Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Piše Ratko Dmitrović
U Titovoj Jugoslaviji, u kojoj su hrvatski kadrovi, potpomognuti Slovencima, držali glavnu reč i određivali smerove ideoloških kretanja – nikome nije padalo na pamet da i spomene film o Jasenovcu, iz razloga koje, valjda, ne treba objašnjavati
Čuveni holivudski producent, dvostruki oskarovac, Branko Lustig, rođen u Hrvatskoj, poznat po velikoj ljubavi prema toj državi, šokirao je Zagreb informacijom da će se pozabaviti temom od koje Hrvati beže kao đavo od tamjana, odnosno da priprema film o Jasenovcu. Da li ova informacija u sebi ima imalo razloga za zadovoljstvo na srpskoj strani?
MONSTRUOZNI KOLJAČ
Dok je u Beogradu nezamislivo da neko od političara, novinara, javnih ličnosti iznese bilo kakvu kritiku na račun ovog ili onog Jevrejina koji živi u Srbiji, u Hrvatskoj je normalno da tamošnji novinari, u ozbiljnim i vrlo tiražnim medijima, izvode sprdnju na račun pojedinih Jevreja ili aktivnosti jevrejske zajednice Zagreba. I nikome ništa; nema primedbi o eventualnom antisemitizmu u savremenoj Hrvatskoj. A kako bi i bilo, reći će svako razuman, kad jedan od najpoznatijih i najuticajnijih ljudi u Hrvatskoj Andrija Hebrang, potpredsednik HDZ-a, Jevrejin po poreklu, redovno odlazi na poklonjenje stradalim ustašama na Blajburgu, ima razumevanja za NDH, a monstruoznog koljača Maksa Luburića predstavlja kao „borca za Hrvatsku“.
Čudan je i gotovo neobjašnjiv taj odnos Hrvata i Jevreja. Jednom će se neko, kad bude više vremena i svakako više razumevanja u Srbiji za otvaranje prozora i vrata i na vrlo teškim i osetljivim temama, svakako pozabaviti tim odnosom. Iracionalan je i više nego interesantan.
Ima li većeg izazova za to od činjenice da su novostvorenu Tuđmanovu Hrvatsku, uspostavljenu na tradiciji ustaške Nezavisne Države Hrvatske, bez ikakve rezerve podržali najpoznatiji hrvatski Jevreji (od Goldštajna do Nenada Porgesa, koji je bio u prvoj Tuđmanovoj vladi), izuzetno uticajni Jevreji iz Evrope (Bernar Anri Levi, Gliksman, Finkelkraut) i Amerike, na čelu sa poznatim kongresmenima i najpoznatijim tamošnjim Jevrejinom, filmskim režiserom Stivenom Spilbergom.
TVORAC I GLAVNI SPONZOR
Zar za takvu analizu nije dovoljan spomenuti Hebrang ili ranije Jošua Josip Frank, pa Kvaternik. Svakako i Branko Lustiga, osječki Jevrejin, danas verovatno najpoznatiji i najuticajniji filmski producent u Holivudu, sa dva dobijena Oskara. A upravo je Lustig povod za redove koje čitate.
Lustig je ovih dana boravio u Zagrebu, povodom petog Festivala židovskog filma, čiji je idejni tvorac i glavni sponzor, i taj boravak iskoristio je da u javnost pusti informaciju koja, evo već više od nedelju dana, izaziva neku vrstu šoka, jer kako drugačije objasniti izostanak bilo kakvog reagovanja hrvatske javnosti.
Informacija glasi: Holivud priprema snimanje visokobudžetnog igranog filma o Jasenovcu!
Vest je, nema sumnje, prvorazredna. Nikada do sada niko se nije usudio da snimi igrani film o Jasenovcu. U Titovoj Jugoslaviji – u kojoj su hrvatski kadrovi, potpomognuti Slovencima, držali glavnu reč i određivali smerove ideoloških kretanja – nikome nije padalo na pamet da i spomene film o Jasenovcu, iz razloga koje, valjda, ne treba objašnjavati.
Raspad te velike države doneo je bedu u kojoj su se ipak snimali filmovi. Više nije bilo prepreka da se napravi film o najstrašnijem koncentracionom logoru Drugog svetskog rata (ovo je tvrdnja Branka Lustiga). Hrvatima to, naravno, nije padalo na pamet, dok su Srbi, onakvi kakvi su, snimali filmove o ratu u Bosni, inflaciji, kriminalu, gluvarenju po Beogradu…Koga je briga za Jasenovac!
Jevreje je briga. To je ozbiljan, sistematičan i krajnje pedantan narod, čiji vodeći ljudi, u različitim zemljama Evrope i Amerike, a svakako i na globalu, u njihovim krovnim organizacijama vode računa o svakom stratištu gde su ubijani, o svakoj jevrejskoj glavi, bila ona mrtva ili živa.
Od svih stratišta Drugog svetskog rata, mesta gde su Jevreji masovno ubijani, jevrejski Holivud nije filmski obradio još samo jedno mesto-Jasenovac. Evo, uradiće i to. Srbima je Jasenovac i ono što se tamo događalo za Drugog svetskog rata, poslednja rupa na svirali. Milion Srba manje ili više, živih ili mrtvih, ko će još i time da se bavi. Valja se izvinjavati okolnim narodima i pratiti šta se radi na „Farmi“ i u „Velikom bratu“. „Grand paradu“ da ne spominjem. To su glavne srpske brige.
Podsetiću, ne bez razloga, da je zahvaljujući Branku Lustigu Stiven Spilberg snimio „Šindlerovu listu“, jedan od svojih najboljih filmova, ostvarenje o stradanju Jevreja u Hitlerovim koncentracionim logorima i Nemcu Oskaru Šindleru koji ih spasava. I sam Lustig, kao sedmogodišnji dečak, bio je zatočen u logoru Aušvic.
Isti taj Lustig, na tragu onoga što sam izneo u gornjim redovima (za Srbe potpuno neshvatljivog ponašanja hrvatskih Jevreja), nagovorio je sredinom devedesetih Stivena Spilberga da napiše pismo Franji Tuđmanu, u kojem mu daje punu podršku i hvali njegove državničke sposobnosti i stepen demokratije tadašnje Hrvatske. Moja pamet nikada neće moći da objasni zbog čega se Lustig odlučio na takav potez; Spilbergu se nema šta zameriti, jer sumnjam da je u to vreme i znao gde je Hrvatska.
U međuvremenu nešto se, izgleda, promenilo u glavi Branka Lustiga. On je krajem maja ove godine u Zagrebu izjavio da je veoma razočaran što niko od predstavnika hrvatske vlasti nije došao na otvaranje Festivala židovskog filma, što ama baš niko iz vrha te vlasti nije učestvovao u „Maršu živih“ na Dan sećanja na holokaust, a da je posebno razočaran što niko u Hrvatskoj ne želi da snimi film o Jasenovcu.
„Nemojte se plašiti da ću od Ministarstva kulture tražiti novac za film o Jasenovcu. Ne, taj novac ću doneti iz Amerike“, poručio je Lustig članovima vlade Jadranke Kosor.
Vlada i dalje ćuti. Ne izjašnjavaju se ni javni kulturni radnici Hrvatske, muk je zavladao i u redovima filmadžija hrvatske države.
U kojoj je fazi realizacije ovaj film? Lustig je po tom pitanju prilično tajnovit. Objavio je samo da scenario pišu Slavko Goldštajn i Miljenko Jergović, a da će on, što se podrazumeva, obavljati producentske poslove. Pomagaće mu kćerka Sara. Otkud Goldštajn i Jergović u ovoj priči? Goldštajn je stari Lustigov prijatelj i sunarodnik, a Jergovićev angažman, moram da priznam, ipak predstavlja iznenađenje. Zahtevna i velika tema, što Jasenovac sigurno jeste, zahteva iskusne ljude. U tom smislu razumljivo je Lustigovo obraćanje Golštajnu, čija je jevrejska porodica prošla sličan put i gotovo identična stradanja kao i Lustigova. Jergovićev antifašizam, krajnje kritički odnos prema ustaštvu i višegodišnji angažman na književnom i publicističkom polju bili su, pretpostavljam, presudna preporuka za angažman na pisanju scenarija.
POZITIVNI SIGNAL
Da li Srbi imaju razloga da strahuju od filma o Jasenovcu? Priznajem, pitanje je pomalo čudno, možda budalasto, ali sve ovo što se Srbima događalo poslednjih 60 godina obavezuje na oprez svake vrste.
Jasenovac je, kako god posmatrali, sinonim stradanja Srba, pečat na kolektivnoj svesti hrvatskog naroda i još strašniji pečat srpskog stradanja. Jasenovački logor nije bio formiran da bi se zatvarali ideološki protivnici NDH, već da bi se ubijanjem smanjio broj Srba u NDH. Da se ukloni trećina koju je, po Mili Budaku, trebalo pobiti. U Jasenovcu su, u skladu sa učenjem i doktrinama Hitlerovih nacista, ustaše „rešavale“ i židovsko pitanje, nastojeći, uzgred, da se reše i Cigana. Njih su smatrali najmanje vrednima.
Nema sumnje da je Jasenovac osnovan pre svega zbog Srba, pa ako Branko Lustig osnovnu ideju filma postavi na toj osnovi, onda Srbi već sada treba da aplaudiraju. A šta ako je drugačije?
Lustig je Jevrejin, ceo svoj život, još od filma „Deveti krug“ iz 1960. godine, posvetio je borbi da se širom planete sazna šta su za vreme Drugog svetskog rata doživeli Jevreji. To je da čovek skine kapu i pokloni se do zemlje. Tako se služi svom narodu.
Ali, ovde se neodoljivom silinom nameće logično pitanje: Zbog čega bi jedan Jevrejin, u ovom slučaju Lustig, jedan od najuticajnijih u Holivudu, pravio film o koncentracionom logoru osnovanom sa ciljem ubijanja Srba? I to u vreme kada Srbi, oklevetani u devedesetim godinama, u vreme građanskog rata u Jugoslaviji, još uvek nose kolektivnu optužbu da su novi nacisti Evrope? Znači li to da će Lustigov film o Jasenovcu biti još jedan u nizu brojnih filmova o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu?
Evo još logičnijeg pitanja: Zbog čega Srbi sami ne snime film o Jasenovcu; daleko od svake propagande, uzdignut do umetničkih visina. Imaju i scenariste i režisere, ništa slabije od onih u Holivudu. I novac bi mogao da se nađe, ubeđen sam. Ali nemaju ono treće i u današnjem svetu možda najvažnije; nemaju jaku produkciju. Nemaju Branka Lustiga.
Početkom 2009. godine u javnost je dospela priča – nikada potvrđena, ali ni demantovana – da Milorad Dodik i Boris Tadić imaju ideju o snimanju igranog filma o koncentracionom logoru Jasenovac i da su počeli sa prikupljanjem sredstava u tu svrhu. Pričalo se da im je namera angažovanje Stivena Spilberga kao režisera i Roberta de Nira za jednu od glavnih uloga.
Može li se iz činjenice da su Stiven Spilberg i Branko Lustig veliki prijatelji izvući zaključak da je ovo što se od Lustiga moglo čuti pre nekoliko dana u Zagrebu nastavak priče od pre dve godine? Odnosno, da će se film o Jasenovcu raditi u američko-srpskoj koprodukciji? Ako je tako, onda bi to za Srbe moglo da znači prvi veliki pozitivni signal iz Amerike. Tačnije, iz Holivuda.
Kako god bilo događaji će se na ovom polju odigravati brže nego što smo navikli. Tu biologija radi svoje; Lustig je napunio 78, a Slavko Goldštajn 82 godine života. Oni odavno nemaju višak vremena.
Lustig ne bi morao da trazi glumce za novi film o Jasenovcu u SAD posto ih ima na pretek u rvatskoj tako da mu je po nacelu krvolocnosti izbor doista sirok. Akteri ce sa uzivanjem da pokazu kako se to vade srpske, zidovske i ciganske oci. Mogao bi pozvati i papu da zamjeni Stepinca.
Jedino bi Kusturica mogao napraviti film u kojem se mogu prikazati srpske jasenovacke zrtve. Samo ko mari za Srbe iz Bosne ili Krajine
Posto je Lustig iz Osijeka mogao bi posjetiti neke ljude tamo koji imaju najnovije price o tome kako su Srbi muceni u tom gradu. Neka krene od sabirnog centra za zidove u Tenji na Mitnici kojeg su ustase drzale otvoren nekoliko mjeseci za vrijeme 2 svj rata dok nisu deportovali zarobljenike u Jasenovac, Jadovno ili Aushvic. Vjerujem da je tako i njegova porodica bila prebacena u Aushvic.
Gospodine Ratko, već prva rečenica govori šta će pisati dalje. Mislim da niste ni morali dalje pisati. Ta silna potreba da se
okleveta zemlja koja je i na istoku i na zapadu imala svoj identitet je potpuno nepotrebna. Bez nje bi i tekst bio jasniji. Jasno je da Hrvatska želi da promeni svoju istoriju, što je nemoguće. Ostavimo ih da se muće jer to je njihova stvar.
Posle silnih klevetanja Jugoslavije i Tita kao njene personifi-kacije, kako ste i vi počeli ovaj tekst, interesantno je da takvo razmišljenje nove generacije ne prihvataju.
Svojim očima sam gledao kako Srbi menjaju istoriju. Na mitingu
Vuka Draškovića isuće kamu čovek četničkih obeležja i krene na
Srbe koji su na sportskom terenu, a onda Vuk vikne “vrati se”
a nas četvoro napustimo skup laži i prevara. Televizija se namučila objašnjavajući da li je bilo tako ili nije. Bilo je i
svi su videli. Posle pola sata me gospodin u centru Karlovaca
potapša po ramenu i pita zašto ste otišli i rekoh mu – zato što
je mogao i da ne kaže “vrati se”. Gospodin od oko sedamdeset godina se složio samnom.
Rodonačelnik rekonstrukcije Srpske istorije je upravo Vuk i baš me zanima kako će konačno objasniti da su partizani izgubili rat.
Biranim rečima juče Dodik jasno kaže da sada shvata ulogu Miloševića i da ni sam ne bi mogao napisati Dejtonski sporazum.
Ova vlast je po Montgomeriju dobila 200 miliona dolara da ga sruši.
Ova vlast je biranim rečima objasnila da je liberalni kapitali- zam izvor bogatstva, i sada se toga odrekla, ali je prevarila
radnike i seljake koji su pomislili da će se obogatiti. Kriju se
podaci o nezaposlenima, o dugovima, o pročerdanom novcu, o vla- stitom bogatstvu što je zaista odlika kapitalizma.
Zašto se ne kaže da je zemlja sa najbržim razvojem komunistička po ideologiji.
Hrvatska je sa zadovoljstvom oterala Srbe, a ova vlast bi trebala
da se bavi restitucijom do zadnjeg kvadratnog metra vlasništva
tih mučenika. To bi trebalo da bude ministarstvo za restituciju, a ne i ova kapitalistička koja nas očekuje. Zašto ? Zato što je
to doneto na osnovu legitimnih zakona koji se moraju poštovati, a u suprotnom je za očekivati da će nove generacije doneti zakon o
restituciji prema socijalističkom sistemu i gde je onda kraj. Pojam društvena svojina, kada se raščlani, je vlasništvo svih na
svemu. Pre našeg kapitalizma radniku nije objašnjeno da je za- pravo Tito ( kao personifikacija) njima za svaki slučaj obezbedio da su legitimni vlasnici na svemu što se zove društveno. U prevo-
du na kapitalistički sistem moglo je samo da prvo oni budu akcio-
nari svega, pa ko šta proda ili vuče dividendu.
I ja, da sam političar, ne bi nikada ovu poslednju rečenicu izgovorio jer bi mi ti isti ljudi zakucali na vrata i tražili svoj deo imovine. U pravnoj istoriji će se ovo sigurno zvati
pljačkom vekova.
Hrvatska ima problem sa Jasenovcem jer su u celom zločinačkom
sistemu učestvovale stotine hiljada deda i očeva današnjih ljudi.
U vreme Tita je to sve generacijski bilo bliže i samo nerazuman
čovek bi zbog jednog sistema dirao decu tolikog broja ljudi.
Za sadašnje zločine Hrvatskoj je mnogo lakše jer malo malo pa
odavde stiže priča o Slobi zločincu. U prevodu, amnestija našeg
dragog Franje koji voli što mu žena nije srpkinja i dragog Alije
kome Fikret Avdić da mesto predsednika pa sa njim zaratuje i bog
zna koliko ljudi pogine uzalud.
Čovek sam koji čita i dolaskom novog režima ja ništa novo nisam
saznao o Titovom režimu, a očekivalo se brdo tajni. Bilo bi in- teresantno da vi pobrojite koliko je ljudi sa Golog otoka posta- lo Akademicima i to za vreme Titovog života. Iako, objektivno, to je interna stvar tog režima.
Možemo mi pričati šta god želimo, ali mislim da je general Draža Mihajlović sasvim iskreno na suđenju rekao da se nije mogao snaći, i u tom svetlu treba ostaviti čoveka na miru. Moda bi se
Vuk iznenadio kada bi čuo o kakvim se razularenim bandama radilo i
koliko je malo bilo organizovane vojske. Nije bilo zabavno po srpskim selima dobijati batina i biti bičevan jer im nisi ispekao
ovna i sl. Hrvati i Muslimani su uglavnom imali drugi problem, bili su ubijeni.
Ovo je uprošteno, ali po nekim podacima ustaše i četnici su se zajedno borili u begu prema Blajburgu i žestoko izginuli. I ko
onda može reči da to nije bratstvo i jedinstvo. Nisu oni bežali od partizana, već od svojih zločina, a svi su vernici bili. Potukli ih bezbožnici i obezbedili mir 46 godina. Rat sa tim bezbožnicima nije bio 1991.g., već je samo nastavljen tamo gde je stao pre tih 46 godina. U okrilju jasnog šovinizma.
Srbija nema čega da se stidi, već umesto izvinjenja treba da da
jasne podatke o broju poginulih i isteranih, a umesto političkih
mudrovanja da finansira svako istraživanje koje ima istorijski
karakter. Bilo da smo žrtve ili zločinci.
Srpski narod želi jasno da zna koja su to srpska sela oko Sre-
brenice istrebljena i kako je to moguće. Gledam dokumentarac i
Muslimani pričaju kako su se u koloni prema Tuzli međusobno poubijali, da su ljudi bacali bombe na svoje i ubijali sebe. Meni je jasno da su oni bili u tim srpskim selima. To je trag koji vodi ka srebrenačkom zločinu koji su učinili srbi, masovno ubi- jajući zarobljenike, a muslimanima bi bilo pametno da sa tog
memorijalnog centra Potočare izvade leševe zločinaca jer im taj
centar nema smisla ako nevini leže uz zločince. Malo srpske pameti bi počelo da govori – zna se da je taj i taj …… uradio
to i to ….. tada i tada. Gospodo, koristite zaštićene svedoke i
klupko će početi da se odmotava. Sigurno da žalim majke ubijenih,
ali nisam milostiv ako saznaju da su ta deca ubijala. Pa neka same sude. Ako je pre Srebenice iz zaštićene zone ubijeno 1.500
ili 3.000 ljudi gde postoje jasni tragovi da ta sela ne postoje,
onda je valjda jasno da to nisu uradila dva tri ostrašćena muslimana. Majke muslimanske, zažalite nad zločinom i pitajte
vaše ko je to uradio. Oni znaju jer su naredili. Oni su i sada
na vlasti. Oni su naredili i da se ubije stari svat u Sarajevu
kako bi počeo rat.
Gospodin Tanović je u svom filmu jasno definisao rat i ulogu međunarodnih organizacija, ako je iko shvatio šta je pesnik
hteo da kaže. Ali to je ipak film.
Sumnjam da gospoda Dodik i Tadić, bivši drugovi, razmišljaju o
snimanju filma o Jasenovcu. Tamo treba da pošalju istoričare.
Ipak, ako im padne napamet da produciraju, neka krenu od tih
pobijenih sela oko Srebrenice i tih jadnika koji su se međuso-
bno poubijali bežeći prema Tuzli kada je pravda došla po njih.
Rat ima za osnovni cilj ubistva i pljačku. To su svi radili jer
je to priroda svakog, a ponajviše građanskog rata.
Dragi građani Jugoslavije, dobro pogledajte gde ste stigli. Oteta vam je imovina koja se zove društvena, znači jednim delom i vaša.
Bili ste bogatiji no što ćete još dugo vremena biti.
Ta imovina je većim delom u rukama vašeg političkog rukovodstva.
Postali ste šovinisti i ubice, a preživeli i ne znaju ko su.
Ne želite oprostiti drugom jer onda bi shvatili da ste i vi krivi.
Niko vam ne zna ni objasniti zašto ste rušili Jugoslaviju, osim kao šansu za nekažnjivu pljačku od strane privilegovanog broja ljudi. Sve vaše je kod njih.
Nije lako voleti Tuđmana kad vaši političari žele da se što više
distanciraju od njega kako se ne bi se neko setio da su i sami u tom zločinu učestvovali. Od vas traže da ga volite, ali bez njih.
Pogodite zašto. Bilo bi interesantno da saznate koliko kuna ste dali da se izmisle nove reči koje ni sami ne razumete.
Verujem da je Alija voleo svoj narod, ali samo svoj, za razliku
od Tuđmana koji je bio samoljubiv, a kod njega je ta ljubav bila
udružena sa ogromnom inostranom pomoći, finansijskom, a tužno je
ako bar malo nije ostalo sinu već sve potrošeno na uništenje drugih i svojih. Vi zaboravljate da vam je na izborima pobedio Fikret Avdić, a ne Alija, i da ste s njim ratovali do istreblje- nja. Taj čovek je znao da ste muslimanske veroispovesti, ali da
govorite sprpskohrvatski i da pripadate ovom mentalitetu i kul- turnom miljeu. Ako ne verujete da je od početka bilo sve okrenu- to protiv srba, onda samo razmislite o kontrukciji današnje Bosne i Hercegovine. Tri konstituitivna naroda i dva entiteta. Pa bar vi u Mostaru znate da niste sa Hrvatima jedan entitet. Hrvatska poturila kukavičje jaje da sa vama nadjača srbe i sada upropastila
svoj narod, srbi likuju jer imate vi i hrvati problem, a vaši su
mislili nadjačaćemo sve, i hrvate i srbe. Bolesnici, retardirane
ličnosti kojima će te se sami osvetiti kada sve sazre. Kada shvatite da vam nisu uzeli samo imovinu, već i mir sa braćom, a i Bosnu za koju se davno pričalo – jebeš zemlju koja Bosmu nema.
I Franja i Alija umrli su pre no što je Hag podigao optužnicu prema njima. Smrt ih izvukla od zločina, to su ostavili svom narodu, a političari pobegli od podsećanja na njih da se ne bi
neko dosetio da je sedio sa njim kada su crtali ratne karte.
Garant mira na Balkanu, ili tako nešto u verziji Amerike, Miloše-
vić, pretvorio se u Balkanskog kasapina preko noći. I jedini od
velike trojke stigao do Haga. Tamo ili umro ili ubijen. Više ve-
rujem da je umro, a problem oko optužnice je u tome što ga je- dino optužuje i dalje srpska vlast. Neargumentovano, jer osim
načelnih ocena, ništa konkretno. Zamislite ludake koji sve imaju
u rukama, celu državu, srušili Miloševića nasilno i sada ne mogu
da pomognu Hrvatskoj ili Bosni tako što će reči “evo on naredio
to i to “. Gde je granica u tome što je JNA pokušala da odbrani
Jugoslaviju i gde je počela tiranija Miloševića. Pre će biti da
je taj čovek pokušao da odbrani Jugoslaviju, a tek posle toga
počeo da brani srpski narod. Da sam ja političar, kad god se Tadić izvini, ja bi pitao zašto. Šta je Milošević naredio da se
uradi na teritoriji drugih republika, koje selo da se pobije,
koji narod da se istrebi i sl. To Tadić treba da kaže, našli smo da je dana tog i tog naredio da se uništi to i to, a onda izvi- njenje ima potpuni smisao. Pomozite Tadiću da izgovori, jer u protivnom sve gubi smisao. Mi u Srbiji znamo da nas je napala Amerika da uzme Kosovo, da je to odradila, a onda je i logično da je nasilno morala zameniti rukovodstvo. To košta, a sada pojedina-
čno svako iz vlasti može da vrati dug. Zašto je rušen samo Milo- šević, pitajte se vi kojima nije rušen iz vazduha ni Franjo ni
Alija. Pitajte svoju decu kome je rat trebao i ne lažite ih. Jasno da je sve bilo davno presuđeno. Čuvajte bratstvo i jedinstvo
kao zenicu oka svoga, ostavljeno vam je u amanet a vi pojedinačno,
bez obzira koje nacije ili veroispovesti, znate šta ste uradili u
vezi toga. Vi Janeze, Josipe, Muhamede, Svetozare, Milo i Trajče tačno znate šta ste uradili i šta ste svojoj deci ostavili. Svaka
vam čast. Kada ste već sve to uradili, zašto stalno optužujete druge, umesto da kažete ja sam to uradio. To ja časno.
Janez je u evropi i šalje autobuse na poklonjenje Titu, Josip pokušava ući u Evropu ali da ne vrati imovinu opljačkanu od srba,
Muhamed ne zna ko ga je zajebao da ima republiku srpsku i da je
jedan entitet s hrvatima, a njima bilo lepo dok su mislili da će tako prevariti srbe pa sada došlo iz dupeta u glavu. Svetozar ne može da razume da je i njegov narod činio zločine, krvave, a još manje ko ga je opljačkao, Milošević ili ovi koji su preuzeli vlast
a po nekima pre toga zvali svet da gađa srbiju. Azem, u nabraja- nju nepomenut, oseća se srećan na svom Kosovu, zaboravljajući da
će i njemu uslediti neugodna pitanja na koja neće moći da odgo- vori i zbog čega će se častan narod stideti vekovima. Milo nije uspeo da prevede Njegoša na crnogorski jer narod nije toliko lud i sigurno da polako pakuje kofere, a Trajče nosi ime bivše zemlje i čeka dan kada će mu i to raspračati.
Sedim u Novom Sadu u autobusu i iza mene majka sa devojčicom od
10 – 12 godina. Videli autobus iz Novog Mesta preko puta pozo- rišta i kaže detetu – Vidi, ono su slovenci. Nekada samo u istoj
zemlji živeli. Dete čuti. Majka pita – Pa da li ste učili da je
bila Jugoslavija. Ne, odgovara dete. Majka iznenađena – Da znaš, mi smo sa tim ljudima ( misli na Slovence ) živeli u velikoj
zemlji a onda se niotkud pojavile bitange i tu zemlju razbile.
Duboko sam uveren da takvih priča ima u svakoj od bivših republika i ne bi ovima na vlasti bio u koži kada ta deca postanu ljudi. Verujem da se oni neće svetiti drugima, nego svojima, po zasluzi.
Mozda, mozda! Mozda se Tudjmanov veselnik Lustig negde i nekako prosvetlio u novije vreme, bumo vid’li i mi.
I mene je cudilo ponasanje sve ovo vreme Lustiga.Mozda se opametio na stare dane
Ima film o Jasenovcu od Lordana Zafranovića ( Okupacija u 26 slika, Pad Italije…) kojeg i danas drže u bunkeru, čudi me da to g. Ratko Dmitović nije spomenuo. Što u Hrvatskoj neće da ga prikažu je razumljivo, ali što u Srbiji ili Republici Srpskoj!?
овдје је одавно распродаја завршена!и у тим распродајама људи су најмање важна роба! и најјефтинија!плашим се само да у том будућем филму не буду “сироти” Хрвати жртве!јер како рече најновији ПАПА у Загребу Степинац је спашавао Србе, јевреје и Роме!само нам не рече ко су стрдалници у јасновцу и због чега! на то ћемо још дуго чекати!
Sto se tice Branka Lustiga i njegovih zagrebackih kolega ostaje nejasno zasto bas sada taj interes za Jasenovac? Ja verujem kao
i do sada da ce biti sniman jednostrano i bice kao i do sada, kada
su bas primorani, da spomenu srpske zrtve onda ce to biti pod onim
meni familijarnim “i onih drugih” bez obzira da su Srbi cinili 90% zrtava u hrvatskim logorima smrti. Zivim u sredini gde i g. Lustig i
niko nece financirati film o Srbima ni u kom slucaju. Ne gradimo lazne nade da ce istina doci bas iz Holivuda. Sto se tice zagrebackih Jevreja i to mi je poznato sto me je sokiralo do krajnosti. Ali tu su neki interesi po sredi. Ja sam Srpkinja iz Hrvatske a zivila sam i u Zagrebu jedno vreme. Maceha mi je bila Jevrejka i smatram da sam upoznata i licno sa mnogim stvarima sto tretira ovaj tekst g,Dmitrovica. Sokantno je za secanje da su se
Holivudski i drugi Jevreji stavili otvoreno na stranu antisrba. To ne znaci da nema i onih drugih koji istupaju javno sa istinom. Tu su poznata imena od velikog znacaja. Kada mene pitaju ovde gde zivi i Branko Lustig o porodici ja im kazem sto nam se desilo za vreme NDH. Oni su zaprepasceni i kazu mi da nisu znali da sam ja Jevrejka . Ta istina je dugo zatajivana sto vec znamo.
Nase zrtve ne znace bas nista nikome. U Vizental centru u Los Angelesu su slavljeni bosanski muslimani i Hrvati a Srbi nisu bili pozivani. Cak ni na otvaranje muzeja holokasta nisu pozvani a Tudjamn je bio tu gost. Zelila bih cuti licno od Branka Lustiga o svome planu da snima Jasenovac i u kome planu je tu istina o Srbima. Ovaj post g. Dmitrovica je probudio stare duhove i sto se mene tice najznacajniji do sada. Ko zna koliko jos dugo ce moci sa istinom da se izlazi i mi moramo da pozurimo jer nove generacije dolaze i moraju da se upoznaju o nasoj proslosti i sta da ocekuju od buducnosti. Ovaj put trebamo biti spremni. Potpisujem se kao jedan od malo prezivelih koji se secaju.
Mogu uzeti papu za glavni lik pa makar u filmu da ode do Jasenovca, njegove tvorevine. Posto se ubice uvijek vracaju na mjesto zlocina ovo ce biti izuzetna prilika da jos jednom posveti Stepinca i njegove kame sa istom namjerom. Zar niste vidjeli kako su se te krvave cipelice usuljale na Balkan nazivajuci rvatsku srednjoevropskom zemljom a iskezeni fasista se poklonio Stepincu i jos jednom potvrdio sta je. Kakva sramota za cijeli svijet a za Srbiju i njene sluge nemam rijeci. Kada smo napustili Jasenovac nase zrtve su bile jos jednom ubijene i nece nam pomoci nikakv bog za nasa vlastita nedjela.
Cuvaj se Danajaca i kada darove donose. Bojim se samo da nam novi holivudski “spektakl” ne donese brojku od 70.000 Srba (ili jos gore 7.000!) pobijenih u Jasenovcu. Mozda i jeste glavni cilj ovog filma u pripremi da umanji broj srpkih zrtava na tlu Hrvatske u Drugom svetskom ratu do one mere koja ce u potonjim srpskim pokoljenjima da izbledi (=izbrise) secanje na Svete jasenovacke mucenike, te da ce ih vremenom i nasa (=okupatorska) istorija izbrisati ili makar svesti na “razumnu” meru.
Pre nekoliko godina, u popodnevnoj emisiji na Radio Beogradu, Eva Ras je secajuci se susreta sa svojim ocem, usput pomenula da su u Jasenovcu stradali Jevreji, Cigani i Sloveni. Tim redosledom. Na radio Beogradu, u sred Srbije! Ostavila nas je da razbijamo glavu na koje Slovene je mislila. Mozda na Bugare, mozda Slovence. Ocekivati da Holivud promeni Evin redosled? Naivno.
PS Pre nekoliko meseci, nekom dugom prilikom, najstariji dnevni list na Balkanu nije nasao za shodno da objavi isti komentar.
USTAŠTVO I FAŠIZAM
Teret II. svjetskog rataStrane novinare papin posjet podsjetio na NDH
Strane novinare papin posjet podsjetio na NDH
Iako papin posjet Zagrebu nije pobudio veći interes njemačkih i austrijskih medija, neki od njih su u svojim izvješćima istaknuli da je uloga blaženog kardinala Alojzija Stepinca u Drugom svjetskom ratu još uvijek sporna.
Naime, dopisnik njemačkog Süddeutsche Zeitunga izvijestio je kako je papa Benedikt XVI. obišao grob blaženog kardinala Alojzija Stepinca, ali dodaje kako je njegova uloga u Drugom svjetskom ratu još uvijek sporna.
Podsjeća i na Stepinčeve riječi Hitlerovom namjesniku u Hrvatskoj Anti Paveliću da „ako taj čovjek, kao što je najavljeno, deset godina bude vladao Hrvatskom, onda će to biti raj na zemlji“, prenosi Deutsche Welle. Dopisnik podsjeća kako se taj „raj“ za mnoge Srbe, Rome i Židove ubrzo pretvorio u pakao u kojem su mnogi umrli u logorima. Ipak, dodaje i kako je Stepinac napadao nasilje u NDH i kako su ga komunisti nakon rata osudili na 16 godina zatvora.
Novinar austrijske agencije APA Emanuel Ringhoffer u članku pod naslovom „Masovni ubojica je imao dobru volju pape“ ističe pak kako je posjet Benedikta XVI. evocirao sjećanje na Antu Pavelića, ‘lojalnog sina’ Crkve. Novinar napominje da je Pavelić pobjegao od vojnog suda prerušen u svećenika, s 300 kilograma zlata, da bi došao do Argentine, a potom Španjolske.
Ringhoffer nadalje napominje da se po dokumentima, koji se mogu naći u njemačkim i talijanskim arhivima, vidi da su njemački i talijanski generali bili šokirani sadističkim metodama ubojstava Srba, Roma i Židova. No, napominje novinar, iako su u Vatikanu znali za ubojstva, papa Pio XII. je 18. svibnja 1941. primio Pavelića, i to samo četiri dana nakon što je u Glini brutalno ubijena trećina srpskog stanovništva.
Eva Ras, se natura zbog *nacionalne penzije*..zbog *sitno sopstvenickog interesa*..a, petlja se u sve i svasta, bavi se pluvanjem u dalj..ali nemoze da *stisne* da bi pljunula, nesto poput *Georgine*..*u pokusaju*…
Nadam se da ce se u filmu prikazati scene otsecanja glava sekirom…imena 171 pravoslavni svestenik, 47 jevrejski Rabi-a, 40 lb decijih ociju, poklon Pavelicu i da ce se pomenuti Jure Francetic, ujak sadasnjeg srpskog pretsednika i executor Djelic… ako se tako nesto desi Srbi nebi trebali da strahuju, bez obzira sto je kod sadasnjih Jevreja pocelo da se zaboravlja sta im je cinjeno, jer mnogi mozda imaju stone lampe od ljudske koze…a 60% prodatih organa sa Kosova i Metohije,Izraelu, kako se navelo u nekim pisanjima, nista ne znaci…jer Sorosevi Dolari sve pokrivaju…
Sumnjam da ce film biti dobar po nas Srbe.Tesko onom koga tudja ruka cese.