Regrutovati papu Vojtilu

Piše Milica Ostojić

O nameri američke administracije Džordža Buša da „regrutuje“ papu Karola Vojtilu, tražeći tako blagoslov za „pravedne ratove“ ili makar za „pozitivnu neutralnost“ kako se ne bi kompromitovao američki ratni plan na Kosovu

„Espreso“, uoči 1. maja, dana kada će papa Vojtila biti proglašen svecem, objavljuje kako je američka diplomatija manevrisala Vatikanom, odnosno poslednjim godinama vladavine pomenutog Pape. U Izveštaju tajnog dosijea Vikiliks opisana je američka saradnja sa Vatikanom tokom ratnih zbivanja na Kosovu i kako su Amerikanci privoleli Papu, u trenutku kada Jovan Pavle Drugi nije bio ubeđen da treba napasti Srbiju, da ne ustane protiv rata. Vašington je želeo da iskoristi Vatikan koji ima veoma razgranate i snažne diplomatske veze kako bi osnažio što jače svoju strategiju. Model i sporazum sa Vojtilom protiv komunizma izgrađen tokom Hladnog rata bio je: „Dijalog sa uzajamnim koristima.“
Tako je, posle pada Berlinskog zida, trebalo taj isti model ponoviti na Balkanu. U dokumentima Vikiliksa stoji da Vatikan ima tri prioriteta: „Braniti mir i izmirenje iz humanitarnih razloga, zaštititi katoličku populaciju i njene interese i ojačati uticaj u pravoslavnom svetu. Jedan od ključnih ciljeva Jovana Pavla Drugog bio je prevazići vekovni raskol  između katolika i pravoslavaca…“
U Izveštaju koji datira od 11. juna 2001. godine predsedniku Bušu nabrajaju se uspesi ostvareni u prethodnoj Jugoslaviji: „Američka vlada je uvukla Svetu Stolicu u promovisanje ratnog rešenja na Balkanu. Tokom bombardovanja NATO-a na Kosovu radili smo u veoma tesnom kontaktu sa Vatikanom kako bi se eliminisale kritike protiv vojne akcije. Jedna Papina izjava protiv ratnog pohoda tipa „nepravedni rat“ učinila bi suvislost Alijanse mnogo težom za održavanje.
Potom smo gledali da pritisnemo Vatikan da izvrši uticaj  na hrvatski nacionalistički kler u Bosni i Hercegovini. Podsticali smo izmirenje pokretanjem i potenciranjem projekata na Kosovu i u Bosni zajedno sa Katoličkom zajednicom „Sveti Eđidio“, uz podršku i podsticaj vatikanske ambasade. „Sveti Eđidio“ je bio domaćin međukonfesionalne konferencije sa religijskim liderima ključnim u Bosni 8. juna 2001. godine. Ovi projekti su bili finansirani od strane Stejt departmenta“.
U američkom fajlu stoji opširno opisano kakva je bila uloga Svete Stolice i u skidanju režima Sadama Huseina. Posle 11. septembra 2001. godine Bela kuća se koncentrisala odmah na glavni cilj: obezbediti saglasnost Svete Stolice za vojni napad na Irak. Vatikan u početku nije bio za odmazdu gde bi bio uvučen Irak jer bi to miniralo „pozitivnu neutralnost Vatikana“, ali je dve godine američke intervencije uverilo  vatikanske vlasti u neophodnost skidanja diktatora iz Bagdada i tako Amerika dobija od Svete Stolice zeleno svetlo za vojnu intervenciju pod vođstvom UN; Vatikan „nije više protiv sa obrazloženjem da je Sadam pretnja za svet i svoj narod i da treba da bude skinut s vlasti. Vatikanski kardinali najzad izražavaju svoj ‘respekt’ za tešku odluku predsednika Buša…“
Ali to je neka druga priča.