Od Gandija do evropskih standarda

Piše Mara Knežević Kern

Prvog maja 2011. godine Evropa je definitivno zakoračila u zonu sumraka. Tog dana stupio je na snagu dugo najavljivan  Zakon o zabrani slobodnog gajenja lekovitog bilja, kojim je povećan broj hranljivih dodataka ishrani koji će biti povučeni sa evropskog tržišta. Detaljan pregled onoga što Evropi nameće European Food Supplements Directiv i European Herbal Medicinal Products Directive može se naći na sajtu www.GlobalHealthFreedom.org

U nedavnom intervjuu objavljenom u „Pečatu“, dr Rima Lajbou je upozorila na dalekosežne posledice  ukoliko dođe do usvajanja ovog zakona. Većina Evropljana je  uprkos upozorenjima – zatečena ovim varvarskim zakonom, čiji će potpisnik uskoro postati  i Srbija, kao „kandidat“ koji ništa ne odbija.
Urednik portala „NaturalNews.com“ sa žaljenjem konstatuje da EU podiže praktično nesavladive prepreke protiv proizvođača prirodnih lekova: „Pogađate, ovi zahtevi su tako uređeni da gotovo nijedna biljka ne može ispuniti njihove zahteve za licencu, zbog toga što je za licenciranje samo jedne kulture biljaka potrebno izdvojiti i do 180.000 usd“. Ovo je samo prvi korak. Posle zabrane sledi kvalifikacija „kazneno delo“, pa će ljudi koji su se opredelili za biljne preparate biti prepušteni na milost i nemilost farmaceutskoj bandi.
Dr Robert Verkerk, osnivač Alijanse za prirodnu medicinu, izjavio je: „Milioni ljudi širom EU koriste prirodne lekove. Oni ih ne uzimaju zato što su bolesni, već da bi ostali zdravi. Ako se ti proizvodi povuku sa tržišta, ljudi će se okrenuti nadrilekarima i crnom tržištu, što je daleko opasnija varijanta.“

VITAMIN C NA OPTUŽENIČKOJ KLUPI
U Americi je već provučen predlog Zakona o zabrani slobodne upotrebe vitamina C( i ostalih hranljivih dodataka hrani). Ovu akciju sprovodi FDA koja je u decembru 2010. godine naredila malim proizvođačima da prestanu sa proizvodnjom vitamina C, namenjenog ubrizgavanju putem injekcija, a na meti se našao i veliki broj hranljivih dodataka korišćenih u holističkoj medicini. U paukovu mrežu Codex Alimentariusa upao je i magnezijum, kao i neki B vitamini koji će ubuduće biti tretirani kao „droga“.  Uskoro će FDA, uvek neprijateljski raspoložena prema toj vrsti lečenja i nezavisnom korišćenju hranljivih dodataka, hormone biljnog porekla (bio-identikal hormones) zameniti sintetičkim hormonima.
Zbog velikih dodatnih troškova za dobijanje licence (legalizovani reket), cene proizvoda malih homeopatskih laboratorija biće znatno povećane, a samim tim i homeopatski tretmani, što će vremenom potpuno ugušiti pokret homeopatske medicine i onemogućiti rad savesnih lekara kojima antibiotici nisu prva i poslednja alternativa. Sem FAO, WHOI, FDA članice Unije će morati da se „harmonizuju“ u skladu sa FSMA (Food Safety Modernization Act), uz pomoć kojeg se posebno nadzire tradicionalna medicina i homeopatija. Tu je i DSHEA (Dietary Supplements Health and Education Act) kojim se od 1994. godine vrši kontrola hranljivih dodataka – „isporučenih u oralnoj formi“. Ostali dodaci će biti zabranjeni, a među njima i intravenozne vitaminske injekcije, melemi za spoljašnju upotrebu, ekstrakti  za inhalaciju… Neograničen pristup jeftinim biljnim preparatima našao se pod embargom, a njihova primena će biti omogućena samo privilegovanim farmaceutskim gigantima, ovlašćenim da izdaju sertifikate i licence.

„LEKOVI VRAČEVA I DIVLJAKA“
O istoriji gušenja slobodne naučne misli i naučnicima koji su proganjani zbog svojih pronalazaka, kao i njihovim progoniteljima, pisao je Edvard Grifin u knjizi „Svet bez raka“ („World without cancer“):
Kad je 1535. godine skorbut opustošio posadu istraživača Žaka Kartijea, domorodci su napravili napitak od iglica i kore stabla belog bora (bogate vitaminom C), što je dovelo do izlečenja preživelog dela posade. Posle povratka, Kartije je obavestio naučnu javnost o lekovitim svojstvima ovih biljaka, ali je dočekan s podsmehom – „lekovi vračeva i divljaka“ nisu među lekarima izazvali ni najmanju naučnu radoznalost. Ni nekoliko stotina godina kasnije (1914) dr Jozef Goldberger nije ozbiljno shvaćen kad je tvrdio da pelagru izaziva nedostatak hranljivih sastojaka u ishrani, preporučujući konzumiranje džigerice i kvasca. Tek je 1940. godine došlo do zvaničnog priznanja da je ova bolest u vezi sa nedostatkom vitamina B.
Neke bolesti – danas je to opštepoznato – prouzrokuje deficit hranljivih sastojaka u ishrani, ali oni koji se zalažu za istraživanja u tom pravcu bivaju izloženi srednjevekovnom pogromu i onemogućeni u daljem radu. Jedan od proganjanih bio je dr Ernst Krebs – biohemičar iz San Franciska, on je unapredio teoriju o raku upoređujući ga sa skorbutom i pelagrom i započeo ispitivanja kojima je dokazao uticaj manjka hranljivih sastojaka u ishrani na pojavu ove bolesti. Dr Krebs je identifikovao izvesno jedinjenje,  nalazi se u prirodi u više od dvanaest stotina jestivih biljaka i raste u svim delovima sveta, čiji deficit dovodi do nastanka ove bolesti. To jedinjenje nazvao je vitamin B17 (leatril) i pronašao ga u semenu gorkog badema, kajsija, trnjina, trešanja, nektarina, šljiva… ali i u travama, kukuruzu, prosu, semenu lana, jabuke… kao i u mnogim drugim dodacima ishrani koji su odavno izbačeni iz upotrebe.
Dežurni „policajci“: FDA, AMA i The American Cancer Society proglašavaju rezultate Krebsovih istraživanja za „prevaru i nadrilekarstvo“, čime se ukida svaka konkurencija hemikalijama iz laboratorija farmako-bosova. Od tada preduzimaju sve što je u njihovoj moći kako bi sprečili ozbiljna naučna ispitivanja, čiji rezultati bi mogli da uruše čitavu industriju koja živi od „lečenja“ raka i preusmere milijarde dolara iz budžeta u druge svrhe. Sprega politike i kapitala protiv nauke više nije sporna.
Na eksperimentima sa leatrilom nastavio je rad poznati japanski naučnik dr Kanematsu Sugiura (1972-1977), angažovan od Borda sa Menhetna u nadi da će rezultati isključiti leatril iz igre. Dr Sugiura je uskoro potvrdio da leatril zaustavlja rast tumora, što se Bordu nije dopalo (koštice voća nije moguće patentirati), pa su pokušali da nagovore dr Sugiuru da povuče nalaze, kako bi se dobilo u vremenu da se pronađe sintetička zamena za ovaj prirodni ekstrakt. Kad je dr Sigura odbio da učestvuje u toj prevari, bio je oteran sa posla i javno diskreditovan. „Genocidom na Menhetnu“ zaustavljen je proces koji vodi do pronalaska leka za najsmrtonosniju bolest našeg doba.
Formalno, zabrana lečenja leatrilom obrazložena je njegovom „potencijalnom toksičnošću“, što je u najmanju ruku cinično kad se uzme u obzir da se u medikamentima korišćenim pri terapiji kancera koriste visoko toksični preparati!

CENZORI I ŽRTVE KROZ ISTORIJU
U knjizi „Medicinski heroji i jeretici“ („Medical Heroes and Heretics“) Vejn Martin podseća na pokušaje diskreditacije holandskog lekara Antona Van Liuvenhoka (1673), koji je konstruisao jedan od prvih mikroskopa, a još drastičniji je slučaj Ignaca Semelvejsa jer je u cilju zaustavljanja epidemije dečije groznice u Beču (oko 1850) preporučio lekarima da pre nego što dođu u kontakt sa pacijentima operu ruke sapunom! Epidemija je zaustavljena, a dr Ignac proteran sa klinike. Galen je zbog svojih otkrića iz anatomije morao da pobegne iz Rima, a fizičar Andreas Vesalijus iz istih razloga biva optužen za jeres. Tu je i Vilijam Harvi, on je izvrgnut ruglu zbog tvrdnje da se krv kreće kroz arterije zahvaljujući srčanom mišiću.
Da se ni do danas ništa bitno nije promenilo  može se videti na primeru Zimbabvea u kojem je bio legalizovan paralelni sistem lečenja koji je pacijentima omogućavao slobodu izbora između doktora u belom mantilu (koji leči na zapadni način) i plemenskog vidara čije metode su koristili preci. Pre desetak godina  Traditional and Medical Clinic u Bulawayo-u morala je biti zatvorena.
Istovremeno, American Medical Association u SAD radi na uništavanju hiropraktičke prakse. Njeni članovi su lekarima hiropraktičarima uskratili pristup Udruženju optuživši ih da su sledbenici „nenaučnog kulta“, a AMA ih je 1973. godine nazvala „besnim psima“ i „ubicama“. Sud je ove optužbe odbacio kao zlonamerne –„u cilju diskreditacije  uništenja jedne legalne profesije“ i stao u zaštitu hiropraktičara. Slične progone doživeli su i lekari koji su praktikovali neortodoksne metode kao što je homeopatija i naturopatija.
U kojoj meri bi trebalo verovati medicinskim „ekspertima“ vidi se iz javnih istupanja dr Iana Mekdonalda, predsednika California Cancer Commission, koji je svojevremeno javno tvrdio da nema nikakvih dokaza o povezanosti pušenja i raka pluća!

FARMACEUTI U RUKAMA NACISTA
U potrazi za adresom na kojoj se donose odluke o našim životima, Grifin je krenuo tragom internacionalnog kartela „IG Farbena“, osnovanog pre II svetskog rata, sa sedištem u Nemačkoj, koji je dominirao svetskom industrijom lekova.  Oni su vremenom stavili pod svoje „okrilje“ čitavu hemijsku industriju, uključujući oružje i drogu, da bi ubrzo „sklopili brak“ iz interesa sa Rokfelerovim „Standard Oilom“ i tako zatvorili krug moći.
Karteli su decenijama dominirali – kako hemijskom, tako i farmaceutskom industrijom, koja je od početka bila pod njihovom kontrolom, pa im nije promakao ni neugodni pronalazak vitamina B 17 čije bi prirodno poreklo moglo da ugrozi primat „sintetičke industrije“ na kojoj egzistira „Big farma“. Uprkos stotinama smrtnih slučajeva koje su prouzrokovali njihovi lekovi, FDA i dalje štiti interese farmaceutske industrije, objavljujući rat netoksičnoj vitaminskoj terapiji i hranljivim dodacima, sve do ove poslednje, najapsurdnije od svih zabrana kojom se želi sprečiti slobodno korišćenje lekovitog bilja u terapeutske svrhe.
„Oni ne donose zakone i zabrane s motivom da nas ubiju, već da zarade – i zbog toga nas ubijaju. Najapsurdnije od svega je što su i sami žrtve, kao i njihove porodice. To nije konspiracija to je najvulgarnija gramzivost“ – zaključuje Grifin, podsetivši da je Codex Alimentarius njihovo vaskrslo čedo koje kao Trojanski konj uvodi na međunarodnu scenu totalnu kontrolu u ovoj oblasti.
Prema izveštaju FAO i WHO, Srbija je ocenjena kao veoma kooperativna u harmonizaciji zakona u vezi sa proizvodnjom i uvozom hrane, a domaći prerađivači „na glasu“ već reklamiraju svoje proizvode znakom Codex Alimentariusa. U poštovaoce ovog kulta uvrstili su se i ugledni beogradski restorani, a i zagovornici HASAP-a  iza prividne brige o konzumentu prećutkujući činjenicu da ovaj sertifikat ne isključuje ulazak GMO u lanac ishrane, niti zabranjuje upotrebu mesa životinja koje su prošle tretman „hormonske terapije“. Država nam svojim propisima garantuje higijensko pakovanje – sve ostalo je prepušteno ćudima tržišta i „kolonijalnim zakonima“, kojima nijedna balkanska kolonija neće umaći.
Dok nam EU nameće uzanse gurajući nas sigurnim korakom ka kolonijalnom statusu, podsetimo se Gandijevih reči: „Od svih stvari u zapadnjačkoj civilizaciji, samo su zakon i poredak one stvari koje su nam davali u obilnoj meri“.