Destaljinizacija je rat protiv pobede kao smisla postojanja države

Piše Mihail Leontjev

Smisao destaljinizacije je izbrisati pobedu iz svesti. Ne samo pobedu kao činjenicu u velikom otadžbinskom ratu, već pobedu u najširem smislu reči – pobedu kao zadatak

Destaljinizacija je sa aspekta strukture upravljanja, strukture države, socijalne strukture, sa aspekta mehanizama završena. Završena je mnogo pre kraja SSSR. Kraj SSSR-a je, uistinu, dokaz uspešno završene destaljinizacije.
Na šta mislim kada to kažem. Destaljinizacija je inicirala nomenklaturu. Zapravo, sama nomenklatura je postala nomenklatura zahvaljujući destaljinizaciji. A šta je to nomenklatura? Staljinistički aparat, elita koja se s jedne strane neprekidno obnavljala, neprekidno reprodukovala, a sa druge strane neprekidno represirala. Dakle, Staljin je formirao mehanizam proizvodnje elita i mehanizam njene apsorpcije. Ta elita, nastala u doba staljinizma, posle odlaska vođe zatražila je privilegije: u početku garancije bezbednosti, a zatim garancije za neodgovornost i da ostane nekažnjena. To je i dobila. Upravo to i jeste suština destaljinizacije, kada mehanizam proizvodnje elita funkcioniše, a mehanizam njene apsorpcije je isključen.
To, na kraju krajeva, možemo uporediti sa „Manifestom o slobodi plemstva“. Smisao postojanja plemstva, setimo se, sastojao se u služenju i za to su dobijali privilegije. Tako da je plemstvo dobilo ono što je smisao njegovog postojanja. Isto je dobila i nomenklatura. Dakle, ako je, ranije, u vreme Staljinove izgradnje narod bio potrošni materijal, isto takav potrošni materijal bila je i elita u izgradnji države radi ostvarenja zadataka koji su stajali pred tom državom. Dok narod i dalje ostaje potrošni materijal, elita se pretvara u samodovoljnu, samobitnu suštinu, odnosno u nomenklaturu.
Proces destaljinizacije je završen, rezultat – krah SSSR. Odnosno, elita je izdala. Zato što ta elita nikome i ni za šta ne služi, osim sebi samoj, zato je i upropastila državu.
To je tako ako govorimo o realnoj destaljinizaciji.
Šta misle oni koji sada govore o destaljinizaciji? Šta je potrebno danas demontirati, hitno, u našoj državi i da taj proces nazovemo destaljinizacija?
Mehanizam masovnih represija? Ne dolazi u obzir.
Nekakav kult ličnosti? Hm… Smešno.
Možda bi trebalo likvidirati mehanizam surove odgovornosti elite za rezultate njenog rada? Nažalost, bespredmetno.
Da aktuelizujemo neke „časove istorije“? One iste repesije, pažljiv odnos prema ljudskim resursima, da znači ne ponavljamo „ljudi, budite oprezni“… I sve to je priča u prazno. Niko ne pokušava sada sa jedne strane da obnovi mehanizam masovnih ne adresiranih represija, a sa druge strane niko ne može da pokuša da iskoristi stanovništvo kao potrošni materijal i time „zauzda“ istoriju. Ta pitanja su prošlost. To je pitanje istorije o veličanstvenosti, tragediji, konkretnim uslovima i okolnostima u konkretnom vremenu. Međutim, ne radi se ni o tome.
Radi se, u suštini, isključivo o istorijskom pamćenju, tj. o likovima. Potrebno je demontirati, izbaciti iz društvene svesti lik Staljina. Sam po sebi, čini mi se, krajnje čudan zadatak. Da, lik i heroja. Mongoli su obožavali Džingis Kana, Uzbekistanci Temerlana, Francuzi Napoleona… To su nacionalni heroji, nacionalni simboli.
Međutim, ipak postoji najvažniji momenat koji čini destaljinizaciju nasušnom neophodnošću za značajni deo ruske elite, one iste postnomenklature koja je produkt realne, već izvršene destaljinizacije.
Iza Staljina, iza lika Staljina, iza istorijskog pamćenja koje se naziva rečju „Staljin“, postoji nešto što ne možete naći kod sadašnjih elita. To je pobeda. Smisao destaljinizacije je izbrisati pobedu iz svesti. Ne samo pobedu kao činjenicu u velikom otadžbinskom ratu, već pobedu u najširem smislu reči – pobedu kao zadatak.
Staljin je za razliku od mnogih državnika različitih epoha dobro shvatao glavni zadatak koji država ima: zadatak da pobedi. Fenomen pobede, izvojevan od strane Staljina, nije vezan za lik vojnog vođe koji je nominalno ili čak realno bio na čelu armije i naroda u uslovima najstrašnijeg rata. To je fenomen politike koja je u potpunosti od početka do kraja obavijena pobedom. Da nije izvršena ta ogromna mobilizacija koja je prethodila ratu, ni o kakvoj pobedi, ni o kakvom ratu ne bi bilo govora. „Mi smo zaostali u odnosu na napredne zemlje od 50 do 100 godina. Mi moramo da pređemo to rastojanje za deset godina. Ili ćemo to učiniti, ili će nas rastrgnuti“, ovo je najpoznatiji Staljinov govor iz 1931. godine u kojem je precizno odredio zadatke i izazove.
Tako da je glavni objekat destaljinizacije u principu sama ideja pobede. Vitalij Tretjakov koji je istupio sa idejom devlasovizacije, apsolutno je tačno primetio da je destaljinizacija borba sa Staljinom sa pozicija Vlasova. Uzgred, potpuno logičan stav za vlasovca. To su gubitnici. Gubitnici moraju da izbrišu iz nacionalnog koda, iz svesti, ono čime država treba da se bavi i zašto uopšte postoji – tu tvrdoglavu i neprijatnu stvar. Pobedu. Ako ne ukloniš Staljina ništa nisi uradio.
Inače, njih će rastrgnuti.

5. maj 2011. godine
Preveo: Goran Šimpraga

21 коментара

  1. Avatar

    Gospodine Vucelicu svaka Vam cast sto ste poceli da objavljujete tekstove Mishe Leontjeva! Kada bi ste jos uspeli da progurate na RTS2 ili Pink (mada poznajuci ova glasila bojim se da je to nemoguce pokazati u danasnjoj Srbiji)njegov dokumentarac “Velika igra” to bi bio vise nego pun pogodak!!! Da se probije ova mediska blokada! Ako je RTS bio Bastilja, ovo danas sta se doganja na srpskom medijskom nebu je kao Ausvic i Jasenovac zajedno.Uz nesebicnu podrsku vuka draskovica.Sve najbolje i hvala vam!

  2. Avatar

    U poslednjem delu našeg feljtona, Den Mejer piše o pobedi Oktobarske revolucije

    Ruska revolucija iz februara 1917. godine uzrokovala je veoma nestabilnu situaciju sa dva uporišta moći – privremenom vladom i sovjetima, odnosno radničkim savetima. Lenjin je ovo stanje nazivao “dvojna vlast”.

    Privremena vlada je u junu, pod pritiskom da demonstrira svoju snagu, započela veliku vojnu ofanzivu na Nemačku i Austriju.

    Početkom jula, jedan vojni puk, prisiljen da ode na front, započeo je ogromne demonstracije u Petrogradu.

    Pobunjeničko raspoloženje je raslo i slogan “Dole privremena vlada – sva vlast sovjetima” široko je prihvaćen.

    Boljševičke ideje su dominirale u Petrogradu ali ne i u ostatku Rusije. Lenjin je računao da će pobuna ostati izolovana i da će, kao takva, biti lako ugušena.

    Zbog toga se zalagao za mirne demonstracije koje će se postepeno širiti. ”Greške su neizbežne onda kada se mase bore, ali komunisti ostaju sa njima, uviđaju te greške, objašnjavaju ih masama, pokušavaju da ih isprave, i bore se istrajno za pobedu klasne svesti nad spontanošću”, tvrdio je.

    Menjševici su se protivili pobuni tokom “Julskih dana” jer su se plašili besa koji bi došao odozdo.

    Boljševici su, naprotiv, prosto mislili da u tom trenutku ne mogu pobediti.

    Boljševici nisu stajali po strani dok su radnici gubili – učestvovali su u borbi, dok su istovremeno objašnjavali zbog čega ona treba da se zaustavi. Iako je masovno desetkovanje izbegnuto, delovanje boljševika je zabranjeno, a Lenjin je bio primoran na skrivanje. Sile reakcije su namirisale krv.

    U avgustu je desničarski general Kornilov okupio carsku vojsku spremnu da maršira na Petrograd i obustavi rad ne samo boljševika, već i sovjeta i privremene vlade Aleksandra Kerenskog.

    Kerenski je samo mesec dana ranije zabranio boljševike, ali oni su znali da sada moraju da se bace u borbu protiv Kornilova.

    “Mi se borimo protiv Kornilova, baš kao i trupe Kerenskog, ali mi ne podržavamo Kerenskog”, zapisao je Lenjin.

    “Naprotiv, mi razotkrivamo njegove slabosti… Rat protiv Kornilova se mora voditi na revolucionarni način, privlačenjem masa, njihovim pobuđivanjem i rasplamsavanjem njihovog besa.”

    Vojni puč je pobeđen zato što su boljševici uspeli da mobilišu mase i organizuju otpor. Boljševici su to iskoristili da bi u praksi dokazali da su oni ti koji u Rusiji najbolje brane interese radnika.

    U periodu između februara i septembra 1917, boljševici su zadobili podršku i poštovanje većine radnika i radnica u Rusiji. Disciplinovana borbena partija, sposobna za odlučne strateške zaokrete bila je neophodna da bi do ovoga došlo.

    Lenjinovo vođstvo i njegova sposobnost da oseti raspoloženje masa i preusmeri partiju prema njima, bili su gotovo podjednako bitni.

    Samo zbog toga što je, nakon unutrašnje demokratske debate, Boljševička partija delovala zajednički, kao celina, bila je sposobna da izvuče pouke iz borbe i primeni ih u novim situacijama.

    Krajem avgusta, boljševici su dobili većinu u Petrogradskom sovjetu. Uskoro je usledilo isto i u drugim sovjetima. Do oktobra su imali većinu u Sveruskom kongresu sovjeta.

    Najdemokratskija institucija koju je svet ikada video izglasala je raspuštanje stare državne strukture. Vlast je predata radništvu gotovo bez ijednog ispaljenog metka.

    Oktobarska revolucija je ubrzo sprovela neke izuzetno progresivne mere. Rusija se povukla iz rata, zemljište je preraspodeljeno, a proizvodnja je predata u ruke radnica i radnika.

    Ipak, revolucija nije uspela da se raširi na međunarodnom planu. Ugušena vojnim invazijama i građanskim ratom, revolucionarna Rusija je bila izolovana.

    Na hiljade radnika i radnica koji su izneli revoluciju ubijeno je u borbama za njenu odbranu.

    Industrija je bila uništena. Pod takvim okolnostima je Jozef Staljin uspeo da se domogne vlasti i tako zabije esker u pogrebni sanduk revolucije.

    Lenjin je 1924. godine umro, tako da nije doživeo da vidi istinske užase staljinizma. Jedan od poslednjih Lenjinovih političkih poteza bilo je pisanje “testamenta”, u kom je pozvao na Staljinovu smenu sa mesta generalnog sekretara partije.

    Istorijat poslednjih 100 godina istačkan je nizom spontanih revolucija sličnih februaru 1917, revolucija u kojima su radnici iznova stvarali radničke savete nalik na sovjete i tokom kojih je postojala dvojna vlast.

    Iz iskustva Lenjina i boljševika možemo dosta toga naučiti o vrstama organizacija koje bi osigurale da će neki sledeći februar biti ispraćen i još jednim oktobrom.

    • Avatar

      Lune, bas si mi ti neki filozof, mada te mogu svrstati kao pristalica trockizma.
      Znas, ti nista ne znas o Februarskoj i Oktobarskoj revoluciji. Prvo, dok su Lenjin i Trocki bivali van zemlje, Staljin je rukovodio pripremama za revoluciju, te je zbog toga postaje generalni sekretar “Boljsevika” za zivota Lenjina. “Testament” Lenjina nije postojao, koga je izrezirao Trocki, a i da je testament postojao, Staljin je postao tako politicki jak, da ga niko nije mogao svrgnuti, pa ni Lenjin. U to vreme je Trocki zapoceo borbu za vlast, misleci da jedan “seljak” iz Grizije mu nece stati na put. Trocki takodje organizuje podzemlje, ubija Kirova i rukovodi aferom “Belih mantila”.
      O tome mozes citati u “zabranjenoj knjizi” Tajni rat protiv Sovjetske Rusije, koju su napisali Sejers i Kan, a Kultura je tu knjigu publikovala po prvi i poslednji put 1949. Originalna verzija “The Graet Conspracy” je stampana 1946 od strane Little, Brown and Company u Bostonu, a takodje se moze naci ista verzija na Internetu.
      Iza toga, Italijanski komunisti su pisali o Staljinu: “On je od svih revolucionara bio najmanje kompromitovan i najuravnotezeniji, ukratko, iz njegovih su usta pozivi da se sacuva jedinsto zvucali uverljivije nego iz bilo kojih drugih (Izvor ” Permanentna revolucija i socijalizam u jednoj zemlji – Globus, Zagreb, 1979).

  3. Avatar

    Destaljinizacija je za neke budale *svabizacija*…pozajmljen komentar
    …………………………………………………………………………………………………………………
    Djole [neregistrovani] (14. 05. 2011, 12:30:48)
    Eh nekad!

    To je bilo sve pre 1945.god. kad naseliše i kurtu i murtu i kad Vojvodina izgubi svoje srpstvo. Sada tu vladaju unučad tih bezemljaša koje KPJ naseli da asimiliraju srpsko stanovništvo i da postanu nekakva nova Jugoslavija u malom. Jedini spas je da se oduzeta zemlja 1945.god vrati predratnim vlasnicima a potomci tih bezemljaša da se vrate u svoje planine ili da rade za vlasnike te zemlje koji su gro Nemačkog porekla i onda bi Srbija brže ušla u evropu zahvaljujući Nemačkoj.

    • Avatar

      Molim te reci mi, ko ti je rekao sta je Lenjin “napisao” nesto o Staljinu? Pa to su izmisljotine Zapada i hruscovaca. Naime, to Lenjin nikada nije rekao niti napisao, vec je to iscenirao Trocki.
      To je isto kao sto je Jelcin “pronasao” neki dokumenat kako je Staljin dao naredbu da se streljaju oko 20 hiljada poljskih vojnika kod Katena. Prvo, Crvena Armija je zarobila te polske vojnike 1939 godine i bili su u zivotu do invazije Nemacke na SSSR 1941. Crvena Armija odstipa, tako da niko nije imao vremena da strelja te Poljake. A di bi to Staljin izveo trebalo bi im nekoliko meseca za egzekuciju. Nemci zvanicno objavljuju da su 1943 pronasli grobnice polskih vojnika koje su Sovjeti streljali kao 1941. Priliko obdukcije je utrdjeno da su poljski vojnici ubijeni sa nemackim metcima. Pord toga, ocevitci tvrde da su bili streljani od strane hitlerovaca, da su to radili danima u mesto Kozji rogi i vozili ih nocu kamionima do masovne grobnica u Katenskoj sumi. Da je ta cinjenica tacna, avion poljskog predsednika se ne bi srusio.
      Inace Poljaci bi trebali da podignu spomenik Staljinu do neba, jer im je poklonio Scecinsku oblast i nije dozvolio Hitleru da ih totalno unisti kao naciju.
      Treba ti i svi ostali da jednom shvatite da su Srbiji najveci neprijatelji Yankee, te da sve negativno o Staljinu dolazi sa njihove strane.
      Italijanski komunisti su pisali o Staljinu: “On je od svih revolucionara bio najmanje kompromitovan i najuravnotezeniji, ukratko, iz njegovih su usta pozivi da se sacuva jedinsto zvucali uverljivije nego iz bilo kojih drugih (Izvor ” Permanentna revolucija i socijalizam u jednoj zemlji – Globus, Zagreb, 1979).
      Trocki je pisao o “Svetskoj revoluciji”, a Staljin o “Socijalizmu u jednoj zemlji”. Svetske revolucije nije bilo i nikada nece, medjutim Staljin je stvorio SSSR, kojeg je Hruscov unistio, dok je Mao stvorio modernu komunisticku Kinu, koja je od ove godine najjaca ekonomska sila u svetu, Zamislite posle 150 godina vasi Yankee su drugi.
      Dakle, Staljin je napravio stvarnu gresku sto nije ubio Hruscova, dok Mao koristeci greske Staljina je eleiminisao sve svoje neprijatelje, pocevsi od “kineskog Hruscova” Liu Cao Si. Uskoro ce i vasi Yankee da koriste kineski Yuan sa likom Maoa na svakoj banknoti.

  4. Avatar

    Međunarodna nedelja podrške narodnom ratu u Indiji – od 2. do 9. aprila 2011. godine

    Narodni rat u Indiji intenzivira se iz dana u dan. On danas uključuje milione siromašnih seljaka, žene, mase „nedodirljivih” (najniža kasta), vodi ga Komunistička partija Indije (maoista) i sada kontroliše otprilike deset saveznih država Republike Indije. To je narodni rat protiv siromaštva, feudalne i kapitalističke eksploatacije koji se vodi u regijama gde su protivrečnosti današnje Indije najizraženije, gde je indijski kapital povezan s imperijalizmom najaktivniji u pljačkanju resursa i gde kastinski sistem još uvek čvrsto vlada.

    Uz pomoć i podršku imperijalizma (pogotovo američkog), indijske reakcionarne vladajuće klase pokušavaju da uguše revolucionarni pokret masovnim zločinima i zverstvima čijem varvarstvu nema presedana. Indijska vlada u ime imperijalizma naziva narodni rat najvećom pretnjom unutrašnjoj bezbednosti i vodi veliku vojnu operaciju pod nazivom Green Hunt (Zeleni lov) koja uključuje vojne, policijske i paravojne jedinice koje sprovode teror i genocid nad narodima Indije racijama, nasumičnim uništavanjem, silovanjem i masovnim ubistvima, „nestancima” nakon hapšenja i likvidacijama kao što je bilo ubistvo Azada, glasnogovornika KPI(m). Sve ovo se sprovodi sa iluzijom da će narodni oslobodilački pokret moći da se uguši u krvi. Imperijalističke vlade SAD, EU, Rusije i njihovi mediji podržavaju u potpunosti kriminalne postupke indijske vlade, ali i u tim zemljama raste nezadovoljstvo i solidarnost.

    Indijske mase pod vodstvom Komunističke partije Indije (maoista) pišu stranice istorije o klasnoj borbi u današnjem svetu. Razvoj narodnog rata u Indiji potvrđuje da je revolucija danas glavni trend i da maoizam preuzima vodeću ulogu u novom talasu revolucija protiv imperijalizma u krizi. Proletarijat sveta shvata da napredak narodnog rata u Indiji ne dovodi u pitanje samo ravnotežu snaga u južnoj Aziji, već ugrožava i ceo imperijalistički svetski sistem.

    Međunarodni odbor za podršku Narodnom ratu u Indiji pokreće veliku kampanju koju treba voditi u svim oblicima u što je više zamalja moguće tokom nedelje od 2. do 9. aprila. Kampanja je izraz proleterskog internacionalizma i napredak u jedinstvu međunarodnog proletarijata, revolucionarnih i demokratskih snaga, kao i potlačenih naroda celog sveta.

  5. Avatar

    Да је Наполеон стрпао милионе и милионе Француза 2 метра под земљу без и једног ваљаног разлога, мислите да би га ти исти Французи толико дизали у небеса?
    Није Стаљин победио у Великом отаџбинском рату, победио је руски војник и руски народ! Најбољеи руски синови! Једино у чему је Стаљин истински био добар је незаслужено преузимање заслуга. Па тај је обезглавио совјетску армију што је довело до катастрофалног стања у одбрани државе уочи Хитлерове агресије!
    Људи моји, молимо се заједно, и руски и српски народ, молимо се једном Богу, да нам се зло комунизма никад више не врати.

    • Avatar

      Igore, ti si zaista neoristojan i neznalica pisuci gluposti o jednom najvecem strategu i vojskovodji u istoriji covecanstva, jednom geniju generalisimusu Staljinu.
      Molim te razmisli malo, sta bi Hitler uradio od tvojih Yankee i Srbije da je slucajno Staljin izgubio rat.
      Zapamti da je pobedu u Otadzbinskom ratu izvojevao licno Staljin, a da vojska bez pravog vodje je izgubljeno stado ovaca.
      Pre pobede u Otazbinskom ratu Staljin je imao najvise zasluga u Oktobarskoj revoluciji, te u Gradjanskom ratu prvi put spasava Sovjetsku Rusiju kod Caricina (Staljingrad).
      Zapamti, prvobitna zajednica, robovlasnicko drustvo i feudalizam su otisli u istoriju, sto uskoro sledi kapitalizmu. Sledeci poredak je na tvoju zalost sociojalizam i komunizam. Da je to tacno, Staljin pomaze svome uceniku Maou u kineskoj revoluciji, tako da je od ove godine Kina najjaca ekomomsla sila, a yankee su drugi posle 150 godina dominacije, to ti hteo ili ne. Na taj nacin ce tvoji Yankee, koji su bombardovali tvoju Srbju, takodje da koriste kineski Yuan, kao svetsku monetu, sa likom Maoa na svakoj banknoti.

  6. Avatar

    NOVO, PO PRAVILU, NASTAJE RAZARANJEM STAROG, ALI SE BEZ OSLONCA NA STARO NAPREDNIJE NOVO NE MOZE STVORITI, A POGOTOVO ODRZATI. KADA NOVO RAZARA SUSTINU STAROG, KADA RAZARA TEMELJE NA KOJIMA DRUSTVO POCIVA, ODMAH TREBA POSUMNJATI U NAMERE RAZARACA. VAZAN DEO METODA EVROATLANTSKIH GLOBALISTA JE ATAK NA DRZAVNIKE, I PORICANJE NJIHOVE BORBE ZA ODBRANU NJIHOVIH NARODA. TAKAV SLUCAJ JE BIO I SA SRPSKIM DRZAVNIKOM MILOSEVICEM, KAO I SOVJETSKIM DRZAVNIKOM STALJINOM. SADA JE, U DODATNOM PROCESU DESTALJINIZACIJE NA DELU BORBA ZA ZABORAV POBEDE NAD FASIZMOM. DAN POBEDE ZELE DA UKINU I ZAMENE DANOM EVROPE. DAN POBEDE JE SIMBOL SLOBODE SVETA OD HITLEROVOG FASIZMA, ALI GLOBALISTIMA SMETA JER SLOBODA NARODA NIJE U NJIHOVOM PROGRAMU.
    ZBOG IDEJE O SAVREMENOM ROPSTVU, EVROATLANTSKI GLOBALIZAM POKUSAVA DA RAZORI VELIKA DELA DRZAVNIKA U BORBI ZA SLOBODU. KAKO VREME PROLAZI TAKO RASTE I NADA DA U TOME NECE USPETI.

  7. Avatar

    *Ljudi moji*..pravimo razliku izmedju *ideologije* i borbe protiv fasizma, isterivanja okupatora iz Rusije i Srbije.*ljudi moji*, da je to bila *pametna ideja*, Cercil ih ne bi napadao, nego pustio da okupiraju Englesku…!
    …………………………………………………………………………………………………………………..
    kcija je razbjesnjela pakistanski državni i vojni vrh

    Dva borbena helikoptera NATO-a izvela su u utorak prekogranični napad na kontrolni punkt pakistanske vojske u nemirnoj plemenskoj oblasti Pakistana i ranila dva pakistanska vojnika, saopćili su predstavnici lokalnih snaga sigurnosti.

    Napad je izveden u Vači Bibi, 50 kilometara zapadno od Miranšaha, kada su dva helikoptera Alijanse ušla iz Afganistana u zračni prostor Pakistana i napala kontrolni punkt, prenio je AFP izjave neimenovanih zvaničnika.

    “Dva helikoptera NATO-a su povrijedila zračni prostor i ispalila rakete na vojni kontrolni punkt, ranivši dva vojnika”, rekao je jedan visoki funkcioner snaga sigurnosti.

    Incident se dogodio dvije sedmice nakon što su pripadnici američkih specijalnih jedinica 2. maja prešli iz Afganistana u Pakistan i u akciji u Abotabadu, blizu Islamabada, ubili vođu Al-Qaide Osamu bin Ladena.

  8. Avatar

    Velika greška je misliti da Staljin i samo Staljin nije pobedio u Velikom Otadžbinskom Ratu. Sam Staljin je posle tog rata, kada je njegov mladji sin Vasilij raspravljao sa ocem (Vasilij je rekao: Pa i ja sam Staljin) rekao: “Sine, čak ni ja nisam Staljin. Staljin, to je simbol, to je legenda, to je sovjetski narod i sva njegova žrtva. Tako, da ni ti ni ja nismo Staljin.” Staljin je jedan princip istorijske pravde i istine. Za mene je najveći čovek 20.veka Staljin bez premca i ikakve realne konkurencije. Podsetimo se istorije iz vremena vjeki vjekova. O Gospodu našem se tri veka nije smelo govoriti, nije se smelo lepo ništa reći. Ko bi reč lepu rekao za Hrista bio je proganjan, ubijan, sve najgore o takvima bi bilo rečeno. O Staljinu skoro vek niko ne sme da kaže lepu reč, niti da svojim antifašističkim stavom ne kaže da je Staljin bio prvi antifašista sveta. Danas niko ne sma da kaže lepu reč za Staljina. Čak i za Hitlera postoje lepe reči i pravdanje, ali za Staljina ne. Na sreću pravih komunista sveta i nesreću pravih kapitalista sveta, mrtav Staljin ih i dan-danas tuče bez milosti. To mogu svi da se uvere. A šta je trebalo da vičemo? “Živeo Kapitalizam” ili “Živeo Staljin”? Mnogi će kasno shvatiti da je to jedino bitno pitanje za njihov život i egzistenciju. Jer trećeg puta nema. Sve se stapa u ova dva puta. Ili “surovi” Kapitalizam” ili surovi “Staljinizam”! Sve između je laž, prevara ili privremeno rešenje. Svet mora uskoro, pre uništenja da se opredeli za jedan od ova dva puta. Uvek ima alternative. Ima uvek samo realne alternative, a ne fiktivne. Kao što u sportu možete imati ili totalni profesionalizam (USA) ili totalni amaterizam (SSSR). Sve između je prevara. Samo meni lično je trebalo bar dve decenije čitanja, učenja, proučavanja istorije da zakrpim rupu koja je bila u mom shvatanju sveta. Sa Staljinom, onakvim kakav je bio, i kad sam shvatio, mozaik istorije bio je popunjen. Imate još malo vremena da se opredelite. “Živeo Kapitalizam” ili “Živeo Staljin”. U narednim godinama svet će dobiti odgovor. U ljude se ne uzdam i nisam optimista. U Boga se uzdam i nadam se u čudo. Neka Bog i njegova istina presude. Ja sam već sve čuo i video. Pozdrav!

  9. Avatar

    Posle oslobodjenja 1945. godine, prvi ministar poljoprivrede je bio prota Smiljanic, imao je obicaj da kaze..*pravoslavni krst nosim, sa petokrakom se ponosim*..
    …………………………………………………………………………………………………………………….
    Put od džina do patuljka
    Gradili ga “usrećitelji naroda”, a raskopala ga njihova deca. PKB danas, uz teške muke, pokušava da se uspravi

    Po ugledu na kolhoze i sovhoze, nastao je na nacionalizovanoj zemlji i muci seljačkoj. Gradili su ga “usrećitelji naroda” i oni drugi, dobrovoljno, naravno, od nečeg je valjalo početi.

    Kada bi se sada po izvodu iz matične knjige “rođenih” ispisali podaci o Poljoprivrednom kombinatu “Beograd”, onda bi to slikovito izgledalo ovako: rođen je 28. decembra 1945. godine, od “oca” Republike Srbije i “majke” ritske crnice”.

    – Sve što se rodi valja i da se ljulja – rekao je prota Milan Smiljanić, prvi posleratni ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, kada je “novorođenče” upisao u knjige pod imenom “Pančevački rit”.

    Vodeći proizvođač mleka

    “PKB je vodeći proizvođač i prerađivač mleka u Jugoslaviji. Samo na farmama u Pančevačkom ritu gaji se 24.000 grla stoke od čega je 11.000 muznih krava. Prosečna mlečnost je 6.500 litara po grlu, a godišnja ukupna proizvodnja u preduzeću je 60 miliona litara mleka”, navodi se u izveštajima iz 1994. godine, kada je generalni direktor preduzeća bio Vojislav Simanović. U mlekarskoj industriji PKB-a tada su bili pogoni u Beogradu, Kraljevu, Požarevcu, Petrovcu na Mlavi, Vršcu, Šidu, Čačku, Zelenici, Sokobanji i Kosovu Polju, proizvodilo se više od 60 raznih mlečnih proizvoda. U klaničnu industriju sa farmi ovog preduzeća usmeravano je godišnje hiljade tona kvalitetnog junećeg, svinjskog i ovčijeg mesa. Tako je bilo nekada, ali više ništa nije isto. “Imlek” je sada posebno preduzeće, izdvojeno iz PKB-a.
    Tada ga je, prve posleratne godine, prota Smiljanić, kao kum blagoslovio rečima: “Dabogda se uvek peo uz brdo i proizvodio što više baštenskih proizvoda, mleka i živine i snabdevao Beograd”.
    Na pijace su prvi plodovi sa njiva Poljoprivrednog dobra “Pančevački rit” počeli da pristižu u jesen 1946. godine.

    Na poljima i močvarama ovog dobra razvio se gigant za proizvodnju i preradu hrane Poljoprivredni kombinat “Beograd” – PKB.
    Preduzeće proizvodi i prerađuje hranu za prestonicu. Od šezdesetih godina rad preduzeća se zasniva na povezanosti poljoprivredne proizvodnje, prerade, trgovine, ugostiteljstva, razvoja nauke, kao i primeni znanja u praksi. Preduzeće je vremenom postalo poznato, kako kod nas, tako i u inostranstvu.

    Po rečima Miloša Bugarina, sadašnjeg generalnog direktora PKB-a, krajem sedamdesetih ovaj, za naše uslove, poslovni agro-industrijski džin, imao je u posedu 90.000 hektara korisne obradive površine i armiju od 43.000 radnika. U to vreme firma je bila teška 2.000.000.000 američkih dolara. Desetine hiljada kvadrata proizvodnih pogona i poslovnih zgrada širom Jugoslavije bilo je u posedu preduzeća.
    ……………………………………………………………………………………………………………..
    http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/78/USSR_stamp_I.B.Tito_1982_6k.jpg
    …………………………………………………………………………………………………………..
    KAD JE FRKA, TU JE BRKA

    Na samom ulazu u kafanu, mogle su se kupiti majice, bedževi i razglednice. Cena majica je bila 350 dinara, dok su bedževi i razglednice koštali od pet do 100 dinara. Od više zanimljivih natpisa, izdvojio se lik Staljina, ispod koga je pisalo “Kad je frka, tu je brka”, kao i parola “Druže Tito, skreni s puta, sad nas jebe i Kurta i Murta”.

  10. Avatar

    Najveca stvar u svemu tome je sto ove na vlasti u Rusiji Staljin i mrtav pobedjuje.Sad mu izmisljaju kojekakve Katinjske sume i ostale lazi,samo da bi ga “iscupali” iz secanja naroda.Ali kao sto je sam Staljin rekao:”Znam da ce posle moje smrti,nezahvalni naslednici na moj grob naneti gomilu djubreta..Ali vetar istorije ce sve to razvejati.”

  11. Avatar

    pozajmljen komentar !

    Za Beograđanina

    Ipak mislim da se ti varaš. Evo ja sam iz Republike Srpske, šta bi mi traktorima pa radili u Beogradu? Ma šta govorili, ma šta radili, srbi s ove strane Drine znaju da nam je to matica. Mi smo braća, samo meni sve više djeluje da smo mi iz Srpske nešto kao “siromašna rodbina”, eto jesmo mi rod, ali neka nas tamo negdje daleko. I ne mogu ovih dana da se ne sjetim sledećeg: kada su onomad komunisti sudili Draži Mihajloviću i kada su ga upitali da li zna da su mu sin i ćerka bili u partizanima i da su s njima, general je odgovorio :”Drago mi je ako su bar njih dvoje na pravoj strani, ali ja to svom ocu nikad ne bi učinio!”

  12. Avatar

    Koja je ono neznalica napisala da su vlasnici zemlje prije 45 bili Njemci pa kao trebalo bi da im se vrati zemlja u Vojvodini a planinci i bezzemljasi treba da se vrate na svoje. Znate li da su ti Njemci doseljavali za vrijeme Austro-Ugarske te prije 1 svj. rata i poslije, a takodjer za vrijeme NDH. Kakvi su pa oni to vlasnici. Imaju svoju Svabiju a i tamo su poslije 2 svj. rata dobili odstetu za imanja koja su ostavili po Vojvodini i Slavoniji.Jeste da su se ljudi bez zemlje doseljavali na te prostore ali su i oni ostavljali sume i kuce u drugim krajevima. To su uglavnom bili siromasni ljudi kojima je sve bilo popaljeno od ustasa. Sa Srbima su se usput doseljavale i ustase. Morali su biti raseljeni iz krajeva u kojima su pravili zlocine da ih ne bi komsije prepoznale i dotukle motikama po livadama zbog zvjerstava koja su cinili po Baniji, Dalmaciji, Hercegovini, Lici, Kordunu exc.. O cemu se ovdje prica, pa i ja sam jedno od osakacenih bica za imovinu koju je rvatska drzava prepisala na sebe prije par godina posto mi je djedovina bila vojna kasarna i kako cu to vratiti. Moram sa ustasama sud da vodim. O cemu se ovdje raspravlja. Znalo se 1948 kada se pitanje postavljalo “Jesi li za Tita ili Staljina”. Mislilo se jesi li za istok ili zapad. Varate se ako mislite da Tito nije Americki spijun od prvoga dana zato su Srbi bili bombardovani toliko puta. Radio je on kao kurva potajno i prljavo ali na stetu najveceg naroda u zajednici. Njegova drzava mi je obogaljila oca, striceve, zivjeli su kao sirocad po domovima nakon sto su im oca ubile ustase a Tito oteo svu djedovinu. Bila je to bogata familija prije rata sa zemljom, kafanom, trgovinom da bi sve to ustase ponovo nacionalizovale sada sebi. Pa ko vise moze na ovom Balkanu da trpi toliku nepravdu. Moje djete nece sigurno. Niko mi vise nece otimati ono sto je moje.

  13. Avatar

    Vojvodjanske *svabe*, su dobrovoljno uzele drzavljanstvo Treceg rajha,i tako otomale zemlju od Jugoslavije,a, uz aktivnosti kao folks dojceri, ispunili uslove da se vrate u svoju *maticu*, problem vojvodjanskih svaba ne postoji, njega aktiviraju razbijaci republike Srbije. Tito i Brant, su na nivou drzava okoncali to pitanje. Georgina, a, ciji si ti *spijun*…?.. *velike Srbije*..*ustavne danasnje Srbije*..*Srbijice*…prepravljene narodne pesme..*sa izvora tri putica vode na tri strane*..? A, dok je *radila kurva*, zivelo se mnogo bolje, bez nacista i fukare, kriminalaca !

  14. Avatar

    Ono sto su Tito i Brant okoncali dobro je zavrsilo samo za ustase i svabe a nista za Srbe, logorase i djecu bez roditelja. Istina je dok je radila kurva da se zivjelo bolje, zato sada kurvina kopilad imaju svoje drzave, a Srbi americku okupaciju, marionetsku vladu i kriminalce i dodje im na isto. Sa kurvom ili bez nje postali smo jad jadni. Sa tom narodnom i izvorom do tri putica nazalost gosp. Lune ti treba da zivis, moji su putevi na suprotnoj strani toga izvora i nemaju veze sa spijuniranjem. Na zalost zivjela sam u istorijskim momentima kada mi spijuniranje za niti jednu stranu nije pomoglo. Vjerojatno si i ti bio spija necija. Ja sam na svojoj kozi osjetila sva ta tvoja tri putica i poklanjam ih tebi da izaberes kojim ces da krenes.Kada se Srbija okrene ka istoku ja cu tada da biram svoj put, a do tada tebi prepustam da se boris sam sa sobom i mnogobrojnim spijunima svakojakve vrste oko sebe. Ja sam prilicno daleko, ne moras da se bojis moga spijuniranja, samo pokusavam da shvatim u kakvom mentalnom stanju zive jadnici koji treba da se nose cijeloga zivota sa lazima. Odavno sam vec navikla da svaku informaciju procijenim i stara poznata izreka je veoma dobra kada kaze, nije vazno sta je rekao nego ko je rekao.

  15. Avatar

    dali je to bio *staljinizam-fasizam*…?

    *Da nije izvršena ta ogromna mobilizacija koja je prethodila ratu, ni o kakvoj pobedi, ni o kakvom ratu ne bi bilo govora. „Mi smo zaostali u odnosu na napredne zemlje od 50 do 100 godina. Mi moramo da pređemo to rastojanje za deset godina. Ili ćemo to učiniti, ili će nas rastrgnuti“, ovo je najpoznatiji Staljinov govor iz 1931. godine u kojem je precizno odredio zadatke i izazove.*

  16. Avatar

    Nikada nisam bio *spijun*,a, kao svi moji pretci sam ucestvovao u ratu,nista spektakularno poput Ramba i Arkana, ali glava je bila na panju, ali oslobodjen mrznje i zla.Daleko si Georgina od saznanja, kakva bi situacija bila danas, sa par stotina hiljada folksdojcera u Srbiji-Vojvodini…??Tito i Brant su *okoncali*, da zbrinjavanje *vojvodjanskih svaba* ide na teret nemacke, tako da danas nemoze biti primenjena *restitucija*..razmisli mali o razlozima *mrznje* prema Brozu, i demokratskih aktivnosti o vracanju svaba na tle Srbije.

  17. Avatar

    Ja, a mislim i vi gospodine Lune, bi bila najsretnije da fukara i kriminalaca nema u Srbiji. Ja jesam oslobodjena mrznje i zla ali zaboraviti necu nikada sta su mi ustase ucinile u proslosti. Ni dan danas ne znam gdje mi je djedin grob, otac mi je odrastao kao djete u sirotistu, a ja sa malim djetetom prezivjela skorasnji rat, na srecu vise ne zivim u toj smrdljivoj ustaskoj rvatskoj i nadam se da ce jednoga dana platiti za svoje zlocine. Ono sto sam materijalno izgubila je najmanja stvar nakon smrti svih mojih prijatelja i rodbine. Tito je bio vazna licnost u mome zivotu dok sam bila dijete medjutim kasnije covjek pocne razmisljati svojom vlastitom glavom i postavljati sam sebi nekakva pitanja. Mnoge sam odgovore pronasla 1991. Da su i ostali, mnogi drugi Srbi pronasli te odgovore 1991 a ne 1999 mozda bi situacije na terenu bila potpuno drugacija. Jer poznata je narodna: ne igra mecka pred mojim vratima, sta me briga! Medjutim kada je zaigrala bilo je prilicno kasno da se ples zaustavi. Mi Srbi niti smo imali zajednicki cilj niti smo imali ikakvu podrsku i trebali smo racunati od prvoga dana da imamo posla sa lazovima 1. kategorije a ostali su to i danas. Sto je najgore usli su u nase vlastite redove i rasturaju i to malo Srbije i rade od nje sta hoce. pa dobro gdje je ta Rusija? Da li je ona na Marsu pa nam treba svemirski brod do nje?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *