Borkova besa

Ako zaista postoji samo jedan državni stav o Kosovu, ko ga zastupa, Vuk Jeremić ili Sonja Liht i Boris Tadić?

Tamara Stojčević, generalni sekretar Vlade Srbije, otpisala je „Pečatu“. Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja tražili smo tekst platforme Vlade Srbije za dijalog Beograda i Prištine i posle zakonske dve nedelje čekanja dobili odgovor. Zakonski: ne može. „Obaveštavamo vas da smo postupajući po vašem zahtevu utvrdili da dokument koji sadrži traženu informaciju, a odnosi se na platformu za dijalog sa privremenim institucijama u Prištini, nosi oznaku ‘strogo poverljivo’ i iz tih razloga nismo u mogućnosti da vam isti dostavimo“, stoji u dopisu generalnog sekretara.

Tako je Vlada Srbije pokazala da obične građane, javnost ove zemlje, ne diskriminiše u odnosu na poslanike Skupštine Srbije. Ni jedni, ni drugi, naime, nemaju pojma kakvu pregovaračku poziciju u kontaktima s Prištinom zastupa pregovarački tim Borka Stefanovića.

A ne samo da ne znamo na osnovu čega Borko Stefanović pregovara, nego nećemo saznati ni šta je ispregovarao. „Ništa neće biti potpisano jer to nije forma dogovora“, rekao je Stefanović „Politici“. „Jednostavno nije predviđena forma potpisivanja i ne postoji mogućnost da se bilo šta potpisuje. Sve što bude dogovoreno obe vlade će implementirati, a sprovođenje će nadgledati EU.“ Ako nema potpisivanja dogovora sprovode ih vlade, a nadgleda EU, što znači da su oni usmeni? „Kako ćemo onda znati šta je dogovoreno?“, pitala je dalje „Politika“. „Izvestićemo javnost kada se nešto dogovorimo (…) Naša javnost treba da zna da će, i kada se nešto dogovorimo, verovatno biti različitih interpretacija onoga što smo dogovorili. Tako da to ne treba da čudi, to su stvari za unutrašnju upotrebu“, odgovorio je Stefanović.

I time nam, praktično, poručio da treba da mu verujemo na reč, a na poverenje mu dajemo državu Srbiju i njen Ustav. Da verujemo na reč čoveku koji je pre desetak dana pokazao koliko ta reč vredi. Podsećamo: otišao je u Prištinu, uveravao javnost posle toga da „naravno da ovi razgovori nemaju nikakvo obeležje državne posete“,  da „poseta nema nikakve veze sa bilo kakvim atributima državnosti“, a onda je objavljena njegova fotografija u razgovoru vođenom pred zastavicama Srbije i Kosova.

Istovremeno, odnos evro(atlantske) unije prema Beogradu – što beogradske vlasti više pokušavaju da nas drže u mraku, računajući valjda da će tako bolje sakriti ono što rade – postaje sve ogoljeniji. Ambasador SAD na Kosovu Kristofer Del, tako, izjavio je bez imalo uvijanja da je „prihvatanje realnosti nezavisnog Kosova preduslov za učlanjenje Srbije u EU“. „Najvažniji uslov koji Međunarodna zajednica može da koristi u naporima da natera Beograd da promeni način mišljenja je upravo njegova perspektiva učlanjenja u EU. Mislim da Srbi odlično shvataju da treba da prihvate realnost nezavisnog Kosova pre eventualnog učlanjenja u EU“, rekao je Del. Slično je, u Prištini, prilikom nedavne posete izjavio i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo: „Srpskim vlastima sam rekao da je važno da imamo dobrosusedske odnose i normalizaciju odnosa.“

Kako zvanični Beograd reaguje na ove nepristojne ponude? Pregovaračku platformu, ponavljamo, ne znamo, Borka Stefanovića smo videli na delu, a progovorila je i glavna inspiratorka srpske spoljne politike. „Lično verujem da je došlo vreme da se politika Vlade preispita i da se nađe drugačije, kreativnije rešenje koje će poštovati činjenicu da su se promenile okolnosti u odnosu na vreme kada je doneta odluka Vlade“, kazala je Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta srpskog Ministarstva inostranih poslova, komentarišući odluku Borisa Tadića da ne ode na skup šefova zemalja centralne i jugoistočne Evrope koji će se u petak i subotu održati u Varšavi, u skladu sa ranijom odlukom vlade da se bojkotuju skupovi na koje je kao punopravan učesnik pozvano i Kosovo.

Kakva je, zapravo, zvanična pozicija Beograda? U istom danu u kojem se predsednica Spoljnopolitičkog saveta zalaže za „kreativni pristup“ Kosovu i poziva na promenjene okolnosti, njen (formalni) šef, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavljuje sasvim suprotno. I sasvim suprotno od onoga što su poslednjih nedelja predlagali Borko Stefanović i Ivica Dačić (podela Kosova) ili Boris Tadić (model dve Nemačke): „Postoji samo jedan zvanični državni stav koji kao ministar spoljnih poslova zastupam u inostranstvu, a to je da je Kosovo sastavni deo Srbije, u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN. Spremni smo da tragamo za kompromisnim rešenjem kroz proces u kojem je naša pregovaračka platforma zasnovana na Ustavu Srbije i obavezujućim odlukama Narodne skupštine.“

Čija će prevagnuti, Jeremićeva dok se zalaže za Rezoluciju 1244 i Ustav Srbije, ili neka od varijacija na zadate evroatlantske teme, koje ovih dana sve učestalije iznose Borko Stefanović, Sonja Liht, Ivica Dačić i Boris Tadić? Saznaće se to, možda, već ovog četvrtka, kad nam u posetu dođe Ketrin Ešton, visoka EU predstavnica za spoljnu politiku. Do spornog varšavskog skupa ostalo je još nekoliko dana, pa vremena za popravni još ima. No, i ako propustimo zvanični susret s Kosovom u Varšavi, doći će ubrzo neka sledeća. Borko Stefanović je u Prištini već probio led.