GMO Ko truje građane Srbije?

Piše Uglješa Mrdić

Legitimno je, prirodno, a i Ustavom zagarantovano pravo svakog građanina na opstanak, ali Codex alimentarius, odnosno njegovi tvorci i zagovornici idu toliko daleko da protivnike ishrane GMO ozračenom hranom, odnosno one koji teže zdravom načinu života, jednostavno proglase bolesnim ljudima koji pate od ortoreksije – bolesti zdrave ishrane

Građani Srbije se nalaze u velikoj zamci i pitanje je kako će da prežive. S jedne strane okruženi su preskupom hranom, a s druge zaraženom hranom, tj. genetski modifikovanom.
U Srbiji je cena hrane možda i najskuplja u čitavom regionu jugoistočnog dela Evrope. Ne samo da je skupa nego je i zatrovana zbog upotrebe genetski modifikovanih organizama (GMO), o čemu „Pečat“ piše već mesecima.
Najnoviji pokazatelji do kojih smo došli, a tiču se nastavka istraživanja o uništavanju poljoprivrednog sektora u Srbiji je da će se ukoliko aktuelna Vlada Srbije nastavi sa ovakvim radom cene osnovnih životnih namirnica udvostručiti.

GLOBALNI SISTEM
Međunarodni stručnjaci apelovali su prošle nedelje na svetske lidere najmoćnijih država da se stvori globalni sistem rezervi hrane i dogovore se o propisima koji bi sprečili špekulacije prehrambenim proizvodima. Poskupljenje cena osnovnih namirnica posebno će pogoditi siromašne zemlje Azije i Afrike, pa i Evrope.
Prema nekim procenama, cene osnovnih namirnica udvostručiće se narednih godina, pa će novi milioni ljudi gladovati. Iako hrane danas ima dovoljno, zbog cena svaki sedmi čovek na planeti gladuje. Rešenje je u reformi prehrambenog sistema, poručuju stručnjaci svetskim liderima. Ako vlast u Srbiji nastavi da radi ovako i u našoj državi će kao i u Africi svaki sedmi čovek gladovati.
Širom sveta već gladuje milijardu ljudi. Najveći deo prihoda, ako ih imaju, troše na hranu. Tako ogroman rast cena žitarica znači još gladnih.
Posle nedavnih protesta poljoprivrednika i blokade puteva u Vojvodini, dogovoreno je da će se ovogodišnje subvencije za poljoprivredu od 14.000 dinara po hektaru isplaćivati za parcele do 100 hektara. Zahteve za podsticaje poljoprivrednici će podnositi od 1. jula. Osnovni problem je kažu poljoprivrednici što su mala domaćinstva odavno osiromašena i nemaju  za nova ulaganja i obnovu proizvodnje.
Samo da podsetimo čitaoce „Pečata“ da je 2000. godine kada je na vlasti bio predsednik Slobodan Milošević litar mleka koštao 18 dinara, a nafta 23 dinara, a sada je cena mleka oko 32 dinara, a nafte oko 123 dinara.
Ako se ovako nastavi postaće nemoguće da se građani zdravo hrane u skoroj budućnosti. Codex alimentarius, odnosno njegovi tvorci i svetski GMO kartel idu toliko daleko da one koji nameravaju da izbegavaju GMO hranu podvrgnutu zračenjima i one koji teže zdravom načinu života jednostavno prozovu bolesnim ljudima koji boluju od ortoreksije. Ortoreksija ili „bolest zdrave ishrane“ nova je bolest iz industrije psihijatrije. Ukoliko ste usredsređeni da se hranite isključivo zdravo, po najnovijim istraživanjima psihijatrije vi ste psihički bolesna osoba.

BOLEST ZDRAVE ISHRANE
Kako piše „Gardijan“: „Usredsređenost na zdravu hranu može biti znak ozbiljne psihičke bolesti koja se zove orthorexia nervosa, što u prevodu sa latinskog jezika znači ‘uzrujanost zbog pravilne ishrane’“.
Dalje piše: „Ortoreksične osobe imaju stroga pravila ishrane. Neće koristiti šećer, so, kofein, alkohol, gluten – i to je tek početak njihove dijete. Takođe izbegavaju hranu koja sadrži pesticide, herbicide i bilo koje dodatke.“ To znači, ako građani izbegavaju šećer, GMO proizvode i aditive pretvaraju se u mentalno bolesnu osobu?! Prema ovim stručnjacima – da. Ako zaista pazite da ne konzumirate pesticide, herbicide i genetski modifikovanu hranu, sa vama nešto nije u redu!
Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije i profesor na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu Miladin Ševarlić izjavio je da je neophodno izvršiti temeljnu rekonstrukciju koncepta domaće agrarne politike i u taj proces uključiti najveći mogući broj poljoprivrednih subjekata.
„Kompletan sektor agroprivrede treba da bude baziran na ekonomiji znanja jer su to najmanje investicije koje se najbrže efektuiraju i daju najveći profit. Merama agrarne politike trebalo bi obuhvatiti poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge, kao i gazdinstva koja nisu u sistemu zemljoradničkog penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) i ne dobijaju ‘ni dinara subvencija po hektaru, a obuhvataju 83,3 odsto od 451.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava’. Postojeću strukturu subvencija treba izmeniti u korist poljoprivrednika koji su dominantnije orijentisani ka stočarskoj proizvodnji, jer je učešće stočarstva u strukturi bruto-društvenog proizvoda (BDP) poljoprivrede ‘nedopustivo malo’. To učešće trenutno iznosi svega 28 odsto, što je neprimereno za bilo koju evropsku zemlju i stvara disbalans koji je i uz značajnija ulaganja u stočarstvo nemoguće otkloniti u periodu kraćem od pet ili šest godina“, rekao je za „Pečat“ profesor Ševarlić.
Ševarlić je upozorio i da je „dosadašnji koncept agrarne politike, posebno u 2009, 2010. i  2011. godini, uključujući i poslednji dogovor zemljoradnika koji su nedavno protestvovali u Vojvodini i Ministarstva poljoprivrede, doveo do ogromnog regionalnog disbalansa“.
Kako Ševarlić tvrdi, u 2010. godini je 76 odsto subvencija po hektaru  dodeljeno registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na području Vojvodine, a svega 24 odsto u centralnoj Srbiji, što je za „posledicu imalo da su poljoprivredu napuštala sitna gazdinstva i izrazito su povećane neobrađene oranične površine“.
„Prema statistici neobrađene oranice kreću se do 250.000 hektara, a od toga je svega 15.000 hektara u Vojvodini“, rekao je Ševarlić i dodao da stručnjaci na terenu procenjuju da bi se „moglo desiti da je u stvarnosti ta površina čak i duplo veća“. Pri tom, u sistem subvencija po hektaru nisu uključene ne samo površine pod voćnjacima i vinogradima, već ni livade i pašnjaci, a to je destimulativno za pašnjački način uzgoja stoke u brdsko-planinskim područjima, pre svega govedarstva i ovčarstva.
Ševarlić je ukazao i da je prosečna površina farme u Evropskoj uniji (EU) ispod 20 hektara oranica, što je petostruko manje od površine koja se kod nas subvencionira po registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu. „Pri tom“, nastavio je Ševarlić, „u Srbiji je sistem subvencioniranja zasnovan na odnosu čak 1:200, jer obuhvata gazdinstva od 0,5 do 100 hektara oranica.“
U takvom sistemu 57.300 gazdinstava sa posedom do 10 hektara (72 odsto ukupnih korisnika subvencija) dobija svega 2,57 milijardi dinara ili 21 odsto ukupnih subvencija. Na drugoj strani, samo 10.200 gazdinstva sa posedom većim od 30 hektara (12,8 odsto ukupnih korisnika subvencija ili svega 1,3 odsto ukupnog broja zemljoradničkih gazdinstava u Srbiji) dobija čak 6,55 milijardi ili 54,3 odsto od ukupno 12 milijardi dinara isplaćenih na ime subvencija po hektaru.

KONTROLA GMO PROIZVODA
Ovog proleća vlast je preko ministra poljoprivrede Dušana Petrovića najavila borbu protiv genetski modifikovanih organizama (GMO), a svi dobro znamo da je ta bitka slaba, tj. nedovoljna.
U akcijama uništavanja genetski modifikovane soje prošle godine je inspekcija ovog Ministarstva uradila 1.100 kontrola parcela, na površini od 3.000 hektara. Na 98 parcela, odnosno na 122 hektara, utvrđeno je prisustvo GM soje, zbog čega je podneto 98 krivičnih i prekršajnih prijava protiv odgovornih, a GM soja je uništena. U Srbiji se, inače, obrađuje gotovo 4,9 miliona hektara, tako da se prisustvo GMO soje, jedinog do sada otkrivenog useva tog tipa, meri u promilima. Ova biljka je u Srbiju ušla ilegalnim kanalima. Značajnije prisustvo GMO-a je primećeno u mačvanskom, zapadnobačkom, južnobačkom i sremskom okrugu i okrugu Beograda, pa će upravo u tim okruzima ove godine biti pojačane akcijske kontrole.
Zakonodavstvo EU takođe izuzetno ozbiljno tretira gajenje GMO organizama, tako da svaka upotreba GMO u Srbiji može da ugrozi izvozne poslove naše poljoprivrede.

EKSPERIMENTI NAD GRAĐANIMA
Ekološki pokret Srbije zatražio je od predsednika Srbije Borisa Tadića da trenutno „izda komandu o zaustavljanju daljeg trovanja građana Srbije, koje se vrši izbacivanjem otrovnih hemijskih jedinjenja iz neobeleženih aviona sa neba iznad Srbije i time prekine monstruozno izvođenje, Rezolucijom Ujedinjenih nacija, zabranjenih eksperimenata uživo nad stanovništvom Srbije. Isti pokret zahteva od Vlade Srbije da se trenutno prekinu sve aktivnosti državnih organa koje za cilj imaju implementaciju monstruoznog Codexa alimentariusa u pravi sistem Republike Srbije zbog suprotnosti njegovih odredbi ustavnim i zakonskim odredbama Republike Srbije i da povuče sve genetski modifikovane proizvode iz komercijalnog prometa u Srbiji čijim se prometom krše prirodna, ustavna i zakonska prava građana.
Ekološki pokret Srbije traži i da se najkasnije za tri meseca donese zakon o zabrani Codexa alimentariusa i GMO-a u našoj državi, slično Zakonu o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana koji je važeći u Srbiji.
„Zahtevamo da Republičko javno tužilaštvo po službenoj dužnosti prati rad državnih organa vezan za Codex alimentarius i GMO i da odmah protiv svih lica koja preduzimaju aktivnosti na implementaciji Codexa alimentariusa u pravni sistem Srbije, bez obzira na položaj na kojem se ta lica nalaze, pokrene odgovarajući zakonom utvrđeni postupak. Zahtevamo da se trenutno ukine nezakonita zabrana obaveštavanja javnosti o štetnosti Codexa alimentariusa i GMO-a koja se sprovodi u sredstvima javnog informisanja, a posebno da se ta zabrana ukine na državnim TV i radio stanicama, što je ustavna obaveza u članu 51. Ustava Srbije u kojem stoji da: ‘svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da odmah to pravo poštuju’. Zahtevamo trenutnu i doslednu primenu Ustava od strane svih državnih organa i funkcionera, a posebno odredbe člana 24. Ustava RS kojom je utvrđeno da je ‘ljudski život neprikosnoven’, odredbe  člana 68. Ustava kojom je utvrđeno da ‘svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja’, odredbe člana 74 Ustava kojom je utvrđeno da ‘svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju’“, poručio je direktor Ekološkog pokreta Srbije Ostoja Dražić.
Građani Srbije imaju legitimno pravo da svim raspoloživim sredstvima brane svoje prirodno i ustavno pravo na opstanak, ali i odgovornost za svoju budućnost.