Elektrik dreams

Piše Aleksandar Đaja

Fingirane političke razlike u mišljenjima poznata su i bajata demagoška strategija DS-a u cilju zamajavanja širokih narodnih masa

Gradonačelnik Beograda i zamenik predsednika Demokratske stranke Dragan Đilas izjavio je pre nedelju dana da nije „ni normalno, ni moralno“ da u Srbiji neki ljudi na svakom koraku pokazuju da imaju „avione i kamione“, a svoje radnike plaćaju 150 do 200 evra. „Ako i u narednom periodu polovina od 1,8 miliona zaposlenih bude primala 150 evra mesečno, Srbija će završiti kao Venecuela!“ Ili (to je zaboravio da kaže) ako bude pravila najskuplje mostove na svetu, ili (i to je zaboravio da kaže) ako gradonačelnik prestonice preko svoje marketinške agencije zakupi sve reklamne minute na državnoj televiziji za celu godinu unapred – a posle ih pred izbore preprodaje po paprenoj ceni, ili ih poklanja partijskim saborcima.

NASTAVAK KOMUNIZMA
Međutim, premijer Srbije Mirko Cvetković je na otvaranju letnjeg „Vivaldi foruma“ na Mokroj Gori istakao da je u Srbiji obezbeđena makroekonomska stabilnost koja će se nastaviti i u narednoj godini, i da očekuje da će 2012. biti mnogo bolja nego 2011. godina. U tom ničim izazvanom optimizmu pridružio mu se i ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović izjavom da Srbiji ne prete ozbiljna poskupljenja hrane, ističući da se u drugoj polovini godine očekuje dalje smirivanje tržišta… Da li je uopšte primetio da su cene hrane u Srbiji za proteklih godinu dana dostigle i prestigle cene hrane u gotovo svim zemljama Evrope?! Ili se Šabac nalazi na drugom kraju sveta, u kojem se stanovništvo besplatno hrani kokosovim orasima i bananama koji kao kiša otpadaju sa palminih grana?
Da li su Đilas, Cvetković i Petrović, delovi istog vladajućeg režima ili su se slučajno zatekli na nekoj klupi na Kalemegdanu, te u dokolici polemisali oko toga kako se živi u Srbiji? Naravno da ne! Takozvane „fingirane političke razlike u mišljenjima“ poznata su i bajata demagoška strategija DS-a, u cilju zamajavanja širokih narodnih masa i samoreklamiranja svoje partijske „demokratičnosti“. Bilo bi smešno da nije nepristojno, jer je reč o najtotalitarnijoj stranci u Srbiji koja nastavlja „svetle tradicije“ komunizma pod vođstvom dece i unuka Titovih boljševika!
Zaista, uprkos opšteprihvaćenom mišljenju da se ljudska evolucija konstantno kreće unapred, mislim da su u pravu naučnici sa Kembridža koji tvrde da se ljudi zapravo smanjuju baš kao i njihov mozak. Oni su zaključili da je ljudska rasa već doživela svoj vrhunac, te da je savremeni čovek za 10 odsto niži rastom, a da mu je mozak manji od pećinskih predaka… Jedino tako mogu da objasnim političku situaciju u Srbiji, u kojoj se gotovo svakodnevno srpski vlastodršci utrkuju u tome ko će da iznese u javnost što originalniju verziju svog „viđenja stvari“. To što se te verzije često gotovo divergentno razlikuju jedna od druge, nimalo ne sprečava, kako njih i premijera Cvetkovića, tako i njihovog „velikog tatu“, da beskompromisno izjavljuju kako je Vlada stabilna i da je ništa ne može poremetiti do kraja mandata, pa čak ni „cunami“. Pogotovo one koji stanuju na Dedinju… zbog nadmorske visine, naravno!

REVOLUCIJA KOJA JE POJELA NAROD
Srpski vlastodršci se očigledno nimalo ne osećaju odgovornim što je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna neto zarada u Srbiji u maju bila 35.362 dinara (349 evra)- realno manje za 10,4 odsto, a nominalno za 10 odsto nego prethodnog meseca… Srpske režimlije definitivno ne zanima tragično pitanje koje implicira i tragičan odgovor, a glasi: kako da prosečna  četvoročlana porodica u Srbiji preživi mesec dana sa 1.500 dinara dnevno?! A još se manje osećaju odgovornim (ili, možda, smatraju da će njima tako lakše vladati) što su svoje podanike doveli u stanje „hronične sedacije“, nesposobne da svoj život prebace na neki drugi kolosek. Jer, tokom prošle godine u Srbiji je potrošeno čak 10,6 miliona kutija sedativa, za 2,6 miliona kutija više u poređenju sa 2006. godinom. Prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije trend povećanja potrošnje lekova za smirenje se nastavlja, tako da ćemo do kraja ove godine popiti 20 miliona kutija!… Ipak, bolje i to, nego „živu sodu“, valjda.
A da brine o praktičnim životnim stvarima stanovnika Srbije ponovo je potvrdio njen predsednik Boris Tadić, koji je sredinom maja prilikom obilaska muzeja „Nikola Tesla“ u Beogradu najavio kako će predložiti da se u Hramu Svetog Save umesto pravih naprave elektronski reflektovane freske. „Oslikavanje hrama, kako je zamišljeno u tehnici mozaika, skupo je i dugo traje. Ali, postoji mogućnost da primenimo nove tehnologije u tome. To bi bila prva i najveća crkva na svetu (i zauvek jedina-sic!) koja primenjuje nove tehnologije i reflektuje na zidove hrama freske koje se mogu i menjati.“
Šta reći na ovo?… Plašim se da naše sudbine pod njegovom vlašću i vlašću njegove Demokratske stranke, već godinama i jesu samo „elektronski reflektovani život“, koje on po potrebi svoje dnevne politike menja, dograđuje i razgrađuje. Oni naši stvarni, realni životi, ako su nekada i postojali nestali su u njihovoj petooktobarskoj revoluciji. Jedinoj revoluciji u istoriji modernog doba koja je pre no što je počela da „jede svoju decu“ – prethodno pojela ceo svoj narod!