REPUBLIKA SRPSKA Zamka zvana Dejton 2

Piše Anja Vujević

Dejton 2 Republika Srpska može izbeći samo ako ne bude vodila računa ni o Zlatku Lagumdžiji, ni o Draganu Čoviću, nego o svojim interesima i u skladu sa njima uzeti učešće u formiranju vlasti na nivou BiH

Na američkoj turneji dobio uputstva za Dejton 2: Zlatko Lagundžija (levo). U Briselu je izjavio da je „bilo kakav razgovor o raspadu BiH neprihvatljiv i da bi takav ishod predstavljao posthumnu pobedu Slobodana Miloševića“: Valentin Incko (desno)

U pretprošlom broju „Pečata“ objavili smo tekst pod naslovom „Lagumdžija i Čović ciljaju Dejton 2“, u kojem smo tvrdili da su dve suprotstavljene strane u Federaciji BiH, bošnjačka oličena u Socijaldemokratskoj partiji (SDP) i hrvatska oličena u HDZ-u, uz pomoć dela međunarodne zajednice svesno projektovale krizu u Federaciji BiH u koju pokušavaju uvući i Republiku Srpsku ne bi li dokazali kako „ovakva BiH ne može da funkcioniše i zato joj je potreban Dejton 2“. Iako je ovakva teza kod mnogih nailazila na rezervu i nevericu, ovonedeljna američka turneja lidera SDP-a Zlatka Lagumdžije potvrdila je da smo bili u pravu.
„Kongresmen Majkl Tarner rekao je tokom susreta sa predsednikom SDP-a BiH Zlatkom Lagumdžijom u Vašingtonu da je došlo vreme da SAD organizuju Dejton 2. Tarner je rekao da bi to bila međunarodna konferencija na kojoj bi međunarodna zajednica izašla sa konkretnim predlogom poboljšanog ustavnog okvira koji bi omogućio da BiH ispuni svoje ciljeve kao funkcionalna država“, navodi se u saopštenju SDP-a.

BOŠNJAČKI LOBI
Američki kongresmen je, obaveštava SDP dalje, rekao da je „uloga SAD u BiH da obezbedi međunarodnu podršku za ustavne promene koje bi omogućile da BiH prvo postane članica NATO, a onda i EU“.
Lagumdžija je u Vašingtonu i Njujorku imao niz značajnih susreta, a tema svakog od njih bila je reforma Ustava BiH.
Čak i pod pretpostavkom da Tarner pripada bošnjačkom lobiju u američkom Kongresu i da je izneo nešto što nije zvanični stav SAD nego plod Lagumdžijinih lobističkih aktivnosti, ipak postoji čitav niz signala koji govore da Lagumdžija sve radi ne bi li došlo do Dejtona 2 i da u tome ima podršku SAD.
Iz kominikea UO PIK-a koji je odlučio da nema zatvaranja OHR-a, kao ni okončanja supervizije u Brčko distriktu, jasno je nekoliko stvari:
1. Činjenica da su još pre više od dve godine ispunjeni svi uslovi za zatvaranje supervizije u Brčkom, te da je tada čak bilo zakazano i oproštajno slavlje koje je naprasno otkazano, govori da će i OHR unedogled nalaziti razloge za svoj dalji ostanak u BiH. Nema sumnje da se iza toga krije interes SAD, koje upravo preko PIK-a i OHR-a zadržavaju BiH pod svojom kontrolom. Podsetimo da institucija PIK-a ne postoje u Dejtonskom mirovnom sporazumu, ali ovo telo je izmišljeno kako bi sudbina OHR-a ostala van domašaja SB UN, gde postoji mogućnost veta.
2. UO PIK-a gotovo je nonšalantno prešao preko rušenja Ustava Federacije BiH i sudeći prema kominikeu daleko veći problem za PIK su kritike koje stižu iz RS na račun rada Tužilaštva i Suda BiH, što ocenjuju kao podrivanje institucija BiH. Nereagovanjem na ono što se dešava u Federaciji BiH (višestruko kršenje Ustava Federacije BiH i to u dva slučaja: od strane HDZ-a i HDZ-a 1990. koji još uvek onemogućavaju konstituisanje Doma naroda Parlamenta Federacije BiH, i od strane koalicije okupljene oko SDP-a koja je konstituisala krnji Dom naroda i formirala Vlast Federacije BiH suprotno ustavnim odredbama) i optužbama na račun RS, pod dirigentskom palicom SAD, PIK je u stvari dao podršku produbljenju krize u Federaciji, a sve s ciljem da se u nju uvuče i RS i da ona preraste u krizu Dejtona.

PREBACIVANJE LOPTICE
Iako se RS u proteklih šest meseci, ma koliko apsurdno zvučalo, jedina zalagala za što brže formiranje vlasti na nivou BiH, što je još uvek onemogućeno jer Parlament Federacije BiH nije izabrao bošnjačke i hrvatske delegate u Domu naroda Parlamenta BiH, deo predstavnika međunarodne zajednice u BiH ponovo pokušava projektovati sliku o „srpskoj krivici“.
Specijalni izaslanik EU u BiH Valentin Incko u Briselu je izjavio da je „bilo kakav razgovor o raspadu BiH neprihvatljiv i da bi takav ishod predstavljao posthumnu pobedu Slobodana Miloševića“.
„To je neprihvatljivo za međunarodnu zajednicu. To bi predstavljao posthumni trijumf Miloševića. Ukoliko bi se u regionu stvorila nova država, to bi bio trijumf Karadžića“, rekao je Incko novinarima u Briselu.
Implicitno, separatizam i rušilački pohod na BiH inputira se političkim faktorima iz RS koji šest meseci jedini u BiH insistiraju na poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma i pozivaju na formiranje vlasti!
U bojama Inckovih reči oslikana je i odluka Saveta ministara EU o restriktivnim merama (zabrana ulaska u zemlje EU i zamrzavanje finansijskih sredstava) za sva pravna i fizička lica „čije delovanje ugrožava suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak, međunarodno lice BiH, te predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i potkopava Dejtonski sporazum“, što su „grehovi“ koje međunarodna zajednica redovno stavlja na teret političarima iz RS.
Listu lica na koje će se odnositi sankcije, ako to bude potrebno, odrediće i potvrdiće Savet ministara EU, na predlog neke zemlje članice ili visokog predstavnika za bezbednost i spoljnu politiku, a imena će biti navedena u aneksu ove odluke.
Kominike PIK-a i odluka Saveta ministara EU priprema su terena za prebacivanje loptice na teren RS, što se može očekivati da će se i formalno desiti već krajem ovog meseca. Naime, HDZ i HDZ 1990. odblokirali su izbor delegata u Dom naroda Parlamenta Federacije BiH i preostao je izbor delegata iz još samo jednog kantona. Kada i oni budu izabrani, uslediće izbor bošnjačkih i hrvatskih delegata u Dom naroda parlamenta BiH ( NS RS izabrala je srpske delegate još pre pet meseci), čime će biti otvorena vrata za konstituisanje vlasti na nivou BiH.
Predsednik SDP-a Zlatko Lagumdžija je iskoristio posetu Vašingtonu da baci lopticu RS, pozivajući „vladajuću većinu iz RS da zajedno formiraju vlast“. S druge strane, dva HDZ-a u BiH pokušavaju uvući SNSD i SDS u blokadu formiranja vlasti u kojoj se ne bi našli HDZ i HDZ 1990.

UDAR NA DEJTON
Šta je interes RS u ovom momentu? Srpska u ovom momentu ne može računati ni na kakvu pomoć spolja, pa čak ni onu iz Srbije koja je svoje specijalne odnose sa RS svela na specijalna tužilaštva i sudove što najbolje potvrđuje slučaj hapšenja Božidara Vučurevića. Srpska, takođe, nema nijedan valjan razlog da se na svoju štetu bori za hrvatske interese u BiH. Jer, ne treba zaboraviti da je današnja Federacija BiH utemeljena Vašingtonskim sporazumom koji nije ništa drugo do ratni muslimansko-hrvatski pakt protiv Srba. Parafom na ovaj sporazum, Franjo Tuđman i Hrvatska su nagrađeni američkim blagoslovom za „Oluju“.
Pred RS u narednih mesec-dva je izazov da ne dozvoli prebacivanje krize iz Federacije BiH na nivo BiH, odnosno da mudrom politikom krizu ostavi u okvirima Vašingtonskog sporazuma. Potpuno bi bilo pogrešno da zauzme položaj patrona hrvatskih interesa i time probleme iz Federacije BiH prebaci u ravan Dejtonskog mirovnog sporazuma, jer u tom slučaju Srpska će se naći za stolom Dejtona 2, gde će na drugoj strani zajedno sedeti SDP i HDZ.
Stoga, na prekretnici na kojoj se našla, najviši interes RS u narednom periodu jeste da odigra „konstruktivnu rolu“ i izbegne svako „zabadanje prsta u oko međunarodnoj zajednici“. U tom smislu potpuno je pogrešan i tajming potezanja referenduma o Tužilaštvu i Sudu BiH.
Pre svega, neosporno je reč o antisrpskim i političkim institucijama, utemeljenim sa ciljem satanizacije srpskog naroda i RS. Ali, šta će RS dobiti referendumom? Građani RS će potvrditi da su protiv ovakvog Suda i Tužilaštva. Međutim, to neće van snage staviti Zakon o Tužilaštvu i Sudu BiH koji je nametnuo visoki predstavnik, a poslanici SNSD-a svojevremeno usvojili u Parlamentu BiH i time mu dali legitimitet. Ako posle referenduma RS kaže da na svojoj teritoriji više neće primenjivati ove zakone, to ih opet ne stavlja van snage i od strane međunarodne zajednice će biti ocenjeno kao „podrivanje institucija BiH i udar na Dejtonski mirovni sporazum“, što će opet biti predstavljeno kao „dokaz da je potrebno izvršiti reviziju Dejtona i organizovati Dejton 2“.
Zamku zvanu Dejton 2, RS može izbeći samo tako što neće voditi računa ni o Zlatku Lagumdžiji, ni o Draganu Čoviću, nego o svojim interesima i u skladu sa njima uzeti učešće u formiranju vlasti na nivou BiH, i tek po formiranju te vlasti može bez opasnosti otvoriti pitanje rada Tužilaštva i Suda BiH.

2 коментара

  1. Avatar

    REPUBLIKA SRPSKA I KOSOVO DVOSTRUKI STANDARDI

    Strašno koliko su neprijateljski stavovi Evrope i Amerike prema Srpskome narodu . Dok su se svojski trudili i uspeli razbiti Jugoslaviju , a sada dalje razbijaju Srbiju i otimaju Kosovo i stvaraju Veliku Albaniju . U isto vrema traže da Republika Srpska ostane u Bosni i uništili su Republiku Srpsku Krajinu u Hrvatskoj koja je postojala još za vreme Harsbuške Monarhije a danas je nama jer je Hrvatska uz pomoć Vatikana , Evrope i Amerike izvršila najstrašniji genocid nakon II svetskog rata . Proterivanje oko 300 000 Srba i oko 250 000 Jugoslovena iz Hrvatske od kojih su 95 % bili Srbi .Dali je naivna vlast čula za reč reciprocitet ? Kako on to neće cepati Bosnu a u isto vreme priznaje cepanje i otimanje dela Srbije ? Jedino je sad moguće tražiti ako se već Srbija odriče dela teritorije , da se Republika Srpska odvoji od Bosne jer je i tamo većinsko stanovništvo Srbi. Kako to da Albanci imaju pravo na secesiju a Srbi u BiH ili Hrvatskoj ne ? Kako je to po tebi u redu Tadiću ?

  2. Avatar

    Opštinama Drvar , Glamoč , Grahovo treba pridružiti Bosanski Petrovac i Kupres teritorijalno i većom brigom o povratku Srba u ovih pet opština .S Muslimanima trebamo dogovoriti da ovih pet opština budu jedan kanton sa sjedištem u Drvaru . To je naša briga a ne Hrvatska Republika Herceg Bosna Milorade malo više brini o svom narodu a Hrvati o sebi brinu i predobro. Pogledajmo samo koliko se njih rađa od 400.000 a koliko Srba od oko 1.300.000 stanovnika i sve je jasno , kod nas vlada totalna nebriga o Srbima. Ovih pet opština su od posebnog značenja za Srpsku ali i Srbiju i povezivanje sa Srbima iz Knina , Benkovca , Gračaca i izlaz na more . No uz vlast u Srbiji koja zastupa sve osim Srba i Milorad iznenađuje nebrigom o našem narodu . Poslije Brčkog ovih pet opštine su od posebnog značaja za srpski narod . I u Bosanskom Petrovcu smo većina i treba se svim silama truditi da to i ostanemo i opstanemo . Kad će Hrvatska vratiti autonomiju Republici Srpskoj Krajini onda oni mogu tražiti autonomiju Herceg – Bosnu .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *