Почетна / Уводник / Žuti Đurđevdan

Žuti Đurđevdan

Piše Milorad Vučelić

Srbi su savremeno istorijsko doba započeli sa Crnim Đorđem ili Karađorđem, kako su ga tada Turci, što se njih tiče, s pravom i punim pokrićem nazvali. Od tada, pa sve do danas niko Đorđa, a pogotovo Svetog Đorđa, Svetog velikomučenika Georgija, nije farbao bilo kakvom novom bojom ili, ne daj Bože, potpuno slikom falsifikovao. Bio je Srbima  mio takav kakav je oduvek bio.
S pravom i punim pokrićem kažem – sve do danas. Sve dotle dok ga današnji režim i njegova glavna vladajuća stranka ove godine ne obojiše u – žuto. Pokušavaju ljudi da od Svetog Đorđa koji probada aždaju naprave nekakvog žutog Đorđa bez koplja, i kako se pravda i izvinjava aždaji, te više liči na njenog kućnog ljubimca nego na viteza i borca. U najboljem slučaju i u tom njihovom modernom tumačenju u pitanju je rezolutno izvinjavajući i dosledno ponizni pojedinac i „vojevač“ (reč do sada nepoznata u rečniku srpskog jezika, a koju je za svoju i stranačku ovogodišnju slavsku priliku nadahnuto skovao sam Boris Tadić i darovao je srpskom narodu na dalju upotrebu, ma šta ona značila) koji umesto koplja u ruci drži nešto poput maslinovog prutića i nudi pismeno izvinjenje svakom ko naiđe ili iznenada bane u Srbiju.
Iz kolektivnog sećanja i priča poznata su i neka druga rešenja koja su se primenjivala na Đurđevdan. Tako je jednom prilikom u Kninu na Đurđevdan neko sa pacifističkim izgovorom i objašnjenjem odbio da celiva ikonu Svetog Đorđa. Tada ne izdrža jedan od prisutnih, pa reče: „Pa ako nećeš sveca, poljubi onda konja, bruko jedna, oca ti očinoga“! Kad već neko neće na Đurđevdan da ljubi Svetog Đorđa, uvek ima izbor, recimo da kao dokazani ljubitelj životinja – poljubi konja.
Pokušaj suštinskog požutavanja Đurđevdana jeste možda nekom sramotan ili nedostojan, ali nije iznenađujući. Kako može biti iznenađujući kada to rade isti oni koji su odavno pristali na to da najgori „intelektualni“, ljudski i politički ološ naziva Njegoša pesnikom genocida; da za delo Iva Andrića kaže da je Bosni nanelo više zla i nesreće nego sve vojske koje su preko nje prolazile; da u Gavrilu Principu „zajedno sa njegovim urotničkim drugovima vidi neobičnu sličnost sa današnjim terorističkim fanaticima“, poput Bina Ladena; da proteruje Svetog Savu iz škola i sa delova teritorije Srbije; da vožda Karađorđa naziva „običnim zlikovcem“ koji je pre „202 godine izvršio genocid nad Bošnjacima“…
Među tim i takvim ljudima, što u Beogradu, što negde drugde, današnje režimlije traže i nalaze političke saveznike ili, pak, političke partnere kojima se uporno izvinjavaju. Pomenuta, a i mnoga druga „saznanja“, otkrića i ocene, već se kodifikuju i sručuju u slivnike udžbenika iz kojih će srpski đaci koliko sutra učiti istoriju.
Po toj i takvoj matrici taj isti režim pokušava uporno da od poslednjih  kapitulantskih jadova, nesrećnika i diletanata napravi Obiliće, od sramnih izvršiteljica tuđih mračnih naloga Kosovke devojke, a od njenih pomagačica Vile Ravijojle. Sve to jednim svojevrsnim, pravim ili „mentalnim botoksom i filerom“, kako je to u intervjuu u ovom broju „Pečata“ rekao Matija Bećković.
Naravno da će se neko prisetiti Vuka Brankovića i da će njegovu faktičku i metaforičku figuru i simboliku potražiti u ponašanju srpskog režima u odnosu na Kosovo i Metohiju i Republiku Srpsku. I čudiće se što ga ne pomenuh. Nisam nikako, ne dao Bog, zaboravio na Brankovića, ali odnos aktuelnih srpskih vlasti prema Republici Srpskoj daleko je ispod nivoa svakog poređenja, pa čak i onog s Vukom Brankovićem. O aktuelnoj izdaji i gmazovskoj predaji Kosova i Metohije i njenim neposrednim akterima i njihovim opslužiteljima, neću ni da govorim, niti je to bilo kome normalnom i odgovornom potrebno.
Možda ovo ukupno požutavanje srpske istorije, ikona i Đurđevdana podstakne ponovo našeg etnologa Dragomira Antonića da potraži njegovu skrivenu šifru, baš kao što to čini u prošlom i ovom broju „Pečata“, nadahnutim dešifrovanjem Njegoševih reči – „Neka bude što biti ne može!“
Možda nekog na razmišljanje podstakne i Tadićev predlog da se Hram Svetog Save „ ne oslikava u tehnici mozaika“ jer je to „izuzetno skup i dugotrajan proces“, nego da se to uradi „laserskim putem“, poput nekog svojevrsnog lajt šoua iz velikih diskoteka. I kaže tako inovativno i  izuzetno nadahnuti Tadić da je o tome već razgovarao sa patrijarhom Irinejom i članovima Sinoda! Narod bi blago i uzdržano rekao „besposlen pop i jariće krsti“, a malo reskije drugi bi kazali: „Oprosti im Bože, ne znaju šta rade“. Da nam se ne bi pripisalo da smo „dežurni kritičari“ i da nemamo poštovanja prema ovako genijalnim zamislima, hajde da  i mi pripomognemo pomenutim zamišljenim akterima ovih predloga. Što da se te stvari rade polovično?! Treba razmotriti da i pop u crkvi bude elektronski proizveden, i virtuelan. I ne samo pop. I   narod i vernici bi u crkvi mogli biti elektronski i laserski proizvedeni.
U svakom slučaju jako je dobro što ovaj režim gotovo ni na koji način ne slavi, niti obeležava Dan pobede. Ima u tome neke više pravde. Iz sveže požutelog rečnika, sa sve novogovorom i pretvaranjem zavojevača u vojevača, iščilela je reč Pobeda, a u šta se pretvorila vidimo. I ne pomišljajte da je „kapitulacija“ ta reč u koju se pobeda premetnula; jer to je za ovo što se dešava danas ozbiljan i odgovoran čin.
Na celom Balkanu sve više počinje da se razvija i raste jedna sasvim nova vrsta mržnje prema Srbiji. Ta mržnja je do sada u istoriji nepoznata i uzrokuje je dosledno ponašanje srpskog režima u poslednje tri godine. I što je još gore od svega, prvi put u istoriji ta mržnja ili bar velika  netrpeljivost – više je nego zaslužena.
Naime, srpski režim jednostavno rečeno pristaje na sve. Reč „ne“ izbačena je iz njihovog rečnika. Jedino taj nacionalni resurs ne koriste i ne satiru. Sve što bilo ko iz Vašingtona, Brisela ili Istambula, Pešte, Minhena ili Beča, pa čak i Kacinove Ljubljane poželi ili zatraži, oni odmah ispune. Najčešće i pre nego što bilo ko šta zatraži oni, po pretpostavci udovoljavanja nečijoj  želji, već potrče u susret njihovom ispunjavanju. Po pravilu i odreda sve što čine, čine protiv interesa Srbije i srpskog naroda. Po tačnoj meri njihovih mogućnosti i mizernih sposobnosti, što ponekad izazove izvesnu zabludu ili zabunu u narodu da su nešto učinili po svome. No, oni se munjevito isprave i izvine i vidimo da je problem pred kojim smo se našli nastao zbog njihove totalne inferiornosti i trapavosti, a ne na osnovu neke namere da nešto od onog naloženog drugačije urade.
Ako se neko drugi na Balkanu bilo čemu što se od njih traži i zahteva usprotivi, odmah im stiže ljutiti prekor i upozorenje: Šta to ne možete! Kako ne možete!? Pa kako može srpski režim da udovolji svemu što poželimo, a vi nećete ili ne možete?! Nema toga što oni kad mi zatražimo nisu spremni da urade, a vi se tu nešto nećkate i predomišljate!
Srbija je po tome i izvesno s punim pokrićem počašćena titulom lidera u regionu.
Kao što vidite, uvodnik se mora uvek završiti optimistički, pa je tako i ovoga puta.

4 коментара

  1. neko cose u *regionu* u kome je Srbija lider…?
    ……………………………………………………………………………………………………………..
    ZADAR – U pravoslavnoj crkvi Svetog Ilije u Zadru samo ponekad gori svijeća, jer je većina Srba odlučila da pređe na rimokatoličku vjeru, izjavio je sveštenik Petar Jovanović, prenose agencije.

    Sveštenik Jovanović ističe da mu se samo ponekad pridruži nekolicina Srba jer, kako tvrdi, od njih 26 hiljada, koliko ih je bilo prije rata, tek tri hiljade posjećuje ovu crkvu.

    Sveštenik objašnjava da je lani sahranio 20 osoba, vjenčao samo jedan par i krstio samo petoro djece. Tvrdi i da u Zadru nijedno srpsko dijete ne ide na vjeronauku, ali i da se već odavno ne uči ćirilica.

    – Svega šest kuća proslavilo je ove godine Jovanjdan, a četiri Nikoljdan. Čak 95 pravoslavaca povuklo je krštenicu iz Svetog Ilije i odnijelo je u rimokatoličku crkvu, a sve to zato što žele vjenčanje u takvim crkvama, ali i da majke i očeve na taj način mogu pokopati na rimokatoličkom groblju – istakao je Jovanović.

    Srpsko narodno vijeće smatra da njihove kuće nisu poharane u ratnim progonima, već u terorističkim napadima. Objašnjavaju da su u vrijeme kada su paljene, odnosno u vremenskom periodu od 1991. pa do 1992. godine, Zadrom harale paravojne formacije koje su tjerale stanovništvo, ali i uništavale kuće i radnje.

    Obnova ovih kuća nije potpala pod prvi Zakon o obnovi kuća uništenih u ratu, već pod Zakon o državnom terorizmu. Srbi su zato tražili odštetu, a ne obnovu, a u međuvremenu, to je izmijenjeno, pa se obnova u zaleđu sprovodi kao i u drugim mjestima širom Hrvatske, a vlasnici su izgubili sve sporove.

    Srbima u Zadru nedostaje odlučnosti da nešto pokrenu, promijene, pa tvrde da su tek prije mjesec registrovali Samostanu srpsku stranku i u Zadru, iako je to najveća srpska stranka u Hrvatskoj.

    Za njeno osnivanje bilo je potrebno samo 20 potpisa, ali i to su jedva skupili, jer se ljudi i dalje plaše, pa tako interese Srba zastupa čovjek iz HDZ-a, s obzirom na to da Srbi nisu imali svoju listu.
    Matavić „pravoslavac“

    Jedan od osnivača Udruženja hrvatske pravoslavne zajednice, koja još nije ni registrovana, Ivo Matavić tvrdi da je on pravoslavac, ali ne i Srbin.

    On tvrdi kako jer njegova namjera da se ograde od Srbije, jer s njom nemaju veze, dok zbog politike te države u Hrvatskoj imaju samo probleme. On se nada da će se dvije crkve ujediniti. Matavić traži i izjednačavanje ustaša i četnika, a odrekao se „tri prsta“.




    0



    0
  2. VOŽD ĐORĐIJE PETROVIĆ koga su pra prestavnici ,,slobodnog sveta“ nazvali KARAĐORĐE bio je prk ćovek, poznat ko uzrečici ,,koje kude po duši te“. Zaista ovakav vokabular nije moguće prihvatiti u uslovima civilnog društva i ,,pozadinske“ filozofije, ako mi ne verujete pitajte Ž.Koraća i N.Kandić, ako Vam njihovi odgovori nisu dovoljni obratite se lično njihovom apsolutnom šefu M.Dereti. Koliko li su samo maraka, dolara, evra i ostalih ,,čvrstih“ valuta progutali i strpali po ideji ,,u se,na se i poda se“?
    Mladice bagrema, graba i hrastića vapiju da uđu u pravednu istoriju SRBIJE kao nosioci krivičnih sankcija po sistemu ,,neomašćenog koca“ prema ovim akrepima SRBIJE.Ali kao što reče Đorđije Petrović VOŽD ,,svaki svoga ubijte subašu“ pa nek ide život makar me društvo za zaštitu nepravedno ugroženih spodoba ganjalo do smrti.
    Ali šta na MIloševu: ,,Eto Vam mene,a eto Vam i rata sas turcima“.
    Turci su se sada premetnuli u ove oko nas.
    Pogledajte nekadašnje ,,mudre glave“ serijala ,,KIno oko“ Žarka Koraća i Vojima Dimitrijevića. Izvinjavam sa što njihova imena i prezimena pišem sa početnim velikim slovima ali tako me je naučila učiteljica SRPSKOG jezika, a ne kao dežurne ,,žute“ tužibabe koji ne prođoše ni ,,šuvaricu.
    Nije ovo pitanje da li je zdravo da adolescent onaniše pa će mu se ,,osušiti“ kičma.
    Oni bi da sada ,,onanišu“ državom, moralom i vekovnim načelima koja su potvrđena filozofskom naučnom misli.
    Histerija oko izdajnika, takozvanog generala vlade trifunovića, ovaj put ne mogu da se nateram da budem pismen, kao i opšta histerija ,,nečoveštva, kukavičluka i pretvaranja ličnosti u pi..e“ urodilo je plodom u krugu dvojke.
    Najzagađeniji kraj Beograda izbacio je svoje lešine, koje kao vampiri, napominjem čista reč iz ,,Vukovog rječnika Srpskoga jezika“ isissavaju krv svim SRBIMA i drugim građanima ove napaćene zemlje.
    Provenijencija sadšnjeg čelnika nije da sisanje bude u krvlju već u vezi nekih drugih telesnih tečnosti, ali to će jednoga dana priznati najslabija karika u tom ,,voziću“ buzoranata kada im izdamo komandu ,,zatvaraj krug“.
    Dakle Miloš je imao ideju da kažnjava kocem.
    Razvijena poveća grana ili mladica pre svega bagrema,cerića, bukve ili hrasta vršila je vaspitno popravnu funkciju.
    Kao otežavajuća okolnost primenjivao se ,,neomašćen“ kolac.
    Mislim da je neophodno da drvored pomenutih vaspitnih sredstava iznikne duž puta koridora 10 od Horgoša do Preševa.
    Pa kom opanci a kom obojci.
    Vostani SERBIJE.




    0



    0
  3. Vucelicu red je da napisete nesto o vatikanskom projektu7, filmu ;Boj na Kosovu.Verovatno da si i sam svestan koliko onomalovazava Srbsku istoriju.Hvala Bogu sad imate i ljudi od nauke i dokumentacije da se to izvede na pravi put. Dokle latinske kurve da nam pisu istoriju.Izvini ali nikako da nadjem drugo mjesto da ti ovo recem.




    0



    0
  4. * a kad dodje djurdjev dan*…? pozjmljen komentar
    …………………………………………………………………………………………………………………
    *vnenad [neregistrovani] (21. 05. 2011, 23:11:03)
    deda udbas

    prica mi deda ,,radnik udbe i danas dan , kada vidimo da neki direktor krade mi vidimo koliko, ako je samo za vikendicu mi pustimo ali ako pretjera ,,goli otok i da uci ekonomiju nanovo,,

    e sad on mene pita ko ocjenjuje kad ovi danas pretjeraju i kad ce pretjerati pita me on,,,, ima li neko odgovor posto on ceka da stanu pa da pocnu da rade za dobrobit naroda i drzave




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *