NIKOLA HAJDIN Veliki mostograditelj „pao“ na osećanju za meru

Piše Ljiljana Bogdanović

Akademik Nikola Hajdin (88), koji je upravo ponovo izabran (u trećem mandatu po redu) za predsednika SANU, pre samo godinu dana ocenio je: „Mislim da se neću ponovo kandidovati. Dva izbora su dovoljna da čovek pokaže šta je u stanju da uradi. Ovaj položaj traži i neku razumnu starosnu granicu“

Da li najbolji srpski graditelj mostova – dokazano – ne poseduje jedno istančano i plemenito svojstvo, a presudno u graditeljstvu, kao i u životu uopšte: osećanje za meru? Dalje, budući da su smisao za red, harmoniju i ravnotežu, odnosno smisao za rečenu „meru“, u neimara od ogromne važnosti, jesu li njegove veličanstvene čelično betonske tvorevine što su opkoračile balkanske i evropske reke, na skriveni, a latentni način – ugrožene?
Nedoumice poput ove, pominju se u javnom komentarisanju prošlonedeljnog značajnog društvenog događaja u kojem je našem velikom mostograditelju, akademiku Nikoli Hajdinu, pripala  najvažnija uloga: po treći put, on je izabran na mesto predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti. Pitanja o razumu i meri u ovom društvenom zbivanju mogu biti nadahnuta mnogobrojnim razlozima, a neke je novi-stari predsednik inicirao i sam – izjavama uoči izbora za četvorogodišnji mandat na čelu institucije koja se rado naziva „najrelevantnijom naučnom i ustanovom kulture srpskog naroda“. Pre nego što ih navedemo, pomenimo kao značajnu činjenicu da je Nikola Hajdin, kao jedini kandidat za mesto predsednika, izglasan voljom značajnog dela Akademijinog članstva: za njega je, od ukupnog sastava SANU koji broji 147 članova, glasao 81 akademik, a protiv je bilo 29 (uz pet nevažećih listića).
U medijima je događaj, prigodno i znakovito, propraćen komentarima poput: „postignuta je još jedna pobeda proevropske struje u našoj najznačajnijoj naučnoj i kulturnoj ustanovi“, kao i ponešto zlobnim podsećanjem da je ovim ishodom glasanja „tradicionalistička struja Akademije doživela težak poraz“. Nije nedostajalo ni ocena kako se, naročito među mlađim akademicima, sada očekuje „definitivni otklon Akademije od politike po kojoj je, kao raspirivač srpskog nacionalizma, ona bila poznata tokom devedesetih godina“.

IZNEVERENI REPERI I TOLERANTNA VEĆINA
Budući da je uvaženi novoizabrani predsednik SANU dobrano zašao u drugu polovinu devete decenije, jasno je da će kraj novog mandata dočekati kao uglednik koji je uveliko prevalio devedesetu! I dok se može samo nagađati da li „besmrtnička“ većina koja je volju demonstrirala pristajanjem uz kvalitete vremešnog kandidata zaista veruje kako godine nisu prepreka (setimo se, uostalom, nekih glasovitih primera: Edison je bio uspešni pronalazač u devedesetoj, Ajfel je pilotirao lovačkim avionom u 85-oj, Bernard Šo je bio najoštroumniji u 90-oj, dok je Pikaso, kažu, u 89-oj kipteo od stvaralačke energije), kao važne citiramo i neke momente iz novijeg Hajdinovog javnog oglašavanja. To činimo, budući da je akademik Hajdin tada uspostavio različite repere od ovih koje sledi danas. Pre samo godinu dana naime, u opširnom razgovoru za štampu, najavljeno je kako „Akademik Nikola Hajdin (87), neimar svetskog glasa, neće treći put zaredom zasesti u stolicu predsednika SANU i to u godini (2011) kada se obeležava jedna od najslavnijih srpskih obletnica – 170 leta od utemeljenja Društva srpske slovesnosti (1841), na čijim je temeljima Akademija poniknula“. Rekao je on tada: „Mislim da se neću ponovo kandidovati. Dva izbora su dovoljna da čovek pokaže šta je u stanju da uradi. Ovaj položaj traži i neku razumnu starosnu granicu.“
Vremena i ljudi, evidentno je, značajno se menjaju, no u kolektivnom mnjenju naše duhovne i u SANU okupljene elite, te promene, izgleda,  ne tiču se nimalo biološkog sata izuzetnih pojedinaca. Veruje li elita da je to biološko klatno, u pojedinačnim slučajevima, manje nemilosrdno, nego što to sitničave i opšte usvojene predrasude sugerišu! Pa zašto, dakle,  ne – Hajdin?
Nije tajna, međutim, da je ovoj „toleranciji“ kolega po zvanju kumovalo i poznavanje sasvim određenih, pouzdanih i dokazanih predsednikovih kvaliteta, odnosno izvesnost da će se njegovim ponovnim ustoličenjem „sve promeniti da bi ostalo isto“. Nije, recimo odmah, nikako reč o kvalitetima koji od ovog kandidata, u njegovoj struci i nauci, čine veoma respektabilnu osobu! To se ponajpre odnosi na društveni i politički (ne)angažman SANU, čiji je on postao „zaštitni znak i garant“. Da je tako potvrdile su i prve predsednikove slavljeničke izjave u kojima je on prpošno najavio da će, između ostalog, nastaviti da istrajava u proterivanju politike iz ovog visokog doma nacionalne nauke i umetnosti.
„Ni u ovom, ni u ranijem periodu u kojem sam bio predsednik uopšte nije bilo politike. Akademija ne postoji zbog politike, ona je naučna ustanova. Naša dužnost je da u narodu širimo nauku i umetnost, a ne politiku.“
Neobično je, međutim, to što nekoliko desetina akademika, Hajdinovih kolega i oponenata njegovom razumevanju „zadatka“ SANU, upravo moduse ovog i ovakvog „širenja nauke u narodu“ ocenjuje žestoko kritički: kao antinacionalnu, odnosno antisrpsku politiku par excelance!

POLEMIKA KRESTIĆ-HAJDIN
Navodno proterivanje politike kritičari pod krovom Akademije nazivaju faktičkim izostajanjem odgovorne nacionalne politike i društvenog u instituciji ovog ranga i nacionalne važnosti neizostavnog i podrazumevajućeg angažmana. Štaviše, u ovim kritičkim osvrtima (ponovljenim javno i neposredno uoči glasanja) izražava se mišljenje da je SANU i te kako politički određena i aktivna, ali da je tu reč o angažmanu na tragu poželjne režimske, i po volji političkog establišmenta vođene društvene politike, koja se ponekad graniči sa gotovo trivijalnim aktivizmom po diktatu dnevno-političkih naloga.
O toj pojavi, posebno i oštro je uoči glasanja govorio akademik istoričar  Vasilije Krestić, koji je vektor SANU u toku dosadašnja dva Hajdinova mandata nazvao „antisrpskim“. Njegovo izlaganje na izbornoj Skupštini „Pečat“ je, inače,  u celini preneo u broju 157, od 17 marta (www.pecat.rs/kultura). Ponovićemo, ukratko, deo zaključaka koje je u prilog svojoj „oštroj i reskoj“ oceni, između ostalog i o tako hvaljenom „proevropskom“ nastojanju visokog doma srpske nauke, rekao akademik Krestić. „Kao i većina evroatlantista i naš predsednik ne shvata, kako je napisao Vaclav Klaus, da ‘čitava ideja Evrope ne bi trebalo da bude zasnovana na previše pojednostavljenom odbacivanju patriotizma i nacionalnog osećanja’, i da bi ‘trebalo da dozvolimo legitimitet reči nacija’, a ne da se te reči stidimo. Predsednik Hajdin nije iz Akademije proterao dnevnu i mondijalističku, već samo srpsku politiku. S namerom da mondijalističku politiku sprovede što efikasnije, predsednik je u potpunosti svojim namerama podredio Izvršni odbor“, kategoričan je bio Krestić.
Hajdinov, pak, odgovor na ove, kao i druge Krestićeve iscrpno obrazložene i veoma kritički intonirane zamerke, bio je ponešto sveden, odnosno kratak i emotivan: „Sramota je da se nas dvojica takmičimo u tome ko je veći Srbin. Nije lepo da o tome govorim, ali dozvolite da sam ja srpski izbeglica iz Hrvatske“, rekao je Hajdin ,uz  ocenu da ga je akademik Vasilije Krestić „oklevetao i da to nema nikakve veze sa stvarnošću“.
Osećanje za stvarnost, može, razume se, biti vrlo relativno, što je potvrdio i jedan detalj koji nema neposredne veze sa ovom mučnom i za društvo značajnom, koliko i uznemiravajućom temom sporenja u SANU. To je detalj koji neposredno ne zadire u aktuelnu i u nekim medijima sve češće problematizovanu priču o tzv. „izdaji savremene inteligencije“, osumnjičene da je „piljarska, da služi samo ličnoj koristi, i da njome ne gospodare ideje, već samo hladna kalkulacija u čijem središtu su novac i glad za publicitetom“.
Vedrije od citiranog je ono nešto što se događalo u medijskoj sferi. Potvrdilo se, naime da se „šale i komike“  ponekad „same pišu“, pa su novinski naslovi skockani od citata najsvežijih izjava novog-starog predsednika SANU, kako „predstoji podmlađivanje Akademije“, ovih dana demonstrirali obličje savremene medijske i društvene groteske.

15 коментара

  1. Avatar

    JOS SAJLE ZA BAJPAS-MOSTINU NA ADI NISU POSTAVLJENE, ONU SA VIDIKOVCEM ZA VRAPCE, AKO SE USUDE DA NA ONU STUPCINU SLETE. VALJA POMOCI SVOM POSVAJCARCENOM SINCICU KOJI U TAKVOJ FIRMI RADI DA IH SRBIJI SKUPO ISPORUCI, PA ETO NEKA SE TATA JOS MALO TRSI NA SPICU SRPSKE AKADEMIJE, KOJU ON SAM KAO TAKVU UOPSTE NE VIDI!

    JOS JEDAN VALTER IZA SVOG SINCICA U NEPRILICI, ILI PRILICI DA SE DOBRO ZARADI.

  2. Avatar

    Verovatno se i tzv. VANU ubraja u uspehe nemesanja u politiku akademika N. Hajdina.

  3. Avatar

    Г.Хајдин заједно са г.Жежељом и несрећним проф.Ђурићем спада у пројектанте-експериментаторе. Ти људи су, користећи своје политичке позиције, добили прилику да граде највеће мостове у СФРЈ, а да за то нису имали неопходно претходно искуство. Осим тога – говорка се да г.Хајдин никада није испројектовао мост без затезних каблова, а да те каблове лиферује његов син из једне швајцарске фирме.

    Највеће искуство и највећа знања о градњи мостова има проф.Гојко Ненадић, но дотични је врло невичан политичким марифетлуцима, а без тога – џаба све знање и успеси.

    Подсетио бих на г.Илију Стојадиновића и његове мостове на Крку и Пагу, који су сигурно део светске баштине грађевинарства http://en.structurae.de/files/photos/2565/krk/mkw_6350.jpg . Ако ћемо по лепоти – још увек је најлепши мост преко Ђурђевића Таре (1940) проф.Тројановића http://en.wikipedia.org/wiki/File:Montenegro_Tara_bridge.JPG

    Има сјајних решења на прузи Сарајево-Плоче, а треба свакако поменути у мост на призи Београд Бар преко Мале Ријеке, дело проф.Павловића, чији се мали опус састоји углавном од бисера.

    И да не заборавимо Панчевачки мост – можда некоме ружан и неугледан – представља савршено складно решење за задати проблем. Да се данас гради, панчевачки мост би коштао до 45 млн.Е, тј.10% од цене моста преко Аде.

    Све у свему, Београд је изнедрио много великих мостоградитеља, али г.Хајдин у њих не спада, жалим.

    • Avatar

      Most na Maloj Rijeci je projektovao prof. Lj. Jevtovic a ne Pavlovic, koji, koliko ja znam nije isprojektovao nista znacajno. Inace sa svim ostalim se slazem a narocito za najveceg projektanta betonskih mostova na svetu, Iliju Stojadinovica! Bio mi je asistent na fakultetu. Genije i dobar covek!

  4. Avatar

    САНУ, то још постоји? Раде ли они ишта или се само хвале по комшилуку да су академици? Ту би требали бити скупљени најмудрији Срби који ће нас глупље и мање образоване саветовати и усмеравати, а они ништа.

  5. Avatar
    Љубомор

    Уместо да чланови САНУ пораде да већ једном постану интелектуална елита српског народа која предводи, формира, гаји и обједињује српски народ, шири слогу, понос и самосвест његове величионе и аутохтоне културе они доказују колико је Арчибалд Рајс био у праву показавши рак рану Срба. Обезглављн народ као ми и никад више него сада мора нестати у глобалистичким раљама које натурају владајуће белосветске битанге.

  6. Avatar

    Ми Срби смо стварно бескрајно глуп народ. Зар смо већ заборавили оне предлоге “радничке класе” да нам Друг Тито буде ДОЖИВОТНИ Председник.
    Пошто Председник САНУ то очигледно не зна, да ли је могуће да још 81 наших “часних” Академика толико посенилило да не познаје елементарне законе биологије и гласа овако како су гласали ?
    Да ме не би погрешно схватили: Друг Тито је био ГОСПОДИН у сваком погледу, и нико нам није крив што смо ту чињеницу игнорисали
    и чинили оно што смо чинили.

  7. Avatar

    Молим Вас да исправите граматичке грешке које сам направио!

  8. Avatar

    @дулебг

    са интересовањем сам прочитала ваш коментар…..

  9. Avatar

    VELIKI POZDRAV I OOOOGROMNO POSTOVANJE ZA HRABROG I SRCANOG AKADEMIKA KRESTICA

  10. Avatar

    U ovim teskim vremenima i u ovoj nasoj veoma slozenoj situaciji treba maksimalno podrzati akademika Vasilija Krestica . Treba podstaknuti i celu Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sve ostale akademike , da se cesce oglasavaju u javnosti kao nase najumnije glave u ovim za drzavu i narod vrlo teskim vremenima. Zasto inace i postoji Akademija…! ? AKO SE IZ AKADEMIJE NAUKA NIKO NE OGLASAVA… , A CEMU ONDA UOPSTE I SLUZI TA AKADEMIJA…! ? U TOM SLUCAJU JE TO ONDA SAMO NEKI ELITNI KLUB PENZIONERA… ILI MOZDA NEKAKVO GERIJATRIJSKO ODELENJE…! ?NA KRAJU KRAJEVA NAKA BAR NA NEKI NACIN OPRAVDAJU I TAJ ” AKADEMSKI DODATAK ” KOJI PRIMAJU OD DRZAVE UZ PENZIJE… A KOJI IM PLACAJU PORESKI OBVEZNICI ZEMLJE SRBIJE ! NA KRAJU KAO OBICNI GRADJANIN I OBICNI RAB BOZIJI ZELIM DA PORUCIM AKADEMIKU KRESTICU… ODLICNO ! MOLIM VAS SAMO NASTAVITE TAKO DALJE KAKO STE POCELI ! JA VEOMA CENIM LJUDE KOJI ” UMEJU DA ZATALASAJU ” NA BILO KOM NIVOU ( POSTO SAM I SAM JEDAN OD ONIH KOJI SU TU I TAMO ” ZNALI DA ZATALASAJU ” ) VI STE PRVI AKADEMIK KOJI JE PREKINUO ” VISEGODISNJU GROBNU TISINU ” U SRPSKOJ AKADEMIJI NAUKA I UMETNOSTI… SAMO NASTAVITE, MOLIM VAS NASTAVITE !

  11. Avatar

    To treba sto pre raspustiti ,zahvaliti im na samopregornom radu . napraviti reizbor.Pitam se sto ce im ovaj metuzalem, koji ama bas ni po kakvom kriterijumo nemoze ni pretendovati na ovu funkciju. U zadnjih desetak godina dosta ih je casnih i pomrlo a na njihova mesta dosli su skotovi od inteligencije ,slicni Tomici Milosavljevicu.Ta klika u zutom pored Beckovica, Krestica Cavoskog i na desetine nasih poznatih i u svetu priznatih ljudi izabere ovog dundjera, Ebre to je SANU ,ljudi vi ste stvarno bolesni ito mnogo. Na celo takve ustanove mora da dodje covek vizionar ,svestran i sa poznavanjem drustvenih nauka.Nek vam je na cast prodane duse .Ati Vucelicu nemoj da sutis od ovog broja pa nadalje non stop pisite o ovoj bruci i sramoti.Pozdrav svima u redakciji i vernim citaocima ,kojih zaista imate u impresivnom broju.

  12. Avatar

    N. Hajdin mi je predavao Otpornost materijala i Teoriju konstrukcija 2 , na Gradj. fakultetu u Beogradu . Mogu da kazem da je znacajno uticao , svojim ljudskim i strucnim kvalitetima , da i ja postanem dobar konstruktor . Podvlacim , nije on , za tako kratko vreme ,stvorio od mene konstruktora ali je podstakao i ohrabrio stvaraoca u meni i otkrio mi , zajedno sa jos nekoliko profesora i asistenata , koliko lepote ima u tome da se ceo zivot posveti objektima koji ce obogatili srpski narod i olaksali mu zivot . Izbor za primus inter pares – a u SANU je , bez sumnje , zasluzen !
    Medjutim , slazem se sa onima koji kazu da se tamo zagubilo dosta staraca ( cak i jedan predsednik drzave ) i u njima treba traziti razlog obesmisljavanja SANU a ne u N. Hajdinu . A , mozda , SANU i treba da bude uskladjena sa svim stvarima u drzavi , tj. 2 % gura a ostali vuku ! Mladi , razmislite dobro da bi vam pitanje dalo odgovor !

  13. Avatar

    Завршио сам Грађевинкси факултет седамдесетих и имао сам ту (не)срећу да ми предаје Н. Хајдин. Сем тога што је, по мишљењу свих студената, био лош, неприпремњен, предавач, никад није написао књигу из предмета који је предавао 30 година а то су Површински носачи. Уствари, сем што је био коаутор једне књиге пре 50 година о танкозидним штаповима, он није написао ни једну књигу у животу, а био је предсеник САНУ 3 мандата!? Једна малецка скрипта формата пола А4, која је он потписао, је, уствари, написао његов асистент. Железнички мост са косим кабловима код Прокопа се срећом не налази на отвореној прузи јер би при брзинама већим од 40 на сат возови падали са њега због вибрација самог моста. Тај његов нестручни екперимент је покушано да буде саниран веома скупим мерама, али се у томе није успело нити се може успети због погрешног концепта флексибилног моста неприлагођеног железници. И, на крају, од 30.000 српских инжењера, он за академика предлаже свог сина, за кога нико никад није чуо и то против воље техничког одељења САНУ! Боли глава!

    • Avatar

      Prof. Hajdin je zajdno sa prof.Zezeljem jedan od nasih najsmelijih projektanata mostova koji su ikada postojali, u svojoj oblasti su postavljali svetske i evropske rekorde za kojima su jurili mnoge svetske tehnoloski i tehnicki razvijenije zemlje sveta od nase. Njihove gradjevine nisu nikakvi eksperimenti, cvrsto su pokrivenim naucnim i prakticnim saznanjima, na takve ljude bismo trebali biti ponosni.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *