Sektaši žele političku moć nad Srbima

Piše Aleksandar Pavlović

Pravu pometnju u srpskoj javnosti izazvala je poseta indijskog gurua šri Ravi Šankara Srbiji, u septembru 2007. godine, koga su dočekali tadašnji predsednik parlamenta i pojedini ministri i njihovi zamenici. Neke organizacije tada su tvrdile da iza posete ovog nastavljača čuvenog Mahariši Jogija stoje pojedini srpski političari koji su i sami članovi sekti. Od tada se u javnosti sekte veoma retko spominju, ali poznavaoci njihovog delovanja tvrde da je u Srbiji najmanje 100.000 ljudi u njihovom kandžama. „Pečat“ pokušava da odgonetne kolika je njihova realna moć i koje su sekte najopasnije za srpsko društvo, te koliko su zaslužne za njegovo uništenje

Pitanje sekti je područje društvenog života i pre svega se odnosi na religioznost osoba koje im pripadaju i koji svoj stav brane. Tu su u istoj igri takođe i ljudi koji im ne pripadaju, ali koje prvi dovode u paranoičan strah, odnosno u dilemu o slobodi njihovog postojanja u Srbiji. Ljudi tradicionalno oslonjeni na konfesionalne crkve sektama smatraju svekoliko religijsko ponašanje neusaglašeno sa ponašanjem i verovanjem crkava priznatih od strane države; oni su mišljenja da država treba da reaguje na odgovarajući način kako bi se pojedinci ili grupe ljudi koji su zapali u zabludu, izvukli iz klopke religijskih kandži perfidnih sektaša. Mnogi članovi porodice kada se raspituju o nekim sektama ili o nekom njima bliskom srodniku koji je pripadnik nekog „novoverskog pokreta“, takođe izazivaju brigu i strah kod sagovornika od koga traže pomoć.
To je već mnogo puta viđen stereotip. Posebno što postoji uverenje kod mnogih da se sekte bave i nekim nedozvoljenim sredstvima u nameri da privuku žrtve, kao i da nude i mnoštvo povlastica, raznovrsne pomoći, a priča se da neke od njih čak i drogiraju svoje članove. Gotovo po pravilu rođaci pričaju o članu bliže i dalje porodice koji je zapao u neki novoverski krug kao da je teško oboleo ili da je na samrti. Pristalica nekog verskog pokreta entuzijastički pokušava da svoje najmilije uvuče u organizaciju, što najčešće ne uspeva, pa se atmosfera u njegovoj porodici od začuđenosti, preko besa i straha polako pretvara u mučnu, da bi na kraju dovelo do haosa i lomova čitave porodice. Sa druge strane, ako pojedinac koji je prišao sekti shvati stamenost svoje porodice koja ne želi da menja verska uverenja i veru predaka, pažljivo se povlači i prelazi u novoprihvaćeni verski kodeks i praksu kao u neki novi svet, svet novih ideja, i postaje nedostupan za do juče najbliže ukućane i srodnike. Ako se na takvog člana nasrne ili ultimativno deluje da se odluči između novih verskih prijatelja i porodice, onda se njegov otpor ispoljava mnogo ozbiljnije jer on, što srodnici ne znaju, ima iza sebe poveću grupu istomišljenika koji su prošli kroz sve te lomove i tačno znaju da ga savetuju o svakom njegovom potezu, nudeći mu svakovrsnu, ne samo moralnu, već i materijalnu pomoć. Koliko sekti deluje na prostoru današnje Srbije i kakva je prijemčivost naših građana prema ovim organizacijama?

SEKTAŠI U PARLAMENTU?
Pravu pometnju u srpskoj javnosti izazvala je poseta indijskog gurua šri Ravi Šankara Srbiji, u septembru 2007. godine, koga su dočekali tadašnji predsednik srpskog parlamenta, pojedini ministri i njihovi zamenici. Reagovala je „Federacija evropskih centara za informisanje i zaštitu od sektnog delovanja“, tvrdeći da je ovaj guru nastavljač lika i dela čuvenog Mahariši Jogija, idejnog učitelja Transcedentalne meditacije (TM). Naime, ovaj guru se predstavljao kao osnivač udruženja „Umetnost življenja“, a zemlje Evropske unije njegovo udruženje definišu kao sektu koja pada pod udar Zakona o mentalnoj kontroli, jer primenjuje sve metode TM koju je EU zabranila zakonom od 2004. pošto „ona stvara zavisnost poput najtežih opojnih droga, ali ne hemijskim već prirodnim putem“. Pokojni profesor dr Miloš Tasić, godinama je bio načelnik patologije Kliničkog centra Vojvodine i bavio se sektama više decenija, objasnio je još pre 20 godina to što je Evropa pre sedam godina pretočila u zakon – transcedentalnom meditacijom izaziva se lučenje endokrine žlezde, a posebno endorfina, enkefalina i morfina koji kod regruta-člana sekte izaziva takvu zavisnost da on bez meditacije više ne može da funkcioniše po potpuno istom principu kako to rade droge. Sve to Tasić je čak i potkrepio fotografijama ljudskog mozga pod dejstvom droga i pod dejstvom TM; na tim fotografijama golim okom može se zaključiti da su one maltene identične, a svaki laik ih može razlikovati od slika normalnog ljudskog mozga. Ipak, ne možemo se otrgnuti pitanju: Da li su svi ti pokreti novih vera nasuprot konfesionalnih priznatih crkava, nešto što pojedincima, delovima porodica ili čitavim porodicama uvek čine zlo? Ako kao primer uzmemo neke od razvijenih demokratija i njihovo ponašanje bude onaj etalon po čijem uzoru se deluje u ime države, brzo ćemo doći do zaključka da mnogo toga tamo nije dozvoljeno, ali je isto tako mnogo toga ustaljeno kao normalno. Neće nam biti potrebno mnogo vremena da shvatimo da su se sva ta društva ozbiljno bavila svojom društvenom stvarnošću i da su sistematskim sređivanjem ovog područja doveli situaciju do mogućeg funkcionalnog odnosa, gde se stvari postavljaju na osnovu zakona i mnogih regulacionih dokumenata i vide iz prve ruke, i to jasno i transparentno. Pogledajmo, u grubim crtama, kakve sve sekte prodiru na prostor Srbije…

HRIŠĆANSKE I ISLAMISTIČKE SEKTE
Najpre ovde deluju sekte hrišćanske provinijencije. U ovu grupi ubrajaju se verski pokreti koji su se službeno dugo nazivali „Male verske zajednice“: Nazareni, Baptisti, Pentekostalci, Adventisti, Jehovini svedoci, Hrišćanska crkva, Slobodna braća… Navedeni glavni tokovi ovih pokreta imaju podvrste, ali neke grupe su se podelile i zbog drugih razloga, pa su svi oni izdvojeni zbog nekih svojih specifičnosti i organizuju se kao posebna organizovana celina. Tako ima nekoliko grupa baptista, vrsta pentekostalaca, ali i nekoliko grupacija adventista. Na primer, neki baptisti veruju u predestinaciju pa se drže izdvojeno od onih koji veruju da je milost Božja za sve ljude sveta, a ne samo za odabrane, kako je to tvrdio Kalvin u knjizi „Institucija hrišćanske religije“. Jedan deo pokreta baptista još pre nekoliko vekova u Velikoj Britaniji i Holandiji je takvo učenje prihvatio. Među adventistima takođe postoje pravi vegetarijanci i oni koji u ishrani koriste određene mesne proizvode. Postoje i adventističke crkve izdvojene od adventističkih crkvi koje se služe tokom bogosluženja srpskim jezikom. Tako postoji adventizam orjentisan na osobe koji se služe mađarskim, slovačkim ili rumunskim jezikom. U Pentakostalnom pokretu postoji čitav niz neslaganja, što je dovelo do više frakcija i osamostaljivanja mnogih grupica. Ističe se ipak glavni tok pentekostalaca koji se proširio po celoj Srbiji, dok je usitnjenost tog pokreta karakteristična pre svega za delove Vojvodine i Slavonije.
Pored navedenih hrišćanskih, postoje i sekte nehrišćanske provinijencije poput ismailita (dvanaestaši i sedmaši). Tu pripadaju derviši, koji su uglavnom dvanaestaši. Treba imati u vidu da je celi islam mimo rečenog već doživeo u ranijem periodu podvojenost na sunite i šiite, a da se vremenom pojavio i pokret sufita. Svi se ovi pokreti do današnjih dana prepliću i na našim prostorima među pripadnicima islama. U ovu grupu se mogu pobrojati izdanci drugih azijskih nehrišćanskih religija sa budističkim, hinduističkim, kao i konfučionističkim podlogama. Tako jedna grupa pokreta promoviše ideje Sai babe, Hram naroda, Hari krišne. Takođe, prisutne su i razne japanske budističke sekte (Tendai, Šingon, Amida, Jodo, Šin, Soka Gakai).
Ono što mnoge pojedince koji se bave ovim područjem istraživanja najviše zabrinjava jeste problematika vezana za pokrete poput Sajentološke crkve, Satanske crkve, Saveza za transcendentalnu meditaciju Srbije, te pokrete koji u osnovi imaju okultnu praksu, teozofijsku praksu, kao i mističnu čudotvoračku praksu bez naznaka hrišćanskog verovanja. Kombinacija svih navedenih daje svojevrsne kompilacije sa mnoštvom eklektičkih varijacija sekti o kojima se niko ozbiljno i u ime društva službeno odavno u Srbiji ne bavi. Za ovo područje ozbiljne države imaju organizovane čak i svojevrsne institute. Oni sa različitim profesionalnim pristupom izučavaju večito dinamičan deo ljudskog verovanja i svih zabluda u koje se lako zalazi, ali izuzetno teško izlazi.

FUNDAMENTALISTIČKI VERSKI POKRETI
I dok se prostorom Srbije širi opravdana paranoja o sektama i sektaštvu, jer se ne zna ko treba da ih prati i da zna šta se u njima dešava (što je praksa u gotovo svim državama širom Evrope i SAD), naša država se oslanja na privatne istraživače. Međutim, oni nemaju značajniju podršku, ni u materijalnom ni u moralnom pogledu. Tako se o pravom sektaštvu na našim prostorima ne zna ništa pouzdano, niti se o ovom fenomenu vodi računa, a najgore je što se to, kao i proces religioznog raslojavanja, ne smatra problematičnim područjem koje deluje na sve druge društvene oblasti života u Srbiji. Taj proces, zajedno sa demokratskim i tranzicionim, potpuno je neshvaćen u Srbiji. Uglavnom se o ovoj problematici iznose lični stavovi i mišljenja, kojima nedostaje naučna osnova i argumentovanost.
Još više od toga zabrinjava činjenica da se danas ne zna tačan broj pripadnika verskih pokreta, jer se mnogi pokreti, čiji osnivači nisu sigurni da bi bili registrovani, kriju iza dopadljivih naziva studentskih ili sportskih organizacija, a najčešće se predstavljaju i kao nevladine organizacije. Sve one se teško mogu svrstati u grupaciju verskih pokreta, pa je pravo brojčano stanje, strategije, aktivnosti i stvarno prisustvo mnogih sekti koje su pristigle u našu zemlju zajedno sa demokratizacijom društva, skoro nemoguće sagledati. Ipak, svi ti pokreti, po ustaljenom shvatanju mnogih istraživača, imaju oko 100.000 ljudi, a izdeljeni su na skoro sto raznih vrsta koje se uglavnom drže zasebno, krajnje odmereno sarađujući sa drugima, a češće želeći da konkurentima preotmu članstvo ili bar smanje uticaj u društvu. Naravno, postoje i oni koji tvrde da je broj članova sekti nekoliko puta veći.
Međutim, najstrašnije od svega je to što se njihova veličina i pored ogromnog broja regrutovanih članova (u odnosu na broj stanovnika Srbije koja demografski izumire) po nekim ekspertima za sekte slikovito može prikazati kao bubuljica na nacionalnom telu. Za razliku od, recimo, cepanja Srpske pravoslavne crkve, zahvaćene tim procesom pre nekoliko decenija. Svoje prve zabrinjavajuće rezultate u cepanju srpskog nacionalnog bića ono je ispoljilo upravo u tendencijama stvaranja Makedonske pravoslavne, Crnogorske pravoslavne ili čak i Hrvatske pravoslavne crkve.
Pojava zilotskog pokreta u Srbiji, kao i fundamentalističke tendencije u stvaranju sopstvenog pokreta pravoslavne provinijencije po uzoru na episkopa Artemija, lomovi su koji sa sobom donose nesagledive posledice u verskom životu i praksi dojučerašnjih homogeno predstavljanih pravoslavaca. Ništa manje opasno po društvo u Srbiji nije ni strujanje unutar islamske zajednice, gde su podvojenosti toliko očigledne da se određene hodže jasno iskazuju u svom antidržavnom delovanju, ali i jasno suprotstavljenom drugom taboru unutar islamske veroispovesti. Pojava islamskih fundamentalista, kao i poslednji sprovedeni akt nasilja pripadnika albanske nacionalnosti oličen u nezavisnosti Kosova, samo su upozorenja na koja urgentno treba obratiti više pažnje, dok se ovo područje bezbednosti uspešno može sagledati.
Ipak, u pokušaju objašnjenja šta su to sekte i šta su one učinile na polju političkog i mentalnog vladanja Srbima i Srbijom, kao i kakva je njihova zasluga za uništenje srpskog nacionalnog bića, mora se krenuti od „bubuljice“, da bi se na kraju uvideo čitav problem koji preti da uništi telo Srbije. Istoričar sekti Aleksandar Senić kaže da je njihovu definiciju vrlo teško dati, ali da postoje okviri unutar kojih su svi oni koji se tamo nalaze sasvim sigurno pripadnici sekte.
„Niko još nije precizno definisao sekte, ali se može reći da su to one organizacije koje obožavaju neki predmet ili lik, imaju jasnu hijerarhiju i gaje crno-beli pogled na svet. Sve sekte imaju strogo propisana pravila ponašanja čime vezuju svoje članove kao porodicu i mentalno manipulišu njima izazivajući mentalne, duhovne i fizičke poremećaje da bi sprovele u delo različite ciljeve, od kojih su najvažniji kontrola materijalnih dobara i kontrola ponašanja svojih podanika.“

JOGA I MEDITACIJA
Prvi srpski političar koji je pokušao da problem sekti digne na državni nivo i javno ga obelodani, jeste tragično stradali vojvođanski premijer Boško Perošević, on je ubijen na Novosadskom poljoprivrednom sajmu u maju 2000. godine. Samoinicijativno, angažovao je krug najeminentnijih stručnjaka iz Srbije da naprave zajednički akt o opasnosti delovanja sekti. Kada je dokument od 120 stranica dat na usvajanje u Skupštini Vojvodine i kada je trebalo da bude pretočen u Zakon o sektama, volšebno je povučen iz procedure, i to samo nekoliko sati pre nego što je trebalo da bude usvojen.
Svedok ovog događaja je i bivši šef kabineta Boška Peroševića, Miodrag Jokić, koji kaže: „Ostaće upamćeno da su ljudi iz Miloševićevog režima pet godina pre birokratije EU napisali Zakon o sektama, pa makar on nije usvojen, a da ovi kojima su puna usta Evrope sada nemaju niti jednu zvaničnu instituciju koja se bavi sektama, i to sedam godina nakon što je Evropa pitanje sekti stavila pod udar zakona.“
Potpisnik ovih redova je potrošio pre nekoliko godina prosečnu srpsku platu da bi se učlanio u TM i iznutra video kako sve to funkcioniše. Zajedno sa gomilom mladih ljudi koji su tvrdili da imaju psihičke probleme, a neki su čak pokušali samoubistvo, ispričao je svoj, naravno lažni problem guruu. Zatim smo svi za te velike novce dobili maramicu, jabuku i sveću, i malo fizičkih vežbi koje se, gotovo sve, praktikuju u raznim sportovima, a posebno u borilačkim veštinama. Potom smo na kraju saznali tajnu svih tajni, u stvari jednu veliku laž. Naravno, u pitanju je „mantra“. Tajna se dobija za vreme klečanja na maramici na kojoj je stavljena jabuka, a dok je izgovara guru pali sveću. Uz opasku da se tajna reč, odnosno mantra koja se ponavlja do besvesti ne sme reći nikome jer je ona „vaša i samo vaša na vascelom svetu“, učitelj vam dalje objašnjava da je ona jedinstven jezički slog koji nema značenje, i čijim svakodnevnim ponavljanjem dolazite do spasenja. Kada mi je guru saopštio da je moja čarobna reč „he ring“ nije mi preostalo ništa drugo nego da se nasmejem. Bar je guru mogao da sazna da to na engleskom znači „on zvoni“, a jadna je i država čija je prva dama učenica takvog gurua. O tome da sam kasnije saznao da je tu mantru imalo još bar desetak učenika, da se i ne priča. Verovatno guru nije želeo da se zamara i da izmišlja nove mantre. Jednostavnije mu je bilo da ubedi svoje regrute da se po cenu života one ne govore nikome. Prof. dr Vukadin Cvetanović, sektolog, kaže da ništa manje opasna nije ni joga, posebno ona u višim stepenima kada se obavezno primenjuje meditacija, a ističe da je posebno opasna Radži joga ili Kraljevska joga. „Nažalost kod nas se joga propagira na svim medijima kao metod za jačanje duha i tela koja možda i jeste u pojedinim svojim oblicima gde nema meditacija (Hata joga), ali je opasno kada se pojedini članovi upućuju sa nižih na više stupnjeve joge, a u tim višim stupnjevima po pravilu ima meditacija koje su manje ili više sve usmerene na takozvanu „mentalnu kontrolu“. Zemlje EU su se veoma jasno odredile prema Jogi i strogo paze da ona ne dođe pod udar Zakona o mentalnoj kontroli, a oni koji otvaraju škole Joge moraju da polože visoku kauciju koja se meri stotinama hiljada evra.“
Prof. dr Pavle Kovačević godinama pokušava da izvuče desetine mladih iz sekti, koje ne želi da razdvaja, budući da su po njemu sve one iste.
„Sve se one zasnivaju na četiri osnovna principa: otimanju materijalnih dobara njihovih podanika, otimanju tela koje se najčešće koristi za seks, otimanju duše, i na kraju sve su na najrazličitije načine povezane sa drogom. Nažalost, u sektama ima i dobrih ljudi koji ne shvataju da su na pragu bolesti koja se zove opsesija. Kada to shvate onda to u najvećem broju slučajeva postaje monstruozno, jer su sekte prebogate i organizovane gotovo do savršenstva. Zato je i izbavljenje iz sekti užasno teško, posebno ako se uzme u obzir da u njih ulaze labilni ljudi, mada vrlo često izuzetno inteligentni, koji umesto da usrećuju sebe i društvo u kojem žive, za društvo postaju beskorisni, a sebi i svojoj porodici donose pakao“, tvrdi Kovačević.

ATEIZAM I SEKTAŠTVO
Savremena tema o kojoj se mnogo raspravlja u medijima jeste sektaštvo kao opasnost koja preti savremenom čoveku. Na samu naznaku da sektaštvo kao takvo sve više zahvata naše stanovništvo, posle raspada naše nekadašnje države SFRJ, reaguje se negativno. Zašto? Odgovor na ovo pitanje potražili smo od teologa i istoričara Mileta Imerovskog, on je kao ekspert za sekte objavio više desetina radova na ovu temu, kako u zemlji tako i u inostranstvu, odnosno u Švajcarskoj gde je godinama radio.
„Možda je odgovor što niko neće da prizna da je sektaštvo uzelo maha i taj da je decenijama nekadašnja avangarda društva – kako su komunisti sebe nazivali – ekstremno nipodaštavala religiozno osećanje kod ljudi i to iz razloga da pokažu da kada nema religije neće biti ni nacionalnih konflikata“, kaže Imerovski.
Mile Imerovski dalje objašnjava pogubne posledice pokušaja gušenja religije:
„Krajem devetnaestog veka na različitim delovima bivše SFRJ narodi su manje ili više povratili svoju državnost i bili su svesni doprinosa nacionalnih crkvi u dosezanju viševekovnih snova o obnovi nacionalnih država. Sa završetkom Prvog svetskog rata sve nastale države su doživele uobličenja, a od stvorenih država nastala je kroz međunarodne forume i konferencije Kraljevina Jugoslavija, koja se različito shvatala unutar različitih delova te države. Uglavnom ključni problem koji je ostao krajnje nerešen u toj državi bio je nacionalni i shodno tom problemu jednako bez rešenja ostalo je pitanje vere i religije. Svi nerešeni problemi krajnje zaoštreni tokom Drugog svetskog rata, preliću se u novostvorenoj Narodnoj demokratskoj Jugoslaviji, gde je religija odmah na samom svom početku postavljena kao nepoželjna, a svi oni koji su bili odani tradicionalističkoj religiji i crkvenim organizacijama bili su sumnjivi i sa smanjenim šansama u uslovima života nove komunističke države. Pobednici rata su nametnuli ateističku ideologiju, a sve drugo se sistematski suzbijalo, proganjalo i procesuiralo. Sledeća generacija komunista, koja je doživela koliko-toliko blagostanje ili ekstremne nevolje, vratila se potajno religioznosti svoje tradicije, prvenstveno u katoličkim sredinama, da bi mnogo kasnije, a posebno vidljivo neposredno pred sam raspad SFRJ i među pravoslavnim stanovništvom. Ovaj povratak će se desiti i među islamskim stanovništvom, naravno, nešto kasnije od katoličkih krugova, ali znatno ranije nego u pravoslavnim delovima one Jugoslavije. Mnogi će Srbi, a i svi u mešovitim brakovima, ostati solidarni sa ideologijom bratstva i jedinstva i sa manifestovanim ateističkim uverenjem. Povratak religioznim korenima, crkvenim organizacijama i nacionalnim grupacijama bio je najvidljiviji realitet koji se odvijao naočigled svima, ali niko tada još nije mogao ni da sagleda šta su sve sekte uspele da urade dok je komunizam i ateizam sprovodio svoju vlast“, zaključuje Imerovski.

14 коментара

  1. Avatar

    hm, hmm.. a, koja je to *generacija komunista*, uvela sekte u Indiji, Severnoj Americi, Japanu…?? itd…?

  2. Avatar

    Spoljni i unutrašnji ratovi

    Pored četrdeset vojnih intervencija na tuđem tlu, pod Klintonom su Amerikanci male ali surove ratne operacije vodili i na domaćem terenu, protiv neposlušnih ili nepoćudnih Amerikanaca. Nikakva vojna pravila nisu važila u tim pogromima. U operacijama državne oružane snage nisu dopuštale da u napadnutom taboru ostanu ni zarobljenici, ni preživeli. U dva najsurovija američka “domaća” ratnička pohoda, u Teksasu i Kaliforniji, napadnuta strana je do poslednjeg čoveka spržena ognjem. Te male unutrašnje američke ratove je Vašington obavio zavesom ćutanja i prikrivao, tako da je spoljni svet mahom neobavešten.

    Samo pet nedelja pošto je postao predsednik SAD, Klinton je krajem februara 1993. poslao oružane snage na Vako, protiv grupe izopštenih američkih nevoljnika, koji su se – razočarani i ojađeni prilikama u američkom društvu – izdvojili i sklonili u zabačenu farmersku naseobinu. Označeni su kao zatucana verska sekta. U SAD, inače, trideset miliona lica živi u siromaštvu, svaki osmi žitelj ne oseća da je stanovnik najbogatije zemlje na svetu, a mnogi najsiromašniji utapaju se u verske i “kultne” sekte, gde ih samozvane mesije drže u beznađu, transu, psihičkoj zavisnosti i kolektivnoj histeriji.

    Crkvene zajednice u SAD njih odbacuju kao jeretike, otpadnike, humanitarna udruženja ih ignorišu, državna vlast odgurkuje a često i progoni silom. Pored više od 230 registrovanih verskih zajednica, u SAD postoje, naročito u dubokoj provinciji, oko 200 sekti i malih pseudoverskih grupa, od kojih su neke veoma problematične, asocijalne, ili kompromituju religioznost uopšte. Sve zajedno, verske sekte sumnjivog profila u stvari su ružno, bolesno naličje savremenog američkog društva – okupljaju razočarane, frustrirane podanike države u koju su izgubili svako poverenje.

    Spaljivanje verske sekte Vako

    Sekta Davidijanski ogranak, otcepljena od Davidijanske hrišćanske grupe, usamljeno je živela u farmerskoj naseobini Maunt Karmel kod mesta Vako u Teksasu, gde je krajem februara 1993. dospela pod udar oružanih policijskih snaga. Vođ sekte zanesenjak Dejvid Koreš, koji je sebe nazvao “Mesijom” i verovao u skori “smak grešnog sveta”, ulogorio se sa stotinak sledbenika na farmi.

    Državna uprava nadležna za vatreno oružje, alkohol i duvan je 28. februara 1993. poslala svoje policijske odrede da na prepad zaposednu farmu, oduzmu ilegalno oružje i pripadnike sekte pohapse. U prvom okršaju su poginula četiri policajca i dva pripadnika sekte, dok je šesnaest bilo ranjeno. Onda je pristigla, pored lokalne, i federalna policija i sa nekoliko stotina snajperista je započela opsada farme Korešove sekte. U to isto vreme SAD su punom snagom vodile vojnu intervenciju u Somaliji i na okršaj sa malom sektom niko se nije obazirao.

    Oružani sukobi policije i sekte trajali su celog marta. U početku je šef sekte pustio da tridesetak sledbenika sa decom slobodno napuste farmu. Posle dvonedeljne opsade Koreš je poručio da će se sekta predati ako na radiju i televiziji bude objavljena njegova zavetna poruka. Ali, vlasti su to odbile, presekle struju i uperile reflektore na opkoljenu farmu. Zatim je država odbila razgovor sa njegovim emisarima. Tri otpuštena člana sekte nisu ostala na slobodi već su oterana u zatvor. Nije prihvaćena ni sugestija advokata De Gerina da ranjenom Korešu treba uputiti lekarsku pomoć. Još dva puta je vođ sekte nudio da se svi predaju. Zatim, 14. aprila on je javio policiji da će izići iz farme čim dovrši svoju poruku zasnovanu na “Bibliji”. Ujutru, 19. aprila, 51. dana opsade, vođ sekte je javio da se sa njim nalazi 95 sledbenika, a da je 37 otpustio. Kad je izgledalo da će drama popustiti, vrhovni tužilac SAD i ministarka pravosuđa Dženet Reno naredila je policiji i drugim oružanim snagama da uz potporu tenkova krenu u napad. Oficir FBI Bob Riks je docnije potvrdio da je policija od jutra krenula u napad oklopnim kolima, probila ogradu zgrade na farmi, zasula oblacima suzavca pripadnike sekte i otvorila paljbu. Opkoljeni, oni su odgovorili pucnjavom, a posle šest časova puškaranja celu farmu je zahvatio požar. Za trideset minuta sve zgrade su buktale kao lomača. Devet članova sekte je uspelo da se izvuče iz plamena. “Kada se zgarište ohladilo, nije nađen više nijedan živ pripadnik sekte”, glasio je zvanični izveštaj. Dva sledbenika Davidijanske sekte, koji su ranije uspeli da umaknu, ispričali su da na farmi nije planirano masovno samoubistvo, a vlasti u SAD su uporno razglašavale da su pripadnici sekte sami sebe poubijali – spaljivanjem. To nije tačno. Napadačke snage policije, teksaske Nacionalne garde i oklopnih jedinica su prilikom upada na farmu oklopnim vozilom razorile rezervoar sa benzinom pa je požar munjevito zahvatio sve zgrade u kojima su pripadnici sekte izgoreli do poslednjeg.

    Danima je raskrčavano zgarište, vađeni ugljenisani leševi i konačno utvrđeno da je život izgubilo 86 članova sekte, među njima sedamnaestoro dece. Nađena su i tela vođe sekte Dejvida Koreša, njegove žene i dece.

  3. Avatar

    ”…Сине Марко, једини у мајке,не било ти моје млеко пусто, немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога јединога…”

    Таман сам помислио да се у Србији појавио један нормалан, разуман и ѕаиста патриотски часопис, који сам радо читао и у прошлим бројевима остављао коментаре на разне теме, кад ево текста иѕ најбољих дана лова на вештице и величања глупости и затуцаности.
    Наравно, било би бесмислено коментарисати гомилу неистина, па чак и вулгарних лажи које је ”новинар” овде изнео о трансценденталној медитацији (ТМ), јер сам се у прошлости сретао са ”борцима против секти”, чак и на ТВ дуелима. Током деведесетих постојала је права хистерија против ТМ, на чијем челу је био пензионисани доктор Цветановић. Овај ”разбијач секташких кодова”, ”спасилац православља”, ”декодер” и како га све нису величали на РТС-у, Студију Б, Вечерњим Новостима итд, на крају је ѕавршио у затвору. Осуђен због педофилије – Бог душу да му прости.
    Друга јарка фигура из истог полусвета, Биљана Ђурђевић Стојковић, није се либила ни да отворено лаже, у директном ТВ преносу, како ”Војска СР Југославије подржава њену борби против ТМ.”
    Ја се већ 20 година бавим трансценденталном медитацијом и непосредно пред бомбардовање 1999 са колегом Предрагом Ковачевићем имали смо ТВ дуел са Биљаном и Цветановићем. Тада смо их јавно разобличили на ТВ Белами у Нишу и показали колико лажи и глупости су ширили по штампаним и електронским медијима. Биљана је чак тврдила да Генералштаб војске СРЈ подржава њену борбу против ТМ (послала факс у редакцију Тв Белами)На суочавању смо јој покаѕали документ потписан од тадашњљег начелника генерал штаба Ојданића, у коме лепо пише да војска СРЈ нити подржава, нити је овластила БЂС да се бори против медитације.
    Сада да видимо ко стоји иза ”борбе против секти”. Читаву причу покренула је Немачка (по целом свету) а код нас, у Србији је основан часопис ”Дијалог” који је једноставно био српски превод идентичног часописа из Берлина.
    Трансцендентална медитација раѕвија интелигенцију, добро здравље, ефикасност у раду, смањује стопу криминала и смањује стрес и напетост у појединцу и друштву као целини. Ово је потврђено са више од 600 научних истраживања у више од 33 државе света.
    Немци, наши осведочени пријатељи и ”стратешки партнери” једноставно не желе да Срби буду слободни и способни. Робови требају свима.
    Још да додам, радио сам као учитељ ТМ у Украјини 3 године и потпуно исти речник, исте лажи и пропаганду о ТМ сам срео и тамо. касније смо саѕнали да се сви ови напади на трансценденталну медитацију воде иѕ Амбасаде Немачке у Москви.
    Дакле, нема овде ни речи о ”одбрани православља, породице, спасавање од секти”. Реч је о држању поробљених народа (у које ми данас свакако спадамо) у ропству. Јер, трансцендентална медитација је доказано најефикаснији начин за бежање из ропства.
    На крају, замолио бих г. Вучелића и целу редакцију печата да провере за кога ради и за кога пише А.П. Немојте да се брукате, поверење се стиче годинама, а губи у једном дану.

  4. Avatar

    А сада, као наставак ево и неких чињеница о трансценденталној медитацији:

    1. ТМ развија све аспекте живота – развој менталног потенцијала, добро здравље, межуљудске односе и нацију као целину. Научно доказано – Харвард, Јел, УКЛА, Московска академија медицинских наука, Јапански народни институ ѕдравља – више од 600 истраживања.
    2. ТМ није забрањена нигде у свету! Штавише, Конгрес САД је донео неколико резолуција о потреби да се ово знање донесе до сваког становника САД (имам копије тих резолуција код себе)
    3. Људи свих раса, вера и узраста по целом свету вежбају ТМ, укључујући и свештенике (хришчанске, муслиманске, јеврејске, будистичке…). Према томе, ТМ је нешто што спаја а не оно што раздваја људе. (Секта је по дефиницији део или оно што се одваја).
    4. Када је НАТО бомбардовао Србију 1999, Савез за ТМ Србије је органиѕовао акцију бесплатне обуке ѕа 1200 људи у Београду у технику ТМ. Групне медитеције су одржаване свакога дана у ДК маслеша, људи су долаѕили пешке чак са Карабурме да би помогли својој ѕемљи.
    5. Ову акцију је непосредно одбрио и подржао тадашњи дрђавни врх (СЛободан Милошевић) кроз медијску и другу помоћ. Бомбардовање је престало након 10 дана.
    6. Читав ТМ покрет и сам Махариши подржавали су тада СРбију – не само вербално већ и материјално, медијски итд.
    7. Исти тај Махариши кога тако сочно пљује српска штампа, свакога дана током бомбардовања 1999 је путем наше сателитске глобалне ТВ мреже говорио ” да је НАТО нови Хитлер, да је Србија невина жртва и да није крив Слободан Милошевић, већ да треба ухапсити Блера, Клинтона и Шредера…”
    8. Говорио је он још много тога, још пре ратова деведестих и све шта ће бити – али авај – нико није хтео (или могао) да то чује.
    Да ли је данас другачије. Увек после напада на ТМ, долазили су нови ратови, револуције и поделе.

  5. Avatar

    ”Ljudi tradicionalno oslonjeni na konfesionalne crkve sektama smatraju svekoliko religijsko ponašanje neusaglašeno sa ponašanjem i verovanjem crkava priznatih od strane države”.

    Стварно не разумем горњи цитат… коју је то цркву ПРИЗНАЛА држава???
    Заиста не разумем

  6. Avatar

    Sta se zna o ovom Centru i njegovom osnivacu i direktoru?
    Da li je ovaj tip (Miroljub Petrovic) sektas?

    http://www.creation6days.com/diskusije/news.php

  7. Avatar

    Odvratna pogrdna rec SEKTA kojom se unakazava svako ko drugacije misli i oseca u nasem drustvu je pustila korene… jer mogima to odgovara… drzavi…crkvi…borcima protiv ko zna cega… ne bi li stitili ko zna sta… PUSTITE LJUDE DA IMAJU PRAVO DA VERUJU U CEGA GOD ZELE. Nista necete postici ne slobodama, mnogo ljudi se krije, mnogo ljudi ne zeli da kaze ni jednu rec povodom plitkih tekstova tkz. religioznog sadrzaja. Nemate pojma sta je religija. Lepo bi bilo sresti bar jednog pravoslavca, ali u Srbiji ih nema…. Samo pomodarstvo i egoizam… kao i strah…

  8. Avatar

    Иницијална каписла је шизма и одвајање римокатолика од Хришћана (у Европи), а остало је само логичан след догађаја, при чему долази само до већег и већег удаљавања квазихришћанских секти од хришћанства и галопа у паганство.Примитивно врачање, чарање и ритуали су одлике примитивне мисли, па били у питању политичари, интелектуалци, привредници…из њих вири варварин.

  9. Avatar
    Љубомор

    SKTAŠI U PARLAMENTU
    Nije li to onaj što pre neki dan daje onako “LEP I SUVISAO” odgovor na poslaničko pitanje? Rodila ga majka onako bistrog i sa onoliko saltomortalističkih digresija i pretumbacija. Ima kultura da nam procveta do novh izbora.

  10. Avatar

    Odakle ovakav članak u vašem listu i to ničim izazvan?
    Neprijatno sam iznenađen ovakvim tekstom u Pečatu jer sam navikao da u ovom listu čitam kvalitetno napisane tekstove koji imaju za cilj dobrobit stanovnika Srbije. Tako da je ovaj članak, kao iz mračnog vremena inkvizicije, definitivno greškom završio kod vas. Tehnika TM je naučno dokazano korisna tehnika za zdravlje duha i tela . Postoje stotine istraživanja o dobrobitima TM-a, urađene u elitnim naučnim centrima, Harvard, MIT, Ruska akademija nauka, itd. koje potvrđuju dobrobiti ove tehnike i za pojedinca i za društvo. Verovatno je to problem sa tehnikom TM, i zato se pojavljuju ovakvi tekstovi. Jednostavno, postoje snage koje ne žele zdravu Srbiju i onda se angažuju novinari kao A.P. da pišu ordinarne neistine.
    U Srbiji ima na hiljade ljudi koji dobro znaju šta je TM, koji koriste tu tehniku relaksacije u svakodnevno životu, i za koje je ovakav tekst uvredljiv i pokazatelj neznanja autora ali i urednika.
    U nastavku je nekoliko linkova gde se novinar A.P.može informisati šta je TM a može i
    porazgovarati sa nekim ko je zaista upućen i kvalifikovan
    http://www.tm.org
    http://www.davidlynchfoundation.org
    http://www.ajurveda.rs
    http://www.stm.rs
    http://www.tmcentar.org

    P.S.
    Zamolio bih urednike da ne dozvole degradaciju Pečata, objavljivanjem ovakvih tekstova, jer je malo patriotskih medija i ako se ovakva kukavičija jaja budu pojavljivala,
    biće ih još manje.

  11. Avatar

    Od vas sektasa ne moze da se dise. Smorili ste sa vasim “PUSTITE LJUDE DA IMAJU PRAVO DA VERUJU U CEGA GOD ZELE” komentarima.

    Clanak je odlican i potrebno je da se sto pre raguje na opasnost koju sekte predstavljaju. Americki monah Serafim Roz je napisao odlicnu knjigu o “New Age” religijama i predlazem svima da je procitate. Ocigledno vam je potrebno.

    Jos jednom, svaka cast autoru.

  12. Avatar

    Село гори,а баба трансцендентално медитира.

  13. Avatar

    Postovani gospodine Vucelicu,

    Vec duze vremena citam “PECAT” i hvala Bogu da takav pisani medij postoji u danasnjoj Srbiji, u kojoj sve postoji osim floskule zvane demokratija! Moram Vam priznati da ja, Srbin iz Bosne, tacnije iz Sarajeva, sebe smatram mnogo vecim patriotom od velike vecine Srba sa ove srbijanske strane Drine i da me mnogo boli kada vidim koliko je opozicija (ne racunajuci LDP) podeljena, bolje reci posvadjana, a sada je upravo toj danasnjoj opoziciji na dohvat ruke da smeni DOS-ovski rezim, ali kako stvari stoje, nisam siguran da ce to i uspeti ovako razjedinjeni? Mrsko mi je da gledam te olinjale face poput Tadica, Djelica, Dinkica i ostalih koji se slepaju uz njih vec punih deset godina i zelim jednom zauvek da Srbija napravi, daj Boze, pravi izbor i dovede na vlast ljude koji vole svoju zemlju i nisu spremni da prodaju “veru za veceru”!

    Medjutim, postovani Urednice, veoma sam se nasao razocaranim kada sam procitao clanak u Vasem nedeljniku pod naslovom “Sektasi zele politicku moc nad Srbijom”! Problem tog clanka nije u tome da sekte zaista ne deluju po Srbiji i da ne postoje one grupacije koje su vrlo destruktivne ili auto-destruktivne, organiacije koje cine zlo, najpre sebi, pa onda i svojim sledbenicima, ali potpisnik redova tog clanka A.P., kada pise o transcendentalnoj meditaciji (TM-u)pokazuje elementarno nepoznavanje kako inicijacije u tu relaksacionu tehniku, tako i glupost koju je u
    samom uvodu napisao, a to je da je guru Sri Ravi Shankara nastavljac Maharisijevog ucenja! Ta dva pomenuta coveka su se veoma davno razisli, a tehnika koju poducava Shankara je zasnovana na meditaciji na disanje, a TM ima mantru kao osnov za poniranje u dublja stanja smirenosti i relaksacije! Naravno, da mnogi ljudi imaju iste mantre (pa zar mislite da bi trebalo da svaki covek, tj. preko sedam milijardi ljudi ima jedinstvenu mantru, jer je to tehnicki nemoguce, ali postoje odredjene zakonitosti na osnovu kojih se neka specificna mantra daje bas odredjenim ljudima, a drugi dobijaju neke razlicite, opet u zavisnosti o njihovim licnim specificnostima u koje ima uvid ucitelj TM-a, na osnovu znanja koje je stekao da bi postao ucitelj. Glupost je i to insistiranje na reci GURU, jer, veruj te mi na rec, ja niti jednog ucitelja TM-a ne zovem GURUOM, pa cak ni uciteljom, vec jedino imenom! Namera A.P. je da, dodeljivanjem takvih “titula” u clanku kao npr. GURU, pokusa da ljude koji nisu upoznati sa tehnikom i smislom TM-a uplasi tako da ce tehniku koja je proverena u naucnim studijama sirom sveta (ukupno 33 drzave i 600 studija izdatih u najelitnijim naucnim casopisima poput “Nature”, “Science”, “International Journal for Neurophysiology” itd.) obaviti velom misticizma i time je mentalno oznaciti kao “zivo blato”.

    Ne bih vise ulazio u raspravu o detaljima koje A.P. prezentuje, vec bih Vas zamolio da proveravate iz kojih pobuda i sa kakvim namerama odredjeni ljudi pokusavaju da svoje neznanje plasiraju u Vas cenjeni i, za mene, jedini slobodni nedeljnik trenutno u Srbiji!

    S postovanjem

    Igor Perutic

    Profesor engleskog jezika i knjizevnosti

    Leskovac

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *