Sudbina Vučurevića u rukama Malovićke

Piše Uglješa Mrdić

Isporučenje nekadašnjeg gradonačelnika Trebinja Hrvatskoj bilo bi ravno smrtnoj kazni, ali je sasvim moguće da Božidar Vučurević bude žrtvovan kao kompenzacija za hašku presudu generalima Gotovini i Markaču

Sudbina nekadašnjeg gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića je u rukama Vlade Srbije, tačnije ministarke pravde Snežane Malović. Ukoliko Vlada Srbije, to jest Ministarstvo pravde predvođeno Snežanom Malović i državnim sekretarom Slobodanom Homenom proceni da su im miliji sitni takozvani „regionalni odnosi“ sa Hrvatskom od istine i pravde, Vučurević će iz ekstradiconog pritvora u Šapcu biti predat hrvatskim dželatima, tačnije Ministarstvu pravde Hrvatske, pa će se naredne nedelje naći u pritvoru Županijskog suda u Dubrovniku.
Da je istina i pravda na strani Božidara Vučurevića najbolje je dokazano u prethodnim brojevima „Pečata“, ali odbrana nekadašnjeg gradonačelnika Trebinja iz jednog od najtežih perioda za ovaj grad na jugoistoku srpske Hercegovine je jako skeptična i sumnjičava prema daljim potezima Vlade Srbije.

ZAHTEVI ZAGREBA
Naime, može se vrlo lako dogoditi da Vlada Srbija nastavljajući da ispunjava zahteve zvaničnog Zagreba isporuči Hrvatskoj Vučurevića kao odgovor na hašku presudu hrvatskim generalima Gotovini i Markaču.
Imajući u vidu da je hrvatski generalski dvojac osuđen u Haškom tribunalu da su bili deo zajedničkog zločinačkog poduhvata protiv srpskog naroda, sada bi Vučurević mogao da bude nevina žrtva trojnog dogovora na relaciji Hag – Zagreb – Beograd. Prema saznanjima „Pečata“ cilj je da se Srbi okrive kao pokretači ratnih sukoba na dva prva ratišta na području bivše Jugoslavije. Reč je o vukovarskom i dubrovačkom ratištu. Kao što je poznato za vukovarsko ratište već su izrečene kazne srpskim vojnim oficirima. Isto je urađeno i u slučaju dubrovačkog ratišta. Sada je cilj da kroz presude Goranu Hadžiću u Hagu i Božidaru Vučureviću u Dubrovniku Srbi budu osuđeni kao ratno-huškači i kao inicijatori ratnih sukoba na ova dva područja Hrvatske – Istočnoj Slavoniji i Dubrovačkoj rivijeri. Hadžić se već godinama uspešno krije od haških goniča, a Vučurević je četvrtog aprila uhapšen na graničnom prelazu Karakaj kod Malog Zvornika po nalogu režimske trojke – Borisa Tadića, Ivice Dačića i Snežane Malović.
Deo šireg dogovora trenutnog predsednika Srbije i aktuelnog predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića u Smederevu sa hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor je puna saradnja Srbije prema zahtevima Hrvatske.
U tom pravcu događa se sve i u slučaju Vučurevića.
Viši sud u Šapcu doneo je 21. aprila odluku da su ispunjeni uslovi za izručenje ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

PRODUŽENJE PRITVORA
Sud je doneo odluku i o produženju pritvora Vučureviću za dva meseca, koji se u pritvoru u trenutku zaključenja ovog broja „Pečata“ nalazio 25 dana. Podsetimo da je Vučurević uhapšen na osnovu poternice koju je za njim raspisala Hrvatska zbog navodnih ratnih zločina počinjenih tokom bombardovanja Dubrovnika.
Pravni zastupnik Božidara Vučurevića, advokat Vladimir Božović najavio je da će biti podneta žalba na odluku Višeg suda u Šapcu, kojom se navodi da su ispunjeni uslovi za izručenje Vučurevića Hrvatskoj i BiH.
Božović je naglasio da će biti podneta žalba i na odluku da se Vučureviću produži pritvor i da su Sudu dostavljeni podaci o adresi u Srbiji na kojoj bi on boravio.
„Čovek ima 75 godina, ozbiljnog je zdravstvenog stanja, nikada nije bežao, dolazio je u Srbiju i što se tiče pritvora smatramo da je neosnovano produžen. Odbrana će se žaliti jer iz pisanih dokaza i izjava samog Vučurevića ne proizlazi osnovana sumnja da je izvršio bilo koje krivično delo za koje ga terete. Na ovu odluku, čim je dobijemo, poslaćemo žalbu Apelacionom sudu u Beogradu i videćemo kakav će biti dalji ishod i ponašanje Apelacionog suda, kao i Ministarstva pravde koje kao krajnja instanca donosi konačnu odluku“, naglasio je Božović.
U hrvatskim medijima odjeknula je vest početkom ove godine da će „Božidar Vučurević, ratni gradonačelnik Trebinja, biti za nepuna dva meseca izručen Hrvatskoj“.
„Ne postoje nikakve prepreke za njegovo izručenje Hrvatskoj. Posle odluke suda postoji vreme predviđeno za žalbu, tako da se ceo proces može okončati za nepuna dva meseca“, rečeno je u Tužilaštvu.

ŽIVOT UGROŽEN
Vučurevićev advokat Svetozar Vujačić naglasio je da na njegovog klijenta pritvor pogubno utiče, pošto je bolešljiv čovek od 75 godina, a nedavno je imao infarkt.
„Osim imena, u optužnici protiv njega ništa nije tačno! Čak je kao mesto prebivališta navedena „takozvana Republika Srpska“. Čudna je koincidencija je da je optužnica BiH iz 2007. godine upućena odmah posle hrvatske. Sada je sasvim izvesno da Vučurević neće biti izručen Hrvatskoj, gde bi njegova sudbina bila ravna smrtnoj kazni. Vučurević je rekao da stoji na raspolaganju organima BiH i jedva čeka da počne taj proces i da jednom zasvagda skine ljagu sa svog imena. Optužnica BiH nama je došla kao kec na jedanaest, neutralisala je hrvatsku, a i pružila je mogućnost Vučureviću da najzad dokaže istinu pred sudom u BiH“, rekao je Vujačić.
Na sve ovo ministarka pravde Srbije Snežana Malović rekla je da će u donošenju odluke o Božidaru Vučureviću pažljivo oceniti zahteve za izručenje i Hrvatske i BiH.
„Uzeću u obzir domaća i međunarodna pravila i praksu koja se primenjuje u ovakvim slučajevima i doneti adekvatnu odluku“, rekla je Snežana Malović.
Na kraju možemo samo da se uzdamo da će odluka biti pravedna, to jest da će Božidar Vučurević biti pušten da se brani sa slobode i da dokaže svoju nevinost. Možda će i ovoga puta Vlada Srbije po nalogu zapadnog komšije iz Zagreba da odigra još jednu u nizu prljavih i perfidnih igara i da preda srpsku glavu hrvatskim dželatima. Da li će Vlada Srbije kao izgovor za izručenje Vučurevića Hrvatskoj iskoristiti hašku presudu hrvatskim generalima pod izgovorom „suočavanja sa prošlošću“? Na kraju možemo da zaključimo da se Hrvatska suočava sa svojom prošlošću praveći od svojih generala i državnih funkcionera iz devedesetih godina heroje i pored toga što su činili zločine pred očima celog sveta, a Srbija hapsi i izručuje Srbe koji nisu učinili nijedan zločin već su samo branili svoj narod i grad od naleta hrvatskih vojnih i paravojnih formacija.
Dodajmo i podatak da je u optužnici protiv Vučurevića navedeno da je 91 civil stradao u Dubrovniku, a da je činjenično utvrđeno da je prilikom ratnih sukoba između tadašnje JNA i hrvatskih snaga stradao samo jedan civil hrvatske nacionalnosti u Dubrovniku, a s druge strane nekoliko pripadnika srpskih snaga. Naši izvori iz Vojno obaveštajne službe su nam potvrdili taj podatak. A u Trebinju je za vreme rata od 1991. do1995. godine stradao isto samo jedan civil i to Srbin – Srđan Aleksić, jer je branio komšiju muslimanske nacije. Božidar Vučurević nije dozvoljavao da strada nijedan pripadnik hrvatske i muslimanske nacionalnosti na teritoriji opštine Trebinje.
Bilo kako bilo, pravo i pravda uvek na kraju pobeđuju.

6 коментара

  1. Avatar

    DRAGI MOJI SUNARODNICI

    ETO PRIMAKO SE DAN KADA VUČURA HEROJA, LJUDSKU VELIČINU ISPORUČUJU NA TAS PRAVDE DA MU SUDE HRVATI ZA RATNE ZLOČINE.
    ISPORULČUJE GA SRBIJA NI MANJE NIŠE.
    ISPORUČUJU GA ONI KOJI SU ŠERPAMA PROTESTOVALI I SA ALBANCIMA U CRNOJ GORI RUŠILI ” ZLOČINCA 2 MILOŠEVIĆA.
    TAJ PUTU UVOZA DEMOKRETIJE JE PROKRČIO NE DAJ BOĆŽE ZAPAD DA NE VRIJEĐAMO NEGO LIČNO VOJA KOŠTUNICA, BAKAREC , TIJANIĆ I DRUGI ANTI KOMUNISTI.
    SADA KADA DOBIJAMO PLODOVE NJIHOVOG RADA NEVIĐENU IZDAJU, SRAMOTU, PONIŽENJE SADA NAM JE HRVATSKA KRIVA KOJA JE U ISTOM ALI BEZ SRBALJA SOSU.
    JADNI NAŠ VELIKANU TVOJA ŽRTVA JE NAŠA ŽRTVA OBIČNIH ZABLUDJELIH SMRTNIKA.
    PLATIĆEŠ GA GLAVOM JER SI VOLIO ZEMLJU, DRŽAVU, NAROD. TA LJUBAV S EKAŽNJAVA OŠTRO. ODUPREO SI SE DEMOKRATIJI KUČANOVOJ, TAČIJEVOJ I NAJVAŽNIJE SADEOVOJ. TO S EPLAĆA. TOME S ENIJESU ODUPŠRIJELI KADA JE VRŠENA OKUPACIJA I PETOOKTOBARSKA SRAMOTA KOŠTUNICA, BAKAREC, TIJANIĆ SA EROM OŠTRIM I OSTALE KAKO IH UZ IZUZETKA NAZVA JADNI I NESREĆNI ŠELJO DOMANLIJE.
    ZAMISLITE I SJEĆAJTE S EKAKO SU 1996 GODINE SA ŠARPAMA PROTESTVOVALI PO SBIJUI UNIVERZITETSKI PROFESORI NESTRPLJIVO ČEKAJUĆI UVOZ REVOLUCIJE I DEMOKRATIJU. SADA SE ETO 10 GODINA UVEZLA I USPOSTAVILA NA DOBRO NARODA A PITAMO S EOBJEKTIVNO JE LI I MOGLO BITI DRUGAČIJE?
    NIJE SIGURNO I TO JE TAČNO! ALI OSTAĆE AKO JE OD POMOĆI DA JE ZABILJEŽENO D ASU PRVE JUNOŠE, PRETEČE DEMOKRATIJE BILI SADA TOBOŽE NACIONLA PRVACI KOŠTUNICA KOJI JE MNOGO POMOGAO ZAPADU DASE IZVRŠI OKUPACIJA ILI USPOSTAVI GLOBALIZAM KAO NAPRDNA IDEJA POD UTICAJEM SADEA I TO JE DOBRO.
    SADA ČITAM JEFTINE KOMETARE KAKO ALBACI PRAV EPROBLE, TO JE ISTO KADA SE LJUBIŠ S AGUBAVCEM PA TI PREĐE GUBA IZVINITE ALBANCI. AKO SM RUŠIO A JESAM NACIONALNU SNAGU KOJA SE TOME PROTIVILA I KASNIJE SMA SUŠĐEN, BOMBARDIRAN KAKO MOGU S ATIMA KOJI SU M EŠAMARALI PRAVITI ZAJEDNIČKU DRŽAVU,SMEJATI S EKIKOTATAI I JEDNO DVIJE TRI GODINE PRIČATI O PETOOKTOBATSKOJ BRUCI KAO POBJEDI.
    SRAMOTA JADNI NARODE ŠTO SU NAM UČINILI ZAPADNJACI, SOLANA KOŠTUNICA, BAKAREC KOJI JE ZAMISLITA PO CRNOJ GORI SVJEDNO ILI NE NAGOVARO OFICIRE D AGLASAJU PROTIV SVOJE ZEMLJE GOVOREĆI O DEMOKRTIJI I DRUGE STVARI ASADA SE ČUDI NIJEUS IOBAVIJEŠTENI KAO D ASU PUBERTELIJE. I SAM SVETAC PATRIJARH PAVLE LASVA MU I MILOST JE UČESTVOVAO NA NEKI NAČIN U RUŠENJU KOMIUNISTIČKOG KAKO JE ON GLEDAO REŽIMA I MALO DOPRINIO NESVJENO USPOSTAVLJANU DEMOKRETIJE KOJA IZRUČUJE VELIKANA JOŠ JEDNOGA U NIZU U KZAMATE HRVATSKE IZ KOJIG NEĆE IZAĆI.
    ZAR NIJE SVALKOME JASNO.
    UZMITE SAMO DAČIĆA, MALOGA MILOŠEVIĆA KAKO SU MU TEPALI I KOJI GA JE IMITIRAO I RIJČJU KAKO JE EVOLUTIVAN I REVOLUCIONARAN. ROĐEN PRIZREN SADA IZRUČUJE APODIJELIO S ATADIJOM ULOGE PA JE KAO NEKI NACILONAL PATRIOTA A VEĆ KAŽE DA NEMA IZBORA.
    AKO NEM ARECI BRATE NARODU IZDAJA, OKUPACIJA NE ČEKAJTE NIŠTA DOBRO I BUDITE MIRNI. NEKA DAČIĆI POIĐE U SVOJ RODNI PRIZREN.
    POZDRAV I SLVA TI VUČURE MORAO SMA OVO D ATI NAPIŠEM JER SI JOŠ JEDAN SRBIN KOJI JE ŽRTVOVAN OD OVE GOSPODE KOJI SU SVE ŽRTVOVALI UNIŠTILI I JOŠ ĆE ZEMLJU DOVESTI DO KRAJAA TU JE KARJ.

  2. Avatar

    Jedino Srpski narod ima najgoru izdajničku vlast na planeti a kako i neće kad su u vlast sve redom nesrbi . No za vlast je kriv srpski narod koji u Srbiji čini većinu od oko 85 % . A izabire Hrvate , Crnogorce , Mađare , Židove i ostale neprijatelje Srba u vlast ove napaćene države . Na sledećim izborima svi SRBI treba da podrže radikale mada im možda ne odgovaraju ali Srbijom trebaju početi vladati Srbi . Za izdaju trebaju odgovarati žuti iz vlasti i tobože ” nevladine organizacije ” koje neprekidno rade protiv srpskog naroda .

  3. Avatar

    BRAĆO, NEMAMO PRAVA VEĆ SAMO PRAVO NA GOVOR I RIJEČ I TO NE JAVNU.
    ŽALOSNO, TUŽNO, TEŠKO JE VUČURA SRBINA, GROMADU IZRUČITI HRVATSKOJ KOJA ĆE DAMU SUDI I D AGA OSUDI.
    TO JE KONCEPT DOBRIH ODNOSA I TU SE MI JADNI NAROD NE PITA NIŠTA.
    PONOVO VUČURE ŽELIM TI USPJEHA, TEBI, I SVIM SRBIMA KOJI SU UZAPĆENI ZA ISKAZANI PATRIOTIZAM KOJI JE VALJDA VRLINA. NEKA POBIJEDIŠ SILU NEPRAVDE A TU SE MALOVIĆKA PITA KAO I JA I TADIĆI ZAJEDNO.
    ŽIVIO SRPSKI HEROJ
    RODOLJUB IZ ULCINJA

  4. Avatar

    SUĐENJE ŠEŠELJU I REHABILITACIJA NDH

    Posle četiri godine i osam meseci isčekivanja, pred Tribunalom u Hagu počelo je suđenje dr Vojislavu Šešelju. Reč je o postupku koji će bez obzira na presudu, svakako ući u anale međunarodnog krivičnog prava. Jer sudska praksa dosada nije poznavala postupak na koji se, suprotno svim međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, tako dugo čekalo, kao i optužnicu sa tako dalekosežnim „pretenzijama“.

    Pored javno proklamovanih „inkriminisanih radnji“ koje se poput „zapaljivih govora“ optuženom Šešelju stavljaju na teret, navedena optužnica sadrži i prikrivenu dimenziju, koju je moguće zapaziti tek pažljivijim tumačenjem načina na koji tužilaštvo interpretira “istorijski kontekst“ navodne krivice lidera radikala.

    Tužilac, na primer, kao “inkriminisanu radnju“ ističe govore u kojima je optuženi “podsećao Srbe na zločine ustaša iz Drugog svetskog rata“ i kvalifikuje ih kao „poziv na osvetu, širenje etničkih stereotipa o Hrvatima i muslimanima i govor mržnje“. Ustaški režim Ante Pavelića, u navodima tužilaštva protiv Šešelja, kvalifikuje se istina kao „fašistički i marionetski“, ali ovaj vrednosni sud ima upadljivo drugorazredan, gotovo usputni karakter, i čak šta više po tonu optužnice predstavlja otežavajući okolnost za optuženog Šešelja. Naime, cela konstrukcija optužnice zamišljena je tako da bi se dokazalo da je Vojislav Šešelj bio beskrupulozni politički agitator, koji je kao član „zločinačkog udruženja“ koje je predvodio Milošević, imao zadatak da govori ono što “Milošević misli“. Dakle, njegova odgovornost delom je u namernoj i svesnoj zloupotrebi tragedije sopstvenog naroda iz Drugog svetskog rata, koja je početkom devedesetih iskorišćena radi stvaranja „Velike Srbije“. Prema tome, u krivično pravnom smislu, za tužilaštvo Tribunala, podsećanje na istorijsku istinu o genocidu nad Srbima u NDH mnogo je teži zločin izvršenog genocida, koji po međunarodnom pravu nikada ne zastareva.

    Ukoliko ovakva optužnica, bude pretočena u odgovarajuću osuđujuću presudu, to praktično znači i tačku na svako ozbiljnije istraživanje genocida u NDH. Naime, svako istraživanje koje bi vodilo u smeru utvrđivanja objektivne istorijske istine o ovom misterioznom događaju, moglo bi na osnovu „precedenta Šešelj“ da bude pravno kvalifikovano kao „govor mržnje“. U takvim uslovima teško je zamisliti istraživača koji bi se usudio da pod takvom mogućom optužbom utvrđuje činjenice o ovom zločinu. Pri tom priča o izvršiocima, ustašama Ante Pavelića više nije zanimljiva koliko priča o njihovim podstrekačima i pomagačima. Reč je o istim onim zapadnim silama, koje su početkom devedesetih godina prošlog veka razorile jugoslovensku državu. Naravno ne radi se samo o Nemačkoj i Vatikanu. Ovde je pre svega reč o anglosaksonskim zemljama SAD i Velikoj Britaniji, bez čije saglasnosti, proces razaranja Jugoslavije i savremeni genocid nad Srbima ne bi bio moguć, baš kao i u vreme Drugog svetskog rata. Svaki istraživač genocida nad Srbima u NDH, bez izuzetka, mora da postavi nekoliko pitanja. Najpre, zašto sile Saveznice tokom Drugog svetskog rata nisu bombardovale Zagreb ili ostale hrvatske gradove, a znale su za genocid? Zašto partizani nikada nisu išli na oslobađanje jasenovačkog logora koji je radio do kapitulacije? Zbog čega posle rata Saveznici nikada nisu uhapsili „balkanskog kasapina Pavelića“ koji se slobodno šetkao teritorijom pod njihovom kontrolom? Zašto je zloglasni Artuković živeo mirno u SAD baš kao i ostali ratni zločinci, odnosno zašto je izručen pod stare dane da bi mu se sudilo u otadžbini , gde je umro posle jedne farsične optužnice? Zašto je Josip Broz zabranio svako posleratno istraživanje Jasenovca i naredio da se srpske jame zacementiraju? Koja je to sila imala takvu moć da amnestira ustaški pokret i hrvatski narod od bilo kakve istorijske odgovornosti i makar formalnog pokajanje za grehe iz vremena NDH-azije?

    Odgovori na ova pitanja nisu mogući bez analize šireg istorijskog konteksta u kojem se dogodio genocid. Britanski obaveštajac Loftus, objavio je devedesetih godina senzacionalno otkriće, koje bi svako dalje istraživanje genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj moralo da preusmeri u dosada neistraženom pravcu – prema Vladama Velike Britanije i Sjedinjenih Država. Pišući o „moralnoj hipokriziji Zapada“, Loftus objavljuje deklasifikovani dokument o saradnji britanskog MI 6 i Pavelićevih ustaša, koja datira još iz 1926. godine, daleko pre ratnih dešavanja. On dodaje da je ta saradnja nastavljena i tokom Drugog svetskog rata, kao i kasnije, posle ratnih strahota. Velika Britanija bila je prva zemlja koja je donela odluku o prestanku progona ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata, još 1945. godine. Pavelić i ustaše postaju deo „antikomunističkog konzorcijuma“ čije usluge koriste zapadne demokratije u „hladnom ratu“ . Sve to stvara pretpostavke za aktiviranje „pacovskih kanala“ i realizaciju najsramnije operacije zapadnih obaveštajnih službi i Vatikana, a to je sklanjanje ustaša i lično Pavelića na sigurno. Koliko je veza anglosaksonaca i ustaša bila snažna, svedoče i aktivnosti agenta CIA i MI 6, kao i dokazanog ratnog zločinca i masona 33 stepena, monjsinjora Krunoslava Draganovića, koji je prema deklasifikovanim dokumentima lično učestvovao u spašavanju Pavelića. Posebno je zanimljiva činjenica da se Draganović posle Brozove posete Vatikanu 1969. godine vraća u SFRJ, gde je podržao Titov režim i izjavio da je „crkva u Jugoslaviji slobodna“. Umro je i sahranjen je po svim protokolima 1981. godine, a da nikada nije odgovarao za počinjene zločine nad Srbima.

    Ali vratimo se Hagu. Da u vrhunskoj politici ništa nije slučajnost svedoči i namera tužilaštva da na posredan način, blažim pravničkim formulacijama, kvalifikuje dešavanja u NDH-a. Tako se u presudama Tribunala genocid nad Srbima kvalifikuje kao „užasni zločin“, dok je masakr nad najviše hiljadu muslimana u Srebrenici „genocid“. Haško pseudopravničko umanjenjе zločina i krivice ustaša, ima i svoj autentični lokalni odjek u Hrvatskoj, čija intelektualna i politička elita već odavno razvija sopstvenu metodologiju umanjenja broja pobijenih Srba u Jasenovcu. Najinteresantnije je to da je ova tendencija, poslednjih desetak godina uživa podršku eksperata super uticajnog „Rokfeler fonda“, inače veoma bliskog američkoj Vladi. Na primeru Jasenovca se testira „savremeni pristup istorije stradanja i ljudske patnje kroz potrebu da se istakne dostojanstvo žrtve“. Kao posledica takvog pristupa nastala je i nova postavka Muzeja u Jasenovcu kojom je “patnja individualizovana a žrtva identifikovana“. Na taj način se došlo do brojke od 70 hiljada pobijenih čija su imena i prezimena navedena bez pominjanja nacionalnosti žrtve, uz providno objašnjenje da su „bitna imena a ne brojevi“ ( u slučaju Srebrenica sasvim je suprotno?!). Istovremeno u istorijskim publikacijama Jasenovac se sve više opisuje kao „radni logor“, u kojem su stradali prvenstveno Jevreji, dok je stradanju Roma i Srba dat upadljivo manji značaj . Tome je prilagođena i nova postavka Muzeja, odakle su sklonjeni „srboseci“, toljage i ostala aparatura koju su koristili zlikovci „radi pretvaranja Muzeja u mesto koje bi trebalo da donosi prihode od turističkih poseta“, kako je svojevremeno izjavio lokalni funkcioner HDZ-a.

    Proces rehabilitacije ustaštva potpomažu i ugledni jevrejski intelektualci poput Efraima Zurofa, koji je u jednoj izjavi ustaše opisao kao „fanatične patriote“ uz prihvatanje cifre od 70 hiljada pobijenih u Jasenovcu . Veoma indikativna je i njegova izjava da je cifra od 400 do 700 hiljada ubijenih u Jasenovcu koju je svojevremeno plasirao Vizentalov centar posledica „preterivanja komunističke propagande“.

    Pored Zurofove izjave kojom se amnestiraju ustaše, učinjen je i niz drugih konkretnih koraka, od posete Stjepana Mesića Jad Vašemu, do zaista groteskne posete predsednika Hrvatske stranke prava Ante Đapića ovom mestu , uz snimanje prigodnog dokumentarnog filma o ovom događaju od strane jednog jevrejskog reditelja, čime se otvoreno vređaju i sve jevrejske žrtve iz Drugog svetskog rata.

    Da je reč o dogovoru na veoma visokom političkom nivou, na relaciji Vatikan – jevrejski lobi , svedoče i aktivnosti preminulog Pape Vojtile, koje prethodni utisak dodatno pojačavaju. Posle kanonizacije ratnog zločinca kardinala Stepinca, Papa je prilikom posete Republici Srpskoj počinio čin neviđenog svetogrđa beatifikacijom katoličkog sveštenika jevrejskog porekla Ivana Merca, i to u manastiru Pribićevcu, odakle je početkom Drugog svetskog rata krenuo pogrom ustaša nad Srbima kozaračkog kraja. O nekakvom simboličkom poklonjenju žrtvama u Jasenovcu Katolička crkva nikada nije razmišljala, uz identična obrazloženja o „komunističkoj propagandi“ koja je svojevremeno javnosti ponudio Zurof.

    Vatikan slične procese podržava i na postsovjetskim prostorima. Tako je u „narandžastoj Ukrajini“ u toku velika kampanja rehabilitacije nacističke divizije Galičina , koja se u najnovijim „revidiranim istorijama“ prikazuje kao formacija koja se zalagala za „samostalnost Ukrajine“, naravno u odnosu na Rusiju. Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko započeo je poput svojevremeno Tuđmana i Mesića, kampanju priznavanja „genocida nad ukrajinskim narodom“ u periodu 1932–1933, koji je patetično uz pomoć specijalista američkog Harvarada nazvan „gladmor“. Osnovno nastojanje je da se pred najvišim međunarodnim autoritetima poput Generalne skupštine UN izglasa rezolucija o osudi ovog događaja, koji je Moskva u navedenom periodu „namerno i svesno organizovala radi uništenja ukrajinskog identiteta“. Početkom novembra ove godine, generalna skupština UNESKO-a, usvojila je deklaraciju o „gladmoru“ uz sramnu konstataciju da je glad koja je u to vreme postojala u drugim delovima tadašnjeg Sovjetskog Saveza, pre svega Rusiji i Kazahstanu, bila posledica „socijalno ekonomskih prilika“, dok je u zapadnoj Ukrajini reč o namernom i sistematskom uništenju svih slojeva ukrajinske nacije. Pojedini unijatski i katolički sveštenici ovaj događaj označili su kao veliki korak ka odbrani „ukrajinskog identiteta“. Nasuprot tome, o strašnim zločinima formacija Stepana Banderasa nad ruskim stanovništvom u Drugom svetskom ratu, nema ni govora. Slično ustašama u Hrvatskoj, i oni se u zapadnoj Ukrajini rehabilituju . Čak šta više iz lokalnih budžeta im se kao zaslužnim građanima isplaćuju penzije. Dakle , mesta u istoriji polako se menjaju.

    Prema tome, eventualna osuda Vojislava Šešelja , predstavljaće završni čin potreban radi „uobličavanja istorije balkanskih ratova“ u kojoj bi Srbi slično Rusima bili proglašeni „vekovnim okupatorima okolnih naroda, nepopravljivim nacionalistima i hegemonostima“. Inače, istorija nam nudi bezbroj primera „govora mržnje“. Našoj javnosti gotovo je nepoznat podatak , da je britanski istoričar Siton Wotson , ključni savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova neposredno posle Balkanskih ratova 1912. Godine izjavio kako bi „trijumf Srba na Balkanu predstavljao nesreću za evropsku kulturu i civilizaciju“. Između dva rata ostao je dosledan svom opredeljenju. Predlagao je da Britanija vodi prohrvatsku politiku. Mačekova garda imala je 1939. Godine oko 250 hiljada ljudi pod oružjem uglavnom britanskog porekla.

    Ko zna, možda je baš tada simbolički počelo iskopavanje „pacovskih kanala“ gde bi „zapadne demokratije“ danas najradije da sakriju sramnu ulogu u podršci jednoj zločinačkoj ideologiji kakva je bila ustaška.

  5. Avatar

    Što ovo smeće komunističko i zagorsko radi u Srbiji neka u svojoj Hrvatskoj proba govoriti o komunizmu bit će odmah kraći za glavu .
    Joška Broz o uspomeni na dedu tita

    Tačno u 15 sati i pet minuta, pre 31 godinu, u Ljubljani je u 88. godini posle duge i teške bolesti umro Josip Broz Tito.

    Povodom godišnjice Titove smrti, i danas će se, kao i prethodnih godina, ispred Muzeja „25. Maj“ okupiti veći broj onih koji i dalje smatraju da je tada „otišao najveći među nama“. Povorku će kao i dosad predvoditi Josip Broz Joška, sin Žarka Broza i Titov unuk, inače predsednik Komunističke partije.
    – Mi iz Komunističke partije ćemo položiti cveće. Od Titove porodice doći ćemo supruga i ja sa ćerkom i troje unučadi, kao i Titova unuka Zlatica

  6. Avatar

    Ko s, djavolom tikve sadi…? ili jajare…?

    *”U vreme kada je Slobodan Milošević uveo sankcije bosanskim Srbima, Radovan Karadžić je naftu dobijao preko Franje Tuđmana. I to neuporedivo više nego što su mu do tada slali iz Beograda. Tuđman je dakle bio spreman da pomogne svom starom neprijatelju kada mu je to odgovaralo. Tako su se ponašale sve strane u sukobu. To je samo jedan od primera koliko su bile komplikovane okolnosti u kojima smo tada delovali i koliko je bilo teškoća da se sve to razume.”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *