavno se radi i dalje . Područje Ivanić grada , Križa , celi Žuberak ,delovi Like i Dalmacije . A u Dubrovniku nije niti bilo nikog osim Srba ali izvršen je pritisak pa su Srbi Dubrovnika , Pelješca i Korčule vrlo rano primili katoličanstvo .Mogao bih tako danima ali koja korist…….

  25. Avatar

    Za Petra
    Hvala, pokusat cu i ja. Samo pisite,volim da citam sve vase komentare. Veliki pozdrav iz daljine.

  26. Avatar

    Hrvatski glagoljizam

    Progonjena teorija slavenskih prosvjetitelja doživjela je upravo u Hrvatskoj naročitu potvrdu svoje vitalnosti, naročitu afirmaciju svoje istovjetnosti s domaćim pučkim tendencijama što su bile usmjerene prema izgradnji nacionalne kulture Hrvata. Uzroke što je glagoljica tako čvrsto srasla s osnovama hrvatske kulture moramo tražiti – pored ostalog – u njezinom antirimskom, antilatinskom, pa čak i heretičkom kompleksu koji ju je pratio otkad se pojavila u ovim krajevima. Čitava stoljeća glagoljica je bila oblik pučkog otpora protiv svih onih “europeizatorskih” procesa koji su ugrožavali hrvatski etički partikularizam, pa joj je to davalo začuđujuću žilavost poistovjećujući je s najotpornijim žilama ovdašnje partikularne tradicije. Glagoljica je prodrla u Dalmaciju i Istru bez dozvole crkvenih poglavara. Uza svu tu inkompatibilnost i ilegalnost svoga položaja u odnosu na papističke pravne akte, glagoljica se ne samo održala nego se i širila u Dalmaciji, Hrvatskom primorju i Istri. Crkva je kroz dominaciju latinskog jezika i pisma pokušavala slavenske teritorije držati pod svojim utjecajem i vlašću. Međutim, slavenska je strana pred zidinama tih tada latinskih uporišta bila u sve očiglednijoj prednosti. Imala je za sobom u X. stoljeću za ono vrijeme jaku hrvatsku državu s vladarom kojemu su morali plaćati danak čak i Mlečani. Na ulicama Splita, Zadra i Trogira govorilo se slavenski sigurno više nego u Solunu. Splitski crkveni vrhovi izmislili su i podržavali legendu da je prvi biskup u Saloni, sv. Duje, bio ni više ni manje nego neposredan učenik apostola Petra, te da su njegove kosti sahranjene pod oltarom splitske stolne crkve. Prema tome, ta je crkva “apostolskog porijekla” i treba joj vratiti sva prava što ih je izgubila poslije dolaska Hrvata na Jadran. Drugim riječima, treba hrvatsku ninsku biskupiju staviti pod vlast “metropolitanske” splitske crkve. Naravno da je ta opasna splitska ofenziva izazivala sve oštriju reakciju hrvatskog klera, kojemu je bio na čelu znameniti Grgur Ninski. On je svim svojim silama ustao protiv latinskoga klera u obranu glagoljice, odnosno slavenske pismenosti i liturgije. O Grguru Ninskom i njegovoj borbi znamo tek vrlo malo, i to iz spisa u kojima se govori o zaključcima donesenim na dva crkvena sabora što su održana u Splitu 925. i 928. godine. Ali i ti su dokumenti doprli do nas u iznakaženim i nepotpunim stilizacijama. Usprkos tome, svaka ozbiljna povijesna analiza tadašnjih općih sukoba mora nas ponovo navesti na zaključak da Grguru Ninskom zaista pripada aureola borca za samostalnost hrvatske Crkve, jer je u onom dramatičnom razdoblju jedino on mogao biti dosljedan predvodnik kulturno-političkog pokreta koji je u prvoj polovici X. stoljeća izazvao u Dalmaciji ne samo lokalnu već i međunarodnu buru.

    Sukob Grgura Ninskog s papom

    Pri osvjetljavanju latinsko-slavenskog jezičnog konflikta u Dalmaciji veliku ulogu imaju dva sačuvana papina pisma iz 925. godine. Ta su pisma donijeli u Hrvatsku papini poslanici ankonski biskup Ivan i palestrinski biskup Leon, kojima je papa Ivan X. povjerio zadatak da na samom mjestu riješe ovdašnji crkveni problem. Šaljući na put svoje izaslanike, papa im je dao posve određenu direktivu što da urade. Ivan X. je točno uočio da interes njegove politike na slavenskoj obali Jadrana u prvom redu ugrožava glagoljica. Imao je mnogo razloga da bude zabrinut. Tu, na samom pragu Italije, razvija se jedna tuđa, “barbarska” kulturna snaga koja – ako joj se dopusti daljnji samostalan razvitak – može vrlo lako poremetiti ravnotežu na ovom delikatnom europskom sektoru i postati izvorom nepredvidivih opasnosti za prestiž i supremaciju Rima. Zato je opći zadatak papine istočnojadranske politike bio da se ovdje energično suzbije slavenski pokret i da se uspostavi čvrsta crkvena disciplina koja će takve pojave i ubuduće onemogućiti. Ovaj papin plan jasno se ogleda u spomenutim pismima. Ona pokazuju da je, barem s gledišta Rima, pitanje crkvenog jezika bilo centralno sporno pitanje u tadašnjem dalmatinskom sukobu. U prvom pismu, upućenom episkopatu “svete salonitske crkve”, papa prigovara dalmatinskom kleru što se u njihove biskupije uvukla neka nauka “koje nema u svetim knjigama”, odnosno poziva kler da se greške odlučno isprave kako bi se u slavenskoj zemlji bogoslužje opet obavljalo na latinskom jeziku, a ne na “tuđem”, tj. slavenskom. U drugom pismu isti papa obraća se kralju Tomislavu, zahumskom knezu Mihajlu i svim biskupima, županima, svećenicima i narodu u Sclavoniji (tako je papa nazvao hrvatsku zemlju) i Dalmaciji. Te svoje adresate papa obavještava da su Slaveni primili kršćanstvo još u apostolsko doba, a zatim im spominje primjer Sasa koji su u novije vrijeme primili ne samo nauku rimske crkve nego i latinski jezik. U vezi s tim napomenama papa traži i od Hrvata da svoju djecu koju žele posvetiti svećeničkom pozivu već od rane mladosti dadu poučavati u rimskoj nauci. Papa se pri tome zapitao: “Koji bi se pravi sin svete rimske crkve, a takvi ste svi vi, mogao radovati prinoseći žrtvu na barbarskom ili slavenskom jeziku”? (in barbara seu Sclavinica lingua). Na koncu Ivan X. moli adresate da se pokore naredbama dalmatinskih biskupa te da se u svim liturgijskim obredima služe isključivo latinskim jezikom. Latinski kler je na spomenutom splitskom saboru 925. godine do temelja srušio sve projekte o samostalnoj hrvatskoj crkvi. Taj je sabor bio vješta stupica postavljena Hrvatima. Na tom je sinodu bio prisutan i kralj Tomislav, a hrvatsku crkvu zastupao je Grgur Ninski. Ovo je bio crkveni sabor (sinod) na kojemu su pravo glasa imali samo crkveni dostojanstvenici, tj. biskupi, dok stavovi velikaša i kralja nisu bili pravno mjerodavni. To znači da se nasuprot nekolicini latinskih biskupa iz dalmatinskih gradova, uz koje su bili i papini poslanici, našao usamljen glas Grgura Ninskog. Papini izaslanici ispitujući latinsko-slavenske odnose našli su i najprikladniju političku formulu kojom je bilo moguće suzbiti glagoljizam. Ta je formula glasila: uspostaviti nad cijelim teritorijem hrvatske države primat splitske latinske crkve, koja će onda postupno likvidirati slavenski pokret. U toj formuli, kao što znamo, bile su sadržane i stare ekspanzionističke ambicije splitskih crkvenih vrhova kojima se sada pružila prilika da definitivno uspiju. Ne treba ni naglašavati da je takvo rješenje obećavalo papinskoj politici dvostruku dobit. Ono je dalmatinske biskupe, koji su donedavno bili vezani uz Bizant, sada čvrsto priklanjalo Rimu. S druge strane, ambicije toga klera i njegov ekonomski položaj u Dalmaciji bili su za papu dovoljno jamstvo da će se nad Hrvatima uspostaviti maksimalna disciplina.

    Odluke splitskog sinoda

    Osnovne odluke splitskog sinoda iz 925. godine:
    1. Legalizirana je laž da je apostol Petar poslao blaženog Dujma u Salonu te “ona crkva i grad, gdje počivaju njegove svete kosti, ima prvenstvo nad svim crkvama ove pokrajine”. Na temelju toga splitska crkva dobiva metropolitanski naslov, a pod jurisdikciju njezina biskupa potpao je čitav teritorij Hrvatske države. 2. U vezi s prvom odlukom dokinute su i sve promjene koje su u pogledu crkvene organizacije nastale poslije pada Salone, pa je tako ukinuta i Ninska biskupija. Određeno je da se ondje gdje je to moguće obnove stare biskupije iz rimskog doba. 3. Biskupima je zabranjeno (“neka se koji biskup naše pokrajine ne usudi…”) zaređivati svećenike “koji upotrebljavaju slavenski jezik”. Slavenskim popovima dopušteno je služiti misu “samo ako bi bila oskudica (latinskih) svećenika”, ali i u tom slučaju treba za svakog takvog svećenika ishoditi posebnu dozvolu rimskog pape da smije obavljati službu.
    Među zaključcima splitskog sabora padaju u oči i dvije zanimljive formulacije koje donekle otkrivaju odnose što su vladali na tom skupu, a naročito držanje Grgura Ninskog i kralja Tomislava. Poslije kanona broj 10., u kome se zabranjuje zaređivanje slavenskih svećenika, ubačen je poseban kanon, očigledno upućen Grguru Ninskom kao opomena: “Neka biskup Hrvata zna da je kao i mi svi podložan našoj metropolitanskoj crkvi”, dakle neka zna da ni on ne smije zaređivati popove glagoljaše. Ova formulacija otkriva da je Grgur na sinodu branio ne samo nezavisnost svoje crkve nego s istom odlučnošću i slavensku liturgiju. Druga formulacija odnosi se na kralja Tomislava i hrvatske velikaše. To je također poseban kanon i u redoslijedu dolazi odmah iza opomene “biskupu Hrvata”. U tom zaključku (kanonu) kaže se uz ostalo: “Ako bi pak kralj i velikaši hrvatski htjeli da sve biskupske dijeceze unutar granice naše metropolije podvrgnu pod vlast svoga biskupa, neka ni jedan od naših biskupa po čitavoj njihovoj zemlji niti krsti niti posvećuje crkve ili svećenike … uostalom, neka oni zajedno sa svojim biskupima odgovaraju Bogu za sve ono, u čemu zbog njih bude trpjela nauka kršćanske vjere. Naša je savjest pred Bogom čista”.
    Kralj i velikaši su bili na strani Grgura Ninskog te su i njihovi stavovi bili čvrsti, jer inače sinod ne bi izricao prijetnju da će oni odgovarati pred Bogom. Iz podataka kojima znanost raspolaže može se zaključiti da je na ovom splitskom saboru držanje kralja Tomislava bilo u najmanju ruku lojalno prema slavenskoj vjeri. Otpor hrvatske strane bio je vjerojatno žešći i odlučniji nego što su to predvidjeli latinski biskupi i papini izaslanici. Grgur Ninski je odbio da se pokori diktatu splitskog sinoda i prosvjedovao je kod pape. Bit će da su pozicije ninskog biskupa bile još vrlo jake, jer je papa Ivan X., koji se nekoliko mjeseci prije toliko angažirao da se suzbije glagoljica, odbio da potvrdi sve one saborske zaključke protiv kojih je Grgur ustao. Papa se odjednom uplašio pred posljedicama što ih mogu izazvati zaključci splitskog sinoda i u pismu splitskom nadbiskupu istaknuo je da treba ići “pravičnim putem”, pa je pozvao u Rim i njega i Grgura Ninskog da mu “sve po redu razjasne”. U izvorima nema nikakvih indicija da su Grgur i nadbiskup zaista bili u Rimu, ali je zato dobro poznat razlog papine zabrinutosti. Upravo u to vrijeme, najopasniji protivnici Bizanta, Bugari, pošli su u ratni pohod na Hrvatsku. Situacija je bila takva da je zbog tog rata moglo doći do jačeg zbližavanja između Tomislava i Bizanta, a to se papi činilo opasnim, pa je odlučio da ne zaoštrava jezični i crkveni spor s Hrvatima. Mjesto toga on se aktivno angažirao da se bugarsko-hrvatski rat prekine, da bi se poslije toga mogao bez vanjskih smetnji posvetiti definitivnom obračunu s hrvatskom Crkvom. Osim toga je papi trebalo vremena da političko-diplomatskim mane-vrima u pogledu crkvenih sporova što više neutralizira kralja Tomislava, da ga odvrati od podrške koju je pružao Grguru Ninskom. Ova papina politička igra urodila je ubrzo dobrim rezultatima. Njegovi izaslanici uspjeli su nagovoriti bugarskog cara Simeona da obustavi rat s Tomislavom, a to je papinske pozicije u Hrvatskoj maksimalno ojačalo. Da bi iskoristio veliku prednost koju je time stekao, papa je godine 928., preko svog izaslanika biskupa Madalberta, sazvao u Splitu još jedan sinod.
    Drugi splitski crkveni sabor bio je mnogo manje buran od prvoga jer je kraljeva podrška Grguru Ninskom sada bila slabija. Kralj i velikaši morali su biti obzirni prema papinom izaslaniku. Bili su pod dojmom velike pomoći koju im je papa pružio otklonivši od njih bugarsku opasnost i nisu se mogli usprotiviti njegovim planovima o reorganizaciji crkve. Na ovom drugom saborovanju latinaši su prikazali crkveni sukob kao Grgurovu pohlepu za vlašću. Zanimljivo je da se u sačuvanom izvještaju o zaključcima drugog splitskog sinoda ni jednom riječju ne spominje jezično pitanje. To je bio taktički manevar latinaša koji može značiti i to da je otvoreni napad na glagoljicu bio neoportun, a možda i nemoguć. Slavonski liturgijski i prosvjetiteljski pokret mogao se, po njihovoj ocjeni, likvidirati i zaobilaznim putem pa su odluke donesene 928. godine ograničene na ukidanje samostalne hrvatske Crkve i uspostavu nekadašnje vlasti splitsko-salonitske nadbiskupije. Naglasak svih odluka bio ja na tome da se sve vraća na stanje kakvo je bilo “u staro doba”. Budući da prije dolaska Hrvata nije u Ninu bilo biskupije, ta je biskupija ukinuta, a Grguru su ponudili jednu od biskupskih stolica koje su u rimsko doba postojale, i to skradinsku, sisačku ili duvanjsku. Ali da bi uvrijedili Grgura, latinaši su, prema sačuvanim dokumentima dodali: “No ako on (tj. Grgur Ninski) za ogromnom biskupskom časti hlepi, pa nije zadovoljan jednom biskupijom, neka preuzme službu svih ovih triju biskupija, sebi i njima na propast …”. Na drugom splitskom saboru Grgur je definitivno poražen. Nije se ni žalio papi, koji je bez odgađanja potvrdio pa čak na Grgurovu štetu i pooštrio saborske odluke. U svom pismu, napisanom iste godine, papa (sada Leon VI) oštro kori Grgura, pa mu čak prijeti i izopćenjem, a svim biskupima na hrvatskom teritoriju naređuje da se splitskom nadbiskupu svom dušom pokoravaju i da ga “ljube kao oca”. U ovom papinom pismu posljednji se put spominje Grgurovo ime. O njegovoj daljnjoj sudbini ništa se ne zna. Nije moguće utvrditi kako su Latini provodili odluke drugog splitskog sabora i kako su im se Hrvati odupirali, jer za dugi period koji je tome slijedio nemamo nikakvih povijesnih izvora. Glagoljica je žilavo odolijevala latinizaciji šireći područje svog utjecaja. Potiskivana u Dalmaciji širila se u dalmatinskom zaleđu, Bosni, kao bosanska glagoljica – bosančica. Počela je druga polovica XI. stoljeća i na hrvatskom prijestolju u Biogradu na moru sjedi kralj Petar Krešimir IV., čovjek latinskog odgoja okrenut leđima slavenskoj tradiciji koja je za njega i njegovu vlast stalan izvor spontanog narodnog revolta. I dok su hrvatski građani, priori, velikaši i kralj lako pronalazili jezik s mogućnicima na čitavom Mediteranu, obezvalašćena plemenska sirotinja shvaćala je od svega što joj se govorilo samo ono što su joj kazivali popovi glagoljaši. Apokrifi su bili uzbudljiva literatura, a glagoljaši su ih obilato prevodili i prepisivali prodirući pomoću njih i drugih spisa bliže duši naroda. I što su te tvrdoglave seljačke popove dugačke brade i nešišane kose, koji su orali i kopali kao i ostali seljaci, gospoda iz gradova i biskupskih stolica više progonila i proklinjala, to su se oni više približavali narodu i postajali s njime jedno. I na pojedinim biskupskim stolicama uvijek je bilo ljudi koji nisu zaboravljali stari borbeni plan o samostalnoj hrvatskoj Crkvi. Ti su biskupi bez obzira na zabrane i anateme posvećivali mlade popove koji su čitavo znanje o pismenosti stekli sričući “az-buki”. Tako se na hrvatskom teritoriju, u okviru Crkve, stvarala jedna zasebna nedisciplinirana formacija, u osnovi heretička, nadahnuta otporom ne samo protiv latiniteta nego i protiv općih koncepcija što ih je nosila kršćanska civilizacija. Ova će tendencija naći svoj krajnji buntovnički izraz u bogumilstvu. Upravo tada na kršćanskom je zapadu papa Nikola II. provodio dalekosežne reforme da bi u rasklimanoj crkvenoj organizaciji uspostavio disciplinu. On je pokušao odstraniti bezakonja do kojih je dolazilo pri izboru i samih papa, a osim toga energično je zabranjivao ženidbu svećenika. U vezi s tim reformama došao je 1060. godine u Hrvatsku poseban papin izaslanik, koji je najprije u Biogradu posjetio kralja Petra Krešimira a onda je u Splitu sazvao crkveni sabor. Među odlukama tog trećeg splitskog sabora, koje se podudaraju s kanonima što su ih tada općenito usvajali brojni slični sinodi u katoličkim zemljama, nalaze se i dva zaključka koja su bila odraz tadašnjih dalmatinsko-hrvatskih specifičnosti. Prvi od tih zaključaka (kanona) glasi: “Ako bi odsad koji od klerika nosio bradu ili dugu kosu, nema više prava da ulazi u crkvu; njega treba podvrći kanonskoj kazni prema njegovom crkvenom stupnju.”. Ali važniji je drugi zaključak: “Zabranjuje se pod kaznom prokletstva zaređivati Slavene ako nisu vješti latinskoj knjizi …”, a jedan izvor dodaje ovome: “Bilo je naređeno i naloženo da se nitko ubuduće ne usudi obavljati bogoslužje na slavenskom jeziku, nego samo na latinskom i grčkom …” Poslije papina odobrenja ovih protuslavenskih odluka počelo je njihovo energično provođenje.

    Sporovi s crkvom

    U svim mediteranskim i europskim gradskim centrima nastupanje građanstva sužavalo je i potiskivalo vlast crkvenih vrhova. Tako je bilo i u Dalmaciji. Kad su se razvili organi komunalne autonomije: gradsko vijeće, knez i suci, i kad su se iskristalizirali posebni interesi pojedinih građanskih slojeva, između svjetovne vlasti i crkve moralo je doći do antagonizma. U svakom slučaju crkva više nije bila sveobuhvatna moralna i materijalna sila koja je suvereno gospodarila ljudskim savjetima i ljudskim postupcima. Građane su sada pokretali prvenstveno ekonomski stimulansi, i kad su se njihovi stvarni interesi sukobili s isto tako stvarnim interesima crkvenih glavara, dolazilo je i do velikih sporova. Do jednog takvog je došlo 1162. godine u Splitu kad je gradsko vijeće, da bi spriječilo gomilanje bogatstva u rukama crkve, donijelo odluku da se crkvi ne smiju ni darivati ni prodavati nekretnine. Splitski crkveni glavari obratili su se papi i Aleksandar III. oštro je zaprijetio građanima tražeći da se ta odluka ukine jer će inače glavari grada Splita biti isključeni iz crkve a sam grad udaren interdiktom. Nije poznato kako je riješen taj spor, ali iako je gotovo uvijek uspijevala da zaštiti svoje interese, crkva je sada imala pred sobom razvijenu društvenu silu koju okovi kršćanske discipline nisu mogli spriječiti da slijedi svoj profani ekonomsko-politički interes. Život je građanima nametao da svoj trbuh osjećaju kudikamo jače nego dušu. Bio je srednji vijek i vizija zagrobnog života u paklu ili čistilištu pritiskala je savjest građana kao vječita mora. Ali svakodnevni poslovi i interesi vukli su ljude na druge putove, sileći ih da sve razboritije rasuđuju o stvarima ovoga svijeta.

    Stradanje Zadra u IV križarskom ratu

    Zadar je bio jedan od najljepših gradova na Sredozemlju. U toku čestih ratova s Venecijom ovaj grad-mučenik herojski se borio da sačuva svoju slobodu, a desetak puta Zadrani su dizali ustanke protiv mletačke vlasti. Godine 1202. Zadar je postao predmetom valjda najsramnijeg sporazuma u povijesti europske diplomacije. Francuski feudalci organizirali su tada četvrti križarski pohod za oslobođenje “Svete zemlje” pa su sa cjelokupnom svojom vojnom silom stigli kopnenim putem u Veneciju, odatle je trebalo da se prebace u Palestinu na mletačkim brodovima. Međutim, križari nisu imali dovoljno novaca da Veneciji plate prijevoz. Pregovori su se oduljili, a onda su Mlečani vođama križarskog pohoda predložili originalno rješenje. U jednoj starofrancuskoj kronici iz tog vremena kaže se da je mletački dužd, dogovarajući se sa svojim ljudima, ovako formulirao svoj prijedlog: “Kralj ugarski oteo nam je Zadar u slavenskoj zemlji, jedan od najutvrđenijih gradova na svijetu. Nikada ga nećemo pridobiti snagom, što je mi imamo, ako ga ne osvoje ovi ljudi (tj. križari, op. pisca). Zatražimo od njih da nam pomognu osvojiti ga, i mi ćemo im odgoditi plaćanje 34 hiljade srebrnih maraka, koje nam duguju, sve do časa kad Bog dopusti da ih mi zajedno s njima stečemo”. Vodstvo križarskih četa prihvati ovaj prijedlog Venecije te oni koji su pošli osloboditi Kristov grob od nekršćana udariše na jedan kršćanski grad. Kad križari stigoše “pred Zadar u Hrvatsku” – kaže se u kronici – “opaziše da je to grad zatvoren visokim zidovima i visokim tornjevima i da bi uzalud tražili ljepši i bogatiji grad. I kad ga hodočasnici ugledaše, mnogo se zadiviše i rekoše jedan drugome: Kako bi se mogao osvojiti silom takav grad, ako ga sam Bog ne bi osvojio?…”. Dan kasnije križari se utabore “pred vratima gradskim. gdje namjestiše svoje kameno-bacače i katapulte i druge svoje strojeve, kojih su imali mnogo. I sa strane mora postaviše ljestve na lađe. Tada stadoše bacati na grad kamenje protiv zidova i protiv tornjeva. Pet dana potraja tako ova navala. I tada postaviše na jedan toranj svoju bušilicu i stadoše bušiti zidove. I kad Zadrani vidješe to, zatražiše pogodbu…”. (Petar Skok: Tri starofrancuske kronike o Zadru u godini 1202., Zagreb 1951) Snage kojima su križari zauzeli Zadar bile su vrlo velike. Oni su plovili na oko 200 brodova, među kojima su bile 52 galije, a raspolagali su s oko 300 strojeva za bacanje kamenja i najraznovrsnijim drugim ratnim oruđima. Ali uz križarske snage bile su tu i one koje su Mlečani samostalno opremili i vodili. Zanimljiv je opis jednog očevica koji je ovako prikazao duždev odlazak iz Venecije: “Dužd mletački imao je sa sobom oko 50 galija, što ih je sve o svom trošku opremio. Ona na kojoj se on nalazio, sva je bila crvena kao grimiz, a s vrha joj je visio barjak od crvene svile. Pred njime sviralo se u četiri srebrne trube, a uz to još su veoma veselo zvonila zvona, a svekolika visoka gospoda, i svećenstvo i laici i malo i veliko, sve je tako radosno podcikivalo, da se još nikad nije čulo tako nešto, a ni vidjelo takvo brodovlje. Križari se uspeše na tornjeve svojih lađa, a svećenici stadoše pjevati: veni creator spiritus, i sve malo i veliko plakaše od nabožnosti i veselja. A kad je brodovlje izišlo iz mletačke luke imalo je toliko jarbola i bogatih lađa i drugih brodova, da je to bio najdivniji pogled otkad je svijet postao, jer je bilo zacijelo stotinu pari srebrnih i mjedenih truba, što su trubile pri odlasku, i toliko zvona i tambura i drugih instrumenata, da je to bilo pravo čudo. Kad su pak lađe izašle na otvoreno more, te raspele svoja jedra i razvile svoje barjake i znakove na vrhu tornjeva, odista se činilo, da je more oživjelo i da je sasvim pokrito od lađa što su plovile po njemu”. Zanimljivo je i to, da su za vrijeme opsade Zadra branitelji grada izvjesili na zidinama slike Isusa Krista i križeve u nadi da će time odvratiti križare od napada. Toma Arhiđakon posebno ističe da je borba za Zadar bila krvava. “I nastade strahovito ubijanje” – kaže on. “U gradu nije ostalo toliko zdravih da uzmognu sahraniti poginule. Nepokopani leševi ležali su po kućama i crkvama, a jadni građani nisu znali čega da se prije prihvate, pogreba ili obrane grada”. Grad se bio predao pod uvjetom da se poštede životi građana, ali pobjednička soldateska nije se držala tog uvjeta, nego je robila, pljačkala i ubijala sve do čega je stigla. Pošto su prezimili u Zadru, križari i Mlečani su ga napustili i nastavili put prema Krfu i Carigradu, ali prije toga dužd ga je dao razoriti. Tom prilikom porušeni su obrambeni bedemi uz more, najvažnije zgrade, pa čak i neke crkve. Poslije toga zločina Zadar se opet podigao, ali vjerojatno nije više dosegao svoj dotadašnji sjaj i veličinu.

    Žrtve inkvizicije u Dalmaciji

    Markuntin Dominis – Gospodnetić (Rab,1560-Rim,1624) – senjski biskup i zatim splitski nadbiskup, istakao se radovima iz fizike i teologije. Pripadao je isusovačkom redu. Predavao je matematiku u Padovi i u Rimskom kolegiju (do 1596), a filozofiju, logiku i retoriku u Bresci. Zbog sukoba s katoličkom crkvom emigrirao u Englesku (1616-1622), gdje je 1617. objavio svoje najvažnije djelo De republica ecclesiastica (napisano 1602-1613. u Splitu). Vraća se u Rim 1622. godine gdje dvije godine kasnije (8.IX.1624.) umire u zatvoru inkvizicije. Tijelo mu je izvađeno iz groba i spaljeno na lomači na trgu Campo dei fiori u Rimu 21.XII.1624. godine. Godine 1578. Francisco Pena podsjeća da “prvi cilj inkvizicijskog postupka i smrtne osude nije spašavanje duše optuženoga nego zastrašivanje ostalih” te da je kod osude u odsutnosti “dobro napraviti lutku osuđenog na koju će se napisati njegovo ime i razlog osude te sve to predati svjetovnom sudu, kao što bi se učinilo da je odsutni stvarno prisutan”.

    Dalmatinski patareni

    Po svom socijalnom sastavu i društveno-političkim tendencijama srednjovjekovni je Split svakako bio vrlo heterogen. Iz doba kad su Omišani harali po splitskom polju i kad je papin legat Akoncije vodio protiv njih petogodišnji rat, sačuvala se bilješka iz koje se vidi da su u nekoj gusarskoj akciji blizu Ancone zajedno s Kačićima sudjelovali čak i neki splitski građani (god. 1224.). Osim toga i bijeg Akoncijev iz Splita upućuje na to da je u gradu morala postojati jaka stranka koja je bila za suradnju s Kačićima. Tu je stranku vezalo s Omišanima možda zajedničko porijeklo, krvno srodstvo, zajedničko seljačko osjećanje, ali su ih mogle vezati i zajedničke heretičke ideje, tj. patarensko odnosno bogumilsko učenje koje je u dalmatinske gradove, naročito u Zadar, Trogir i Split, bilo prodrlo već potkraj XII. stoljeća. U to se doba patarensko-bogumilska hereza širila u raznim južnoslavenskim oblastima. U Srbiji ju je progonio veliki župan Stevan Nemanja, koji je pri tome morao upotrijebiti i vojsku te “jedne popali, druge različitim kaznama kazni, treće progna iz države svoje, a domove njihove i sve imanje sakupiv razda prokaženim i ubogim; učitelju i načelniku njihovu jezik ureza u grlu njegovu, što ne ispovijeda Krista, sina božjeg, a knjige njegove nečastive spali i izgna ga”. U dalmatinskim gradovima progoni heretika nisu mogli biti tako žestoki, iako su se crkveni poglavari u tome energično angažirali. Širenje patarenske hereze bilo je ovdje odraz nezadovoljstva građana s ekonomskim povlasticama što ih je uživao kler, a do najjačeg protucrkvenog pokreta na teritoriju Hrvatske došlo je upravo u Splitu. Za građane kojima su bogati i vrlo utjecajni crkveni vrhovi bili stalna smetnja pri ispoljavanju različitih inicijativa, a i opasni takmaci u prisvajanju vlasti i dobara, bogumilsko je učenje bilo privlačno. Ono je od “pravih krstjana”, koji su preuzeli ulogu svećenika, tražilo strogo asketski život, odricanje od svih ljudskih užitaka, pa čak uzdržavanje od mesa i vina, a dakako i od žena. Nasuprot tome, obični vjernici smjeli su griješiti, a najvažnije je bilo da pred smrt prime “duhovno krštenje”. Bogumili su se protivili postojanju crkve kao čvrste organizacije; isto su se tako protivili crkvenom posjedu i zahtjevu da se crkvi plaća desetina. U svom izvornom učenju bogumilstvo je propovijedalo neposlušnost vladarima i gospodarima. Sudeći prema traktatu Besedi na jeres, što ga je protiv bugarskih bogumila napisao Prezbiter Kozma (oko 972. godine), ovaj se vjerski pokret protivio svim oblicima vlasti, nasilja i ropstva, ali je teško ustanoviti s kakvom je konkretnom ideološkom platformom stigao do dalmatinskih gradova. Vjerojatno je socijalno-politička oštrica bogumilstva bila znatno ublažena. U spomenutom traktatu Prezbiter Kozma je tvrdio da bogumili uče kako postoje dva boga – bog dobra i bog zla. Bog zla stvorio je sav materijalni svijet, a po njegovoj volji postoje sve vidljive stvari, ne samo sunce, zvijezde, zrak i čovjek nego i crkve i križevi. Jedina molitva koju su bogumili priznavali bila je Oče naš a bogomolje im nisu bile potrebne nego su molili u svojim domovima. Ova hereza objašnjavala je mnogo uvjerljivije nego kršćanska religija pojavu zla na zemlji i bila je vrlo bliska i razumljiva onima koje je zlo pogađalo.
    Povijesni izvori o dalmatinskim bogumilima vrlo su oskudni, ali se može pretpostaviti da su Kačići već u doba kad su kamenovali nadbiskupa Rajnerija bili pod utjecajem toga pokreta. No istraživanja dalmatinskih bogumilskih početaka vode nas u Zadar. Toma Arhiđakon kaže da su građani toga grada bili prezreli učenje katoličke vjere i da su se dali poprskati heretičkom kugom, ali je nemoguće utvrditi koliki je zamah sve to bilo poprimilo. U izvorima su se sačuvala imena dvojice dalmatinskih heretika, braće Aristodije i Mateja, sinova nekog Grka imenom Zorobabela, koji se u Zadar doselio iz Apulije. Oni su od svoje mladosti bili Zadarski građani, a spominju se kao “odlični slikari i vrlo vješti u zlatarskoj umjetnosti”. Čini se da su Aristodije i Matej vodili bogumilsku propagandu najprije u Zadru, a onda su vjerojatno istjerani iz grada pa su se nastanili u Splitu, gdje su postali predvodnici heretičkog pokreta. Aristodije i Matej održavali su dobre veze s Bosnom, u kojoj je za vrijeme bana Kulina bogumilstvo postalo vladajuća religija. Hereticima je u Splitu prišlo mnogo građana, ali je crkva ubrzo uspjela organizirati brzu protuakciju. Na čelu borbe protiv heretika nalazio se splitski nadbiskup Bernard. Ne znamo kako su tekli ti sukobi i koliku su podršku heretici uživali kod organa komune, no ishod je poznat: bogumili su protjerani iz grada. Ista se stvar dogodila i u Trogiru. Pri tome su sva dobra koja su pripadala hereticima oduzeta a oni su prognani uz velike pogrde. Iz pisma pape Inocencija II. kralju Emeriku, koje je napisano 11. listopada 1200, vidi se da su se prognani dalmatinski heretici sklonili u Bosnu, gdje ih je ban Kulin srdačno primio. “Doznali smo” – kaže papa – “da je plemeniti muž bosanski ban Kulin, kad je nedavno naš brat splitski nadbiskup znatan broj bogumila istjerao iz Splita i Trogira, dao njima ne samo sigurno skrovište nego i očitu zaštitu, a njihovoj nevaljalštini dao svoju zemlju i samoga sebe te im ukazao pažnju kao katolicima, čak i više nego katolicima nazivajući ih kršćanima”. Godinu dana ranije Vukan Nemanjić javio je papi da je Kulin s deset tisuća ljudi prišao novoj herezi. Nije posve jasno kakvu su sudbinu pri svemu tome doživjeli dalmatinski majstori Aristodije i Matej, za koje se kaže i to da su bili “vješti latinskoj i slavenskoj knjizi”. Aristodije je možda ona ista ličnost koju su pod imenom Rastudije proklinjali na sinodu svetog Save: “Da bude proklet Rastudije bosanski .. i svi .. krstjani i krstjanice koji se ne klanjaju svetim ikonama i časnome križu”. Ako je zaista tako, onda je zadarski majstor Aristodije poslije protjerivanja iz Splita postao prvi poglavar (djed) bosanskih bogumila. Godine 1221. Splićani su za svoga gradskoga kneza izabrali hrvatskog plemića Višana, koji je bio “zaštitnik heretika” (fautor hereticorum). Čini se da je bogumilski val, pod utjecajima iz Bosne, tada opet zapljusnuo Dalmaciju. Jedan zapadni izvor iz 1223. godine tvrdi da se na “granicama Bugarske, Hrvatske i Dalmacije blizu ugarske nacije” nalazio neki antipapa koji je bio na čelu svih bogumila, a slao je svoga vikara čak u Toulouse. U to vrijeme dualistička je hereza imala pod raznim imenima (patareni, katari itd.) širok zamah i u zapadnoj Europi. Najčvršći korijen bila je uhvatila u južnoj Francuskoj (grofovija Toulouse) i u lombardijskim gradovima (sjeverna Italija). U Italiji su se sljedbenici dualističke hereze ponegdje nazivali sclavinima, a taj nas naziv upućuje na njihove veze s dalmatinskim i bosanskim bogumilima. Međutim, ni o aktivnosti dalmatinskih bogumila u ovom drugom razdoblju nema u izvorima konkretnih podataka. Ne zna se kako je knez Višan, koji inače nije živio u Splitu, pokazivao svoju naklonost prema hereticima i zašto su baš takvog čovjeka Splićani izabrali svojim knezom. Može se pretpostaviti da je bogumilstvo i u dalmatinskom pojasu bilo preraslo u moćnu pučku silu pred kojom su investicije rimske crkve bile nemoćne. U drugom i trećem deceniju XIII. stoljeća sva pažnja Rima bila je usredotočena na južnu Francusku, gdje se pod vodstvom Simona de Montforta, koji je 1202. godine sudjelovao u pokolju Zadrana, vodio dvadesetogodišnji križarski rat protiv katarskih heretika. Zbog toga se na istočnoj obali Jadrana, a pogotovu u Bosni, bogumilstvo u tom razdoblju razvijalo s manje smetnji. Splitski kler nije ni 1225. godine mogao spriječiti građane da za kneza izaberu plemića koji je također bio bogumil. Splitska kneževska čast sada je pripala humskom knezu Petru, a reakciju klera, koji nije Petru dopustio da uđe u crkvu, građani su suzbili vrlo energično. Narod se uzbunio, navalio na crkvu, otvorio je silom i uveo u nju novoga kneza. Međutim sada je stupio na scenu papinski legat Akoncije, otprije poznat kao organizator rata protiv Kačića. On je bio pošao u Bosnu da ondje iskorijeni heretike, a vjerojatno je i u Splitu potaknuo kler na otvoreni otpor protiv građana. I pošto su građani taj otpor odbili i teško “uvrijedili” crkvu, Akoncije je u ime pape kaznio grad interdiktom, koji je u ono vrijeme bio moćno oružje crkve, s jakim psihološkim djelovanjem. Kazna je trajala gotovo godinu dana, i za to vrijeme splitske su crkve bile zatvorene, u njima se nije obavljalo bogoslužje. Dalmatinsko bogumilstvo, o kojem tako malo znamo, bilo je svakako odjek i ogranak bosanskoga. Tu, na istočnoj obali Jadrana, u gradovima koji su bili izloženi udarcima sa zapada i u kojima su bogata vlastela čvrsto držala vlast dijeleći je u pravilu s bogatim i utjecajnim klerom, nije – čini se – bilo dovoljno uvjeta da ovaj heretički pokret uhvati dublji i trajniji korijen. Teološka struktura bogumilstva, na temelju koje je moguće doći do raznih kulturno-političkih zaključaka o tom pokretu, sadržana je u jednom vrlo zanimljivom kasnijem spisu što ga je 1461. godine sastavio kardinal Juan Torquemada, stric zloglasnog španjolskog velikog inkvizitora Tomasa Torquemade i najugledniji tadašnji katolički bogoslov uopće. Te godine dovedena su u okovima u Rim tri bosanska vlastelina (“tri prvaka hereze moćna na kraljevu dvoru”), i to: Đuro Kačinić, Stojšan Tvrtković i Radmil Voćinić. Ti su ljudi bili uporni bogumili, ali su natjerani da se pred papom svečano odreknu svojih “manihejskih zabluda”. Saslušao ih je sam Torquemada pa je na temelju toga sastavio abjuraciju s popisom “pedeset zabluda manihejskih u Bosni”. Vjerski i drugi sukobi u dalmatinskim gradovima doveli su latinsku crkvu u težak položaj. Stanje se doskora izmijenilo u korist crkve, ali različite idejne kontroverzije službenim europeističkim doktrinama mogle su uvijek računati na oslonac pučke mase.

  27. Avatar

    Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod i imali su pravo na razdruživanje i proglašenje svoje države baš kao i Hrvati , sve ostalo su laži.Hrvatska je pobjedila u ratu uz pomoć Nemačke ali najviše služeći se Gebelsovom propagandom. A to je ako više puta ponavljate laž ona u svjetu postaje istina i to im je odlično uspelo. Napravili su najgori zločin posle II svetskog rata i genocid nad Srpskim narodom , što su radili pod Pavelićem i u II svetskom ratu. Uništili su Republiku Srpsku Krajinu koja je bila proglašena voljom njezinog naroda koji je bio konstitutivni narod znači imao je pravo da se osamostali baš kao i hrvatski narod. Kod nas u srpskoj politici se o tome uredno šuti i prešućuje misleći se dodvoriti Hrvatskoj i svetu ne mi tako samo padamo još niže i od stvarne žrtve ( protjerivanje 280 000 Srba i genocid nad onima koji su ostali zabilježio kamerama UNPROFOR ) mi šutnjom postajemo agresori. Sve nade polažem u Savu Štrpca i njegovo zalaganje za Krajinu. Srpski narod nikada se nesmije pomiriti s činjenicom da Krajina ne postoji. Postojala je na oko 35 % teritorije današnje Hrvatske sve su to bili srpski etnički prostori i mi se za njih moramo boriti makar čekali 900 godina kao Hrvati svoju državu.

  28. Avatar

    Za pravoslavne Srbe na prostorima gde ima dominaciju katolička crkva (Vatikan) nikad nije bilo pravde. Proces etnocida na prostorima zapadno od Drine je počeo za vreme Marije Tereze gde je srpsko stanovništvo predstavljalo skoro polovinu ukupne populacije, a Hrvata u to vreme osim među nižim plemstvom skoro nije ni bilo. U Slavoniji po podacima samih katoličkih sveštenika nije ni bilo Hrvata, Dalmatincima koji pripadaju srpskopm etničkom korpusu je pseudo-hrvatstvo nametnuto početkom 20. veka. Radi se o dobro osmišljenom procesu sa jakom logističkom podrškom Vatikana, hazarskog lobija i zapadnih država (Nemačka, Austrija) koji imaju na tim prostorima svoje neopravdane interese, a dugoročni cilj je napraviti granicu istočnog i zapadnog hristijanstva gde je bila posle napuštanja zapadne crkve od izvornog hristijanstva. Za vreme Austrije počelo se sa perfidnim prozelitizmom (prelazak u katoličku veru za nešta hrane za vreme gladi, (nameštanje pravoslavnih sveštenika od strane bečkog dvora…), nastavlja se vek ili dva kasnije sa nametanjem preudohrvatstva Slavoncima koji sa Hrvatima nisu u etničkom srodstvu i na kraju 19. veka i početkom 20. kad je ogromna masa srpskog stanovništva već primila katoličku veru, austrougarske vlasti proglašavaju da mogu biti katolici samo Hrvati. Da bi bio zločinački projekat savršeniji krajem 19. veka dešava se krađa srbskog jezika i proglašavanje Hrvatskog znajući da su hrvati odavno izgubili svoj jezik i da vredi preuzeti onaj koji govori većinski – zna se koji(!!!) narod.
    Katastrofalnu grešku po srbski narod je napravio kralj Karađorđević po završetku prvog velikog rata kad bi trebao slušati savet vojvode Mišića i zaposesti srpske etničke granice i tako rešiti srbsko pitanje sa sva vremena. Zašto se to nije desilo, ne znam, ali znam da je velika većina prezimena građana današnje Nezavisne države „rvacke“ srpskog porekla. Nedavno sam pročitao poruke oca Tadije srbskom narodu, gde na pitanje novinara šta misli o hrvatskim zločinima u 20. veku nad srbskim stanovništvom, otac Tadije kaže: sa Hrvatima nemamo ništa. Brzo sam shvatio, bio je upravu. Narode srbski, moramo se opametiti i na dolazećim izborima oformirati vladu koja će biti posle 70 godina usmerena isključivo na srbski nacionalni interes i tako sprečiti uništavanje srbskog nacionalnog korpusa i dugoročno vratiti odnarođene delove našeg etnikuma (muslimani, pseudocrnogorci, Makedonci i novokomponovani vojvođani.

  29. Avatar

    Hrvatska je protjerala Srbe iz Krajine izvršila genocid nad njima , zašto NATO nije postupio isto kao i za Kosovo ? Zašto nije bombardovao Hrvatsku i priznao Krajinu jer je Hrvatska svojim protjerivanjem Srba , genocidom , paljenjem kuća i srpskih crkava , radila baš ono za što je NATO optužio Srbiju i Miloševića . Svako imalo pismen vidi da se radi o dvostrukim standardima .Albanci su se vratili na Kosovo i dalje terorišu Srbe a na poklon dobivaju državu otetu to jest deo Srbije . U isto to vreme Srbi ne mogu da se vrate u Krajinu u Hrvatskoj a ono malo što ih se vrati u 21 veku žive bez struje u državi Srbina Nikole Tesle koji je struju podario svetu ali ju Hrvati nedaju njegovom narodu . Bez autonomije Srbi u Hrvatskoj nemaju opstanka niti ozbiljnijeg povratka mladih . Z -4 nudio je premalo nije pokrivao ceo prostor Krajine ali od nečega se mora početi pa je za početak pregovora dobar kao temelj. Vlada Srbije mora dobro razmisliti što radi i tražiti autonomiju pre ulaska Hrvatske u EU . Ne sme se ponoviti Miloševićeva greška i prodaja dela naroda niti pod koju cenu . Što se tiče Pupovca od njega Srbi u Hrvatskoj imaju samo štete a ne koristi .Kao jačeg patriotu vidim Stanišu Žarkovića ,dožupana Virovitičkog . Samo mu Srbija treba pružiti jaču podršku kao i srpski narod u Hrvatskoj . Hrvatska je puna srpskih crkvi i natopljena srpskom krvlju od Krajine do danas ,a autonomija je minimum minimuma što bi trebala tražiti i na tome istrajati vlada Srbije kao matica srpskog naroda .

  30. Avatar

    Hrvati su stari Latini i dobro znaju sve spletke , dokaz je kako koljač Merčep slobodno uživa u Hrvatskoj . Obranili su ga od Haga oni sami mu ne žele suditi on je za njih heroj što je ubio porodicu Zec i hiljade drugih Srba u Pakračkoj Poljani i širom Hrvatske .Šešelj je u Hagu samo zbog svojih izjava dok hrvati zbog dokazanih zločina uživaju slobodu . Branimir Glavaš , Merčep ,Jarnjak , Mesić , Đuro Brodarac itd . Albanac Tači prodaja i vađenje organa normalno na slobodi . Pa HAG je samo politički sud za Srpski narod da se proglasi genocidnim umjesto Hrvata koji su izvršili dokazani genocid . I nastavljaju ga dalje mjenjajući otvoreno etničku sliku Krajine naseljavajući socijalne višečlane porodice iz Zagorja , Podravine , Slavonije , Turopolja i Dalmacije u Srpske kuće ili nove kuće i stanove koje im grade . A upravo ta Hrvatska besramno pita gdje je Srbija u koji deo Vojvodine smjestila Srbe koje su oni protjerali .Da ne govorimo da se služe Hitlerovim metodama plaćanja izabranih porodica za štancanje dece Janjevci u Voćinu i okolnim selima , Janjevci u Kninu i okolici , Janjevci u Lasovcu i okolici , Janjevci u Podgorcima , Domanjkušu i okolici . Bosanci na podrčju Slavonije , Like , Banije i Korduna. Da je u Srbiji pameti kao što nije sve izbeglice iz Hrvatske bi završile u Subotici i Severu Bačke . A izbeglice iz Kosova u Raškoj oblasti , Preševu , Bujanovcu i Medveđi tako bi napravili mudri Latini Hrvati i tko im što može ili hoće ? Još oni napadaju druge i traže pravdu ma zamislite .

  31. Avatar

    Kao sto sam vec prije primjetila Hrvati imaju jednu zavidnu sposobnost a to je da znaju da upotrebljavaju Gebelsov savjet za propagandu i time se sluze kad god stignu.Da su Hrvati prezivjeli genocid kao Srbi tj. da su totalno izbrisani kao narod sa jednog dijelica zemaljske kugle- za to bi cio svijet znao.Al kad nije-oni rade najbolje od onog sto imaju. Bila je vodjena dobra propaganda da se slavi „domovinski rat“ Niko nije hrvatskom narodu rekao da je to rat kojim ce pootimati- srpske “ domove“ i da se zato zove domovinski.Tako je bilo i u vrijeme tog domovinskog rata da su Hrvati pobjegli u Zagreb ili Njemacku i druge zemlje dok rat ne prodje a Srbi bili po podrumima u Osijeku, recimo. Zasto?Zato sto vecina Srba nije mogla nabaviti domovnicu , pa samim tim i pasos. Pa nisu imali kud.Kad se rat zavrsio , uspjeli su dobiti pasose i put pod noge.Ovaj tvoj spisak je meni i na prvi pogled sumnjiv. Sta hoces da kazes da su Srbi sami svoje ljude ubijali?I otkad su to u Vocinu bili naseljeni Hrvati? Meni to vise izgleda da ste se dosjetili pa prodavali maglu strancima, ko velite, sta oni znaju ko je Srbin , ko je Hrvat.Sta je sa pokoljem u Sarvasu ili se Srbi- civili ne racunaju?…Osim toga primjecujem da ima puno Zenga i gardista. Kako moze biti u istom racunu vojnik koji je svjesno isao u rat i civil koji nikom nista nije skrivio , osim sto je Srbin?Tu ti malo felsa i Gebels.Ali je zato cijeli svijet gledao na TV kad Hrvati u „slavnoj “ Oluji tuku po koloni Srba sto su natovarili malo jada na traktore i bjeze sa podrucja gdje su zivjeli stotine i stotine godine . Sad naravno necete da pokazete artiljerijske dnevnike Zapadu i pravite se ludi. Ali svijet je vidio kako djecak od pet godina vozi traktor a po njemu pljuste hvatske domovinske bombe.Pa dodju na granicu Srbije a Zapad naredio Milosevicu da ih ne prima. Sramota.

  32. Avatar

    Hrvatski genocid i natalitet .
    Natalitet Hrvatska je u daleko većoj prednosti i poslije protjerivanja oko 280.000 srba i oko 250.000 jugoslovena iz Hrvatske u Hrvatskoj se svake godine rađa sve više beba. Mjere poticaja koje su jake daju i odlične rezultate.Treba znati da su srbi u Hrvatskoj većinom staro stanovništvo tako da srbi učestvuju s oko 1.000 poroda godišnje. U Hrvatskoj se godišnje rodi preko 40.000 stanovnika dok u Srbiji od skoro duplo većeg broja stanovnika samo oko 60.000 pa vi pogledajte kako brzo izumiremo. Hrvati su planski u Krajinu naseljavali Hrvate iz Bosne ali i mlade porodice i socijalne slučajeve tako da od predratnog Knina koji je imao 99 % srba sad je skoro toliko hrvata. Da je Srbija radila tako sve prognane srbe naselila bi u Suboticu i okolicu . Znači u većinski hrvatske i mađarske opštine. Tako bi promjenila etničku strukturu što je napravila Hrvatska i još soli pamet Srbiji gde će sa izbeglicama pa u Krajinu odakle su i proterani inače Hrvatska nesme u Evropu.

  33. Avatar

    Ponižena Srbija postaje kolonija za izvoz hrvatskog smeća od hrane .
    Normalno da će izdajnička vlast u Srbiji sve pokloniti svojim mentorima i nardbodavaocima za koje rade i Vojvodinu , i Rašku i što god se od njih bude tražilo.Srbija je hrvatska kolonija u svakom pogledu od izvoza hrvatskog smeća od robe koje se nigdje ne može prodati , do upravljanja srbijom pomoću svojih ljudi u samom vrhu Srbije .
    Srbijom vladaju strane sluge žuti,Srpski narod treba da se srami celog sveta što mu sve ne rade i kako ga sramote žuti plaćenici Hrvatske koji vladaju Srbijom a narod šuti li šuti . Očito da treba jedan veliki srpski ustanak dok još ima tko da ustane . U protivnom Pruda je pokorno vraćen hrvatskoj uz naklon Tadića do zemlje i izvinjenje poglavnici Kosor .A Srbi će se i nadalje izručivati Hrvatskoj od strane vazala iz Srbije . Nadalje žuti nesrbi , Tadić , Čanak, babetine , Biserko , Kandićka , Pešićka , Šutanovac i ostali strani plaćenici raskomadati će Srbiju na opštine a ne samo regione .Poklonit će Vojvodstvo Srpsko , Rašku oblast ,prodati Republiku Srpsku kao što su i Krajinu . Prodali su Miloševića , istina imao je mana ali poslije njega sve više nezaposlenih i gladnih . Srbiju se gazi tko god hoće , Srbija se ne brani ona je u blatu na kolenima . Snaga je na izdisaju ako se pod hitno ne desi opštesrpski ustanak i ne potrpa ova žuta bagra na doživotne robije Srbija će nestati s karte sveta . Nova vlast ili sadašnja opozicija mora Srbiju i Srpsku pod hitno čvrsto vezati za Rusiju i tražiti njihovu zaštitu . Inače će Nemačko -Vatikansko -Amerčko -NATO-vska osovina uništiti u potpunosti Srbiju koja je u prvom i drugom svetskom ratu bila na strani pobednika , za razliku od Hrvatske koja sada nama upravlja u oba rata bila je na strani fašizma i gubitnika ali uz pomoć Vatikana…………………..
    Od velike brige Tadića , Čanka , Čede praška , Kandićke i ostalih nesrba nas Srba ima sve manje u regionu . Zbog totalne nebrige vlade Srbije o Srbima u Hrvatskoj dolazi do nestajanja našeg naroda iz ove zemlje prvog suseda u kojoj smo živeli vekovima a u Srpskoj Dalmaciji , Lici , Baniji , Kordunu i pre Hrvata .Točno mladi Srbi se redom u Hrvatskoj izjašnjavaju Hrvatima i ne samo to nego i katolicima , oni koji se još malo bore kažu da ne vjeruju u Boga samo da bi zaštitili sebe i da nebi morali stati na katoličku stranu . Pritisak je strašan od državnih institucija , vrtića , škola , policije preko prijatelja i prijateljica svi vrše pritisak i mladi čovjek jednostavno pukne ili popusti i počinje se sramiti svojih roditelja svojeg imena i prezimena . Pa brže bolje u katoličku crkvu na pokrštavanje a poslije toga od istih tih bivših Srba najveće pljuvanje po svojima kako bi se dodvorili prijateljima tužno i jadno a SRBIJA ŠUTI .Srbi u Hrvatskoj i Krajini žive bez vode , ceste i struje u 21 veku. U bivšoj Republici Srpskoj Krajini u kojoj je rođen svjetski naučnik Srbin sin pravoslavnog paroha, Nikola Tesla koji je struju podario čitavom svetu a zlikovci je zabraniše za njegov narod u Hrvatskoj u 21 veku .Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod i imali su pravo na razdruživanje i proglašenje svoje države baš kao i Hrvati , sve ostalo su laži.Hrvatska je pobjedila u ratu uz pomoć Nemačke ali najviše služeći se Gebelsovom propagandom. A to je ako više puta ponavljate laž ona u svjetu postaje istina i to im je odlično uspelo. Napravili su najgori zločin posle II svetskog rata i genocid nad Srpskim narodom , što su radili pod Pavelićem i u II svetskom ratu. Uništili su Republiku Srpsku Krajinu koja je bila proglašena voljom njezinog naroda koji je bio konstitutivni narod znači imao je pravo da se osamostali baš kao i hrvatski narod. Kod nas u srpskoj politici se o tome uredno šuti i prešućuje misleći se dodvoriti Hrvatskoj i svetu ne mi tako samo padamo još niže i od stvarne žrtve ( protjerivanje 280 000 Srba i oko 150 ooo Jugoslovena od njih oko 80 % Srbi i genocid nad onima koji su ostali zabilježio kamerama UNPROFOR ) mi šutnjom postajemo agresori.Da ne govorimo da je Baranja samo dio Vojvodine koju je Josip Tito Broz oteo od Srbije za svoje Hrvate kao i Međumurje što je oteo Mađarima a Istru i Dalmaciju Italijanima .Deo Srpskog Banata poklonio Rumunjima. Sve nade polažem u Savu Štrpca i njegovo zalaganje za Krajinu. Srpski narod nikada se ne smije pomiriti s činjenicom da Krajina ne postoji. Postojala je na oko 35 % teritorije današnje Hrvatske sve su to bili srpski etnički prostori i mi se za njih moramo boriti makar čekali 900 godina kao Hrvati svoju državu ali kad tad izboriti se moramo i na naš teritorij vratiti naše stanovništvo . Danas Hrvati vode narod od oko 4 miliona stanovnika i rađaju 46.000 beba s tendencijom prema 50.000 .Hrvata se sada rađa samo 7.000 godišnje manje nego što ih umire a Srba oko 35.000 pa dobro razmislite o posljedicama .Dok naš narod s manjinama koji je skoro duplo veći daje tek oko 68.000 od toga 56.400 beba Srba s daljnjom tendencijom pada . Tako da ako ovako nastavimo izjednačit ćemo se s brojem rođenih Hrvata . A to će biti kraj mita o najvećem narodu bivše Jugoslavije . Mesto Srba koji se ne žele rađati preuzet će vitalniji narodi Hrvati ili Albanci .Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve Srpske krajeve Srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja Srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju Srbija može spriječiti secesiju Srpskog Vojvodstva.Ukratko Srbija mora ekonomski ojačati a najveći dio novca izdvajati za poboljšanje nataliteta , osnovati Srpski fond koji će voditi Srpska pravoslavna crkva , tražiti da u njega uplaćuje i naša dijaspora širom sveta .Pokrenuti veliku obnovu u Srbiji se godišnje treba rađati 100 000 beba u Srpskoj minimalno 20 000 . U Hrvatskoj treba tražiti povratak na plan Z-4 od međunarodne zajednice jer inače se Srbi nikad neće moći vratiti u svoje kuće i stanove .Preko crkve treba pomagati Srbe u Krajini naročito Podunavlje , Vukovar , Ilok, Beli Manastir i Osek .A u Dalmaciji na prostoru između Zadra i Šibenika pa prema granici s Bosnom . Kao i Albanci grupirati se i odrediti centar recimo Srbi iz Dalmacije ,Senja ,Zadra , Splita itd . pomalo grupirati u Šibenik . Povratak u zapadnu Slavoniju je totalno podbacio Srbi bi trebali ojačati Vukovar i Vukovarsko Sremsku Županiju naseljavanjem grada i okolnih sela Srbima iz Varaždinskog , Lubreškog , Međimurskog i Koprivničkog kraja . A Osek i okolicu ojačati Srbima iz Zagreba i okolice te Bjelovra .U BH federaciji uložiti sve napore i ojačati Drvar , Grahovo , Glamoč i veliki trud uložiti da bude Srpska većina u Bosanskom Petrovcu i Kupresu .Isto tako ojačati Brčko sa više mladih višečlanih porodica i ne dozvoliti presecanje Srpske na dva dela . Hercegovina izumire a gradimo veliki Bogomolje to je lepo ali treba nam narod , znači još jedan bitan kraj koji treba ojačati . U Srbiji treba ojačati Suboticu , Sentu , Kanjižu itd . i Rašku oblast u užoj Srbiji .Izbjeglice treba naseljavati tamo gdje nam nedostaje stanovništva a ne u mjestima u kojima su Srbi i tako preko 85 % .Znači ako si rodoljub, Srbin, Srpkinja prihvatite se ljubavi i natalitetom pobjedimo neprijatelje Srbije i Srpskog naroda

  34. Avatar

    Pacovskim kanalima su otisli..1944-1945.godine, *via*, Vatikan, a 1990. godine vratili na vlast u Hrvatsku,
    ………………………………………………………………………………………………………………..
    „Princeza nacizma” pomaže zločincima

    Tiha pomoć… Gurdun Burvic stoji iza mračne organizacije „Štile hilfe” (Tiha pomoć), koja pruža finansijsku i drugu pomoć preživelim nacistima i skriva ih od pravde
    HIMLEROVA ĆERKA POVEZANA SA DESNIČARIMA
    U IME OCA… Gudrun i dalje veruje u nacizam

    Kada je vidite kako nasmejana i čila maše svojim unučićima, lako će vas prevariti, jer Gudrun Burvic izgleda kao žena koja je spremna da provede ostatak života u samoći i miru bez ikakvih incidenata.

    Umesto toga, 81-godišnja ćerka Hajnriha Himlera svakodnevno obavlja svoje poslove, a cilj joj je samo jedan: da održi plamen nacizma.
    „Baka” svih žena nacista

    Gospođa Burvic je oduvek čuvala sećanje na svog oca, verujući da je čovek koji je bio na čelu Gestapa, SS-ovaca i čitavog programa za istrebljenje u kojem je stradalo najmanje šest miliona Jevreja, u stvari bio dobar, zaslužan i primeran vojnik. Uprkos svojoj starosti ona nastavlja da pomaže bivšim nacistima i simpatizerima nacističkog režima da izmaknu ruci pravde.
    Seren Kam kao mlad
    Štićenik… Seren Kam kao mlad

    Gudrun je vodeća figura mračnog ilegalnog udruženja nazvanog „Štile hilfe” (Tiha pomoć). Ona pruža psihološku ali i finansijsku pomoć onima koji se još kriju od sudova širom sveta.

    Ovo udruženje formirano je, kažu nemački izvori, 1951. godine. Osnivači su bili visoki oficiri SS-a, ali i sveštenici koji su podržavali Hitlera tokom tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. „Štile hilfe”, kako se navodi, postoji da bi „omogućio tihu, ali aktivnu pomoć onima koji su izgubili slobodu tokom rata ili posle njega, bilo da su ih pritvorili ili da se za njima traga, i kojima i danas treba pomoć”.

    „Štile hilfe” danas je potpuno u rukama Gudrun Burvic. A njen posao je sada krenuo na još zlokobniju stranu. Postala je „baka” potpuno novom soju žena nacista, pripadnica radikalne desnice u Nemačkoj. Ove Hitlerove obožavateljke nose tradicionalnu bavarsku odeću: „dirndl” haljine, a kosa im je vezana u pletenice.

    Andrea Repke, naučnica koja se dugo bavila životom Gudrun Burvic, kaže da „Tiha pomoć” odavno više nije tu samo da bi pomagala bivšim nacional-socijalistima.

    – Oni sada prikupljaju i novac za neonacistički pokret, partije, udruženja i sajtove – kazala je ona.

    Gudrun Burvic, koja sa suprugom živi u Minhenu, ovih dana se bori da sačuva Klasa Karela Fabera. Holanđanin koji je služio u SS snagama u Holandiji optužen je da je hladnokrvno ubijao Jevreje u toj zemlji. Uhapšen je u Nemačkoj, i sada bi trebalo da bude isporučen Holandiji.

    Drugi klijent „Tihe pomoći” je Seren Kam, danski oficir SS-a koji je takođe u svojoj domovini optužen da je ubijao tokom rata. On je, kako kaže optužnica, organizovao i smaknuće čuvenog danskog novinara Karla Henrika Klemensena u Kopenhagenu. Kamov verni pratilac Fleming Helveg-Larsen je po istoj optužnici 1946. godine osuđen u Danskoj na smrt, i iste godine streljan.

    Nemačka je odbila da se povinuje nalogu za ekstradiciju koji je stigao iz Evropskog suda, iako je Kam u intervjuu za jednu nemačku televizijsku stanicu priznao krivicu!
    Tata režirao Holokaust

    A gospođa Burvic – „princeza nacizma” kako ju je nazvao jedan istoričar – živi u ogromnoj kući u Firštenridu, predgrađu Minhena, sa suprugom Volf-Diterom, i uglavnom odbija da daje bilo kakve izjave za medije. Juče je, ipak, pristala da progovori za britanski „Dejli mejl”.

    – Nikada ne govorim o svom poslu – rekla je ona. – Samo radim ono što mogu, i kada mogu.

    Visoki nemački obaveštajac kazao je da je Gudrun uprkos poodmaklim godinama i dalje veoma bistra. Ona se, rekao je, pretvara da je „Gospođa Dautfajer”, ali je veoma daleko od lika koji je maestralno tumačio Robin Vilijams u filmu iz 1993. godine.

    Hajnrih Luitpold Himler bio je jedan od najviđenijih članova nacističke partije. Na dušu mu se stavlja rukovođenje svim snagama policije i vojske, zbog čega je bio najodgovorniji za smišljanje i sprovođenje Holokausta. Nadgledao je koncentracione logore i ozloglašene „ajnzacgrupen” (ubilačke odrede), potpisivao naloge zbog kojih je stradalo šest miliona Jevreja, skoro pola miliona Roma, ali i mnogo Srba, Poljaka, Rusa i drugih Slovena.

    Malo pre nego što će se rat završiti ponudio je Saveznicima da preda i sebe i Nemačku, pod uslovom da ga poštede istrage i odgovornosti posle rata. Njegov plan je propao, a pošto su ga uhapsile britanske snage, izvršio je samoubistvo popivši pilulu cijanida u zatvoru u Nirnbergu 23. maja 1945.

    Marko Prelević

  35. Avatar

    видео снимак редитеља Александра Мандића који говори о баш о том забораво, који мислим нема толико везе са менталитетом, већ је произвоф једног тоталитарног система, углавом на штету Срба.

    http://tinyurl.com/3epfega

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *