Palma na otoku sreće

Piše Aleksandar Đaja

Možda je za Dragana Markovića Srbija ostrvo sreće, ali za većinu građana Srbije  je samo jedna velika gluva soba. Gluva soba promašene i pogubne politike DS-a i njenih satelita!

Da je neko pre tri godine rekao Borisu Tadiću da će mu desna ruka na putu ka „europejskim integracijama“ biti sadašnji predsednik Jedinstvene Srbije i gradonačelnik Jagodine Dragan Marković, sa „cela“ svoja tri poslanika u Skupštini Srbije, on bi odgovorio: „Nemoj da me z…!“ Međutim, kako je politika „veština mogućeg“, a u Srbiji „improvizacija nemogućeg“, onda je i normalno što je Marković u svojoj prepoznatljivoj psihofizičkoj hiperaktivnosti, istupio protiv zahteva za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora:
„Srbija nema vremena da gubi, za nju je mnogo i tri dana, a kamoli tri meseca bespotrebnog gubitka vremena u trenutku kada je svaki sat bitan za pregovore o ulasku u EU!“
Razume se, o svom „tvrdom stavu“ po tom pitanju Dragan Marković je ultimativno obavestio šefa delegacije Evropskog parlamenta za Jugoistočnu Evropu Eduarda Kukana, koji ga je odmah uplašeno podržao izjavom da prevremeni izbori ne bi doneli pozitivne pomake za budućnost evrointegracija Srbije i podvukao da „u tom pravcu zemlja mora da posebnu pažnju posveti prvenstveno punoj saradnji sa Tribunalom u Hagu i nastavku pregovora sa Prištinom.“

KILAVA REKONSTRUKCIJA
U kojem pravcu?!… Da li u pravcu izjave bivšeg predsednika Albanije Alfreda Mojsiua da Kosovo smatra „pokrajinom Albanije“, a stanovnike Kosova „Kosovarima“. Ili,  u pravcu izjave kvazipredsednice Kosova Atifete Jahjaga da „ovaj dijalog treba videti kao normalan proces između dve zemlje.“ (?!) Ili u pravcu izjave šefice delegacije Kosova u pregovorima sa Srbijom Editom Tahiri, da su neprihvatljivi razgovori o podeli Kosova, što je nazvala provokacijom šefa pregovaračkog tima Srbije Borka Stefanovića .
Dakle, o Kosovu i Srbiji, kao o dve države se ‘ladno govori, kako iz Albanije, tako i iz redova fantomske šiptarske vlasti na Kosmetu, predlozi države u kojoj je Kosmet još uvek zvanično njena pokrajina arogantno se odbacuju kao provokacija – a državni vrh Srbije o tome ćuti. Zašto?… Pa, nema države! Srpski vlastodršci se jedino bave spasavanjem svoje napukle vlasti, a ne sudbinom srpskog naroda, pri čemu im „pristupanje europskim integracijama“ služi samo kao alibi. Čak je i šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, naglasio da se ništa ne podrazumeva. Srbija mora da usvoji niz zakona i da sprovede mnoštvo reformi, poput reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i izmene izbornog zakona.
Postavlja se samo pitanje: ko će sve to da sprovede? Jer, „rekonstruisana Vlada Srbije“ je još „kilavija“, nego dok je bila „konstruisana“. Ona je farsa. Izjavom ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da bi odmah raspisao vanredne parlamentarne izbore da je na mestu predsednika Srbije Borisa Tadića, da se predsednik Tadić plaši izbora, a da je Slobodan Milošević raspisivao izbore kad god bi to tražila opozicija (i na njima pobeđivao!) – i ta farsa je ogoljena do paroksizma. Premijer Cvetković može i Dačića da smeni kao Dinkića, istina, malo teže, ali svejedno neće vredeti. Predsednik Milošević će, iako pokojni, za Borisa Tadića i DS zauvek ostati – noćna mora!
Prava istina je u politici, kao i u životu, obično neumoljivo jednostavna: u Srbiji ne postoje ni Vlada, ni Narodna skupština. Jer, od famozne skupštinske većine, a koju su 2008. godine činili Koalicija za evropsku Srbiju (Demokratska stranka, G17 Plus, Sandžačka demokratska partija, Srpski pokret obnove, Srpska lista za Kosovo i Metohiju), zatim Koalicija SPS, PUPS, JS – posle izjave Ivice Dačića ne ostaje ništa! Prethodno su Dinkić i G17 Plus napravili dar-mar, SDP sa Rasimom Ljajićem često nastupa kao opozicija samome sebi, Srpski pokret obnove je već odavno folklorno društvo, Čedomir Jovanović kao večita „podrška iz senke“ takođe pominje vanredne izbore, dok PUPS folira penzionere da će im biti bolje kad „napune stotu“…

VELIKA GLUVA SOBA
Kada se na to još nakaleme i neumoljivi statistički podaci po kojima su tranzicija, neuspešne privatizacije i ekonomska kriza dovele do toga da danas u Srbiji živi više od milion i trista hiljada ljudi koji jedva sastavljaju kraj s krajem, da oko sedam stotina hiljada živi ispod granice siromaštva, da je sedamsto i dvadeset sedam hiljada nezaposleno, da tri stotine i četrdeset tri hiljade penzionera prima penziju manju od 11.000 dinara, a da se oko pedeset hiljada ljudi hrani u narodnim kuhinjama – šta reći? Da li su nam potrebni vanredni parlamentarni izbori, jer je zemlja u najvećoj ekonomskoj i političkoj bedi i haosu za poslednjih dvadesetak godina, ili je stanje regularno?
Tačno je gospodine Dragane Markoviću da „Srbija nema vremena da gubi“, da su „za nju mnogo i tri dana, a kamoli tri meseca“ i da su to „tri meseca bespotrebnog gubitka vremena u trenutku kada je svaki sat bitan“ – ali, ne bitan „za pregovore o ulasku u EU“, nego za spasavanje ovog napaćenog naroda – da ne umre od gladi! Jer, i pored vaših nesumnjivih zasluga za razvoj grada Jagodine i još većih ličnih razloga da izbora uopšte ne bude, čini se kao da samo vi i Boris Tadić, sa pričom o „europejskim integracijama“, „uspravno kano klisurine“ stojite na pustom ostrvu zvanom Srbija, koje, iako bez zemljotresa i cunamija, sa vašom koalicijom na vlasti nezaustavljivo tone u more. Možda je za vas to ostrvo, zaista, ostrvo sreće na kojem vam jedino još nisu svirali, kako kažete, „Betoven i Šopen, jer sam bio malen dok su oni bili popularni“, ali za većinu građana Srbije, ono je samo jedna velika gluva soba. Gluva soba promašene i pogubne politike Demokratske stranke i njenih satelita!

4 коментара

  1. Avatar

    Tadić je toliko ogrezao u vlastoljublje da ne samo što nema ništa protiv toga da mu Palma bude desna ruka za opstanak na vlasti, nego bi, upotrebio i više ruku kad bi ih imao, samo da dovuče do kraja mandata, kako sebe tako i ovu šlogiranu Vladu, koja je neverovatna: spušta kurs dinara da bi zaustavila, kao, inflaciju, cene u međuvremenu rastu, realna vrednost plata pada – ovo je ekonomija za “Kralja Ibija”! Palma se kao i uvek bori samo za svoje interese i svoj stomak, što je legitimna stvar, ali je krajnje bezobrazno od njega što bagateliše tako jednu veliku stranku kao što je SNS i Tomislav Nikolić. Kao da mu je voda ušla u uši i da je zaboravio činjenicu koja glasi: da nije potreban Tadiću i “žutima” on sada ne bi, verovatno, sedeo u svojoj kući, nego na jednom sasvim drugom, po Srbe pogibeljnom mestu! Ja mu to, naravno, nikad nisam želeo, niti mu želim, niti mislim da je i jednom Srbinu mesto tamo – samo mislim da treba malo da prikoči, da ne da lupeta o tome kako Srbija nema vremena za izbore, jer mora u Evropu! Ne znam za Palmu, ali ja lično, kad iz svog stana izađem na ulicu, nemam uopšte utisak da nisam u Evropi… A, što je još važnije, biće Palmi za nekoliko meseci potreban SNS , mnogo više nego što sada misli!… Tadića je čak i EU pustila niz vodu, valjda će to i Palmi jednom da postane jasno, kao što je, poslednjih dana, postalo jasno i Dačiću, koji je, istina, neuporedivo inteligentiji!… Puno pozdrava Đaji i Pečatu!

  2. Avatar

    САмо име г-дин Јагодина остао као јавни “таламбас” за “добру”
    владавину “килаве” владе. У једном пророчанству сам прочитала
    да ће земљотрес средити Јагодину.То ми је у први мах деловало
    као фантазија.Сад ми делује некако могуће због – 1.Крађа у
    Колубари (родбина дотичног) 2.Стао у заштиту највећих “гуликожа”
    овог народа – све у замену за сопствене привилегије.Задржао две
    функције које носе СУКОБ ИНТЕРЕСА. Не поштује народ и његову
    вољу.О својим делима прича само кад су у функцији пропаганде,а
    ону другу страну крије од јавности.

  3. Avatar

    Zaista, ko je Palma, uz sve svoje zasluge za akva parkove, žirafe i zoološke vrtove (dok su plate u Jagodini i dalje ostale bedne) – da osporava zahteve najveće stranke u Srbiji i Tomislava Nikolića? I ne samo to, nego da se istrčava da daje izjave o tome čak i pre Tadića, predsednice parlamenta, predsednika Vlade, itd… Poznata je stvar da se njemu u goste ne dolazi bez par jaganjaca, a o njegovoj “karijeri” u inostranstvu kao kik-boksera i majstora ostalih “veština” pre dvadesetak godina zna se podosta… Naravno, Tadiću i DS-u danas ni malo ne smeta što je Palma bio sa Arkanom (to ne smeta ni meni, naprotiv), ali pamtimo šta je DS svojevremeno o njemu i Arkanu govorio… Bilo kako bilo, ovo je stara priča o “pokondirenoj tikvi” i, to je to… Nadam se da će takvi na kraju i doći glave (naravno, metaforički, u političkom smislu) i Tadiću i DS-u! Veliki pozdrav još jednom odličnom Đajinom tekstu i redakciji “Pečata”!

  4. Avatar

    Nije Palma najgori, naprotiv. Samo što ima veliki gabarit pa upada u oči. A kad želi da bude “veći katolik od pape” i da čak i pre, i beskompromisnije od DS-a kaže kako nemamo vremena za vanredne izbore, jer, bože moj, pa “mi” moramo što pre u EU – jasno je. U pitanju su veliki interesi, ili velika ucena. Zaista, šta ako Palma odbije poslušnost Tadiću? Ko zna kakve podatke imaju Tadićeve tajne službe o njemu? Pa, i ne samo o njemu… Zna se, “riba od glave smrdi”, a ne od repa. Palma je rep, a glava je… pa to svako malo dete u Srbiji zna. Sve čestitke za izvanredne tekstove Đaji i “Pečatu” – jer je to još samo jedan svetionik slobodne misli i istine u ovom sadašnjem velikom političkom kupleraju koji se zove Srbija!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *