SLUČAJ VUČUREVIĆ Nova sramna igra Ministarstva pravde

Piše Uglješa Mrdić

Jedini interes Srbije da isporuči Božidara Vučurevića, koji je prebačen prošle nedelje iz šabačkog u beogradski zatvor, Hrvatskoj je dogovor zvaničnog Zagreba i Beograda, pošto znamo da ni Haški tribunal, ni EU nisu tražili hapšenje Vučurevića

Srpsko pravosuđe je nepredvidljivo. Da sve radi po zakonu, to se ne bi dešavalo. Jedan od najboljih pokazatelja je slučaj Božidara Vučurevića, nekadašnjeg gradonačelnika Trebinja, koji se već skoro dva meseca nalazi u srpskim zatvorima.
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prošle nedelje odluke Višeg suda u Šapcu o izručenju i produženju pritvora nekadašnjem gradonačelniku Trebinja Božidaru Vučureviću, jer smatra da nije bio stvarno nadležan za odlučivanje tokom rata.
Stav Apelacionog suda je da o molbama Hrvatske i Bosne i Hercegovine (BiH) za izručenje Vučurevića treba da odluči Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kao isključivo nadležan sud. Posle te odluke, Vučurević je iz pritvora u Šapcu prebačen u Okružni zatvor u Beogradu.

MOLBA ZA IZRUČENJE
Apelacioni sud smatra da su, kako se izručenja Vučurevića traži radi vođenja krivičnog postupka za delo iz grupe krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih Međunarodnim pravom, odluke Višeg suda ukinute povodom žalbi Vučurevićevih branilaca, a po službenoj dužnosti.
Inače, Viši sud u Šapcu 21. aprila odlučio je da su ispunjeni uslovi za izručenje Vučurevića i BiH i Hrvatskoj i produžio mu ekstradicioni pritvor, koji mu u ističe 8. juna ove godine. Narednu odluku o produženju ili ukidanju doneće Odeljenje za ratne zločine u Beogradu, Višeg suda u Beogradu. Taj sud će odlučiti i o molbama za izručenje, a pošto njegova rešenja postanu pravosnažna, konačnu odluku će doneti ministarka pravde Srbije Snežana Malović.
Vučurević je uhapšen 4. aprila na graničnom prelazu Karakaj u Malom Zvorniku, na osnovu poternice koju je za njim raspisala Hrvatska zbog ratnih zločina počinjenih tokom artiljerijskog gađanja Dubrovnika, a nedelju dana kasnije je podnela zahtev za njegovo izručenje. I Ministarstvo pravde BiH zatražilo je izručenje Vučurevića, jer se protiv njega vodi istraga zbog ratnih zločina u Trebinju. Vučurević ima državljanstvo BiH, a 2008. godine je podneo Konzulatu Srbije u BiH zahtev za dobijanje srpskog državljanstva koje nije dobio, a Hrvatskoj, odnosno BiH, mogao bi da bude izručen u skladu sa odredbama Evropske konvencije o ekstradiciji. Hrvatsko tužilaštvo podiglo je 2008. godine optužnicu protiv Vučurevića zbog navodnog ratnog zločina protiv civila na dubrovačkom području i uništavanja kulturnih i istorijskih spomenika između 1991. i 1995. godine.

NEZAKONSKI POSTUPCI
Jedan od Vučurevićevih branilaca advokat Svetozar Vujačić kaže za „Pečat“ da je predmet njegovog klijenta formalno dodeljen sudiji Milanu Dilpariću, koji je postupao i u predmetu prvog predsednika Republike Srpske dr Radovana Karadžića, ali on tu neće imati šta da radi.
„Posle odluke Apelacionog suda u Beogradu, po kojoj Viši sud u Šapcu nije nadležan za slučaj Vučurević, već Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu, vraćamo se na 4. april kada je Vučurević uhapšen na graničnom prelazu Karakaj u Malom Zvorniku u Srbiji. Božidar Vučurević hoće da proces otpočne u BiH, čiji je on državljanin, i da jednom zasvagda spere ljagu sa svog imena. Bio sam siguran da će se desiti ova situacija. Nažalost, da bi naše pravosuđe počelo da radi po zakonu, Božidar Vučurević je proveo bezmalo dva meseca u nezakonitom pritvoru u Šapcu. Prema našem zakonu, čim je uhapšen posle nekoliko časova Vučurević je morao da bude sproveden u Beograd i predat istražnom sudiji Posebnog odeljenja suda za ratne zločine, koji je jedini sud nadležan da preduzima bilo kakve mere kada je u pitanju krivično delo – ratni zločini. Ovde se radi o totalnom neznanju postupajućeg sudije u Šapcu“, smatra Vučurevićev branilac.
Naš sagovornik dodaje da ministar pravde Srbije Snežana Malović nema ni minut radnog staža u pravosuđu, ni kao advokat, ni kao sudija, ni kao tužilac, tako da je njena stručnost u pomenutom slučaju isključivo politička podobnost.
„U našem Ministarstvu pravde imamo Upravu za sudski nadzor koja broji dvadesetak partijski podobnih i po sistemu negativne selekcije tzv. „stručnjaka“, oni primaju velike plate, i čudi me da niko od njih nije reagovao u slučaju Vučurević i njegovog protivzakonitog držanja u pritvoru u Šapcu. Apelacioni sud je ukinuo sve radnje i rešenja koje je radio Viši sud u Šapcu, ali nije ukinuo odluku o pritvoru. Sada imamo apsolutnu povredu krivičnog postupka u slučaju Božidara Vučurevića. Najveći broj sudija u Apelacionom sudu časno radi svoj posao, pa me zato i čudi ova njihova odluka da ne ukinu pritvor Vučureviću, u stilu ‘devojka je malo trudna’. Da je Apelacioni sud imao snage i smelosti da postupi po zakonu, ukinuo bi pritvor Vučureviću“, zaključuje advokat Svetozar Vujačić, koji se nada da Sud za ratne zločine neće isporučiti njegovog klijenta Hrvatskoj.

VERA U HRVATSKU
Odbrana Vučurevića iskazuje sumnju u rad Ministarstva pravde Srbije, imajući u vidu bezrezervnu veru Županijskog suda u Dubrovniku u Kabinet predsednika Srbije Borisa Tadića i Ministarstvo pravde na čelu sa Snežanom Malović i Slobodanom Homenom.
„Mene plaši naše pravosuđe jer su u takozvanoj ‘reformi’ dovedene nove sudije, partijski poslušnici Demokratske stranke i njenih satelita, koji se ne mogu pohvaliti stručnim znanjem. Brine me i to što je sudija Županijskog suda u Dubrovniku rekla da ima ‘krasnu suradnju sa ministricom pravde Snežanom Malović’ i da veruju u sve što ‘organizira Tadićev kabinet’. Ta njihova sigurnost nikako ne može biti ni pravna, ni zakonska, već samo na osnovu sumnje da je isporuka Vučurevića dogovorena između srpskih i hrvatskih vlasti. S druge strane, želim da pohvalim zalaganje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da je Božidaru Vučureviću mesto u Trebinju, na slobodi. Prirodno i zakonsko pravo Vučurevića je ako ga traže dve države, da bude isporučen državi čiji je državljanin. Jedini interes Srbije da isporuči Vučurevića Hrvatskoj je dogovor zvaničnog Zagreba i Beograda, pošto znamo da ni Haški tribunal, ni EU nisu tražili hapšenje Vučurevića“, zaključuje advokat Svetozar Vujačić.
Sada je u potpunosti jasna politička pozadina hapšenja Božidara Vučurevića, koji je za vlast u Beogradu kriv samo zato što je branio svoj grad i narod od hrvatskih agresora.

_______________

Ko laže, lekari ili sudije?

„Sličan primer političkih pritisaka, kao u slučaju Vučurević, može se videti  i u slučaju preminulog francuskog navijača Brisa Tatona, u kojem je sudija koja je napisala presudu, nesporno stručnjak za pravo i medicinu, kandidat za Nobelovu nagradu, došla do neverovatnog otkrića, gde piše ‘da su 14 mladića krivi što su 17. septembra 2009. godine lišili života Francuza Brisa Tatona, tako što su ga tukli palicama da bi posle izvršene dve operacije preminuo u Kliničkom centru 29. septembra’. Moj mozak ne može to da shvati i razume, postavlja se pitanje kako može čovek koji je lišen života da umre 12 dana kasnije? To je nezabeležen slučaj u svetu. Volim samo jezik činjenica i tako ispada da su naši lekari dva puta operisali mrtvog čoveka. Ili ti lekari nisu u pravu i lažu ili nije u pravu sudija? Da ne govorim o 240 godina robije mladićima koji nisu prstom pipnuli Tatona, a kamoli ga ubili. Šta je sa dvadesetak osumnjičenih kojima nije suđeno? E to je srpsko pravosuđe“, kategoričan je advokat Svetozar Vujačić.