Šansa je unutar Putina

Piše Mihail Leontjev

Kako glavni urednik ruskog nedeljnika „Odnako“ gleda na moguću direktnu političku borbu između Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva

Ovih dana predizborna kampanja 2012. godine dobila je personalne konture. Uostalom, imena i prezimena tih kontura i bez toga poodavno nisu novost. Jednostavno, sada su već i reči izgovorene.
Dmitrij Medvedev je obnarodovao da je spreman da se kandiduje za drugi mandat. I prilično nedvosmisleno rekao sa kim i zašto ima nameru da konkuriše. Vladimir Putin u svom odgovoru nije odbacio mogućnost da će on i Dmitrij Anatoljevič na predsedničkim izborima zajedno da učestvuju.
Da, unutar tandema postoje protivrečnosti, aktuelni predsednik je izjavio da on i Putin imaju jedinstvene ciljeve, ali različite načine njihovog ostvarenja. To takođe nije novost. Čak ni tragedija u meri u kojoj se govori o „sredstvima i metodama“. Ipak, postoji u tandemu, po mom mišljenju, i problem principijelno različitih pristupa. I taj problem je akutan u onoj meri u kojoj je Rusija za vreme krize oborila sve rekorde u skokovima u dubinu. Uostalom, o tome sam govorio više puta, ponavljanje je suvišno.
Radi se o tome da je danas jedini izlaz za Rusiju – obnova celovitosti zemlje.  Integracija. Ponovno ujedinjenje, ukoliko želimo da stvari nazovemo svojim imenom. Taj zadatak je izvan pogleda na svet Dmitrija Medvedeva. On se, podsetiću, i kandidovao kao ubeđeni liberal koji je najmanje od svega želeo da ljuti Zapad kako rečima, tako i postupcima.
Dozvoljavam da su Vladimiru Putinu slični stavovi u manjoj ili većoj meri takođe svojstveni. Ali njegovi ukusi, navike i senzorna slika sveta se razlikuje od Medvedevljevih. Uveren sam da unutar Putina živi prioritet postsovjetske integracije. Unutar Putina, ali ne unutar sistema. Međutim, istovremeno Putin je dovoljno iskusan i adekvatan političar, on dobro zna kako je ustrojen taj sistem i kako radi. I u toj konstrukciji on ima šansu.
I eto, u takvom pristupu meni lično nisu baš na srcu obe varijante u kojima se smena predsednika (ili ne-smena) odigrava po scenariju „dogovora“. Pretpostavimo, Medvedev odlazi, Putin se vraća u Kremlj, zemlja nastavlja da opstaje bez bilo kakve ideologije, sa glibavom većinom po inerciji. Ili Medvedev ostaje u drugom mandatu, situacija počinje da se razvija sa zastrašujućom brzinom što dovodi do propasti države.
Rusiji šansu daje treća varijanta, a to je direktna politička borba između Putina i Medvedeva, izbor između dva pogleda na svet, dva puta. Ovde nije moguć dogovor: to nije biznis, ovde pobednik dobija sve. Ovo je povoljnija varijanta koja će da natera Putina da se bavi javnom politikom i ideologijom, zašta u poslednje vreme ne pokazuje afinitet. To će mu dati šansu za „reinkarnaciju“ čak i – „modernizaciju“ sebe kao političke figure. Dobro se sećamo da je u situaciji krajnje neophodnosti Putin, koji inače ne voli nagle poteze, postajao čvrst i dosledan – onako kako je to bilo u slučaju Čečenije i Hodorkovskog.

Izvor, nedeljnik „Odnako“, 14. april 2011. godine

________________

Mihail Leontjev

Glavni urednik nedeljnog lista „Odnako“. Rođen je 1958. godine u Moskvi. Završio je ekonomski fakultet Moskovskog instituta narodne privrede „Plehanov“. Radio je u izdanjima „Komersant“, „Nezavisne novine“, „Vusiness MN“, „Segodnja“, „Profil“, na televiziji „TV Centar“. Od 1999. godine je autor i voditelj programa „Odnako“ na „Prvom kanalu“ (ranije „ORT“).