Urođenici i „Telekom“

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum

Tenderska prodaja „Telekoma“ pokazala je koliko je visok ugled naše Vlade među evroatlantskim prijateljima

Spustila se zavesa posle prvog čina urnebesne tragedije oko „Telekoma Srbije“. B. Tadić je odustao od prodaje jednog od najvećih i najrentabilnijih srpskih preduzeća. Da li je to pobeda razuma nad namerama vlasti, opsednute idejom da u Srbiji u potpunosti primeni neokolonijalni model (koji nameću evroatlantski mentori) ili se radi samo o predahu do sledećeg pokušaja? Nije teško pogoditi. Koalicija ZES očajnički vapi za dodatnim milijardama da bi, makar privremeno, stvorila sliku blagostanja i pobedila na sledećim izborima. Uobičajena pomoć  CESID-a, koja je uvek pri ruci, nije dovoljna.

UGLED VLASTI U UNIJI
Glavni izborni adut (ukidanje viza i ulazak Srbije na belu šengensku listu) ispucan je prerano, pa sad jedino Brisel može, na molbu beogradskih prijatelja, da vize ponovo uvede (razlog nije teško izmisliti), pa da ih toržestveno na intervenciju naše vlade još jedanput ukine na dan-dva pred izbore. Neki marketinški geniji iz vrha vlasti misle da bi taj trik bio spasonosan, ali drugi, jednako talentovani i uticajni, sumnjičavo vrte glavom, tvrdeći da bez milijarde (dodatnih) evra neće biti moguća pobeda. Ipak para vrti gde burgija ne može.
Tenderska prodaja „Telekoma“ pokazala je koliko je visok ugled naše Vlade među evroatlantskim prijateljima. Pošto je u tenderskoj dokumentaciji Vlada objavila da minimalna cena za 51 procenat vlasništva iznosi 1,4 milijarde evra, Austrijanci su ponudili oko 900 miliona (ovako se cenka pri kupovini 6 pari čarapa na buvljoj pijaci u Šapcu). Umesto da odmah objavi da nije stigla nijedna ozbiljna ponuda (koja zadovoljava uslove), Vlada je, valjda, pod uticajem nekoga koga su austrijski ponuđači „ispoštovali“ dala dodatni rok od 15 dana za „poboljšanje“ ponude. Ni poboljšana ponuda (1,1 milijarda) nije zadovoljila uslove tendera, pa je najviše pod pritiskom javnosti vlast odustala od prodaje.
Siguran sam da su austrijski investitori bili veoma začuđeni, pa su se zapitali: „Zar u Srbiji još ne znaju da velike kompanije koje koriste visoku tehnologiju ne smeju biti u vlasništvu domorodaca? Kao ni banke, veliki trgovinski lanci i sl? To su osnovni postulati neokolonijalnog (svetskog) poretka, u kojem mora postojati jasna razlika između periferije i metropole! Ko se tu sad pravi lud? Osim toga, gde Boris Tadić misli da nabavi milijardu evra za pobedu na izborima? Zar će ponovo doći po donacije – na naše jasle? Ne može – kriza je! Dosta je bilo! Zar mu nismo govorili da sada mi treba da računamo na njih, a ne oni na nas? Mnogo su alavi, zar ne?“

GLAS GOSPODARA
Lako je B. Tadiću da razume glas (i argumente) gospodara, kao što je i srpskoj Vladi lako da razume instrukcije Borisa Tadića. Ali kako objasniti javnosti razloge za prodaju „Telekoma“ – pa još po ponuđenoj (nižoj) ceni? Vlada i njeni nevladini eksperti dosetili su se dobrih i ubedljivih razloga: „Država nije sposobna da upravlja velikim kompanijama. One moraju biti u privatnom vlasništvu ili, još bolje, u vlasništvu stranih, pretežno državnih, korporacija – kao npr. „Telenor“, „Dojče Telekom“ ili „Telekom Austrija“. Mi nemamo kadrova!Glupi smo i nesposobni, pa još skloni podvalama i krađama! Uostalom, nemamo ni kapitala, pošto ne umemo da upravljamo finansijama! Eto, zato je najbolje da se „Telekom Srbija“ proda strancima koji će umeti racionalno da ga koriste!“
Da bi ojačala argumentaciju, vlast se potrudila da pruži nebrojene dokaze da je nestručna, nesposobna, korumpirana i glupa. Narod joj je poverovao! Ali je, izgleda, zaboravio da se zapita: zašto takvoj vlasti poverava upravljanje novcem od prodaje domaćih firmi, kao i gotovo polovinom BDP-a i pozamašnim prilivima kredita i donacija? Osim toga, mnogi ministri (i drugi evroatlantski aktivisti) pokazali su se više nego uspešni u stvaranju ličnih kapitala i to čak u uslovima kada je većina stanovništva znatno osiromašila. To ne govori o gluposti, nespretnosti i nesposobnosti, nego o sasvim suprotnim osobinama.

NOVA PRILIKA
Pošto je tender propao, vlast je objavila da će deo (21,5 posto) akcija biti podeljen građanima Srbije i zaposlenima u „Telekomu“. Uskoro će se te akcije pojaviti na berzi. Tada će tržište kapitala odrediti cenu „Telekoma“. Izgleda da se vlast uzda u nestrpljenje akcionara koji će dobiti besplatne akcije. Ponuda akcija na tržištu će zbog epidemije siromaštva biti velika, a potražnja za delom vlasništva – relativno mala. Može se dogoditi da se cena „Telekoma“ formira na znatno nižem nivou od 2,8 milijardi evra.
Država može iskoristiti ovakve okolnosti kao dobar izgovor da  proda svoj deo vlasništva evroatlantskim mentorima po nižoj ceni (o kojoj su se već dogovorili), a koja će biti „potvrđena“ na tržištu. Naravno, u ovakvoj pogodbi svi će se praviti da ne znaju činjenicu da je cena akcija u manjinskom paketu mnogo niža od cene u većinskom paketu. Ali na taj način ZES bi došao do svoje milijarde, a zapadni investitori do jeftinog „Telekoma Srbije“.