Srbija i dve Nemačke

Piše Milorad Vučelić

Nemoguće je pobrojati šta se sve sručilo na Srbiju u poslednjih desetak dana. I nemoguće je, i neodgovorno je ne shvatiti u kakvoj se opasnosti naša država nalazi i kakva je smutnja zavladala u našem političkom i javnom životu. Opasnost je još veća zbog toga što dobro znamo ko je i kako vodi i na šta su sve predstavnici režima u Srbiji spremni.

Tu je zvanična horska priča srpskog režima da je podela Kosova „na pregovaračkom stolu“. Tu je puzeće priznavanje Kosova sve sa Borkom Obilićem u Prištini, uz obilje lagarija, a pod šiptarskom „državnom“ zastavom. Tu je istrčavanje na teren Ivice Dačića sa podrškom Tadiću i Stefanoviću oko podele Kosova. Nezaobilazan je Bramercov negativan izveštaj o saradnji s Haškim tribunalom koji se do 6. juna može političkim i državnim ustupcima popraviti nezavisno od činjenica i od toga hoće li Mladić i Hadžić biti uhapšeni.

Izvesni Franc Šausberger, inače provereni prijatelj Srba, u Salcburgu ultimativno traži da se predstavnici Vojvodine uključe u pregovore o pristupanju EU. Inače, od Unije nema ništa.

Više je nego uočljiv histerični napad crnogorskog režima na navodne hegemonističke pretenzije Srbije u regionu. Zamislite koliko je to apsurdno i cinično da se jednom režimu, poput srpskog, koji je potpuno zaboravio da postoji reč „ne”, svakom živom se iz dana u dan izvinjava i odustaje od odbrane svoje državne teritorije, prišivaju i pripisuju bilo kakve pretenzije i strategije. Reč je, naravno, o pomamljenosti aktuelnog crnogorskog režima suočenog sa rezultatima popisa stanovništva u Crnoj Gori, a na kojem se, i posle svega učinjenog, pojavilo toliko Srba i toliko onih koji govore srpskim jezikom da se to čak ne sme ni zvanično objaviti. Otud žestok udar na Srpsku pravoslavnu crkvu i svi pokušaji nasilja nad duhovnim životom, a sve zarad očuvanja nekakvog identiteta. Ostaje da se uzdamo da će Sabor SPC-a koji je u toku imati šta da kaže povodom ove nečuvene agresije na SPC, kao i da će se osvrnuti na politički i državni atak na slobodu veroispovesti i autonomiju koje uživaju sve crkve u civilizovanom svetu.

Ataci na Republiku Srpsku su već opštepoznati, baš kao i borbeno odolevanje Milorada Dodika.

Sve pomenute priče i događaje bacio je u zasenak niko drugi do sam predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić lično. Prema njegovim rečima, u traganju za rešenjem kosovskog problema ne treba pokretati konvencionalne političke korake (reč je  koracima koji su inače sadržani u pojmovima država, autonomna pokrajina, Ustav Srbije, Rezolucija 1244 SB, suverenitet, Srbija, Skupština Srbije…), već se „mora delovati na inovativan način“! (Pročitati tekst Nikole Vrzića „Borkova besa“ u ovom broju „Pečata“.)

I u tom neviđenom zanosu inovativnosti i kreativnosti koji se poput epidemije šire režimskom Srbijom i njenim kontrolisanim medijima, Tadić je pomenuo i koncept „dve Nemačke“ koji „ne obavezuje Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, ali ostavlja prostor da se reše brojna životna pitanja koja opterećuju pripadnike oba naroda“.

Ovaj plan o „dve Nemačke“ koji je Volfgang Išinger avgusta 2007. godine predložio kao rešenje kosovskog problema Vojislav Koštunica je glatko odbio.

Pa, evo, kako doslovno izgleda ta kruna kreativnosti i inovativnosti koja nam ostavlja toliko prostora:

________________
Ugovor o osnovama

Ugovor o osnovama odnosa između Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike, 21. decembar 1972.

Visoke ugovorne strane, svesne svoje odgovornosti za održanje mira, nastojeći da doprinesu smanjenju tenzija i bezbednosti u Evropi, svesne da nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih država Evrope u njihovim postojećim granicama predstavlja osnovni uslov mira, sledeći saznanje da stoga obe nemačke države u svojim odnosima treba da se uzdrže od pretnji ili od primene sile, polazeći od istorijskih datosti i neugrožavajući različite poglede Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike na temeljna pitanja, vođene željom da radi  dobrobiti ljudi u obe nemačke države stvaraju pretpostavke za saradnju SRN i NDR, saglasile su se oko sledećeg:

Član 1
Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika će razvijati normalne dobrosusedske međusobne odnose na osnovama ravnopravnosti.

Član 2
Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika će se rukovoditi ciljevima i načelima iz Povelje Ujedinjenih Nacija, naročito načelima suverene jednakosti država, poštovanja nezavisnosti, samostalnosti i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, očuvanja ljudskih prava i nediskriminacije.

Član 3
Shodno Povelji UN, Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika će međusobna sporna pitanja rešavati isključivo mirnim sredstvima i uzdržavati se od pretnji silom ili od primene sile. One potvrđuju nepovredivost međusobnih granica sada i ubuduće, i obavezuju se na neograničeno poštovanje svojih teritorijalnih integriteta.

Član 4
Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika polaze od toga da nijedna od njih neće drugu predstavljati u međunarodnim odnosima, niti delovati u ime druge.

Član 5
Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika će unapređivati miroljubive odnose među evropskim zemljama i doprineti bezbednosti u saradnji u Evropi. One podržavaju napore u pravcu smanjivanja vojnih snaga i oružja u Evropi bez štete po bezbednost učesnika. SRN i NDR će u cilju opšteg i potpunog razoružanja pod delatnom međunarodnom kontrolom podržati napore u pravcu ograničenja naoružanja i razoružanja, a naročito upotrebu atomskog oružja i oružja za masovno uništenje.

Član 6
Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika polaze od načela da je vrhovna vlast svake od njih ograničena na sopstvenu državnu teritoriju. One poštuju nezavisnost i samostalnost svake od dveju država u njihovim unutrašnjim i spoljnim poslovima.

Član 7
Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika izražavaju svoju spremnost da u toku normalizacije svojih odnosa regulišu praktična i humanitarna pitanja. One će zaključiti sporazume na osnovu ovog ugovora kako bi razvile i unapredile obostrane koristi saradnje u oblasti privrede, nauke i tehnike, saobraćaja, pravnih pitanja, poštanskog saobraćaja i telekomunikacija, zdravstva, kulture, sporta, zaštite okoline i u drugim oblastima.

Član 8
Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika će razmeniti stalna predstavništva. One će ustanoviti sedišta u svojim vladama. Dodatno će biti uređena praktična pitanja koja su u vezi sa ustanovljenim predstavništvima.

Član 9
Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika su saglasne da bilateralni i multilateralni ugovori i sporazumi koje su one prethodno zaključile neće biti povređeni ovim ugovorom.

Član 10
Ovaj ugovor podleže ratifikaciji i stupa na snagu danom razmene odgovarajućih nota.

Na osnovu ovog dokumenta opunomoćenici visokih ugovornih strana su potpisali ovaj ugovor.

U Berlinu, 21. 12. 1972, uz dva potpisa na nemačkom jeziku

Za Saveznu Republiku Nemačku, Egon Bar

Za Nemačku Demokratsku Republiku, Mihael Kol

Izvor: Bilten Službe za štampu i informisanje Savezne vlade od 8. novembra, 1972, br. 155, str. 1842-1844

_________________________

Inovativno i kreativno nema šta!

I potpuno u saglasnosti sa onim praznim frazetinama „nikada nećemo priznati…“ Malo pažljivije čitanje ovog dokumenta jasno ukazuje da su zvanična Srbija i Kosovo već uveliko u realizaciji člana 7. ovog Ugovora i da je upravo zbog toga pregovaračka platforma srpskog režima velika državna tajna, čak i za ministra inostranih poslova Vuka Jeremića koji otvoreno i nedvosmisleno tvrdi da „nema novih ideja za Kosovo“. Ili je neupućen, ili…

Možda će predstojeći dolazak Keti Ešton neposredno pospešiti da se pređe i na realizaciju drugih tačaka ovog Ugovora.

Ali da ne bi neko posumnjao u doslednost, hrabrost i principijelnost naših režimlija oni će sigurno energično i hrabro tražiti da se kod člana 5. izbaci „atomsko oružje i oružja za masovno uništenje“. Sudeći po nekim izjavama ima i izvesnih problema oko pominjanja Povelje UN, ali nema sumnje da će i to naši kreativni inovativni pregovarači rešiti. Nema razloga da se posumnja u to da specijalni emisari Srbije već ubeđuju Rusiju i Kinu da ne prave  smetnje prilikom potpisivanja ovog ugovora i da učestvuju u promeni ili poništavanju Rezolucije 1244. Verovatno im naše režimlije s pravom govore da neće oni biti veći Srbi od njih takvih Srbendi i junaka. Javnost i narod se o tome ne obaveštavaju, jer će sve to, kao i do sada, tajno biti „implementirano“.

Uz ovakvu inovativnost i kreativnost razloga za optimizam ima na pretek. Prosto rečeno, ne zna čovek šta od te lepote pre da odabere. Pa evo, iz te bogate riznice, stoga  izvlačimo reči Nobelovca i mirotvorca Baraka Obame prilikom posete Engleskoj:

„Kao dve od najmoćnijih država u istoriji, uvek se moramo setiti da pravi izvor našeg uticaja nije bila sama veličina naše privrede, domet naše vojske ili zemlje. To su bile vrednosti koje nikada ne smemo prestati da branimo u svetu – ideja da sva ljudska bića imaju određena prava koja se ne mogu uskratiti…SAD i Velika Britanija treba da iskoriste moć svoje vojske da pomognu ljudima širom sveta u nastojanju da zadobiju slobodu“.

Šarl de Gol je jednom prilikom rekao da toliko voli Nemačku da bi želeo da ih zauvek bude dve. Što se Francuske tiče De Golu je bila dovoljna jedna i nedeljiva. Tako i mi vidimo Srbiju. Tu se bitno razlikujemo od današnjeg kolaboracionističkog i kapitulantskog srpskog režima.