Potapanje „Atlantisa“ kao „genocid u kulturi”

Piše Nikolina Čučković

Mnogo je nejasnoća oko ukidanja ove emisije Drugog programa Radio-Beograda: „Atlantis“ je ukinut posle sednice Programskog odbora koji, međutim, nije ovlašćen da skida emisije sa programa, a njegovi članovi kažu da to nisu ni tražili već smatraju da je emisiju ukinuo Upravni odbor.  Predsednik Upravnog odbora tvrdi da „ne zna ništa o tome“, generalni direktor RTS, kao i direktor Radija, kažu takođe da oni „nisu ugasili emisiju“

Vest o ekspresnom ukidanju „Atlantisa“, emisije koja se emitovala na Drugom programu Radio-Beograda, nedeljom, fascinantnom brzinom protutnjala je prostorima internet magazina, portala, blogova i sajtova, od „Balkan magazina“, na kojem je ukidanje emisije prvi put problematizovano, pa potom do skupštinske govornice na kojoj je pitanje ukidanja emisije poslanik DSS-a Željko Tomić postavio kao poslaničko pitanje.
Internet magazini su potom iz dana u dan objavljivali nove detalje u vezi sa slučajem „Atlantis“, razumevajući do kraja  da se radi o novom činu drame u kojoj se suočavamo sa pitanjem: „Kako upokojiti svog vampira“.

KULTURNI GENOCID
Malo je  emisija koje su doživele da budu ukinute bezmalo dva puta za tako kratko vreme – tokom trajanja jedne programske šeme. Emisija „Atlantis“ je naime trebalo da bude ugašena 1. februara 2011. godine, ali se od njenog ukidanja odustalo kada je nevladina organizacija za pitanje medija „Amicus Iuris“ pokrenula akciju preispitivanja razloga za ukidanje emisije u kojoj su gosti bili najznačajniji inostrani i domaći intelektualci, a opseg tema i način na koji su obrađivane na takvom nivou da bi njeno ukidanje predstavljalo „kulturni genocid“, kako se izrazio čelni čovek ove nevladine organizacije. Slušaoci su burno protestvovali, a ukidanju su se usprotivili i intelektualci iz sveta, koji su u tom činu videli akt sveopšteg vandalizma nad kritičkim mišljenjem i savesti. Dijana Džonston je u pismu generalnom direktoru televizije Aleksandru Tijaniću i glavnom i odgovornom uredniku Radio- Beograda 2 Đorđu Malavraziću, napisala između ostalog da nema nikakve logike, ni smisla „ukinuti jedinu emisiju iz Srbije koja je poznata u svetu“ i to u trenutku kada se političari Srbije utrkuju oko što temeljnijeg i impresivnijeg dodvoravanja tom istom svetu.
Mnogo šta ostaje nejasno u vezi sa ukidanjem ove emisije: „Atlantis“ je ukinut posle sednice Programskog odbora koji, međutim, nije ovlašćen da skida emisije sa programa, a njegovi članovi kažu da to nisu ni tražili već smatraju da je emisiju ukinuo Upravni odbor.  Predsednik Upravnog odbora je, sa svoje strane, rekao novinaru „Balkan magazina“ da ne zna ništa o tome. Generalni direktor RTS, kao i direktor Radio- Beograda, kažu da nisu ugasili emisiju „Atlantis“ i upućuju na urednika Radio-Beograda 2, koji odbija, pak, da uspostavi kontakte sa novinarima i najavljuje svoj odgovor za četvrtak kada se, kako je objavljeno (na blogu NSPM-a), vrati sa bolovanja.
Predsednik Programskog odbora Dragoljub Mićunović rekao je za „Balkan magazin“ da emisiju „Atlantis“ na Drugom programu Radio-Beograda nije ukinuo Programski odbor RTS, već Upravni odbor i uredništvo Radio-Beograda:
„Na Programskom odboru vođena je debata o toj emisiji, ali nikakvi zahtevi nisu podneti, niti su se tražile personalne promene“, rekao je Mićunović. Tom prilikom on je precizirao da su zamerke na ovu emisiju „kršenje elementarnih prava, stavovi o diskriminaciji, pitanje profesora Trifkovića, ocene Srebrenice i holokausta“. A zatim utvrdio: „Ja, kao slušalac, imam pravo da kažem da li mi se sviđa ili ne, posebno sa stanovišta Javnog servisa“.
Znači li to da Mićunović pere ruke od ovog posla, ostaje da vidimo.
Sa druge strane, akademik Nikša Stipčević, predsednik Upravnog odbora „RTS“, rekao je „Balkan magazinu“ da nije obavešten o ovoj promeni i da ne zna ništa o tome, kao i da odluka o ukidanju emisije „mora da je donesena na predlog Programskog odbora“.

„NAJVEĆA OPASNOST PO NAŠE DRUŠTVO“
Željko Ivanji, član Programskog odbora iz redova G17 Plus, sa svoje strane je konstatovao da je uredništvo programa u obavezi da reaguje na emisiju u kojoj se praktikuje „govor mržnje i relativizuje svaki zločin“. „Ovo je neprihvatljivo, a posebno za Javni servis i urednici moraju da preuzmu odgovornost. Relativizacija zločina je od najveće opasnosti po naše društvo. Ne može se reći, na primer, da u Srebrenici nije bilo pogroma“.
Tako je, zbrda-zdola,  sve pretvoreno  u  niz optužbi o „Atlantisu“ kao vrhovnom medijskom zlu koje treba osuditi kako bi poput kancera bio odstranjen iz zdravog tkiva društvenog i medijskog organizma. Ovde se previdelo da se upravo „Atlantis“ fenomenima holokausta i totalitarizma, diskriminacije i zločina bavio u nizu emisija u kojima je istraživan fenomen destruktivnosti, od prvih poznatih tragova o postojanju ljudskih skupina (lovac sakupljač), do totalitarizma najnovije generacije, koji se u političkom univerzumu i institucijama diskursa uspostavlja sredstvima demonstriranim od strane gospode Mićunovića i Ivanjija: novogovorom na kojem počiva politička korektnost koja prenošenjem na teren pozitivnih zakona na mikro i makro globalizacionom planu pretvara čovečanstvo u najmanji mogući sadržilac onih koji neće moći da ugroze postojeći poredak.
Autorka Biljana Đorović napominje da optužiti emisiju kao što je „Atlantis“ za relativizaciju zločina, znači nasesti na ograničenost čuvara Novog svetskog poretka  koji su sa svojih stražarskih osmatračnica budno osluškivali, beležili i cinkarili ovaj program obavljajući misiju moralnih janičara u procedurama disciplinovanja Srba u skladu sa pravilima „postmodernističke konclogorologije“, što je pokazano u „Filozofiji u Dišanovom pisoaru“ Milana Brdara.
„’Atlantis’ je emisija u kojoj se više nego u bilo kojoj drugoj tragalo za prirodom i konstantama logorskog univerzuma koji se oslanja na ontološku prirodu zla, oličenu (kako se pokazalo) u vodećem idealu današnjeg sveta.  Slušaoci ‘Atlantisa’  znaju da se do takvih znanja ne dolazi lagodnom vožnjom po širokim bulevarima institucionalnog znanja, već da je nužno „gatati po pepelu“. A gatanja po pepelu vodila su do znanja o istinskim tvorcima ideja o  holokaustu i nesumnjivim počiniocima genocida: belim kolonizatorima koji su gotovo istrebili urođeničko stanovništvo gde god da su imperijalne misije odlučile da krenu sa svojom vazda nadmoćnom tehnologijom, oličenom  u „pametnim“ bombama i medijskoj elektronici“- kaže Đorović.

PEDAGOGIJA POTLAČENIH
U „Atlantisu“ se  prema zadatoj poetici autorke odgonetalo to istinsko relativizovanje  zločina, oko kojeg je, kako kaže Pekić, organizovana velika laž u cilju racionalizacije, „rasterećenja“. Reč je o laži koja je suvereno zavladala istorijom i sudbinom čovečanstva, te su se tako „naša filozofija, naša nauka, naš moral i naša vera, naša duhovna kultura, realizovali kao elaborirani sistem „dvomisli“, putem kojih smo sakrili od sebe istinu o padu i vlastite grehove.“  Pedagogija potlačenih: Eme Sezer, Paola Freira; oslobodilačka teologija, narodne istorije SAD i trećeg sveta, Eduardo Galeano: „Otvorene vene Latinske Amerike“, ciklusi emisija o Šekspiru, Pekiću, istorijatu mučenja i smrtnim kaznama, inkviziciji, geoinženjeringu, bioinženjeringu, savremenoj tehnologiji i eugenici kao ishodišnoj tački biopolitike, to je deo   tema koje predstavljaju konstantu emisije „Atlantis“. Teologija moći je u cilju svog kontinualnog opravdanja u najnovije doba kreirala, kako  je dobro poznato, nova značenja, nove tirane i nove istrebljivače u koje je trebalo ugurati i Srbe kao samo ime za zlo. Da bi se ova konjunkturna semiotika sačuvala i krenulo dalje u racionalizaciju sve opsežnijih zahvata bilo je neophodno uspostaviti i održavati nedodirljivost tabua političke korektnosti, pa je najveće zgražavanje i šok u vezi sa „Atlantisom“ proizvodilo preispitivanje zvanične verzije srebreničke tragedije, u „Atlantisu“ otpočete razgovorima sa profesorom Edvardom Hermanom, čovekom koji je sa Dejvidom Petersonom u studiji „Politika genocida“, na srpskom jeziku objavljena zahvaljujući emisijama „Atlantis“, napravio briljantan ekspoze o smrtonosnoj industriji laži velikih sila, braneći pravo svih nas na verodostojno sećanje.
Da li se treba čuditi što je emisija ukinuta u trenutku kada je trebalo da bude realizovan ciklus emisija povodom najnovijeg izdanja fonda Istorijski projekat Srebrenica iz Holandije: „Deconstruction of a virtual genocide: An intelligent person’s guide to Srebrenica“, u kojem je, pored Stefana Karganovića i Ljubiše Simića, bilo predviđeno da gostuju Edvard Herman, Džordž Pamfrej, J. P. Maher, Endi Vilkokson…
Izvesno je da je „Atlantis“ emisija u kojoj su gostovali ljudi od ogromne erudicije, znanja i ugleda, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva, mislioci, profesori i pisci: Edvard Herman, Noam Čomski, Majkl Parenti, Džudit Risman, Majkl Čosudovski, Džon Lokland, Džon Stauber. Gostovao je tu i Džon Pildžer, na ličnom primeru je pokazao šta znači biti novinar i autor koji ne pristaje na institucionalno-strukturnu poziciju medija i novinara kao transmisije moćnih interesa, čovek koji je, da navedemo samo taj primer, svojim dokumentarnim filmom: „Paying The Price: Killing The Children Of Iraq“, otvorio oči Zapadu, pokazujući svu monstruoznost sankcija za masovno uništenje, nametnute Iraku posle invazije Kuvajta avgusta 1990, što je predstavljalo „najveću genocidnu akciju u poslednjih trideset godina, kako u pogledu broja žrtava, tako i u pogledu svesti o posledicama ove politike, kod onih koji su je kreirali“.  Napomenimo da su gotovo svi pobrojani elitni sagovornici emisije „Atlantis“ bili i sagovornici u serioznim i zapaženim  intervjuima posebno napravljenim za „Pečat”.
I, naravno, uprkos svemu tome: „Atlantis“ nije bio „politički korektna emisija“. Organizacija velike laži o dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije  delimično je zahvaljujući njoj naprsla i više joj nikakvi „kerberi“, stražarske kule za nadgledanje pravovernosti, bodljikave žice obavijene oko institucionalnog diskursa, neće povratiti funkcionalnost. Tog vampira upokojila je sama praksa imperijalnih pohoda u vidu orvelijanskih ratova kojima nema kraja i u kojima se, kao na dlanu, sagledava mesto i uloga  Srbije i Srba u tom procesu koji se sada realizuje kao planetarna konclogorologija.

_______________

Vojislav Koštunica „Otvorena represija režima“

„Gašenje emisije Atlantis na Drugom programu Radio-Beograda predstavlja otvorenu represiju režima i ponovno uvođenje moralno političke podobnosti u javni život. Vlast više ne može da izdrži da na Javnom servisu postoji makar i jedna jedina emisija u kojoj se iznose kritički stavovi prema evroatlantskoj politici sadašnjeg režima. Tako se ponovo vraćaju stara vremena jednoumlja i ukidanja svakog drugačijeg mišljenja. Javnost bi trebalo da najoštrije osudi gašenje emisije koja već godinama postoji, bez obzira na to da li se slažemo ili ne slažemo sa idejama koje se iznose u toj emisiji. Ovo je pitanje elementarne medijske slobode i prava na slobodnu javnu reč. Ne treba čekati da se posle zatvaranja emisije počnu zatvarati i ljudi koji drugačije misle“, rekao je predsednik DSS dr Vojislav Koštunica.

_______________

Dragoljub Mićunović „Dikriminacija“

Emisija „Atlantis“ na Drugom programu Radio-Beograda nije ukinuta zbog Programskog odbora RTS, već su to uradili Upravni odbor i uredništvo Radio- Beograda, rekao je predsednik Programskog odbora Dragoljub Mićunović.
„Na Programskom odboru vođena je debata o toj emisiji, ali nikakvi zahtevi nisu podneti, niti su se tražile personalne promene. Zamerke na ovu emisiju su kršenje elementarnih prava, stavovi o diskriminaciji, pitanje profesora Trifkovića, ocene Srebrenice i holokausta. Ja, kao slušalac, imam pravo da kažem da li mi se sviđa ili ne, posebno sa stanovišta Javnog servisa“, naveo je Mićunović.
Akademik Nikša Stipčević, predsednik Upravnog odbora „RTS“, rekao nam je da nije obavešten o ovoj promeni i da ne zna ništa o tome, kao i da odluka o ukidanju emisije mora da je donesena na predlog Programskog odbora.
Željko Ivanji, član Programskog odbora iz redova G17 Plus, izjavio je da je obaveza uredništva da reaguje na stvari koje su se govorile u emisiji „Atlantis“ i bez kritika Odbora.
„Urednici Radio-Beograda i ranije su dobijali pretnje i trpeli pritiske da se ne preduzima ništa po pitanju ove emisije. Predsednik odbora Mićunović je insistirao da se ovo raspravi i dobio je podršku. Tako smo dali i podršku uredništvu da reaguje, mada urednik mora da reaguje bez obzira na pritiske ili podršku jer je to njegova obaveza. Mi tamo nismo doneli nikakvu odluku, ali smo bili saglasni da emisija navodi na govor mržnje i relativizuje svaki zločin. Ovo je neprihvatljivo, a posebno za Javni servis i urednici moraju da preuzmu odgovornost. Relativizacija zločina je od najveće opasnosti po naše društvo. Ne može se reći, na primer, da u Srebrenici nije bilo pogroma. To nije za raspravu. Mada u toj emisiji i nije bilo nikakve debate i to je njen najveći problem. Problem je što bi neko mogao te stavove da poistoveti sa stavovima Javnog servisa jer se emituju na njegovom programu“, rekao je Ivanji.

_______________

Đorđe Malavrazić „Kršenje novinarskog profesionalizma“

„Emisija „Atlantis“ već duže vreme ne odgovara konceptu Javnog servisa koji zahteva objektivnost i nepristrasnost u novinarskom pristupu. Zapravo, reč je o sistematskom kršenju osnovnog pravila novinarskog profesionalizma da uvek treba čuti i drugu stranu.  Emisija „Atlantis“ je često bila kritikovana na Programskom savetu i kolegijumu direktora Radio-Beograda, i da je njena sudbina bila više puta razmatrana i tada bi počinjale kampanje u njenu odbranu putem različitih sajtova, a i povremeno bi se u njoj čuli dobri intervjui, ali bi se ubrzo sve izokrenulo i pošlo u istom pravcu“, rekao je Đorđe Malavrazić.