Почетна / Колумне / Evropa na leđima suludog bika

Evropa na leđima suludog bika

Piše Milovan Danojlić

Često prikazivana na spomenicima i vazama, priča o kidnapovanju je pre desetak godina doživela reinkarnaciju u majstorskoj radionici Mladena Srbinovića. Princeza je na jednom platnu prikazana kao razdragana pustolovka, a i bik je u naponu muževne snage (slika levo). Na drugom je data kao starica otromboljenih dojki, dok je bik izboden strelama kao da dolazi sa koride (slika desno). Prva slika je poetska parafraza legende, a druga izaziva asocijacije koje nas upućuju na domaća zbivanja u godini kad je delo nastalo (1999)

Grčka mitologija poznaje više pripadnica lepšeg pola pod imenom Evropa; najvažnija je kći feničanskog kralja Agenora u koju se zagledao neumorni zavodnik Zevs. Ugledavši je kako bere cveće na morskoj obali, Olimpljanin se pretvorio u dobroćudnog bika namirisanog ružinim uljem i šafranom. Ni u šta ne sumnjajući, devojka priđe lepoj životinji i stane je milovati, i još se, s korpicom nabranog cveća, popne biku na leđa. Sa slatkim teretom na leđima, Zevs poleti preko mora i spusti se na Krit, gde se sa princezom sjedini i dobiju brojan porod. Evropin otac je poslao tri sina da vrate ugrabljenu sestru. U višegodišnjem uzaludnom traganju oni podignu mnoge gradove između Malte, Sicilije i Trakije. Potraga za sestrom im je poslužila kao izgovor za kolonizovanje prijatnih zaliva u Sredozemnom moru…
Kasnije će se naš prirepak Azije, po Zevsovoj volji ili po želji zahvalnog potomstva, nazvati po otetoj feničanskoj lepotici.
Često prikazivana na spomenicima i vazama, priča o kidnapovanju je pre desetak godina doživela reinkarnaciju u majstorskoj radionici Mladena Srbinovića. Princeza je na jednom platnu prikazana kao razdragana pustolovka, a i bik je u naponu muževne snage. Na drugom je data kao starica otromboljenih dojki, dok je bik izboden strelama kao da dolazi sa koride. Prva slika je poetska parafraza legende, a druga izaziva asocijacije koje nas upućuju na domaća zbivanja u godini kad je delo nastalo (1999). U bogu rata koji s Evropom na leđima juri prema Balkanu dopušteno je prepoznati predvodnika osamnaestočlane koalicije. Umornom od ratnih pohoda, Zevsu je ostalo dovoljno snage za iskorenjivanje srpske kuge, a omatorela Evropa mu se bezvoljno prepustila.

Više u štampanom izdanju

Један коментар

  1. Knjizevnik Danojlic nadahnuto metaforicki opisuje tragicnu putanju kretanja Evrope i njene Unije, ali i zablude nase malogradjanstine da ce iz njenog materijalnog bogatstva strpnuti stogod za sebe. Malogradjani i njihove vodje hoce odmah i u gotovom, bez alternative, a za uzvrat nude samopostovanje i nacionalno dostojanstvo – do kojeg im nije stalo, kaze pisac.
    Malogradjani ne vide da evropske rogove u vreci sputava ali i eksploatise korporacijski kapital. Oni veruju da ce nama taaj isti kapital, eksploatisuci nas, doneti blagostanje u Srbiju. Oni ne primecuju da njihova voljena srpska vlast placa tom kapitalu da zaposli srpske radnike, kao da te fabrike mogu da proizvode i bez radnika.
    Autor teksta je za zivota u Srbiji bio pristalica zapadnjackih ideja, ali je svojim umom i moralom promenio svoje ranije glediste, uocivsi opasnost ne samo za svoju Srbiju, vec i za covecanstvo. Takvih nema mnogo i zato im treba odati posebno priznanje.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *