Почетна / Свет / Viktor Orban dobio 2- od Brisela

Viktor Orban dobio 2- od Brisela

Piše Vlastimir Vujić

Prošla je polovina mandata mađarskog predsedavanja Evropskom unijom. I dok je Brisel tu „vladavinu“ ocenio sa „dva minus“, zvanična Budimpešta samu sebe je ocenila vrlo visokom  četvorkom

Za protekla tri meseca otkako je preuzela palicu predsedavajuće, druga  vlada mađarskog premijera Viktora Orbana i njegova zemlja nisu ostvarili većinu zacrtanih ciljeva, iako on (koji u Budimpešti podvlači da Mađarska mora da iskoristi EU za konačno rešenje nacionalnog pitanja, a u Briselu ističe da je interes Unije najvažniji interes svih njenih članica) – tvrdi da jesu.
No, pođimo obrnutim  redom. I s argumentima.

ROBINHUDOVSKE NORME
Šefovi država i vlada EU 25. marta usvojili su francusko-nemački predlog od šest tačaka usmeren ka budućem zajedničkom vođenju ekonomske politike. Reč je o setu zakonskih normi uslovno nazvanim „evro plus“, koji će pored povećanja konkurentnosti (u odnosu na SAD i azijske privredne velesile) služiti i većoj zaštiti  zajedničke valute (neka vrsta Evropskog monetarnog fonda sa budžetom između 250 i 440 milijardi evra). Plan je odmah prihvatilo 17 država evrozone, njima se nešto kasnije pridružilo još šest, dok preostale četiri ne žele. Među njima je i predsedavajuća Unijom – Mađarska! „Prema procenama budimpeštanskih  ekonomskih stručnjaka  Pakt za evro ugrozio bi planove modernizacije ekonomije u Mađarskoj(!?)“, rekao je razlog odbijanja Orban, koji je samo dan kasnije posle dogovora o „Evropskom paktu“ na grub i arogantan način saopštio predsedniku Evropske komisije Hermanu van Rompejeu „da je Pakt osnovan da bi funkcionisao izvan institucionalnog sistema EU i da će se njegovim Fondom manipulisati“ (u šta ga je predsednik Rompej razuveravao). Prećutao je Orban najvažnije. Da je Mađarska pre francusko-nemačkog predloga imala sopstvenu ideju rešenja vođenja zajedničke ekonomske i monetarne politike. Međutim, ne da Pariz, Berlin i Brisel na kraju nisu ništa pitali Budimpeštu, nego su je potpuno ignorisali!
Ako je na „evru plus“ Mađarska nastavila s „negativnim brojanjem“, treba reći da je s njim počela još od starta svog predsedavanja EU. Žestoko je bila suočena s protestima brojnih mađarskih i evropskih medija, udruženja štampe i OEBS, kao i velikih nemačkih, austrijskih, holandskih, francuskih i čeških kompanija  zbog Orbanovog „kriznog poreza“ i Zakona o medijima. Podsetimo, Mađarska je uvela dodatni porez na dohodak monopolistima, među kojima su preduzeća u oblasti energetike, telekomunikacija, osiguranja, bankarstva i maloprodaje. Kao rezultat, čak 15 krupnih  evropskih  firmi zatražilo je od Evropske komisije da preduzme oštre kaznene mere protiv vlade u Budimpešti, optužujući je da je uvela neprihvatljive, „robinhudovske norme“ – koje značajno narušavaju slobodnu konkurenciju! U pismu Žoze Manuelu Barozu, tvrdili su da će zbog ovih vanrednih i previsokih „kriznih nameta“ na poslovanje, strane firme i njihove filijale u Mađarskoj imati dodatne troškove od milijardu i trista miliona evra(!), njih vlada Viktora Orbana želi da ubere da bi popunila budžetski manjak.
S druge strane, problematični mađarski Zakon o štampi, usvojen krajem prošle godine, predviđao je kazne do 730 hiljada evra za TV stanice koje bi se „ogrešile o javni interes, javni red i moral“, a blaže kazne su bile predviđene za druge vrste medija, dok su novinari postali dužni da vlastima obelodane svoje izvore kada je reč o „pitanjima nacionalne bezbednosti“! Mađarski parlament je 8. marta usvojio dopune kontroverznog zakona. Međutim OEBS-ova predstavnica za slobodu medija Dunja Mijatović navela je da ni tako korigovan zakon u ključnim pitanjima, poput zahteva za registraciju medija i propusta da se garantuje politička nezavisnost javnog servisa, još ni približno ne ispunjava standarde OEBS-a! Uz to je EK posebno naglasila da sumnja u sposobnost novih vladinih organa za medije (svi članovi su iz dvotrećinski vladajućeg Fidesa) – da nezavisno deluju.

ORBAN PROTIV EVROPSKE SRBIJE
Dalje,  Mađarska, iako na čelu „dvadesetsedmorice“, nije pozvana u Pariz 19. marta na dogovor EU–NATO oko preduzimanja vojnih operacija protiv Gadafijevog režima (Orban je posle toga izjavio da Mađarska, kao članica Alijanse, ne želi da učestvuje u vojnoj operaciji protiv Libije).
Brisel je Viktoru Orbanu otkazao i samit Istok-Zapad  utemeljen pre tri godine u Pragu, uz punu podršku Unije i vidno nezadovoljstvo Rusije (EU je planirala da potpiše sporazume o slobodnoj trgovini i bezviznom režimu sa Ukrajinom, Belorusijom, Jermenijom, Azerbejdžanom,  Moldavijom i Gruzijom, ali bez obećanja brzog prijema u Uniju). Umesto u mađarskom Gedeleu u maju, Samit će se održati u drugoj polovini godine u Varšavi (kada Poljska bude preuzela predsedavanje).
Na redu je novi minus. Ni predlog mađarskog premijera kojim bi se radikalno izmenilo finansiranje EU nije prošao. Jer bi, kako je saopštio Evropski komesar za budžet Januš Levandovski, maksimalno opteretio upravo nove, istočnoevropske članice. Mađarska je predložila novi sistem finansiranja koji napušta nacionalne uplate u zajedničku evropsku kasu po kojem bi u budžet išao jedan procenat poreza na dodatu vrednost, zatim novi porez od 0,5 odsto od vrednosti svake transakcije na berzi i tržištu hartija od vrednosti, ali i po 20 evra za svaku tonu ispuštenog ugljendioksida!
Orban kaže da bi EU ovim sebe poštedela mučnih pregovora o budžetu u kojima sve članice nastoje da uplate sve manje. Iako su osnivači Unije zamišljali da se ona finansira iz vlastitih prihoda (kojih još uvek nema), do dana današnjeg 76 odsto budžeta predstavljaju nacionalni ulozi prema BDP-u, dok su ostatak prihodi od carina.
Budimpešta zaslužuje kritiku i zbog novog odlaganja prijema Bugarske i Rumunije (2007. godine pristupile EU) u šengenski prostor. Iako je imala dokument koji pokazuje da su ove dve zemlje dovoljno spremne za ulazak u zonu šengena – Mađarska se kao predsedavajuća nije izborila za političku podršku donošenju pomenute odluke kod drugih  članica!
Novi neuspeh „narandžastim“ evropolitičarima s peštanskog Košutovog trga u „prvom poluvremenu“ donela je i konstatacija da još uvek nisu završeni pregovori s Hrvatskom (iako je krajnji rok bio 1. mart 2011. godine) oko njenog ulaska u EU. Sada se već uveliko pominje i mogućnost da Hrvatska tek 2014. godine postane članica EU jer se procenjuje da Vlada u Zagrebu teško može da u kratkom roku ispuni preostalih pet najvećih uslova (ispunila je 30) i sprovede reforme, pogotovo u pravosuđu i borbi protiv korupcije.
„Okončanje pregovora Hrvatske o članstvu u EU nipošto ne treba vezati za davanje statusa kandidata i početak pregovora o članstvu Srbije. Hrvatska će u tom slučaju izgubiti vreme i takvo kašnjenje bi moglo da destabilizuje zemlju. Ako se s Hrvatskom, što je cilj mađarskog predsedavanja, u drugom roku (do kraja juna), zaključi pristupni pregovor, apsolutno je nerealno da Srbija koja je dobila dodatni  upitnik sa još oko 700 pitanja i praktično tek započela reforme očekuje mišljenje o svom statusu kandidata za jesen!“ – rekao je premijer Mađarske Orban.

_____________

Antievropski ustav

Kraj mađarskog predsedništva Unijom ostaće u senci Ustava, kao što je početak bio u senci  Zakona o medijima! Mađarska opozicija tvrdi da procedura usvajanja novog Ustava nije legitimna i da je Orbanova vlada izvela „ustavni puč“. Samo četvrtina poslanika je učestvovala u raspravi o nacrtu Ustava, a lider opozicionih socijalista Atila Mešterhazi novi osnovni akt Mađarske nazvao je „ustavom vladajuće partije“.
Usvojen 17. aprila, a u budimskoj palati „Šandor“ drugog dana Uskrsa, 25. aprila, potpisan rukom predsednika Mađarske Pala Šmita (Orbanovog partijskog druga iz Fidesa) – ukinuo je republikanske vrednosti jedne liberalne demokratije evropskog tipa. Nestala je država naziva – Republika Mađarska. Sada je ime zemlje samo – Mađarska. Po novom Ustavu ustanovljeno je pravo svih Mađara (ma gde živeli) da ravnopravno glasaju sa zemljacima u matici i biraju poslanike za Parlament u Budimpešti (dvostruko biračko pravo protivno je svakoj parlamentarnoj praksi u Evropi), prethodno donet je zakonski akt koji omogućava svim etničkim Mađarima da dobiju pasoš matične države. Po novom, antievropskom Ustavu Mađarske – nacionalne i etničke manjine preimenovane su u narodnosti i etničke grupe (i budžet im je dvotrećinski smanjen), u značajnoj meri ograničene su nadležnosti Ustavnog suda, smanjena je granica za biračko pravo na 16 životnih godina (u Evropi ovakvo pravilo 2007. godine uvedeno je jedino u Austriji što je dovelo do radikalnog jačanja ekstremne desnice), Mađarska je po novom Ustavu isključivo država Mađara i hrišćana!
Parlamentarna skupština Saveta Evrope zatražila je 19. aprila mišljenje Venecijanske komisije o novom mađarskom Ustavu, koji je naišao na vrlo oštre kritike ne samo opozicije, već i gotovo celokupne evropske javnosti. Stručnjaci Venecijanske komisije dolazak u Budimpeštu najavili su za 18. maj. Izveštaj o tome podneće u junu na zasedanju Parlamentarne skupštine SE.

2 коментара

  1. Što se mene tiče voleo bih da je na čelu Srbije neki “ a la Orban“.Ne zato što mi je mađarski predsednik drag, već zbog toga što je u ovoj, sada na različite načine,podeljenoj Srbiji dobro došao jedan nacional-patriota poput Orbana.Briga Mađare šta misli EU važno im je da su postigli jedinstvo, čak 2/3-sko.Kad će se to desiti nama? Ja bih dao celu EU kada bi moja država postala tako jedinstvena, a bogami oni su i u mnogo, mnogo boljem položaju od nas.A, znate gde su bili? Vidite da i lider jedne male zemlje može da lupi o sto.Od našeg BoTe ne možemo očekivati da lupi od sto čak i da mu Zukorlić opali tri šamara.Ustvari „opalio“ je on nama više od tri, koji iako nisu stvarni mnogo bole.Tadića ne.




    0



    0
  2. E da su nasi pametni pa da im ovo bude nauk za reciprocitet kada je u pitanju Madjarska.Na zalost, ovi nasi pojma nemaju.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *