Protivrečnosti integracije

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum

EA mentori sugerišu vlastima u Srbiji da oforme veći broj nezavisnih regulatornih tela i tako povećaju broj činovnika i kontrolora. Istovremeno, postoji instrukcija da se umanji broj zaposlenih u javnom sektoru

Čuli ste od predsednika Republike da nismo nikada bili bliže Evropi! Izjava se nekako nezgodno poklopila sa činjenicom da situacija u privredi nije nikada bila gora. Da li je B. Tadić želeo da ohrabri evroatlantske aktiviste (uvek željne plena), koji iz evropskih fondova s nestrpljenjem očekuju nove apanaže? Ili je želeo da zastraši većinu poniženih, koji primećuju da sa svakim korakom bliže EU postaju sve siromašniji i gladniji?

GLAVNO PITANJE
Uveren sam da ne postoje razlozi za strah, kao ni za euforiju. U Evropi, ali i van nje, Srbija može postati uređena i uljuđena zemlja, ali isto tako može ostati i evroatlantska kolonija, u kojoj haraju bahate političke marionete, mafije svih vrsta, primitivni kulturtregeri i alavi finansijski kombinatori („eksperti“).
Glavno (i pravo) pitanje nije da li će Srbija za deset ili trideset godina biti (ili neće biti) u Evropskoj uniji, nego da li će u tom periodu uspeti da se ekonomski razvije? I da li će, već od danas, sa Unijom moći da uspostavi korektne i poštene ekonomske odnose, od koristi obema stranama, a ne samo jednoj? Ukoliko, kao do sada, evroatlantski prijatelji neprestano budu insistirali na tome da njihovim političkim i ekonomskim interesima Srbija mora bespogovorno da izlazi u susret (najčešće na svoju štetu), malo je verovatno da će naša zemlja uspeti da izbegne sudbinu nerazvijene i pokorene „banana republike“ i tako podeli sudbinu velikog broja država u današnjem svetu.

MERA SVEGA
Izvesno je da ste se često čudili što se „približavanje Evropskoj uniji“ nameće kao kriterijum (mera) uspeha svih aktivnosti u Srbiji, umesto da kriterijum bude poboljšavanje stanja privrede, prosvete, kulture i svega ostalog? Niko ne haje da li se nekom promenom stanje pogoršava ili poboljšava, nego se jedino vodi računa o tome da li se započetom reformom približavamo EU. Dokaze za to naći ćete na svakom koraku. Eto, osnovana je Agencija za radiodifuziju. Bliže smo Evropi. Ali stanje u elektronskom medijskom prostoru se pogoršalo (nikad više prostakluka i banalnosti), a glavni doprinos nove institucije pokazao se u gašenju brojnih radio i TV stanica i gušenju slobode javne reči.
Reforma sudstva i pravosuđa (uslov za status kandidata), pokazala se kao sasvim uspešan pokušaj uspostavljanja dominacije vladajućih političkih stranaka nad sudijama i tužiteljima. Da li smo time bliži ili dalji od Evrope? Bliže smo, pošto je izvršena „Reforma sudstva“ – jedan od domaćih zadataka Vlade i Parlamenta. Niko ne mari što se, posle izvršenja zadatka, situacija u ovoj oblasti znatno pogoršala.

AGENCIJE I MAFIJE
Slično je i sa drugim sistemima – zdravstvom, prosvetom, naukom… Povećava se broj regulatornih tela – agencija, saveta, komisija itd, ali se i performanse sistema ruše sa zastrašujućom upornošću. Pogoršanja su očigledna, ali su zato formalni uslovi za pristup Uniji – sve više ispunjeni. Posle brojnih reformi (poznati princip – što se više menja, sve je više isto), Srbija će ostati nerazvijena i devastirana u svakom pogledu, bez snage da se bilo kome pridruži.
Mnogi su već primetili da EA mentori sugerišu vlastima u Srbiji da oforme veći broj nezavisnih regulatornih tela, nevladinih organizacija, saveta, komisija, agencija i sl. Osnivanje ovakvih institucija prikazuje se kao najvažniji domet reformi, koje su opet uslov za približavanje EU. Na taj način raste broj činovnika i kontrolora, po zahtevima iz EA zajednice i po ugledu na njih. Istovremeno, postoji instrukcija da se znatno umanji broj zaposlenih u javnom sektoru i snizi nivo javne potrošnje. Ne treba mnogo pameti da se vidi koliko su postavljeni zahtevi protivrečni, pa se u neobaveznim komunikacijama među ekonomistima ovaj fenomen često naziva „idiotizam u procesu integracije“. Ako pitate EA eksperte kako da se prevaziđe ovaj problem, odgovoriće vam uz neizbežan osmeh da je vaše pitanje veoma interesantno (univerzalni odgovor iz evroatlantskog novogovora).

BAUK KORUPCIJE
Setićete se i primera korupcije, te vruće teme, koju evropski činovnici naglašavaju čak i u komunikaciji sa državama koje su već davno zaslužile članstvo. Nekako se zanemaruje činjenica da korene korupcije treba tražiti baš u zemljama iz tvrdog jezgra evroatlantskog saveza, gde su najčešći inicijatori korupcionaških afera. Šta mislite, da li su Sanadera korumpirale firme iz Hrvatske ili strane banke i institucije iz Austrije i EU? Da li je verovatnije da prodavce „Telekoma Srbije“ ili nosioce odluke o gradnji mosta preko Ade Ciganlije, pokušavaju da korumpiraju inostrane kompanije ili domaće firme iz Lajkovca i Prokuplja?
Srpska vlast bi mogla da upozori zapadne prijatelje da izvori korupcije najčešće potiču iz njihovih zemalja. Ali, umesto molbe da nekako obuzdaju svoje nezajažljive kompanije i tajkune, naši kompradori radije trpe šamare mentora (jedini način da pocrvene) i leleču, valjda uz pristojnu nagradu, da nas ovako korumpirane nikada neće primiti u evroatlantske saveze.