Kazino Srbija

Piše Aleksandar Đaja

Naša zemlja je postala veliki kazino u kojem obeležene karte deli NATO, dok se kuglica u ruletu uvek zaustavlja na unapred određeno crno polje

Prosečna martovska plata u Srbiji bila je 353 evra i najniža je u Evropi i na Balkanu! Istovremeno, cene osnovnih prehrambenih proizvoda su uglavnom iste, a mnoge i više od onih u Evropi. Ovakav „ekonomski infarkt“ nije se u Srbiji desio još od odlaska Turaka! Nije se desio ni tokom Prvog svetskog rata, ni za vreme Nedićeve vlade tokom fašističke okupacije, ni tokom sankcija devedesetih, pa čak ni u vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Ako samo ta činjenica nije dovoljna DS-u da odmah raspiše vanredne parlamentarne izbore, onda, definitivno, Srbijom vlada otuđena „nenarodna vlast“!
Srpski vlastodršci kao da su rešili da se sa sudbinom naroda kockaju do kraja! Tu se više ne zna ko, šta, zašto i o čemu govori, a ponajviše izaziva ozbiljnu zabrinutost učestala divergencija u osnovnim političkim potezima i proklamovanim ciljevima članova Kabineta. Sreća u nesreći jeste što je glamurozno najavljena racionalizacija državne uprave učinjena upravo „spajanjem“ funkcije premijera Vlade i predsednika Republike, čime smo dobili bar „jedinstveni stav“ po svim pitanjima! Ali, kako Hamlet u istoimenom Šekspirovom komadu kaže: „Ništa nije ni dobro, ni loše, nego ga takvim čini samo naše uverenje“ – slobodan sam da izjavim kako imam uverenje da je takva kombinacija katastrofalna po život građana Srbije! A, primera za to ima napretek i mogu se podeliti u tri osnovne režimske „mantre“.

1. SPEKTAKULARNE POLICIJSKE AKCIJE
Zamajavanje širokih narodnih masa „spektakularnim policijskim akcijama“ u kojima se hapsi „sitniš“, a dvadesetčetvoročasovne „dragstor-vesti“ o tome ubacuju u „kasicu-prasicu“ Javnog servisa „RTS“ i režimske štampe. Primer:  Policija je u okviru akcije „Amfiteatar“ (kao da hapsi studente?!) uhapsila veliki broj osoba, članova organizovane kriminalne grupe, koji se sumnjiče za zloupotrebu službenog položaja i organizovanje nelegalnih igara na sreću, čime je država oštećena za oko milion evra. Akcija u kojoj je učestvovalo više od 600 policijskih službenika (čiji materijalni troškovi sigurno višestruko premašuju to „milionče“) za sada je dala samo jedan konkretan rezultat: 750 evra koje je prilikom hapšenja službenika pronašla čistačica Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija – u korpi za otpatke! Kako to da niko od policajaca u toku ili posle akcije nije zavirio u korpu ostaje misterija.

2. POZITIVNI POMACI U EKONOMIJI
Katastrofalni ekonomski pokazatelji se proglašavaju „malim, ali pozitivnim pomacima“ ka svetloj budućnosti. Primer: Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da se ekonomija Srbije nalazi u postkriznom periodu i da će u ovoj godini biti ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto, što predstavlja dobru osnovu za nastavak oporavka privrede. U takvu „idiličnu viziju“ se sigurno uklapa i kruševačka privreda, nekada jedna od najuspešnijih u bivšoj Jugoslaviji, gde su sudbine „Trajala“ i „Fabrike maziva“ krajnje neizvesne, zaposlenima u „Župi“ se duguje 10, a u „Savremenom domu“ čak 21 plata. Istovremeno, veb portal „Nacionalni brend Srbije“, za koji je bivše Ministarstvo trgovine, na čijem čelu je bio Slobodan Milosavljević, platilo neverovatnih 28. 818 evra (nisam čuo da se igde u Evropi za portal tog ranga plaća više od 2. 000 evra), ni posle više od godinu dana nije okačen na Internet! I, nikom ništa. Opet vuk pojeo magarca, odnosno više miliona „magaraca“ koliko ih živi u Srbiji!

3. ZAMAGLJIVANJE ISTINE O KOSOVU
Zamagljivanje prave istine o suštini pregovora o Kosovu, koji se odvijaju van očiju svih demokratskih institucija u zemlji, a pre svega Narodne skupštine, zarad pripreme „mračnog kompromisa“ spakovanog u Briselu i Vašingtonu. Primer: Dok potpredsednik Vlade i ministar policije Ivica Dačić kaže da je „podela Kosova jedini realan način koje nas može dovesti do brzog rešenja problema“, dok predsednik Tadić neprestano ponavlja da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova (a pregovara s njim kao sa nezavisnom državom), dok njegov „pregovarač“ (za koga do juče u Srbiji niko nije čuo) kaže da razgovori nisu izdaja, niti priznanje nezavisnog Kosova – Srbi južno od Ibra, koji bi posle hipotetične podele trebalo da ostanu u „Republici Kosovo“, danas govore ovako: „Ovo nije život. I stoka u štalama živi bolje. Svako jutro ispred vrata nalazim izmet, komšije se iživljavaju na meni kao da sam im ja nešto kriva. Ne mogu da se okupam, ne smem veš da iznesem i osušim. Lekove štedim, pa dozu uzimam na svaka tri dana. Mnogo mi je teško, ali nemam gde iz ove sobice“ – priča Vuka Ivanović, stara 76 godina, verovatno najstarija Srpkinja u Prištini. U gradu u kojem je od 50. 000 Srba što su u njemu živeli do 1999. godine, posle NATO okupacije i petnaestogodišnje vladavine DS-a u Srbiji, danas ostao samo – 61!
Srbija je postala veliki kazino u kojem obeležene karte deli NATO, dok se kuglica u ruletu uvek zaustavlja na unapred određeno crno polje. Šanse građana Srbije da u ovom kazinu dobiju „jack pot“ i zagospodare svojom sudbinom, pod ovom satelitskom prozapadnom vlašću, identične su onima da starici Vuki Ivanović posle eventualne podele Kosova šiptarske komšije umesto izmeta počnu da donose – kolače!

5 коментара

  1. Avatar

    Eto, sada će ovaj režim narednih nedelja da se bavi hapšenjem Mladića, kao da je fol on uhapšen baš u nekom nepoznatom selu kraj Zrenjanina, a ne bogazna gde i bogzna kad. Naravno, baviće se njime ukoliko bolesni general uopšte toliko preživi. Za to vreme on će, baš kao u Đajinom tekstu, još više zamagljivati surove istine o ekonomskoj propasti Srbije i priznanju Kosova, kao poslednjem uslovu za dobijanje statusa kandidata. Nema sumnje da će se to, na kraju i desiti… A, posle, sledi… ko zna šta? Kad jednom, da izvinete, “skineš gaće”, posle nema kraja… Tužna je sudbina ovog naroda,ali, sve češće mislim da je on i sam donekle kriv, što dozvoljava da ga toliko vuku za uši, a on ćuti kao da mu je mozak zaliven krečom! Valjda će neka nova vlast imati snage da ga izvuče iz tog stanje teške depresije, na granici sa komom, inače, ostaćemo i bez Raške oblasi, i bez Vojvodine – a možda će i Kalemegdan ponovo pripasti Turcima!

  2. Avatar

    Boris Tadic, lutka na koncu i klovn Zapada zanima me samo u cije ce izdajnicke ruke dospeti 10 miliona dolara, cisto sumnjam da ce ih se takva djubrad odreci. EU ce sigurno poleteti da ih primi nakon ovog, kome oni trebaju, kad su spremni rod svoj da izdaju sutra ce izdati i njih, kome treba kriminalna banda koja je opljackala i prodala vlastitu zemlju i narod?

  3. Avatar

    Развило се црно време опадања,
    Набујао шљам и разврат и пороци,
    Подиг’о се трули задах пропадања,
    Умрли су сви хероји и пророци.
    Развило се црно време опадања.

    Прогледале све јазбине и канали,
    На високо подигли се сутерени,
    Сви подмукли, сви проклети и сви мали
    Постали су данас наши суверени.

    Покрадени сви храмови и ћивоти,
    Исмејане све врлине и поштење,
    Понижени сви гробови и животи,
    Упрљано и опело и крштење.
    Покрадени сви храмови и ћивоти.

    Закована петвековна звона буне,
    Побегао дух јединства и бог рата;
    Обесисмо све празнике и трибуне,
    Гојимо се од грехова и од блата.
    Закована петвековна звона буне.

    Од пандура створили смо великаше,
    Достојанства поделише идиоти,
    Лопови нам израђују богаташе,
    Мрачне душе назваше се патриоти.
    Од пандура створили смо великаше.

    Своју мудрост расточисмо на изборе,
    Своју храброст на подвале и обеде,
    Будућности затровасмо све изворе,
    А поразе прогласисмо за победе.
    Своју мудрост расточисмо на изборе.

    Место светле историје и гробова,
    Васкрсли смо све пигмеје и репове;
    Oд несрећне браће наше, од робова,
    Затворисмо своје очи и џепове.
    Место светле историје и гробова

    Остала нам још прашина на хартији,
    К’o једина успомена на џинове;
    Сад сву славу пронађосмо у партији,
    Пир поруге дохватио све синове.
    Остала нам још прашина на хартији.

    Под срамотом живи наше поколење,
    Не чују се ни протести ни јауци;
    Под срамотом живи наше јавно мњење,
    Нараштаји који сишу к’о пауци.
    Под срамотом живи наше поколење.

    Помрчина притиснула наше дане,
    Не види се јадна наша земља худа;
    А’л кад пожар подухвати на све стране,
    Куда ћемо од светлости и од суда!
    Помрчина притиснула наше дане.
    Дис- 1910. а као да је сада…

  4. Avatar

    U pravu je Arsenije: nešto nije u redu sa ovim narodom, Jer, onako bedno dozvoliti da se predsednik Srbije, Slobodan Milošević, spakuje u džip, sa kapuljačom preko glave, ne bi uradila ni urođenička plamena u centralnoj Africi. Oni bi rađe pojeli svog poglavicu, nego ga predali drugom plemenu da mu sudi, tj. ubije. Pa, nakon toga, ceo niz isporučivanja Haškom tribunalu, zaključno sa Mladićem, bio je jednostavno očekivan – jer kad tako isporučiš svog predsednika koji je više puta pobeđivao na izborima, onda možeš da isporučiš svakog! Očigledno, nešto u genetskoj strukturi Srba se promenilo od „petooktobarske revolucije“ 2000. – postali su uplašeni, takoreći „kilavi“. Zapad je instalirao svoju marionetsku vlast i sada može da im radi šta hoće, a Srbi ćute i trpe, kao zombirani. Ukazuje Đaja na to u mnogim svojim tekstovima, ali, šta vredi? Strašno mi je žao što je tako, ali se pitam – kad će Srbi ponovo da postanu Srbi? U protivnom, nestaće – i u istoriji će ostati samo kao još jedno beznačajno „pleme“ sa Balkana!

  5. Avatar

    Kad će Srbi ponovo da postanu – Srbi? Nikad, ako nastave da biraju ovakve vlasti, da trpe njihovo bezobzirno uništavanje zemlje i nacionalnog identiteta, krađu, da uzurpaciju vlasti. Koji svojim gazdama na Zapadu daju uvek duplo više nego što ovi uopšte traže… Nisam, na žalost, veliki optimista, mada, nekakva nada ipak postoji. Jer, istorija je pokazala da, baš kad izgleda da je sve izgubljeno, pojavi se odnekud, iznenada, bez najave, pravi Vođa, kao da je iznikao iz zemlje i povede svoj narod na put preporoda… Kao Putin u Rusiji!… Pojavi se pravi državnik sa harizmom, a ne neki politikant, bašibozluk, bolesnik koji je ubroazio da je “Mesija”… Nada je poslednja ostala u “Pandorinoj kutiji”… Dakle, Srbi, iako izgleda da su nas “žuti” doveli do dna, a jesu, oni su već sada prošlost, njihova je “sveća” dogorela. Nadajte se da negde u Srbiji, ko zna gde, postoji Vođa koji, možda, ni sam ne zna da će uskoro doći njegovo i naše vreme…!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *