Почетна / Свет / Antiruska politika Viktora Orbana

Antiruska politika Viktora Orbana

Piše Vlastimir Vujić

Godišnjicu  vladavine  desničarskog Fidesa u Mađarskoj obeležila je gotovo patološki agresivna  antiruska politika Budimpešte, nezabeležena u poslednje dve decenije

Kulminaciju visokog garda vladajuće partije u Mađarskoj (Fides) prema Moskvi donela su dva dogovora. Prvi je – formiranje nove Male antante! Naime, na predlog Budimpešte, države Višegradske grupe – Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska – najavile su 12. maja ove godine osnivanje „Borbene grupe“ (pod komandom Poljske), nove snage trebalo bi da započnu stalne zajedničke vojne vežbe od 2013. godine, a puni operativni kapacitet da dostignu do 2016!

ISTOK U AMERIČKOJ KLOPCI
Zbog čega su se države Višegradske grupe (formirane u mađarskom gradu Višegradu 1991. godine, s ciljem zajedničke politike približavanja Evropskoj uniji i NATO-u) odlučile na ovaj vojni korak? Zar im nije bilo dovoljno članstvo u Alijansi, u koju su želeli po svaku cenu ( i naposletku ušli)? Da li je bojazan od povratka imperijalne moći nove Rusije i njenih interesa (sve definisaniji u postsovjetskom prostoru) jači od NATO i SAD – koji „čuvaju“ njihove najveće nacionalne i strateške interese. Ili pak, Evropske unije koja slovi za prostor njihove ekonomske i političke budućnosti. Strah, i to i te kakav, je prisutan.
Rat protiv Gruzije u avgustu 2008. godine i potpuna nemoć  NATO-a  da na bilo koji način reaguje dodatno su uznemirili Višegradsku grupu! Potom je stigla svetska ekonomska kriza uzrokovana američkim „Volstritom“, pa slučajevi Grčke i Portugalije unutar Unije, nagađanja i neizvesnosti oko zajedničke evropske valute, zatim nejasna uloga NATO-a izvan Starog kontinenta, rat u Libiji i neslaganje  saveznika u Evropi oko tog sukoba (Mađarska je odbila da uključi svoj kontigent vojnika u ovu operaciju).
Sigurno da je sve to navelo političare i stratege u zemljama Višegradske grupe da zaključe kako ne postoji jasno izražena volja (niti konsenzus!) da – „svi brane svakoga“ u potencijalno mogućem ratu. Zapravo, da postoji generalna slabost u tom pogledu! Budimpešta naročito skeptično gleda i na političko i ekonomsko približavanje Berlina i Moskve, na nemačka ulaganja u Rusiju i na energetsku  zavisnost Nemačke od Rusije! Relativizacija odnosa Berlina s Alijansom i sa EU pored Budimpešte, na oprez je naterala i Varšavu (jer, kako kažu, kad god su se Nemci i Rusi dogovarali – to za Poljake nije bilo dobro!)…
U svakom slučaju, „Borbena grupa“ Višegradske grupe, jeste podsavez unutar NATO saveza. Njena nezavisnost, međutim, biće vrlo diskutabilna, jer je i Alijansa pod potpunom vojnom kontrolom Vašingtona! Najvažnija u svemu je ipak činjenica, da je zbog evoluiranja strateških pozicija polako počelo formiranje nove bezbednosne arhitekture Evrope. Arhitekture u kojoj je trend daljeg pohoda NATO-a na istok Starog kontinenta – zaustavljen. Kijev je odbio Alijansu. Ukrajina neće ni u „Borbenu grupu“ jer smatra da je ta nova  zajednica još jedna od brojnih podmetnutih „klopki“ SAD! Odnosno, da je to podsavez „za one koji oklevaju da uđu u NATO i da je daleko od realne snage za zaštitu  vitalnih  nacionalnih interesa država koje su ga osnovale“!

SULUDI ENERGETSKI RAT
Drugi događaj, u kojem je Viktor Orban u još jednoj šahovskoj igri s Rusijom, jeste onaj oko energetske politike u regionu. Već na početku partije  dao je „kvalitet“ za vlasnički udeo svoje vlade u Mađarskoj energetskoj kompaniji („MOL“) i odmah se pokazalo da je „žrtva“, šahovski rečeno – potpuno nekorektna. „Herojski“ je kupio 21,2 odsto deoničarskog paketa „MOL-a“ od ruske naftne kompanije „Surgutnjeftegas“ iz Surguta za 1,88 milijardi evra (500 milijardi forinti). Pre godinu i po dana socijalistička vlada premijera Gordona Bajnaija bila je vrlo zainteresovana da iste te deonice kupovinom vrati u državne ruke. Dil je tada bio 80 milijardi forinti jeftiniji(!) i iznosio je 1,57 milijardi evra. Bajnaijeva vlada, međutim, tada je u Parlamentu imala prostu većinu, a ne dvotrećinsku (kao Fides sada) da bi mogla da donese odluku. Svi opozicioni poslanici „narandžastih“ s Viktorom Orbanom na čelu  glasali su tada protiv kupovine pomenutih deonica. Sada su to sami uradili. I direktno oštetili Mađarsku za 300 miliona evra.
Sigurno da će „herojsku borbu protiv imperatora Rusa (kako su Orbanu hvalospevali partijski drugovi) na svojoj koži najdrastičnije osetiti mađarski poreski obveznici uvođenjem novih i teških mera štednje, dok se pojavom ovakve vrste državnog vlasničkog udela pojavljuje još jedan (i to veliki) rizik u ‘MOL’-u, kompaniji koja obezbeđuje naftu i gas većini od 10 miliona Mađara“. To je – politički rizik! Jer, kada god to bude trebalo grupa „MOL“ neće „funkcionisati“ po pravilima koja diktiraju poslovni interesi. Na ključnim rukovodećim položajima nalaziće se „poverioci“ Orbanove vlade, oni će odluke isključivo donositi u skladu sa kratkoročnim političkim ciljevima apsolutno vladajućeg Fidesa.
I na kraju, najvažnije pitanje. Od kojeg novca je Viktor Orban kupio deonički paket ove ruske naftne kompanije od 21,2 odsto? Kupio je od treće kreditne rate MMF koju su dobili, i do poslednjeg evra sačuvali – tada vladajući mađarski socijalisti! A u agresivnoj predizbornoj kampanji Fidesa (prepunoj najnižih ljudskih i političkih udaraca protivnicima), Orban je 12. juna 2009. godine doslovce izjavio: „Sledeća vlada biće primorana da se ponovo zadužuje, čak i mnogo više, kod MMF, jer je sadašnji kredit Bajnaijev kabinet do poslednjeg evra potrošio. Socijalisti su Mađarsku odveli u propast, država je praktično pred potpunim bankrotom“!
Jasno je da su Fides i Viktor Orban lagali birače.

______________

Budimpešta protiv Moskve

Stanovnici mađarske prestonice ponovo će morati da se privikavaju na nove nazive ulica i trgova, jer je metropolska vlast na čelu sa gradonačelnikom Ištvanom Tarlošem (Fides) odlučila da „preimenuje“ čak 26 javnih površina i da (za sada) desetorici istorijskih ličnosti (kojima se u prošlosti gromko aplaudiralo) – oduzme titule počasnih građana Budimpešte!
Najznačajniji preimenovani spomenik je – trg Moskva (imao i istoimenu metro i autobusku stanicu)! Novo ime trga odnedavno je Kalman Sel (mađarski ekonomista i političar, 1843 – 1915), koji je sedamdesetih godina 19. veka sa uspehom obavljao funkciju ministra finansija. I paket mera Orbanove vlade, obelodanjen ovog marta, zove se po Kalmanu Selu.
Aktuelna mađarska vlada raskinula je i sa svim istorijskim ličnostima koje joj nisu po volji. Josif Staljin je mesto počasnog građanina glavnog grada Mađarske dobio odlukom gradskih vlasti davne 1947. godine, zbog zasluga Crvene armije prilikom oslobađanja zemlje od fašizma. Predlog o oduzimanju titule inicirao je lično gradonačelnik Tarloš,  on je posle „pregledanja“ arhive zaključio da je  Staljin bio „odlučujući faktor za cementiranje komunističkog poretka u Mađarskoj posle Drugog svetskog rata“.
Titula počasnog građanina oduzeta je i ruskom vojnom komandantu Ivanu Paskieviću, a sa spiska su brisani i učesnici slamanja mađarske revolucije iz 1848-1849. godine. Među njima i grof Josip Jelačić, koji je kao hrvatski ban predvodio Hrvate i Srbe iz Krajine u ratnom pohodu protiv Lajoša Košuta i njegove vizije države, u kojoj nije bilo mesta kako za istorijske partnere Hrvate, tako ni za bilo kakve nacionalne manjine! Od ostalih ličnosti treba još spomenuti i Aleksandra fon Baha, kao ministar unutrašnjih poslova bio je poznat po svom centralizmu i germanizaciji. Prilikom oduzimanja titule počasnog građanina Ištvan Tarloš je svu četvoricu nazvao neprijateljima mađarske slobode, demokratije i teritorijalnog jedinstva!

2 коментара

  1. panika u ‘bezglavih’ poljaka, a kod madjara -‘hronicna’ stvar…. Ni jedni ni drugi se ne libe saradnje i sa crnim djavolom,radi svojih mastaskih interesa….. I to im je izgleda (jovo -nanovo, po ko zna koji put) „lakse“ od prave stvari – a to je dijalog sa komsijama, bez uzdanja u trenutne saveznike – ‘siledzije’…. Tuzno, otuzno i vec dosadno…. I dokle madjari misle sa izrazito „asimetricnom“ politikom u vezi manjina ?????????




    0



    0
  2. A sta na primer briga nas Srbe za Poljake, kad bi za svet ceo odlicno bilo da se Nemci i Rusi vec jednom dobro dogovore?!
    Setimo se recimo neki dan kako su lepo Poljaci ispalili Srbe pozvavsi sebi „Kosovare“!
    Sta nas briga za poljski kompleks i Nemaca i Rusa.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *