Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Piše Nikola Vrzić
U subotu, 16. aprila, saznaćemo da li se o budućnosti Srbije odlučuje u Srbiji ili je ta budućnost već odlučena u Briselu. Ostanu li naprednjaci pri zahtevu da se izbori održe tek posle odluke Evropske unije o srpskoj kandidaturi za članstvo, dilema će u dobroj meri biti razjašnjena…
Kada je neposlušni filmski producent Džek Volc u „Kumu“ Frensisa Forda Kopole od don Vita Korleonea dobio ponudu koju ne može da odbije, u svom krevetu, među satenskim čaršavima zatekao je odsečenu glavu konja. Uoči 16. aprila i mitinga Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS, najavljuje da će Borisu Tadiću, predsedniku Srbije – ako do tog 16. aprila ne objavi datum izbora – poslati „ponudu koju neće moći da odbije“. Kako će ta ponuda izgledati u ovom trenutku nije poznato – „To je iznenađenje,“ zagonetan je Vučić, „ali sigurno neće biti u obliku konjske glave jer će naprednjački odgovor Tadiću“, obećava Vučić, „biti originalan i niko fizički neće biti povređen, ali sam siguran da ćemo da dobijemo datum izbora“.
OD FEBRUARA DO APRILA
Kako će ove subote izgledati naprednjačka ponuda koja se ne odbija? Ko će u toj ponudi igrati ulogu konja, a ko će na kraju ispasti namagarčen? Ukratko, dakle, šta možemo da očekujemo da će se dogoditi 16. aprila u Beogradu i hoće li narednog jutra u Srbiji osvanuti dan posle ili samo jedan običan 17. april? Mogućih scenarija je nekoliko i međusobno su protivrečni, makar koliko i organizatori subotnjeg skupa…
Onog vedrog zimskog dana, 5. februara, na svom prethodnom mitingu ispred Doma narodne skupštine lideri Srpske napredne stranke bili su poprilično jasni. Tražili su da vanredni izbori budu raspisani u roku od dva meseca. Aleksandar Vučić: „Tražimo, ne da se sklanjaju s vlasti, već samo da raspišu izbore i da se ovo pretoči u glasove, da ih konačno smenimo. Ako to ne budu imali razuma da čuju i poslušaju u naredna dva meseca, pozvaćemo vas ponovo, a onda se nećemo skloniti sa beogradskih ulica dok ne odu.“ Predsednik SNS-a Tomislav Nikolić: „Dajte nam dva meseca koja mi dajemo njima da raspišu vanredne parlamentarne izbore. Ako ne budu hteli da o tome razgovaramo, ako siledžije nastave da se ponašaju kao i do sada, u aprilu mesecu zateći ćete me ovde na asfaltu, sedeću na stiroporu da se ne prehladim, a vi ponesite po jedno parče stiropora, ako hoćete da mi se pridružite.“
Februarskim zahtevom da izbori budu raspisani najkasnije u roku od dva meseca, znači do aprila, a s obzirom na to da Ustav Srbije nalaže održavanje izbora maksimalno 60 dana posle njihovog raspisivanja, naprednjaci su zapravo zatražili da vanredni izbori u Srbiji budu održani najkasnije do juna ove godine. Da bi nam i pre aprila, roka koji su sami odredili za raspisivanje izbora, posle putovanja u Brisel, poručili: „Nećemo se povući, krajnji datum za izbore je 18. decembar.“ (Aleksandar Vučić) A „Tomislav Nikolić izjavio je da je raspisivanje izbora za 18. decembar poslednji ustupak naprednjaka vlastima, jer će početkom oktobra Evropska komisija dati preporuku da Srbija dobije status kandidata za Evropsku uniju. ‘Zato je 18. decembar 2011. godine naš poslednji ustupak i ukoliko nema pozitivnog odgovora ili razumevanja šta je Srbiji potrebno, više ne treba uopšte da razgovaramo. Onda ćemo pokušati to da rešimo na drugačiji način,’ rekao je Nikolić u intervjuu agenciji ‘Beta’.“
Šta se to dogodilo od februara do danas, pa su naprednjaci tako elegantno, ćutke i skoro neprimetno, pomerili svoj zahtev za prevremenim izborima za čitavih šest meseci, sa juna na oktobar, pa na decembar? Uviđajući, pri tom, kakvo je raspoloženje naroda. „Ako pitate građane Srbije, to bi bilo odmah. Verovatno će to 16. aprila i javno da iskažu,“ odgovorio je u martu Tomislav Nikolić na radiju „Dojče vele“ kad su ga pitali kada očekuje izbore u Srbiji.
EVROPA PROTIV IZBORA
Ponuđeni izgovor za odlaganje – predstojeća, oktobarska odluka Evropske komisije o prosleđivanju srpske kandidature za članstvo u EU – sasvim je neuverljiv; da će se ovog oktobra razmatrati famozna EU kandidatura znali su i kada su u februaru tražili izbore u junu. To je, uostalom, postalo poznato još prošle jeseni, 25. oktobra, kada smo postali kandidat za kandidata odlukom Saveta ministara Evropske unije da srpski zahtev prosledi Evropskoj komisiji na izradu mišljenja.
Pri tom, u međuvremenu, između dva mitinga SNS-a, razočaranje naroda očajnom vlašću samo je dodatno naraslo, a prednost naprednjaka u odnosu na vladajuću DS-G17-SPS-JS-PUPS-SPO-SDP-LSV-SVM koaliciju uvećala se kao nikad dosad. I kako na to reaguje SNS? Traži li, podstaknut rastom svoje popularnosti i narodnog očajanja, momentalni odlazak ove „loše, korumpirane i kriminalizovane vlasti“? Zadaje li toj vlasti, koju je tako tačno okarakterisao, konačan udarac? Ne. Nego joj daje novih šest meseci fore, pri tom sasvim svestan da joj time, kako reče Tomislav Nikolić, „pružamo sve moguće prednosti – da završe most na Dunavu kod Beške, most na Adi Ciganliji, da krene proizvodnja novog ‘fijata’ u Kragujevcu, da Srbija dobije status kandidata i da cena hleba ostane zamrznuta. To su aduti sa kojima DS izlazi na izbore.“ Da li je takvo ponašanje normalno za stranku koja želi da osvoji vlast? Da dođe na vlast ne zbog same vlasti, nego da bi (tako tvrde) spasili Srbiju. Pa ako je već tako, zašto vladajućoj koaliciji ostavljaju još šest meseci tokom kojih će Srbiju gurnuti u još dublji ambis?
Odgovor je, čini se, sadržan u onome što je još krajem februara u intervjuu „Blicu“ poručio Volfram Mas, ambasador Nemačke u Beogradu. Bio je direktan koliko god to jedan diplomata može da bude: „Vanredni izbori u Srbiji bi omeli evropske integracije i u interesu je Srbije da ih odloži što je moguće više, do redovnog termina. Vladajuće stranke jasno razumeju da bi nestabilnost vlade u najmanju ruku skrenula Srbiju sa puta ka EU.“
Masova poruka – koja u prevodu sa diplomatskog znači da EU ne dozvoljava Srbiji da ide na vanredne izbore i da je njenim vlastima to jasno poručeno, a one u stavu mirno gromko uzvratile – „Razumem!“ – bila je, međutim, upućena koliko vlasti, toliko i pretendentima na vlast. To nam je, na kraju krajeva, na radiju „Slobodna Evropa“ otkrila Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju“ u srpskom Parlamentu: „Za Srbiju je važno da dobije datum početka pregovora i status kandidata. I svako ko tvrdi da mu je stalo do ubrzanja na evropskom putu, ubrzanja Srbije na putovanju ka punopravnom članstvu u EU, mora biti svestan te činjenice. Mislim da su naprednjaci toga svesni i njima to takođe njihovi sagovornici iz Brisela daju nedvosmisleno do znanja. Oni znaju, ukoliko bi izbori bili raspisani pre, da od statusa kandidata ne bi bilo ništa.“ Najzad, da se odluka o terminu za održavanje izbora u Srbiji donosi u Briselu, a ne u Srbiji, potvrdio je i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić: „Neki signali iz Brisela ukazuju da bi izbori trebalo da se raspišu posle odluke o kandidaturi Srbije i da bi odmah u okviru iste odluke bio određen i datum za pregovore o pristupanju EU. To bi značilo da bi na izbore moglo da se ide i u januaru.“
PILJARSKO POGAĐANJE
I tako je, nekako, inače ispravna dijagnoza Aleksandra Vučića o revolucionarnoj situaciji u Srbiji svedena na njenu, izgleda, pravu meru. Krenulo se s pogađanjem oko datuma izbora, s cenkanjem kao na buvljoj, vašljivoj pijaci.
Na „konačnu ponudu“ naprednjaka – izbori 18. decembra 2011. godine – vlast preko svojih medija poručuje da to ne može i odgovara nezvaničnom kontraponudom: 15. januar 2012. godine. Pa im onda iz SNS, kao da baš tih mesec dana označavaju razliku između života i smrti Srbije, uzvraćaju kako njihov datum nipošto ne dolazi u obzir. Pošto su vladajućoj koaliciji već dali kandidaturu, mostove i „fijat“ fore, ono što će se dogoditi između 18. decembra i 15. januara najednom im stvara problem preko kojeg ne mogu da pređu. Aleksandar Vučić: „Nećemo taj termin, jer bismo 30. decembra uveče gledali Tadićev intervju, a 1. januara Đilas bi porađao sedmorke i nosio im poklone od narodnog novca. Onda bismo oko Božića opet gledali samo Tadića u Dečanima, jer bi ponovo urgirali preko Euleksa da nas dole ne pusti. Mislite li da bismo u tim uslovima imali fer kampanju i iste šanse?“
Sve u svemu, ovo piljarsko pogađanje između decembra i januara sasvim je beznačajno i pokrenuto je samo da bi prikrilo potpuno saglasje vlasti i opozicije o zavodljivoj briselskoj naredbi koja kaže „kandidatura, pa izbori“. Ako već budu održani posle EU odluke o kandidaturi – o čijoj smo krvavoj ceni pisali u prošlom broju „Pečata“ – održavanje izbora u decembru ili januaru biće od nekog značaja samo Borisu Tadiću i Tomislavu Nikoliću, sudarenim kao dva ovna na brvnu u pokušaju da izmere čiji je ego veći.
IZMEĐU „VOSTANI SERBIE” I „ODE RADOSTI”
U nedelji uoči naprednjačkog mitinga, evidentno ohrabrena signalima iz Brisela i prijemčivošću SNS-a na te signale, Demokratska stranka je dodatno povisila ulog u ovom besplodnom nadgornjavanju, optužujući vodeći dvojac Srpske napredne stranke za smrtni greh, neevropsko ponašanje jer na ulici hoće da iznude vanredne izbore. Znajući da danas ne mogu da izgube više nego što će izgubiti sutra (ma kada nam to sutra bude došlo), demokrate su odlučile da isteraju naprednjake na čistac. Boris Tadić, do ove srede popodne, ostao je gluv na zahteve naprednjaka; nije odgovorio na poziv Tomislava Nikolića da sednu i dogovore se oko datuma izbora, niti se obratio naciji i obećao joj izbore ma kog određenog datuma.
I sada je na naprednjacima, beznadno razapetim između Brisela i svog naroda, da odgovore na ovo ćutanje. Šta će poručiti onoj stotini hiljada ljudi koji će se, kako očekuju, u subotu okupiti ispred Doma narodne skupštine, zahtevajući da ne postanu još bedniji pre nego što dođu u priliku da i možda bude bolje? Šta, uopšte, možemo da očekujemo da će se dogoditi u subotu na ulicama Beograda? Prva je mogućnost da se miting održi, da se naslušamo beskompromisnog zalaganja da izbori budu održani u decembru i obećanja da ćemo se, ako se to ne dogodi, svi ponovo okupiti za Novu godinu i onda se svi, slegnutih ramena, mirno razići pitajući se šta nam je sve to trebalo. Druga, da sakupljena energija i nezadovoljstvo eksplodiraju po beogradskom asfaltu i pojedu sve koji im poručuju da njihova budućnost još može da čeka. A možda nas ipak snađe ono treće, ono iznenađenje Aleksandra Vučića o kojem ne može ništa da nam kaže.
Tek, prethodni, februarski miting SNS-a okončan je pesmom „Vostani Serbie“. Hoće li se ovaj predstojeći, nad koji se još od kada je zakazan nadvila teška senka briselske kandidature, okončati „Odom radosti“? Sviranom u taktu posmrtnog marša…
Hrana piće i povratna karta za Beograd! To se nudi širom unutrašnjosti na račun SNS. ODAKLE IM PARE!!!!
Skupi odbori po centrima gadova, telefoni, cela Srbija izlepljena sns tapetama, mediski nastupi, autobusi, zastave, prostor na “slobodnim medijima”…KO TO PLAĆA?
Preživeće Srbija ovakvu “opoziciju”, definitivno i što je najleše nastaviće da se bori i ljubi slobodu, vara se okupator ako misli da će narod posle ovih biti obeshrabren.
Doviđenja do oslobođenja!
Србија јесте права и највећа светска ЛАБОРАТОРИЈА ЗА РАТОВЕ И ПОЛИТИЧКЕ ЕКСПЕРИМЕНТЕ светских и белосветских моћника (владара иза завесе). Србија је то постала од Муратове најезде на Срију – Европу, па до данас. Сви војнички – ратни експериненти су вршени до 1999 године(?!) у Србији. Сада се резултати тих експеримената примењују на Земљином шару. Почетак трећег миленијума доноси експерименте (где другде него у Србији) са ЖУТИМ (варијанте: ружичаста, љубичата и сл.) “револуцијама”. Ове ноне варијанте се успешно примењују (Египат, Тунис) и мање успешно (на граноци Русије, јер су Руси јак “реметилачки” фактор).
Светске битанге из Брисела на челу са Вашингтоном, (гле чуда опет у Србији) почели су са Томом нови, оригинални експеримент (по томе ће неверни Тома ући у историју безчаћа) да виде како се прима нови плишани експеримент и да се користи “хуманитарна катастрофа” према јединки у свргавању власти на “демократски начин”. Њима ово није потребно ради Срвије јер нишата не губе (Тома или Борис за њих све једно), али би могло да буде плодотворан рецепт нпр. у Русији и код осталих јаких држава, где нису баш сигурни у војну опцију. “Лаборанти” се овде неће много мешати и неће вршити притисак на Бориса, хоће да виде који јарац на греди ће попустити, али ће “реалнији” резултат у другим случајевима послужити за вршење притиска и где битангама то буде потребно. Ако један јарац мањка Сатани ће бити наслада, али ће прича о здраственом стању жртвењака да се непрестано врти на домаћим и страним медијима. Зашто? Рекох вам, живи били па видели.
Остајте ми здрави и весели бар до пропасти Импреије.
Niko fizicki nije povredjen, u regionu gde je eUropa, stupila na *posed*…onako *neo liberalno*…??
…………………………………………………………………………………………………………………..
Otkopavaju mrtve zbog nakita!
Užas – Groblja i kapele sve češće su na meti kradljivaca sekundarnih sirovina, a neki od njih ne prezaju ni da otkopaju mrtve i pokradu vredne predmete sa pokojnika!
1
Groblja i kapele širom Vojvodine postala su glavna meta bezočnih kradljivaca sekundarnih sirovina. Masovno nestaju vaze, biste, mesingani delovi spomenika i bakarne ploče sa kapela, a na mnogim grobnicama čak ni cveće ne može da potraje duže od jednog dana.
Najviše, ipak, zabrinjava činjenica da u poslednje vreme bezumni lopovi sve češće iskopavaju i mrtve, otvaraju sanduke i kradu nakit i druge predmete sa kojima su sahranjeni pokojnici.
Provaljuju i u crkve
Takođe, razbojnici sve više „operišu” i na ulazima u groblja, i uz pretnje otimaju novac, lančiće, mobilne telefone i tašne od onih koji dolaze da obiđu grobove svojih najmilijih.
Većina građana za ovakvo stanje krivi preduzeća koja održavaju groblja.
– Ni mrtve ne poštuju. Ali ne poštuju ni nas koji za njima žalimo. Dovoljno mi je potresno da odem na groblje, a još mi je gore kada vidim da je i cveće koje sam ostavila na groblju već sutradan nestalo. To nisu ljudi – ogorčena je Novosađanka Dragana Mitrović.
S druge strane, u JKP „Lisje” tvrde da je broj krađa opao od kada je uvedena služba obezbeđenja i da se sada uglavnom sve svelo na krađu cveća, za koje se pretpostavlja da se već sutra nađe na divljim tezgama ispred groblja. Direktor „Lisja” Srboljub Bubnjević ističe da dobro sarađuju sa policijom i kaže da je u proteklom periodu pohvatano više grupa koje su „operisale” po najvećem gradskom groblju, i to zahvaljujući dobrom radu čuvarske službe.
Međutim, na severu Vojvodine lopovi su se toliko osilili da su počeli da provaljuju i u crkve. Takav je slučaj u Kanjiži gde se pravoslavna i katolička crkva nalaze u blizini groblja, gde često „operišu” lopovi.
Na subotičkim grobljima cveće na svežim humkama ne stigne ni da svene, a već ga lopovi „transportuju” do pijace, na kojoj prepakovane bukete nude kupcima.
A
Ne mogu na miru ni grob da posete
Subotičko groblje postalo je „poznato” po grupi razbojnika koja već duže teroriše posetioce koji dolaze da obiđu grobove. Nedavno su zbog sve učestalijih napada na grobljima meštani mesne zajednice Gat napisali peticiju i tražili od nadležnih da ih zaštiti prilikom obilaska groblja, pošto su ih lopovi napadali na svakom koraku, kidali staricama lančiće sa vrata, otimali torbe, novčanike i druge vrednosti kojih bi se dokopali. Pri tom su neke od žrtava i povredili.
Ništa bolja situacija nije ni u Kulskoj opštini, gde kradu statue teške i nekoliko stotina kilograma.
Sivačko groblje je peto u opštini Kula koje se u poslednje vreme našlo na meti kradljivaca bakra i njegovih legura. Od ove pošasti nisu pošteđeni ni Crvenka ni Lipar, a najveća krađa bakra i legura izvedena je na grobljima u Kuli. Na katoličkom groblju lopovi su skinuli čitav bakarni krov s kapele, a na pravoslavnom groblju ukrali su četiri biste i statuu ljudske figure u bronzi. Ogorčeni građani smatraju da bi policija konačno trebalo da otkrije „skupljače” predmeta od bakra i njegovih legura u toj opštini, pošto se tim „biznisom”, kako kažu, očigledno bavi organizovana grupa kriminalaca.
U apatinskom JKP „Naš dom” kažu da je u poslednje vreme smanjen broj „registrovanih” krađa na grobljima, ali priznaju da ima i mnogo onih koji prećute da im je nešto ukradeno sa spomenika njihovih bližnjih.
– Oštećenim građanima savetujemo da se obavezno obrate policiji, ako se neko usudi da oskrnavi grob njihovih najbližih – kaže Boro Marković iz JKP „Naš dom”.
Poharali nemačko groblje
Ni u Zrenjaninu ni okolnim mestima krađe na grobljima, nažalost, nisu retkost.
– Krađe po grobljima postanu češće kada skoči cena za otkup sekundarnih sirovina. Najviše se kradu metalne ogradice oko grobnog mesta, bakarne i gvozdene alke, bakarne i plastične vaze, ali i cveće – kaže Danijela Tančić, portparol JKP „Čistoća i zelenilo”.
Na južnom groblju u Elemiru, svojevremeno, dogodila se i krađa nekoliko spomenika, a nije bilo pošteđeno ni staro nemačko groblje, sa kojeg su kradljivci odneli mnogo spomenika, uglavnom onih izrađenih od kvalitetnijeg kamena.
Jedna grupa vandala uhapšena je u Vrbasu, za koju se osnovano sumnja da je skrnavila i pljačkala groblja po čitavoj Vojvodini.
Hrvatska je protjerala Srbe iz Krajine izvršila genocid nad njima , zašto NATO nije postupio isto kao i za Kosovo ? Zašto nije bombardovao Hrvatsku i priznao Krajinu jer je Hrvatska svojim protjerivanjem Srba , genocidom , paljenjem kuća i srpskih crkava , radila baš ono za što je NATO optužio Srbiju i Miloševića . Svako imalo pismen vidi da se radi o dvostrukim standardima .Albanci su se vratili na Kosovo i dalje terorišu Srbe a na poklon dobivaju državu otetu to jest deo Srbije . U isto to vreme Srbi ne mogu da se vrate u Krajinu u Hrvatskoj a ono malo što ih se vrati u 21 veku žive bez struje u državi Srbina Nikole Tesle koji je struju podario svetu ali ju Hrvati nedaju njegovom narodu . Bez autonomije Srbi u Hrvatskoj nemaju opstanka niti ozbiljnijeg povratka mladih . Z -4 nudio je premalo nije pokrivao ceo prostor Krajine ali od nečega se mora početi pa je za početak pregovora dobar kao temelj. Vlada Srbije mora dobro razmisliti što radi i tražiti autonomiju pre ulaska Hrvatske u EU . Ne sme se ponoviti Miloševićeva greška i prodaja dela naroda niti pod koju cenu . Što se tiče Pupovca od njega Srbi u Hrvatskoj imaju samo štete a ne koristi .Kao jačeg patriotu vidim Stanišu Žarkovića ,dožupana Virovitičkog . Samo mu Srbija treba pružiti jaču podršku kao i srpski narod u Hrvatskoj . Hrvatska je puna srpskih crkvi i natopljena srpskom krvlju od Krajine do danas ,a autonomija je minimum minimuma što bi trebala tražiti i na tome istrajati vlada Srbije kao matica srpskog naroda . Inače neće biti mira na ovim prostorima i ako treba čekat ćemo 900 godina kao i Hrvati dok ne uspostavimo Krajinu .
Протестом спријечити протест .
То је политика напредњака у периоду општих социјалних немира од Африке до Европе (негдје више негдје мање успјешних )то је њихов задатак, пола године планирају , да траже изборе за нових пола године , само пар мјесеци прије редовних избора и као шлаг на торту спреман је Николић дати живот за три мјесеца . Велики брат и шпанска серија су Достојевски за овај сценарио .
Какава кандидатура , европски пут, стране инвестиције ,борба против корупције и остале “суштински” излизане фразе, па десет година слушамо ту причу, а нама је све горе и горе .
План је да на изборима имамо Тадића у центру , Николића десно , Чеду лијево , па пробери из исте кухинје . Вечера је готова … сплачине на различите начине.
Демократија је воља народа , народ је у таквој ситуацији да не може чекати годину дана , а што је најважније не може чекати да сљедећи идиоти владају четри године (или да нас застраше “демократама” па десет година ) , то би тек била катастрофа .
Треба установити принцип , ако треба унијети га у устав да незадовољни излазе на улицу (у својим мјестима испред своје куће са столом и столицама ) ако је више од милион незадовољних одмах избори (а војска и полиција да преброје сваког човјека савременим техникама , а не да погађају као баба гатара колико је демостраната ),боље да тражимо добру владу сљедећих десет година , него да нови идиоти владају нових десет година . Дестабилизоваће земљу , као има се шта дестабилизовати , да владају са сазнанјем да их једна велика афера обара , да су потрошна роба , коњ на челу запреге који се мијења. Да пробамо и то тешко да можемо пуно погрјешити.
Ја нисам члан Радикала и они су лоши ,али нажалост најбољи и ситуација је таква да само радикална рјешења могу донијети резултат . Кога нема на Телевизији и новинама , кога мораш тражити са свијећом , он је добар у ово доба окупације . СВИ У РАДИКАЛЕ.