KLONIRANJE LJUDI Genetski modifikovan čovek

Piše Uglješa Mrdić

Od rođenja ovce Doli 1996. godine, kloniranje životinja postaje stalna praksa. U SAD već postoje kompanije koje nude klonove goveda, najčešće bikova sa izuzetnim osobinama, tzv. „superbikovi“. Kloniranje čoveka je proces koji je znatno komplikovaniji i opasniji, ali po svemu sudeći – neizbežan

„Pečat“ nastavlja da hrabro piše o prisutnosti i delovanju GMO kartela u Srbiji. U međuvremenu naša redakcija je dobila nove podatke i analize, kako domaćih, tako i stranih stručnjaka, koje se tiču štetnosti u korišćenju genetski modifikovanih organizama (GMO). GMO kartel koji ima svoje jake saradnike i u Srbiji, narušava zdravlje građana Srbije na sve moguće načine, a najviše kroz trovanje poljoprivrednih površina, prehrambenih namirnica, životinja.
U prošlom broju pisali smo o negativnom delovanju GMO kartela na lekarsku industriju u Srbiji, a najavili smo da ćemo u ovom 13. nastavku pisati o upotrebi GMO u kloniranju živih bića.

GRAĐANI I OVCE
Možda je i kloniranje ljudi jedan od načina aktuelne Vlade Srbije da prebrodi probleme u državi. Pošto se aktuelni vlastodršci predstavljaju kao sposobni, moguće je da je tajni vladin plan da klonira nekoliko državnih funkcionera i navodno sposobnih ministara, kako bi odlazeća garnitura vlasti pokušala nešto da promeni u Srbiji. Međutim, ne verujemo da bi dva, tri Božidara Đelića, dva Mirka Cvetkovića ili četiri Slavice Đukić Dejanović nešto uradili dobro za Srbiju, čak i u uvećanom broju. Isto važi i za sve ostale vladajuće funkcionere na čelu sa Borisom Tadićem.
A možda je tajni plan vladajuće koalicije DS, SPS,G17 Plus i LDP, da nekoliko puta kloniraju svoje biračko telo da bi opet došli na vlast. Oni od naroda žele da prave ovce jer su već jednom prevarili svoje birače, a nadamo se da ne žele da od građana prave ovce Doli.
Još od rođenja ovce Doli 1996. godine, kloniranje ljudi deluje neizbežno. Pored uspeha sa drugim sisarima, ispostavilo se da je proces mnogo komplikovaniji za ljude. Međutim GMO kartel tako ne misli. On želi samo još više profita.
Naučnici stvaraju klon tako što zamene jezgro jajne ćelije sa jezgrom druge osobe. Uspeli su da kloniraju ljudske embrione, ali nijedan do sada nije preživeo ranu fazu u kojoj je samo grupa ćelija – morula. Oko 25 odsto kloniranih životinja ima očiglednih problema, manji propusti u gajenju i održavanju embriona mogu dovesti do grešaka u razvoju. Pokušaj kloniranja čoveka bi bio veoma rizičan, poput slanja bebe u svemir raketom koja ima 50-50 šanse da eksplodira. Ako se otklone ti rizici ostaje moralna dilema da li bi ljude trebalo klonirati bez njihovog znanja? Kao što smo pisali o GMO da nije zabranjen u Americi, jer tamo uveliko dejstvuje najveća američka kompanija koja proizvodi GMO, „Monsanto“, u SAD nisu sve države zabranile kloniranje ljudi. Ujedinjene nacije su usvojile neobavezujuću zabranu, a ostaje pitanje da li će stručna javnost i veliki broj građana prihvatiti kloniranje, kao što je prihvaćena i vantelesna oplodnja.
Prema Krikovoj i Votsonovoj „centralnoj dogmi“ svaki gen nadzire proizvodnju jedne belančevine, pa bi prema tome odnos broja gena i belančevina nekog organizma bio 1:1. Dakle, za stvaranje oko 100 hiljada belančevina ljudskog tela, trebalo bi oko 100 hiljada gena. Međutim iz kompanije „Celera“, koja je u razdoblju od 1990. do 2001. godine radila na najgrandioznijem, tri milijarde američkih dolara teškom i najbolje reklamiranom projektu: projektu sekvencioniranja ljudskog genoma, stiglo je iznenađenje. Ljudski genom sastoji se tek od oko trideset hiljada gena. Krejg Vender, voditelj tog projekta je izjavio:
„Mi nemamo dovoljno gena, pa proizlazi da postavke biološkog determinizma ne mogu biti ispravne. Prekrasnu raznolikost ljudske vrste ne određuje samo genetski kod. Naše okruženje je takođe bitno.“
„Koštao je mnogo, a danas je beskoristan. Ne radi, raste tako brzo, a preskup je za održavanje. Njegova jedina jasna poruka je: Ovo nije formula života, za ljudski genom“, poručila je Mej-Von Ho, kineski naučni istražitelj.

CENTRALNA DOGMA
Iznenađuje činjenica da bi čitač CD-a humanog genoma vrlo lako mogao zameniti čoveka s mišem, jer 99 posto gena kod miša i čoveka potpuno su identični. Ako je prema „centralnoj dogmi“ odnos gena i belančevina organizma 1:1, kako objasniti da utvrđenih 30 hiljada gena kodira, ne kako se smatralo 100 hiljada, već kako se danas zna oko 250 hiljada belančevina ljudskog tela. Utvrđeno je da čoveka krasi preko četiri miliona različitih svojstava. Kako objasniti bogatstvo raznolikosti svojstava između individua unutar ljudske vrste? Kako tek pojasniti ogromnu različitost između čoveka i miša, kad je ona uslovljena samo sa 300, za te dve vrste različitih gena? Sve to znači da za konačni opis života treba nešto više od samog redosleda gena na molekulu DNK.
Erik Lander, jedan od saradnika na projektu sekvencioniranja humanog genoma zaključuje: „Čovek bi trebalo da nauči lekciju iz poniznosti.“
U časopisu „Science“ (2002) Venter i saradnici, kao jedno od mogućih objašnjenja, navode činjenicu da čak 4.096 ljudskih gena može proizvoditi veći broj belančevina. Danas je poznato da na primer jedan gen iz ćelije unutrašnjeg uva može kodirati, ne jednu, već 576 različitih belančevina. Za sada, prema saznanjima nauke, rekorder je jedan od gena vinske mušice, može da kodira čak preko 38 hiljada takvih različitih proteinskih molekula.
Ova saznanja u potpunosti ruše „centralnu dogmu“ na kojoj se temelji ideja o genetskom inženjeringu.
Pripadnici bahate „naučne civilizacije“ ne žele da usvoje nova saznanja nauke na koju se toliko pozivaju i uporno preduzetnički pokušavaju da stvore nove forme života.
Da bi novonastala nit belančevine postala biohemijski aktivna, mora se „smotati“ u precizno organizovanu, klupku sličnu strukturu. I ovde je Krik pogrešno pretpostavljao da je aktivna struktura svakog molekula belančevine određena redosledom aminokiselina, pa se stoga svaki molekul novonastale belančevine pravilno oblikuje. Danas se zna da nepravilno „smotana“ belančevina ostaje neaktivna, sve dok ne dođe u dodir s posebnim tipom belančevine (hapleron) koji je zatim ispravno oblikuje. Veliki značaj ovog posebnog tipa belančevine otkriven je tek posle pojave nove degenerativne bolesti mozga uzrokovane prionima. I evo još jednog dokaza nakaradnosti „centralne dogme“.

PROTIV CIVILIZACIJE
Krik i njegovi sledbenici tvrde da su za biološko umnožavanje i infektivnost neophodne nukleinske kiseline (DNK i RNK). Međutim, analiza infektivnog materijala prionskih bolesti (scrapie, TME, CWD, BSE) nije pokazala prisustvo nukleinskih kiselina. Stenli Prusiner je još 1980. godine dokazao da je belančevina bez nukleinske kiseline uzročnik kravljeg ludila (BSE) i nazvao je prion. Još nam samo treba da u Srbiji zavlada kroz GMO delovanje i kravlje ludilo. Normalna belančevina mozga (PrPc) i infektivni prion (PrPsc) imaju isti redosled aminokiselina u lancu, jedina je razlika u načinu izgradnje trodimenzionalnog klupka. Prion se umnožava na nepredvidljiv način. Napada nervna tkiva i u njima normalnu belančevinu (PrPc), pa je pretvara u sebi sličnu trodimenzionalnu strukturu (PrPsc). Tako preoblikovan molekul normalne belančevine postaje infektivan za druge, po redosledu aminokiselina identičnog molekula belančevine mozga. Lančana reakcija dovodi do naglog napredovanja bolesti s fatalnim završetkom. Prion je otporan na danas standardne metode sterilizacije, što ga čini još nezgodnijom infektivnom česticom.
Pripadnici „naučne civilizacije“, pojednostavljenog – redukcionističkog pogleda na život, koji još uvek pretpostavke temelje na obezvređenoj „centralnoj dogmi“ i smatraju da se život može slagati od elemenata, poput lego kockica, veruju svojim finansijerima rizičnih istraživanja i gaze ako treba i preko leševa. Njima nedostaje i najmanji deo zdravog razuma i sposobnosti da razmišljaju vlastitom glavom.
One druge, koji ne pristaju na takve postupke, već zadivljeno i s poštovanjem gledaju na život i prirodu oko sebe, i upozoravaju na greške loše nauke, njih svrstavaju u svet „antinaučne civilizacije“.

KLONIRANJE MESA
Podsećamo naše čitaoce i na prošlogodišnju vest da su mleko i meso od potomka klonirane krave ušle u lanac prodaje u Velikoj Britaniji. Da li takvu sudbinu posle delovanja GMO kartela može da očekuje i Srbija?
Američka FDA objavila je 2008. godine da je meso i mleko klonova goveda, svinja i koza, kao i njihovih potomaka, dobijenih prirodnom reprodukcijom, „bezbedno“ za konzumaciju (za ovce nisu bili toliko sigurni). U SAD već postoje kompanije koje nude klonove goveda, najčešće bikova sa izuzetnim osobinama, tzv. „superbikovi“. Pretpostavka je i bila da će se klonovi koristiti kao visoko kvalitetne životinje za rasplod u svrhu unosa željenih osobina u stado, i da tako neće ući u prehrambeni lanac u većem broju. Međutim, u Americi postoji oko 600 ovakvih „supergoveda“, a meso i mleko njihovih potomaka se već odavno nalazi u prodaji u supermarketima, jer ne podleže nikakvom zakonu o deklarisanju. Takođe se ne zna gde meso samih klonova završi, kada „supergoveda“ odsluže svoju namenu.
Protivnici kloniranja životinja u prehrambene svrhe, pored očigledne etičke dileme i dileme oko bezbednosti takvog mesa, pominju i nehuman način kloniranja danas. Naime, klonirane životinje se često rađaju sa deformitetima i kraćim životnim vekom. Protivnici kloniranja izrazili su povrh svega bojazan da bi se genetska raznolikost stoke na ovaj način smanjila i da bi patentiranjem klonova pojedine kompanije mogle steći kontrolu nad celim životinjskim vrstama.
S druge strane, zastupnicima ove metode najveći argument je da se uzgajivačima goveda pruži mogućnost da imaju više goveda sa „boljim“ osobinama, da se postigne, na primer, veća proizvodnja mleka, otpornost prema bolestima. Takođe zagovornici navode da bi se čitave vrste kojima preti izumiranje mogle kloniranjem spasiti.
Evropska unija za sada nema zakon o dozvoli ili zabrani mesa i mleka od kloniranih životinja, mada su članovi Parlamenta u julu ove godine predložili da se donese zakon o zabrani ovih proizvoda, sa moratorijumom na prodaju ovog mesa dok se zakon ne izglasa. Interesantno je to, da su u istom danu kada su diskutovali o ovom predlogu, članovi evropskog Parlamenta glasali protiv zakona da se identifikuje i obeleži meso životinja koje se hrane genetski-modifikovanom stočnom hranom. Da li zaista postoji tako velika razlika između ova dva principa, jednog koji nam garantuje ukusan i zdrav stejk od krave koja se hranila kukuruzom sa genom bakterije, i drugog koji se gnuša mesa klonirane krave? Ili će možda za deceniju, pod pritiskom marketinga, ekonomske obrazloživosti i vremenom razvodnjene polemike, a u nedostatku studija koje dokazuju negativan uticaj na ljudsko zdravlje, ova druga tema na okosnici etičkog danas, postati manje-više prihvatljiva i zamenjena novim vrućim temama, na primer o kloniranju čoveka. Srbija mora da se izvuče iz čeljusti GMO kartela… Inače…

3 коментара

  1. Avatar

    Sta reci .kraj civilizacije ,I samounistenje,pod podmuklom I nevidljivom sapom satane.

  2. Avatar

    Malo sam razocaran sto ovakve novine jos nemaju kritcko razmisljanje. Kao odvore na pitanja oni daju teoriju zavere. Mogli bi ste ljudima da pojasnite sta je to genetska modifikacija.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *