Почетна / Свет / FUKUŠIMA: Odgovornost prema sedam generacija

FUKUŠIMA: Odgovornost prema sedam generacija

Piše Mara Knežević Kern

Ono što se posle dramatičnog niza događaja desilo u Japanu, predstavlja tek vrh ledenog brega. Možda je mera prevršena kad smo počeli igru sa atomima i genomima, a možda je sunovrat započeo onda kad je etiku, humanost, solidarnost zamenila ideja o tržištu i profitu kao vrhovnom zakonu. Ekologija je reč oko koje se sakupljaju i prepoznaju heroji novog doba, a stara ideja o društvu bez klasa i privilegija ponovo vaskrsava

Došlo je vreme da bacimo novi pogled na našu planetu, koja više nije spremna da gandijevski podnosi udarce koje joj nanosimo. Zemlja više nije „bogomdani raj“ za preduzetnike, dramatično je promenjena ljudskom intervencijom i čovečanstvo bi moralo da se pripremi na osvetu. O promenama koje su u toku govori autor knjige „Hipoteza Gea“ Džejms Lavluk, koji dokazuje da postoji veza među biološkim organizmima i neorganskim okruženjem i da oni udruženim snagama formiraju kompleksan autoregulativan sistem spreman da reaguje u samoodbrani. Čini se da je nastupio taj trenutak.

KAMIKAZE NOVOG SVETSKOG PORETKA
Ono što se posle dramatičnog niza događaja desilo u Japanu, predstavlja tek vrh ledenog brega. Možda je mera prevršena kad smo počeli igru sa atomima i genomima, a možda je sunovrat započeo onda kad je etiku, humanost, solidarnost zamenila ideja o tržištu i profitu kao vrhovnom zakonu. Ekologija je reč oko koje se sakupljaju i prepoznaju heroji novog doba, a stara ideja o društvu bez klasa i privilegija ponovo vaskrsava.
U osvit borbe za pravedniji i bezbedniji milenijum, javljaju se oni koji bi na lekciji Fukušima želeli da otvore pitanja od kojih zavisi da li će Japan biti samo „kolateralna šteta“ napretka ili ćemo se konsenzusom dogovoriti da atom ostavimo na miru, dokle god se njim poigravaju profiteri i kalkulanti.
Vreme je da se o prvim žrtvama Fukušima tragedije progovori na način na koji je to uradio sociolog i poznavalac Japana Pol Džobin, on je boravio u krugu elektrane 2002. godine i dobro poznaje uslove pod kojima se odvija rad. U radnom procesu postoji stroga hijerarhija, ustrojena od strane vlasnika, od koje je u trenutku katastrofe zavisio život. Krenuvši od dna socijalne piramide Džobin zaključuje da se na najprljavijim i najugroženijim mestima nalaze radnici na privremenom radu (potrošna radna snaga) koji rade na čišćenju reaktora ili sa upotrebljenom zaštitnom odećom. Oni koji primaju najjače doze čak i tokom uobičajenog procesa rada, najmanje su plaćeni. U sledeći nivo spada tehničko osoblje, a na vrhu su menadžeri i inženjeri „Tepka“, sa najvećim primanjima i socijalnom (i svakom drugom) zaštitom.
Posle havarije u Fukušimi, prema Džobinovim procenama, na licu mesta se nalazi oko šest stotina radnika, uključujući vatrogasce i vojnike. Taj broj varira, a na osnovu najsvežijih informacija „Tepko“ ima probleme oko angažovanja nove radne snage. Naime, čak ni ljudi iz najnižeg socijalnog sloja – koji nemaju izbora i svesno stavljaju na kocku zdravlje i život za mrvice sa trpeze moćnika – ne žele da učestvuju u ovoj samoubilačkoj akciji. S obzirom na to da bosovi ni u ovoj tragediji prouzrokovanoj „merama štednje“ ne žele da „rasipaju“ novac, odredili su visinu nadnice za strah kamikazama novog svetskog poretka u iznosu od 85 evra.

FAKTOR BIOAKUMULACIJE
„Tokio Šimbun“ je objavio svedočenja ljudi koji su odbili da se vrate na posao u elektranu, žaleći se na škrtarenje kompanije u svim segmentima zaštite ljudskih života, od neadekvatne, zastarele opreme, do nedostatka dovoljnog broja zaštitnih čizama koje dobijaju samo retki srećnici. Ostali rade u običnim gumenim čizmama. Prema svedočenju jednog radnika, samo su šefovi imali dozimetre, koje su sa sobom nosili kući. „Tepko“ priznaje da se od 5.000 dozimetara na terenu nalazi samo 320, „ostalo je odneo cunami“.
Građani iz oblasti oko Fukušime u poslednje vreme dobijaju telefonske pozive od nepoznatih lica, nude im posao čišćenja oko havarisane centrale, i pri tom naglašavaju da su im potrebni ljudi „stariji od četrdeset godina“. „Uslov ‘preko četrdeset’ znači da dolazeći na ovaj posao morate biti spremni da umrete“ – kaže Džobin.
Situacija u Japanu je specifična i zbog toga što je nuklearna energija počela da se razvija još 1970. godine, pa se povećava i broj radnika na održavanju „oldatajmerki“. Vremenom i rizik po zdravlje osoblja raste, a samim tim i broj obolelih. Problemi vlasnika nastaju kad se oboleli odluče da podnesu odštetni zahtev protiv kompanije, pa je vremenom ojačala sprega zakonodavaca, sudstva i vlasnika nuklearki, kako bi se izbegla svaka odgovornost. O tome svedoči izjava ministra zdravlja o izmeni važećih propisa, koji su ranije bili usaglašeni sa ICRP (International Commission on Radiological Protection), a prema kojima primljena doza nije smela biti veća od 20 milisilvera (mSv) za godinu dana. Nivo dozvoljene doze podignut je na 150 mSv, a kasnije na 250 mSv, najverovatnije na zahtev „Tepka“, kako bi kompanija u budućnosti  izbegla plaćanje oštetnih zahteva.
Kada su u pitanju odštetni zahtevi, sudovi su uglavnom na strani poslodavaca, tako da je veoma mali broj radnika dobio spor. Ko zna kad će biti obeštećene žrtve Fukušime, a o ostatku zagađene planete da ne govorimo.
Prilikom javnih debata o neposrednim posledicama zračenja radi minimalizacije problema, zanemaruje se faktor bioakumulacije koji prouzrokuje povećanje koncentracije mnogih zagađivača u lancu ishrane. Shodno tome: meso ima više toksina nego stočna hrana (koja je u startu najviše kotaminirana), tuna u sebi ima mnogo više žive nego voda u kojoj pliva, a u krvi fetusa ima više žive nego u krvi majke. Radioaktivno jod, cezijum i stroncijum, kao i svi beta emiteri kroz lanac ishrane povećavaju koncentraciju radionukleidima u svim organizmima, a na vrhu te lestvice nalazi se čovek, pa posebnu pažnju treba obratiti na kontaminaciju trudnica i male dece.

MRTVE ZONE
Nedelju dana posle nuklearnog testa u Rusiji, 1963, naučnici su u Severnoj Americi pronašli tragove radioaktivnog joda u štitnoj žlezdi sisara – što govori o efektima bioakumulacije. Stoga je u najmanju ruku nepošteno govoriti o bezbednosti stanovništva udaljenog preko 5.000 milja od Japana, pozivajući se na količinu radioaktivnih elemenata u vazduhu u jednom minutu. Nema tih instrumenata koji mogu da izmere koncentraciju radioaktivnih materija u embrionu, nastalu bioakumulacijom, niti je iko upozorio trudnice i dojilje na tu opasnost.
Nobelovac Herman Miler objavio je 1964. godine studiju „Radijacija i nasledni faktor“, koja nikad nije bila opovrgnuta, ali je potpuno ignorisana. On tvrdi da svaki čovek nosi u sebi nuklearno nasleđe – genetski „otisak“ kontaminiran Hladnim ratom i nebrojenim nuklearnim akcidentima: „Rizik za budućnost čovečanstva je bez premca i tragično nepotreban“ kaže Miler, podsećajući da se rizik od katastrofe ne može izbeći, bez obzira na tehnološko usavršavanje, nove materijale, unapređenje bezbednosnog sistema i obučavanje osoblja. Faktor čovek nalazi se u svakom segmentu ove kompleksne tehnologije, a do sada je on bio najslabija karika i glavni uzročnik tragedija.
I dok su na Stanford univerzitetu već napravili studiju, putokaz za energetsku politiku, koju bi trebalo sprovoditi u sledeće četiri dekade, uz korišćenje vetra, vode i solarne energije, Sarkozi odlazi u Indiju noseći danajske darove: francuska firma „AREVA“ namerava da izgradi nuklearku na zemlji koja pripada indijskim seljacima. Ovog puta seljaci su se pobunili, ali je policija nemire ugušila u krvi.
Izvesnu nadu uliva Nemačka (treća po snazi ekonomija sveta), koja ubrzano traži izlaz iz energetske zavisnosti od nuklearne energije. U prilog okretanju samoobnovljivim izvorima energije govori i prizor vetrenjača koje se kao feniks uzdižu nad ruševinama duž obale pogođene cunamijem.
Danak koji plaćamo ostavljajući za sobom „mrtve zone“ i ratove za sirovine, prenosi se na potomstvo, pa je krajnje vreme da u naše zakone ugradimo etički princip Velikog zakona plemena Čeroki, u kojem piše: „U svakoj raspravi moramo imati u vidu uticaj naših odluka na sedam generacija, čak i ako to traži kožu debelu kao borova kora“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *