Почетна / Друштво / KONTROL BANKA Kome je Koka snela zlatno jaje?

KONTROL BANKA Kome je Koka snela zlatno jaje?

Nataša Jovanović

Kako bi razjasnili niz nelogičnosti vezanih za upravljanje imovinom „Kontrol banke“ u stečaju, te razotkrili zakonitosti koje vladaju u tamnim vilajetima montiranih procesa i tako otkrili vezu između režiranog stečaja i režiranog potraživanja, suočili smo Agenciju za osiguranje depozita, odgovornu za stečajnu masu banke, i advokata stečajnih poverilaca Đorđa Ivaniševića

I banka može da padne kao žrtva prevare, demagogije, ali i da postane talac optimističkih poslovnih ulaganja, kao što je to bio slučaj sa „Kontrol bankom“ koja je zbog jednog običnog ugovora iz 1996. godine sa preduzećem „Koka hibro komerc“ o zajedničkom ulaganju u proizvodnju pilećeg mesa, krenula putem kojim
se nerado ide…
Ali, tok ove drame nije lako pratiti bez istraživačkih poduhvata. U nameri da javnosti razjasni metodologiju „vampirske demokratije“ i pratećih „liberalnih metoda“ ekonomske politike novih „finansijskih vlasti“, „Pečat“ je postavio niz pitanja upućenih  na adresu Agencije za sanaciju stečaja, u ovom slučaju mogućeg saučesnika devastacije „Kontrol banke“ čijoj sudbini je naš list posvetio nekoliko tekstova. Da li je u stvari bilo saučesništva, slučajnog ili namernog, koga je potresao jedan agilni i angažovani advokat, do kojih granica je išlo čerupanje „Kontrol banke“ i za čiji račun, govore odgovori na pitanja institucije do krajnjih detalja upućene u ovaj birokratski triler sa ishodom koji još nije sabran do kraja…

PEČAT:
Kada ste kao Agencija saznali za postojanja sporova između firme „Koka hibro komerc“ i „Kontrol banke“?

AGENCIJA:
Agencija je imenovana za stečajnog upravnika „Kontrol banke“ rešenjem stečajnog veća Trgovinskog suda u Beogradu br. St-11/07 od 30.01.2007. godine. Za sporove između „Koke“ i „Kontrol banke“ saznala je u toku februara, odnosno marta meseca 2007. godine iz izveštaja svog poverenika Mladena Sorajića i punomoćnika „Kontrol banke“ advokata Vladimira Rajkovića.

ADVOKAT IVANIŠEVIĆ:
Verovatno je tačno da je Agencija za postojanje sporova saznala kada je otvoren stečaj „Kontrol banke“ i kada je predmet prešao u njenu nadležnost kao stečajnog upravnika. Međutim, bitno je šta su posle toga preduzeli da bi sačuvali stečajnu masu, a taj zadatak Agencija nije dobro obavila.

PEČAT:
Da li ste znali za presudu Trgovinskog suda u Beogradu P.10190/07 od 30.01.2007. godine koja je bila nepravosnažna i kojom je „Koka hibro komerc“ bila obavezana da „Kontrol banci“ isplati oko 5.500.000 dinara sa kamatom od 1997. godine do isplate, što je sa zateznom kamatom do početka stečaja (do kada zatezna kamata može da se računa) iznosila preko 160.000.000 dinara ili duplo više nego što je firmi „Koka hibro komerc“  isplaćeno 28.01.2008.godine, i ako ste znali zašto je i pored toga izvršena isplata?

AGENCIJA:
U momentu imenovanja Agencije za stečajnog upravnika „Kontrol banke“ spor po tužbi „Kontrol banke“ protiv „Koke“ bio je zaključen na ročištu održanom 30.01.2007. godine, odnosno prvostepeni postupak je bio završen i očekivalo se donošenje odluke suda, dok je postupak po tužbi „Koke“ protiv banke bio pred drugostepenim sudom povodom žalbi parničnih stanaka. Naknadno je u sporu banke protiv „Koke“ doneta prvostepena odluka u korist banke koja je po žalbi „Koke“ ukinuta, dok je u sporu „Koke“ protiv banke Viši sud odbio žalbe stranaka i potvrdio prvostepenu odluku u korist „Koke“.

ADVOKAT IVANIŠEVIĆ:
Ovo je klasično izbegavanje odgovora. Suština pitanja je bila zašto je izvršena isplata „Koka hibro komercu“,  iako je Agencija kao stečajni upravnik „Kontrol banke“ morala da zna da banka ima nesumnjivo veće potraživanje prema „Koki“ po osnovu nevraćenih kredita, nego što „Koka“ može da ima prema banci. Dokaz da je Agencija znala je činjenica da je nastavila da vodi spor koji je „Kontrol banka“ pokrenula protiv „Koke“, odnosno što je i ona kao stečajni upravnik osporila potraživanje „Koke“. Ukoliko je Agencija kao stečajni upravnik bila upućena u spor morala je da zna da je potraživanje „Kontrol banke“ prema „Koki“ bilo realno potraživanje, a potraživanje „Koke“ prema „Kontrol banci“ fiktivno. Ako je tako, a sve činjenice upućuju na takav zaključak, onda nije bilo nijednog razloga da se isplati „Koki“ iznos po presudi koja je za „Kontrol banku“ bila sporna, posebno zato što su te presude dva puta po reviziji bile ukidane.

PEČAT:
Zašto tvrde da se firmi „Koka hibro komerc“  morala izvršiti isplata po pravosnažnoj presudi kada po Zakonu o stečaju to nije tako, jer stečajna uprava može da ospori svako izvršenje, a dokaz za to je da „Koka“ nije mogla kroz izvršenje da naplati svoje potraživanje? Pored toga, kako ste do tada (28.01.2008.godine) odbijali isplatu kada direktor Agencije Milorad Džambić nije bio ovlašćen za tako nešto?

AGENCIJA:
U smislu člana 97. Zakona o stečajnom postupku pravosnažna odluka o osporenom potraživanju ima dejstvo prema stečajnom dužniku i prema svim poveriocima stečajnog dužnika i izvršava se kroz rešenje o glavnoj deobi. Stečajni upravnik podnosi sudu i odboru poverilaca nacrt za glavnu deobu. Odbor poverilaca, odnosno svaki poverilac pojedinačno može podneti prigovor na nacrt za glavnu deobu. ( Svim poveriocima , uz dopis predsednika Odbora poverioca preporučenom poštom je uručen Nacrt. ) Stečajno veće odlučuje o prigovorima kroz rešenje o glavnoj deobi, a na rešenje o glavnoj deobi odbor poverilaca i svaki poverilac pojedinačno ima pravo žalbe Višem sudu. Rešenje o glavnoj deobi se izvršava tek pošto postane pravosnažno, kao što je to bilo i u ovom slučaju. Naime, Rešenjem Trgovinskog suda od 4.1.2008. godine određena je glavna deoba stečajne mase i istim rešenjem je naloženo stečajnom upravniku „Kontrol banke“ da isplatu poveriocima izvrši u roku od osam dana od dana pravosnažnosti rešenja. Rešenje je uručeno svim poveriocima i niko se nije žalio, tako da je isto postalo pravosnažno 21.1.2008. godine.
Napominjemo da je neizvršavanje pravosnažne presude krivično delo, kažnjivo po čl.340 Krivičnog zakonika.

ADVOKAT IVANIŠEVIĆ:
To je notorna neistina. Članom 93. Zakona o stečaju izričito je predviđeno: Od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškove stečajnog postupka.
Iz napred navedenog jasno je da ne samo da nije postojala obaveza izvršenja nego da je, upravo suprotno, postojala obaveza neisplate spornih potraživanja, kakvo je svakako bilo potraživanje „Koke“, zbog čega je „Kontrol banka“ u stečaju vodila spor sa „Kokom“.
Istina je da stečajni upravnik podnosi sudu i Odboru poverilaca predlog za glavnu deobu, kao što tvrdi Agencija, ali ovo nije taj slučaj jer se glavnom deobom vrše isplate potraživanja koja stečajni upravnik nije osporio. Složićemo se, ako neko vodi spor povodom nekog potraživanja, onda ga je time svakako osporio, pa nije bilo razloga da u glavnoj deobi Agencija isplaćuje sporno potraživanje „Koke“.
Tačno je da se poverioci nisu žalili na Rešenje o glavnoj deobi, ali to nisu učinili zato što im je od strane stečajnog upravnika objašnjeno da su izjavom Jovice Aleksića od 24.01.2008. godine obezbeđeni jer će on primljeno vratiti pod moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću ukoliko revizijom bude ukinuta izvršna presuda. Na taj način je Agencija poverioce dovela u zabludu u kojoj su oni pristali na isplatu.
Na ovaj način je Agencija oštetila stečajne poverioce jer ih je navela da pristanu da se „Koki“ isplati 60 odsto stečajne mase na njihovu štetu (poverilaca), umesto da odbije takav zahtev i na taj način uradi ono što je njen glavni zadatak – zaštiti stečajnu masu i obezbedi maksimalno namirenje stečajnih poverilaca. Upravo je krivično delo ovakvo ponašanje odgovornih lica u Agenciji i utoliko ima smisla pominjanje člana 340 KZ RS od strane Agencije, ali u ovom slučaju je to na njihovu štetu.

PEČAT:
Zašto je Agencija ovlastila advokata Rajnu Andrić da 3.09.2009. godine obavesti Stečajno veće da Agencija kao stečajni upravnik povlači predlog sudu za davanje saglasnosti za podnođenje revizije? Da li je advokatu Rajkoviću otkazano punomoćje za zastupanje „Kontrol banke“ zbog toga što je već pre toga bio podneo reviziju koja je bila uspešna?

AGENCIJA:
Predlog podnet sudu za davanje saglasnosti za izjavljivanje revizije povučen je u dogovoru sa predsednikom Stečajnog veća, jer Stečajno veće nije uopšte nadležno za davanje ovakve saglasnosti. Takvu nadležnost ima samo Odbor poverilaca koji je tu saglasnost i dao, pa je revizija uredno podneta.

ADVOKAT IVANIŠEVIĆ:
Ako je tačno da nije bila potrebna saglasnost suda za podnošenje revizije, a jeste tačno, postavlja se osnovano pitanje zašto je Agencija aktom od 29.08.2007.godine tražila davanje saglasnosti suda za izjavljivanje revizije, da bi posle četiri dana obavestila sud da odustaje od predloga za davanje saglasnosti. Meni to izgleda kao manevar Agencije da se spreči podnošenje revizije koju je tražio Odbor poverilaca.
Tu je i odgovor na pitanje zašto je advokatu Rajkoviću otkazano punomoćje kada je uspeo sa revizijom.

PEČAT:
Zašto je Agencija angažovala advokata Živkovića da zastupa „Kontrol banku“ u sporovima kada je u isto vreme zastupao firmu „Koka hibro komerc“ u sporu sa „Kontrol bankom“? Zašto je tom advokatu opozvano punomoćje četiri dana pre isplate 69 miliona dinara i to na osnovu izjave kojom je on zajedno sa Jovicom Aleksićem garantovao povraćaj isplaćenog ako po reviziji budu ukinute presude? Da li je to bio sukob interesa kod tog advokata?

AGENCIJA:
Advokat Živković je kao član Odbora poverilaca „Kontrol banke“ optuživao stečajnog upravnika da angažovani advokat iz Beograda nije dovoljno uspešan u sporovima koje ova banka vodi na teritoriji Leskovca protiv firmi u vlasništvu akcionara banke, te da bi se njegovim angažovanjem ovi sporovi ubrzali. Tako je u jednom trenutku i angažovan za zastupanje banke u tim sporovima.

ADVOKAT IVANIŠEVIĆ
Ovaj odgovor je jednostavno smešan. Pre svega, „Koka“ nikako nije mogla da bude član Odbora poverilaca jer je njeno potraživanje osporeno od strane Agencije kao stečajnog upravnika, a još manje je mogao da bude punomoćnik Agencije advokat koji u sporu sa Agencijom (kao stečajnim upravnikom „Kontrol banke“ u stečaju) zastupa „Koku“. To nije samo sukob interesa, to je zloupotreba ovlašćenja kada se rade takve stvari (zaključuje Ugovor o zastupanju i daje punomoćje advokatu koji je u tom statusu).
Bez namere da bilo koga uvredim smatram da je bilo mnogo bolje ćutati nego davati ovakav odgovor, vređa inteligenciju svakog razboritog čoveka.

PEČAT:
Kada je Jovica Aleksić odbio da vrati primljeni iznos zašto protiv njega nije podneta krivična prijava za prevaru, kao i protiv advokata Živkovića?

AGENCIJA:
Agencija nije podnela bilo kakvu krivičnu prijavu, već je pokrenula parnicu za povraćaj primljenih sredstava. Shodno Zakonu o parničnom postupku, revizija ne odlaže izvršenje presude(čl.397), a nijednom dužniku po pravosnažnoj presudi eventualna uložena revizija okončana u njegovu korist ne daje pravo da vodi krivični postupak protiv poverioca, sada dužnika, već pravo za povraćaj primljenog novca.

ADVOKAT IVANIŠEVIĆ:
Ovo je odgovor identičan prethodnom. Ako je tačno da revizija ne odlaže izvršenje pravosnažne presude, osnovano se postavlja pitanje zašto je onda tražena izjava od Jovice Aleksića (ako je nepotrebna). Istina je da revizija ne odlaže izvršenje u svim postupcima osim u postupku stečaja, kako sam napred naveo, pa je jasno da je izjava tražena da bi Odbor poverilaca bio doveden u zabludu zbog koje nije osporio isplatu „Koki“ u glavnoj deobi, a kako svoju izjavu nisu ispoštovali njeni davaoci protiv njih je morala biti podneta krivična prijava za prevaru, jer su lažnim prikazivanjem činjenica navodno doveli Agenciju u zabludu da izvrši isplatu po presudi, iako to nije morala. Sve ovo pod uslovom da je Agencija isplatu izvršila upravo zbog izjave, a ne iz nekih drugih razloga koji se posle svega javljaju kao više verovatni. Činjenica da nije podneta krivična prijava upućuje na zaključak da je izjava poslužila samo da navede Odbor poverilaca da ne ospori isplatu, a ne i da bude zaista obezbeđenje za vraćanje primljenog novca od strane „Koke“ ako u reviziji bude ukinuta presuda na osnovu koje je isplata izvršena.
Pravo pitanje je ko je koga ovde doveo u zabludu i ko bi trebalo da odgovara za prevaru.

PEČAT:
Kada ste saznali za sporove koje je protiv „PP Juma“ i „Astra banke“ vodila „Koka hibro komerc“ radi naknade iste štete i da li mu je to bio znak da nešto nije u redu sa tužbom „Koke“ protiv „Kontrol banke“? (Likvidaciju obe firme i stečaj vodi takođe Agencija, tako da je morao da zna za te sporove).

AGENCIJA
Agencija je preko angažovanih advokata podnela sudu sve prigovore i podatke do kojih je došla u svom radu, pa i činjenicu da postoji sličan spor između „Koke“ i „Astra banke“.

ADVOKAT IVANIŠEVIĆ:
To je tačno, ali je isto tako tačno da je advokat sva saznanja dobio od ranijeg likvidacionog upravnika „Kontrol banke“ Savka Popovića, kao i da je advokat Rajković posle toga dobio otkaz punomoćja. Ako je Agencija imala saznanja o prethodnim postupcima protiv „Koke“ i prevari koja je u tom postupku utvrđena, zašto je onda isplatila „Koki“ nepostojeći dug, kakva god da je presuda doneta, kada je već imala zakonsko ovlašćenje da odbije isplatu?

PEČAT:
Da li je tačno da ste od Savka Popovića, bivšeg likvidacionog upravnika „Kontrol banke“, dobili dopis naslovljen sa „Zapažanja bivšeg likvidacionog upravnika ‘Kontrol banke ad’ po presudama sudova, po tužbi firme ‘Koka hibro komerc’“ i, ako jeste, šta ste tim povodom učinili?

AGENCIJA:
Savko Popović je dostavio povereniku Agencije svoja zapažanja, a imao je priliku da ih iznosi i u postojećim sporovima između Banke i „Koke“, jer su ti sporovi završeni u prvom stepenu za vreme dok je on bio likvidacioni upravnik. Konkretno presuda u korist „Koke“ doneta je u vreme dok je Savko Popović vodio Banku i upravo je on, preko angažovanog advokata, uložio žalbu na tu presudu koju je Viši sud odbio.

ADVOKAT IVANIŠEVIĆ:
Zašto prećutkuju činjenicu koja im mora biti poznata, da je Savko Popović podneo prethodnu reviziju (drugu po redu, pre ove poslednje) koja je bila uspešna, po kojoj su ukinute obe presude u korist firme „Koka hibro komerc“? Isto tako je poznato da je Savko Popović u više navrata tražio prijem kod direktora Agencije da bi ga upoznao sa svim svojim saznanjima u vezi „Koke“, ali nikada nije bio primljen od strane direktora Džambića. Isti, Savko Popović je advokata Rajkovića snabdeo podacima korišćenim u poslednjoj reviziji kojom je ukinuta presuda na osnovu koje je Agencija izvršila isplatu „Koki“. Neobično, odmah posle toga advokatu Rajkoviću je otkazano punomoćje, a zapažanja bivšeg likvidacionog upravnika „Kontrol banke“ Savka Popovića nisu privukla pažnju Privrednog suda, a ni Agencije, iako ih je on na te adrese slao od 2004. godine, a  do 2010. godine nekoliko puta.
Možda je sada već izlišno postaviti pitanje zašto Agencija nije reagovala na ta upozorenja, odnosno verovatno da takvo pitanje treba postaviti pred nekim drugim organom, kojem će nadležni iz Agencije morati da daju odgovore. Ja sam siguran da ću te odgovore dobiti.
O svemu što sam napred naveo posedujem materijalne dokaze, nasuprot Agenciji koja na postavljena pitanja daje netačne ili nikakve odgovore, kakvim se može kvalifikovati većina njihovih odgovora.

AGENCIJA:
Konačno, smatramo da je objavljeni tekst u pretprošlom broju „Pečata“ suprotan novinarskoj etici, zasnovan na insinuacijama bez osnova, a Agenciji kao stečajnom upravniku nije prethodno omogućeno da iznese svoj stav.
Dostavili smo vam i zapisnik sa ročišta Privrednog suda u Beogradu, iz kojeg se jasno vidi ko se i kako obavezao Ugovorom o poslovnoj saradnji , koji je rezultirao navedenom presudom. Firmu „Koka hibro komerc“ doveli su bivši akcionari, sa njom zaključivali ugovore, obavezivali se na plasmane i pravili poslovne planove. Agencija je u tom postupku tek od 2007. godine, kada ju je i „ zatekla“ ta pravosnažna presuda. Napominjemo da se protiv bivšeg akcionara i bivšeg direktora „Kontrol banke“ ( koji su izvor neobjektivnih i zlonamernih informacija objavljenih u „Pečatu“) vode krivični postupci pokrenuti za dela u vezi sa plasmanima „Kontrol banke“, te da su zavisna preduzeća čiji su osnivači upravo navedeni akcionari najveći dužnici „Kontrol banke“ u stečaju. Kada bi se ta potraživanja naplatila, poverioci bi bili namireni u celosti. (Obaveze ovih pravnih lica prema „Kontrol banci“ iznose oko 360.000.000,00 dinara, bez obračunate kamate).

ADVOKAT IVANIŠEVIĆ:
Nije sporno da je „Kontrol banka“ zaključila Ugovor o poslovnoj saradnji sa firmom „Koka hibro komerc“, kao što su to činili sa većinom svojih komitenata. To je i logično jer je posao banke da daje kredite svojim komitentima, kao što je njen posao i da tuži one dužnike koji kredite ne vraćaju. To je učinila i „Kontrol banka“, a Agencija kao stečajni upravnik je preuzela te sporove i vodi ih i dalje. Tu ne bi trebalo da je bilo šta sporno. Ono što je ovde sporno je podatak da je Agencija isplatila potraživanje koje ne samo da nije morala nego nije smela da isplati, jer je na taj način oštetila stečajnu masu, odnosno stečajne poverioce.
Činjenica da je Agencija postala stečajni upravnik „Kontrol banke“ tek 2007. godine, nikako je ne amnestira od odgovornosti za štetu koja je učinjena stečajnom poveriocima, s obzirom na to da nijedan od postupaka koji su ranije započeti nije bio do pokretanja postupka stečaja okončan, već su svi bili u toku, tako da je Agencija bila u mogućnosti, kao i u obavezi, da preduzme sve mere da stečajnu masu zaštiti i obezbedi kada je došla do saznanja da stečajnoj masi preti umanjenje zbog mogućih neodgovarajućih poteza odgovornih lica Stečajne uprave.
Predmet ovog teksta nije krivična odgovornost bivšeg rukovodstva „Kontrol banke“, već propusti Agencije kao stečajnog upravnika „Kontrol banke“ u stečaju i šteta koja je time naneta stečajnim poveriocima banke, o čemu smo izneli dovoljno detalja za osnovanu sumnju da je u postupanju Agencije bilo nezakonitih radnji.
Informacije radi, od bivšeg direktora „Kontrol banke“ dobili smo informaciju da je u krivičnom postupku, koji se protiv njega vodi po prijavi likvidacione uprave „Kontrol banke“, sprovedeno finansijsko veštačenje u kojem nije utvrđena nijedna nezakonitost u postupku davanja kredita osnivačima banke, odnosno da krediti osnivačima nisu odobravani pod povoljnijim uslovima u odnosu na ukupnu poslovnu politiku banke i u odnosu na kredite date drugim komitentima i akcionarima banke.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *